.jpg)
Koliko para, toliko zdravlja: Kako se finansira zaštita životne sredine iz lokalnih budžeta?
Zaštita životne sredine u jedinicama lokalne samouprave finasira se iz različitih izvora, od republičkih do lokalnih.

Foto: Pixabay
Ovaj sektor u Srbiji opterećen je brojnim problemima, uključujući i nedovoljno prihoda iz naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine i nenamensko trošenje ovih sredstava.
Uzmimo kao primer opštine u Vojvodini, Beočin i Sremske Karlovce.
U godini za nama Sremski Karlovci izdvojili su manje od jednog procenta svog ukupnog budžeta za finasiranje zaštite životne sredine, što je malo, s obzirom na to da je ova opština opterećan brojnim ekološkim problemima, poput divljih deponija i nedovoljne pokrivenosti kanalizacionom mrežom.
Čelnici beočinske opštine izdvojili su dosta više novca za ovu svrhu, ali se u izveštaju o izvršenju budžeta ispostavilo da nisu uspeli da prihoduju od naknade za zaštitu životne sredine koliko su očekivali.
Naime, predviđanja su bila da će u 2022. godini ova opština od ove naknade prihodovati 10 miliona dinara. Kada su se sabirali rezultati, ispostavilo se da je ovaj iznos zapravo bio nešto više od milion i po, odnosno tek oko 17 odsto od očekivane sume.
Budžetsko trošenje za zaštitu životne sredine podrazumeva različite stavke poput upravljanja otpadom i otpadnim vodama, smanjenja zagađenosti, zaštite biljnog i životnjiskog sveta, i drugo.
fikovali su da je ukupan iznos rashoda manji od namenskih prihoda od naknada, da se finansiraju programi koji ne
Istraživanjem trošenja lokalnih samouprava na zaštitu životne sredine bavio se, u više navrata, Ekološki centar "Stanište".
Problemi koje su istraživači identipripadaju ovoj oblasti, da pravna regulativa nije dovršena, da je izveštavanje o ulaganjima nepouzdano, te da je odlučivanje na lokalnom nivou netransparentno, uz potpun izostanak učešća građana.
"Stanište" je utvrdilo i da veliki broj lokalnih samouprava iznose namenjene za zaštitu životne sredine nije trošio, već da ih je prenosio u naredne godine.
Naveli su i česte primere nenamenskog korišćenja, specifično u okviru stavke "zaštita biljnog i živoinjskog sveta". Dok su ciljevi stavki koje se finansiraju pod ovom klasom u vezi sa zaštitom i očuvanjem biljnih i životinjskih vrsta, pojedine lokalne samouprave su ova sredstva koristile za suzbijanje komaraca i krpelja, hvatanje pasa lutalica, rad službe zoohigijene, i slično.
Utvrđeno je i da je veliki broj opština i gradova, u visokim iznosima, subvencionisao lokalna javna komunalna preduzeća, za programe koji se evidentiraju kao zaštita životne sredine.
"Veliki iznosi javnog novca troše se na programe koji ne pripadaju životnoj sredini, ne doprinose njenoj zaštiti i unapređenju i ne podupiru nacionalne prioritete EU integracija u ovoj oblasti. Izvršeni rashodi za ove programe se u budžetu beleže kao zaštita životne sredine i finansiraju se namenskim ili nenamenskim sredstvima. Tako se stvara pogrešna slika o visokim ulaganjima u životnu sredinu, ali bez očekivanih rezultata", zaključuje se u Analizi EC "Stanište".
U publikaciji "Putokazi za bolje finansiranje zaštite životne sredine u Srbiji na lokalnom nivou" EC "Stanište kao predložene mere za lokalne samouprave navodi da prilikom razmatranja naknada za zaštitu životne sredine treba voditi računa o pravičnosti i uravnoteženosti iznosa naknade za različite obveznike, učešću građana u odlučivanju, transparentnosti trošenja i vidljivosti efekata nakon njihovog uvođenja.
Takođe, ističu da je neophodno doneti zaključke opštinskih veća o pokretanju procesa izrade lokalne strategije i akcionog plana zaštite životne sredine u onim opštinama u kojima to nije urađeno. Što se tiče pravnog okvira, važno je i formirati savete za zaštitu životne sredine.
Kada je reč o institucionalnoj praksi, potrebno je, navodi EC "Stanište" uvesti u praksu javne rasprave i druge oblike širokog učešća javnosti prilikom usvajanja budžeta i odluka o lokalnim naknadama za zaštitu životne sredine.
U emisiji "Eko grad" sagovornici na ovu temu bili su Dejan Maksimović iz EC "Stanište" i Igor Jezdimirović iz "Inženjera zaštite životne sredine".
Dejan Maksimović je za 021 naveo da su, poslednjih godina, velike sume trošene nenamenski.
"U poslednjih 11 godina više od 100 milijardi dinara je na svim nivoima naplaćeno na ime ovih naknada, a samo nešto malo više od 40 milijardi je i potrošeno na ove svrhe. Tako da je negde oko 550 miliona evra potrošeno nenamenski. To su sredstva koja su naplaćena i ta sredstva su postojala u budžetu, ali nisu potrošena na ono za šta su naplaćena, već za neke sasvim druge potrebe budžeta. Na taj način smo izgubili veliki iznos novca, koji naravno nije dovoljan da se reše svi ekološki problemi u državi, ali je barem jedan deo mogao da se reši", rekao je Maksimović za emisiju "Eko grad".
Maksimović je ocenio da je preovlađujući stav, ne samo među donosiocima odluka, već I u društvu, da je zdrava životna sredina sporedna stvar.
"Zašto se sve to dešava? Jednostavno, vrednovanje životne sredine u našem društvu nije na zadovoljavajućem nivou. Mi kao društvo, pa samim tim i organi vlasti kao deo tog društva, ne vrednujemo dovoljno životnu sredinu. Smatra se da je životna sredina hir bogatih i da se to radi onda kada se svi drugi problemi reše", istakao je i dodao da su upravo u tom vrednosno-moralnom segmentu razlozi zašto u životnu sredinu ne ulažemo čak i onda kada taj novac imamo na raspolaganju.
Ovakvo trošenje budžeta prevashodno namenjenog za zaštitu životne sredine za emisiju "Eko grad" komentarisao je i Igor Jezdimirović.
"Nažalost, 2012. godine ukinut je budžetski fond za životnu sredinu na nacionalnom nivou. Sledeći taj primer, s obzirom na to da se vrlo često gleda šta se radi na nacionalnom nivou pa se tako radi i na lokalnom, došlo je do toga da su ta sredstva koja su bila namenjena za različite eko takse i stvari koje se naplaćuju u ime životne sredine počele da se slivaju u opšti budžet. Taj novac stiže u zajednički budžet i onda se spram volje donosilaca odluka on troši. I to je neki stav koji vidimo na nacionalnom nivou i koji pokazuje da do preko 50 odsto sredstava koji se prikupljaju za zaštitu životne sredine se nažalost ne troše za zaštitu životne sredine. Slična situacija je i u pojedinim lokalnim samoupravama. Pod zaštitu životne sredine podvode sve i svašta - od prskanja komaraca pa do različitih stvari. Ono što se dešava na lokalnom nivou jeste da postoji jako mnogo problema koji bi trebalo da se finansiraju iz tog budžetskog fonda za životnu sredinu, ali da on nije do kraja jasno definisan u mnogim samoupravama", ispričao je.
Tokom godina istraživanja, “Stanište” je ustanovilo da javnost nema pravi uvid u to kako se troši novac za zaštitu životne sredine. Maksimović je istakao da je takva situacija normallizovana.
"To nije praksa u našim lokalnim samoupravama da kada se odlučuje o tome šta će biti sadržaj programa fonda da se pitaju građani i da građani učestvuju u kreiranju tog programa. Isti slučaj je i sa republičkim fondom. Mi tu imamo potpuno odsustvo učešća javnosti. Takođe, podaci su dosta netransparentni. Dosta je do njih teško doći. Vlasti vrlo rado pokazuju programe šta se planira da se uradi kroz fondove. Do tih podataka možete doći, zato što te dokumente usvaja ili lokalna skupština ili gradsko i opštinsko veće. Međutim kada treba da se predstavi izveštaj šta je od obećanog sprovedeno i sa koliko novca, tu ćete naići na potpunu netransparentnost", naveo je.
Naš sagovornik iz “Inženjera zaštite životne sredine” saglasan je sa nalazima Ekološkog centra “Stanište” da je odlučivanje o finansiranju kao i njegovo sprovođenje nedovoljno transparentno.
Kao dobar primer izdvaja Novi Sad kao jednu od prvih lokalnih samouprava koje su uvele "ekološki dinar" i koja je uspela da svakog dana građani imaju uvid na šta se taj ekološki dinar koristi.
"Da li se mi slažemo s tim kako se taj dinar troši ili ne, to je već neka druga priča", naveo je.
"U drugim lokalnim samoupravama možete videti da tu nema dovoljno transparentosti ili da ta sredstva nisu na adekvatan način potrošena za životnu. Izuzetno je bitno da građani imaju mogućnost da pogledaju na šta se to troši i da utiču na tu odluku. Dobar primer za potrošnju jeste kada imaju određene monitoringe, u smislu praćenja kvaliteta vazduha, praćenja polena... To su sve neke stvari koje mogu da budu finansirane iz budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. One nama daju usmerenje šta bi i na koji način trebalo da se reguliše kako bi se poboljšali uslovi života, a samim tim i kvalitet", objasnio je.
Šta bi bilo rešenje kada je u pitanju finansiranje ove oblasti, predlaže Maksimović.
"Možemo, recimo, da izmenimo zakon ponovo i da vratimo namenski karakter tim sredstvima, ali imajući iskustvo da je taj novac bio namenski, ali da se ipak nije namenski trošio ni dok je bio takav, to što bismo eventualno izmenama zakona vratili namenski karakter ovim sredstvima, ne bi bilo nikakva garancija da će taj novac zaista da se troši za potrebe životne sredine. Potreban je jedan opsežan rad i veliko ulaganje u promenu društvene svesti o značaju životne sredine. To jeste dugotrajan i mukotrpan proces, ali bez tog procesa naše društvo neće uspeti da sagleda životnu sredinu kao nešto u šta vredi ulagati i ove probleme koje sada gledamo, gledaćemo ih stalno", naglasio je.
Jezdimirović takođe smatra da je neophodna promena svesti.
"Potrebno je da građani postanu svesni da oni odvajaju određena sredstva za zaštitu životne sredine i da imaju prava da vide kako se ta sredstva troše i s druge strane da mogu da utiču na to kako se ta sredstva troše. Znači ta jedna svest da ono što dajemo državi ne očekujemo da će neko drugi da sredi već da oni učestvuju u tome. Mislim da bez toga sve ostalo je mrtvo slovo na papiru. S druge strane naravno da je potrebno izuzetno pojačati zakonsku regulativu u onom smislu da se jasno zna šta može, šta ne može, na koji način će ta sredstva biti utrošena i na koji način će se trošenje pratiti", naveo je i zaključio da je važno pratiti i efekte, odnosno da li su postignuti željeni rezultati.
Poslednje izdanje emisije "Eko grad" koja se emitovala na Radiju 021, možete poslušati i na našem MixCloud nalogu.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Najmanje četvorica ruskih oligarha dobila državljanstvo Srbije ove godine
03.04.2025.•
0
Najmanje četvorica ruskih oligarha dobila su državljanstvo Srbije u 2025. godini, iako kriterijumi za odluku vlade Miloša Vučevića da im dodeli pasoš nisu jasni.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - proverite šta sve znate
03.04.2025.•
1
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Redosled kanala na SBB: N1 i Nova S nisu više prvi, ubačeni Arena sport i Informer
03.04.2025.•
14
Ukoliko ste korisnik SBB-a i jutros ste upalili televizor, primetili ste promenu. N1 i Nova S nisu više prvi kanali, TV Informer je dostupan, a ubačeni su i kanali Arena sporta.
Odronio se deo nasipa uz most kod Golupca - na deonici svečano otvorenoj pre pet nedelja
03.04.2025.•
15
Deo zemljanog nasipa uz novi most kod sela Tribrode i Braničevo u blizini Golupca srušio se u reku Pek posle kiše koja nije izazvala izlivanje reke.
Vulin: Srbija uvek na pravoj strani istorije i pobednica, nikad nije napravila grešku
03.04.2025.•
20
Potpredsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Aleksandar Vulin izjavio je da ne bi bilo obojene revolucije u Srbiji da smo uveli sankcije Ruskoj Federaciji.
Vučić nastavlja konsultacije o Vladi, danas priča sa Dačićem i SNS
03.04.2025.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastaviće danas, 3. aprila konsultacije o kandidatu za predsednika vlade sa predstavnicima još dve liste.
Rektorka Univerziteta umetnosti: Akademska godina može da se završi čak i ako se nastavi 20. maja
02.04.2025.•
3
Rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu Mirjana Nikolić rekla je da je čak i 20. maj mogući datum za nastavak akademske školske godine.
Studenti u Nišu blokiraće u subotu mostove na pet sati
02.04.2025.•
1
Neformalna grupa studenata niškog Univerziteta najavila je da će u subotu, 5. aprila, blokirati pet mostova na pet sati.
MUP: Okrivljeni se ubio u vozilu policije na putu ka zatvoru
02.04.2025.•
12
MUP je saopštio da je jedan 42-godišnji muškarac danas počinio samoubistvo na putu ka zatvoru, gde je trebalo da bude pritvoren.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - koliko znate?
02.04.2025.•
9
Još jedan 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Forum beogradskih gimnazija: Zadržavanje profesora Kavčića na granici je napad na prosvetu
02.04.2025.•
0
Forum beogradskih gimnazija osudio je zadržavanje profesora Aleksandra Kavčića na državnoj granici u trenutku ulaska u Srbiju, ocenjujući taj čin kao "napad na prosvetu".
Zatvorena platforma za seksualnu eksploataciju dece, u Srbiji uhapšene dve osobe
02.04.2025.•
0
U međunarodnoj akciji, u kojoj je Srbija učestvovala sa još 37 zemalja sveta, zatvorena je jedna od najvećih platformi za seksualnu eksploataciju "Kidflix", saopštio je MUP.
Arena sport stiže na SBB, Total TV postaje deo Telekoma Srbija
02.04.2025.•
26
Kablovski operater SBB saopštio je da je završen prelazak kompanije u vlasništvo e& PPF Telecom Grupe. Korisnici SBB-a od 3. aprila dobijaju pristup Arena sportu.
VIDEO: Alek Kavčić zadržan na aerodromu "Nikola Tesla", pušten posle nekoliko sati
02.04.2025.•
19
Profesor Aleksandar Kavčić zadržan je danas na ulasku u Srbiju na aerodromu "Nikola Tesla". Pušten je posle nekoliko sati.
"Pobunjeni univerzitet": Ostajemo uz studente i ne pristajemo na ucene
02.04.2025.•
2
Predstavnik Mreže za akademsku solidarnost i angažovanost Nikola Cvetanović poručio je ministarki prosvete Slavici Đukić Dejanović da naučna zajednica "ostaje uz studente i ne pristaje na ucene".
Dokle je stigla istraga o "zvučnom topu": Odvija se na tri nivoa
02.04.2025.•
0
Nakon nešto više od dve nedelje, od kako se sumnja da je nad demonstrantima upotrebljen "zvučni top", istraga je zvanično pokrenuta, međutim još nema nikakve naznake da je u istrazi napravljen pomak.
Studenti imaju pravo na povrat 50 odsto školarine: Objašnjeno kako će teći isplata
02.04.2025.•
5
Samofinansirajući studenti koji su državljani Srbije, a upisani su na visokoškolske ustanove čiji je osnivač država, imaju od ove školske godine pravo na povraćaj 50 odsto troškova na ime školarina.
VIDEO Uhapšene 24 osobe: Prale novac preko firmi koje se navodno bave otkupom sekundarnih sirovina
02.04.2025.•
2
Kraljevačka policija uhapsila je 24 osobe, dok će protiv još četiri biti podnete krivične prijave.
Šta je SVM poželeo od Vučića: Može mesta sekretara u novoj Vladi i da zemlja ne padne u anarhiju
02.04.2025.•
13
Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor izjavio je da je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću preneo da ta partija i dalje nije zainteresovana za ministarske funkcije.
Bivša ministarka Jasna Matić oslobođena optužbe za zloupotrebu službenog položaja
02.04.2025.•
3
Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio nakadašnju ministarku za telekomunikaciju Jasnu Matić.
Ne, Đoković ne kupuje bicikle studentima za put do Strazbura
02.04.2025.•
23
Prethodnih dana veliki broj ljudi podelio je sliku sa navodnom izjavom Novaka Đokovića da poklanja novac studentima koji putuju biciklima do Strazbura.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar