Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?
Prošle godine Novi Sad je predstavio Geografsko-informacioni sistem zelenih površina, što je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila.
.jpg "Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?")
Foto: 021.rs
Izrada Katastra zelenila bila je i zahtev ekološkog protesta koji je 2019. godine organizovao Ekološki front Novi Sad.
Katastar zelenih površina prepoznat je kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Popis zelenila naročito je važan jer u gradovima danas živi bar polovina ljudske populacije. Ovo je dovelo do širenja infrastrukture i poslovnih zona nauštrb zelenila, što, posledično negativno utiče na kvalitet života i zdravlje građana.
Mapiranje zelinila sa svim njegovim svojstvima može da doprinese očuvanju prirodnih staništa, ali i odgovornijem budućem planiranju gradova.
U radijskom specijalu "Eko grad" koji se emituje samo na Radiju 021 o značaju popisa zelenila i najefikasnijim načinima da se to učini, razgovarali smo sa pejzažnom arhitektkinjom Olgom Marinčić i članicom Ekološkog fronta Novi Sad Marijanom Mutavčievom.
Mutavčieva kaže da je geo-informacioni sistem zelenih površina Novog Sada, takav kakav sada jeste, nejasan.
"Računate su, na primer, površine krošnje, pa je nejasno da li su na to zbrajani i travnjaci koji su ispod tih krošnji. Što se tiče samog katastra i geo-informacionog sistema, katastar nije geo-informacioni sistem. Geo-informacioni sistem je prvi korak ka stvaranju katastra. Jer u katastru svako drvo praktično mora da ima svoje ličnu kartu i zdravstveni karton. U tom nekom zagovaračkom procesu smo se mi trudili da pokažemo kako to izgleda u državama koje imaju katastre, odnosno kako je svako drvo obeleženo. Na primer, u samom 'zdravstvenom kartonu' se govori detaljno o zdravstvenom stanju i izgledu drveta, kao i o istoriji drveta, odnosno kada je posađeno. Dakle, vrlo se detaljno opisuje svako stablo. Svako drvo se tretira kao objekat sam za sebe", objašnjava Mutavčieva za 021.
Kada se govori o popisu zelenila, uglavnom se posmatra iz ugla benefita za javna preduzeća i gradske službe. Međutim on je bitan i za aktiviste. Zašto je to tako, priča Mutavčieva.
"Katastar je za nas bitan u smislu argumentacije, kada izlazimo pred donosioce odluka sa nekim zahtevima. Takođe nam je bitan i kao način kontrole. U poslednje vreme se sa strane donosilaca odluka marektinški obrađuje ta zelena tema. Zapravo neprestano dobijamo informacije o stvaranju novih zelenih površina i sađenju ogromnog broja mladica, međutim na terenu mi vidimo da se zdrava i vitalna stabla konstantno seku. Takođe, zelene površine se često ne održavaju, pa onda proglašavaju zapuštenim mestima gde je bolje da bude zgrada nego taj nered, kako nam ga predstavljaju. Opet, taj nered, kada treba da se predstavi kao zelena površina, sa ponosom se ističe", navodi naša sagovornica.
Šta je sve potrebno da bi Katastar zelenila predstavio sve informacije bitne za aktiviste i donosioce odluka, za emisiju "Eko grad" pričala je Olga Maričić.
"Takav jedan dodatni plan gde se pojavljuju odnosi, pokrovnost, treba uraditi. Isto tako, treba detaljnije uraditi sve zelene površine, njihovu funkcionalnost, sadržaje, koliko je pod stazama, koliko je pod cvetnjacima, da li ima skulputura, da li ima neka vodena površina", navodi Marinčić.
Dodaje da Katastar nije posao koji se uradi jednom, čak ni jednom u deset godina, nego jedan kontinualni posao, kao što se radi za sve druge sadržaje infrastrukture.
"Za to treba zadužiti neku službu, verovatno 'Gradsko zelenilo' koje najviše i gazduje tim površinama. Ali, ne mogu ni oni da urade sve. Na neki način je to i delatnost svih planera, na svim nivoima - od Generalnog plana pa do drugih urbanističkih ili regulacionih planova. Svaki taj plan mora da ima sadržaj i osnovu postojeće vegetacije", kaže Marinčić ističe da se to, nažalost, najčešće preskače.
Prvi pokušaj da se u Novom Sadu popiše zelenilo, odnosno drveće, bio je osamdesetih godina. Olga Marinčić je tada bila zaposlena u JP "Urbanizam" i učestvovala je u ovom projektu. Za emisiju "Eko grad" pričala je kako je to izgledalo, koji su podaci uzimani u obzir i šta su bili odlučujući kriterijumi.
"U to vreme je bila jasno određena podela na mesne zajednice i to je bio dobar i grafički i terenski obuhvat koji je mogao da bude savladan. Kao anketari predloženi su tada inženjeri koji su radili na održavanju u 'Zelenilu'. Oni su, u stvari, najbolje znali i kakvo je zelenilo i koje su vrste, da li ima bolesnih ili oštećenih stabala i sve ono što u tom upitniku ima. Sadržaj tog upitnika bio je rod, vrsta, mesna zajednica... Jako važna je bila podela namena površina - da li je to javno gradsko zelenilo sa obuhvatom parkova, skverova i uličnog zelenila, da li je to stambena namena u otvorenom bloku, da li su to takozvane ostale namene", priča Marinčić.
Marinčić dodaje da je, uz svoje mane, tadašnji popis obuhvatio bitne podatke i da su nadležni zaista mogli mnogo da nauče iz prikupljenih infomacija.
"U tom katastru je odrađeno mnogo praktičnog posla i obuhvaćeno je ukupno 86.340 komada sadnica. To je velik posao. Onda se tu pojavljuju jako zanimljivi podaci - koliko su zastupljeni četinari i u koliko rodova, koliko je zastupljeno visoko drveće, koliko visoko šiblje... Nije obuhvaćeno ni nisko šiblje, ni travnjaci. Katastar visoke vegetacije - lišćara i četinara, imao je obuhvat stambenih zona u građevinskom reonu Novog Sada, bez topolika na rubnim delovima grada kojima upravlja šumsko gazdinstvo.", kaže naša sagovornica.
Gotovo da nema evropskog grada koji nema popisane zelene površine, rastinje i drveće. Različiti gradovi koristili su različite metode da prikupe ove podatke. Marinčić za našu emisiju kaže da je najvažnije da se gradovi u Srbiji, pa i Novi Sad ozbiljno angažuju u ovom poslu.
"Ti pokazatelji koji se negde iz belog sveta nama predstavljaju se čine jako strašnim i jako neprilagodljivim, ali treba se upustiti u posao, pa raditi deo po deo. Neki konkretan primer, recimo kada bismo rekli koji je to model iz bilo kog grada koji je primenjiv za Novi Sad, ja mislim da to nije bitno. Bitno je da se krene od nekog popisa na bilo kom nivou. Terenski rad mora, bez obzira na sve tehnološke inovacije i satelitske snimke. To je jedna kombinovana opsežna delatnost koju grad treba da prihvati i da nekoga zaduži da to konstantno radi. Sam izbor metoda popisa zavisi od više momenata, pa i finasijskog i kadrovskog", priča Marinčić.
Dodaje da to nije kampanjska stvar, već normalna za održavanje gradske infrastrukture. Plan, naglašava, treba da bude pregledan i da obezbeđuje dovoljnu informisanost, kako za građane, tako i za nadležne službe.
Emisiju emitovanu na Radiju 021 poslušajte na našem MixCloud nalogu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
.jpg "Maja Gojković poput tabloida o jučerašnjem incidentu u Novom Sadu: Plač deteta opomena za opoziciju")
Maja Gojković poput tabloida o jučerašnjem incidentu u Novom Sadu: Plač deteta opomena za opoziciju
04.01.2025.•
3
Predsednica Vlade APV Maja Gojković "najoštrije je osudila napad opozicionih aktivista na Novosađanina koji je slobodnom trakom hteo da prođe" tokom jučerašnje blokade saobraćajnica u Novom Sadu.
Javni čas ispred Tehničke škole "Mileva Marić" u petak: "Podržite našu borbu za bolju budućnost"
04.01.2025.•
0
Učenici Tehničke škole "Mileva Marić" u Novom Sadu pozvali su na javni čas koji će se održati u petak, 10. januara, ispred dvorišta škole.
"Implementacija želje gospodina predsednika": Vučić požurivao radove na rekonstrukciji pruge
04.01.2025.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je želju da rekonstrukcija pruge od Novog Sada do Mađarske bude završena pre roka.
Studenti matematike analizirali predloženo povećanje za prosvetare: "Razmotrimo ovu mačku u džaku"
04.01.2025.•
20
Studenti novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta analizirrali su ponudu vlasti za prosvetare.
Studenti pozivaju na skup ispred suda: Podrška čoveku koji nas je branio
04.01.2025.•
22
Novosadski studenti u blokadi pozivaju Novosađane na skup ispred suda u Sutjeskoj danas, 4. januara, u 13 časova.
U Betaniji rođeno 30 beba, među njima dva para blizanaca
04.01.2025.•
1
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 30 beba.
.jpg "Gde su tokovi novca u optužnici za pad nadstrešnice: Koruptivni deo se zataškava")
Gde su tokovi novca u optužnici za pad nadstrešnice: Koruptivni deo se zataškava
04.01.2025.•
16
Tužilaštvo u Novom sadu podiglo je optužnicu zbog pada nadstrešnice i pogibije 15 ljudi.
Studenti ispred policijske stanice u Radničkoj: Traže oslobađanje čoveka koji ih je branio na keju
03.01.2025.•
31
Studenti i građani došli su oko 20.30h ispred policijske ispostave Stari grad u Radničkoj ulici u Novom Sadu.
Vozač BMW-a nakon incidenta na keju otišao u policiju: Poprskan suzavcem, traga se za osumnjičenima
03.01.2025.•
63
Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je šta je vozač automobila marke "bmw" koji je učestvovao u sukobu tokom akcije "Zastani, Srbijo" u Novom Sadu rekao o incidentu.
Muškarac uhapšen u Novom Sadu jer je tokom blokade poprskao mladića suzavcem
03.01.2025.•
11
Muškarac iz Kule uhapšen je nakon protesta zbog sumnje da je tokom blokade raskrsnice na keju u Novom Sadu poprskao suzavcem mladića.
Novosadski studenti u sredu ispred suda: "Izvršna vlast neće vršiti pritisak na sudsku"
03.01.2025.•
18
Novosadski studenti u blokadama fakulteta najavili su protest ispred zgrade suda u Sutjeskoj 3 u sredu, 8. januara.
VIDEO: BMW-om pokušao kroz studentsku kolonu, pa peške pobegao
03.01.2025.•
78
Tokom šetnje od kampusa do Varadinskog mosta, vozač automobila BMW pokušao je da se probije kroz kolonu studenata.
Roditelji đaka Jovine gimnazije traže hitno razrešenje direktora: Ugrožava bezbednost i prava dece
03.01.2025.•
79
Roditelji učenika Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" uputili su danas Ministarstvu prosvete zahtev za hitno razrešenje dužnosti direktora ove škole, Radivoja P. Stojkovića.
FOTO, VIDEO: Novosadski studenti zastali i za žrtve na Cetinju, u Arilju i Zagrebu
03.01.2025.•
37
Novosadski studenti blokirali su danas Varadinski most, Novi Sad u akciji "Zastani, Srbijo" na 30 minuta - za žrtve u Novom Sadu, Cetinju, Arilju i Zagrebu.
Advokat tvrdi: Još uvek nisu saslušani policajci koji su pretukli Iliju Kostića
03.01.2025.•
16
Počinioci nisu među do sada saslušanim svedocima u slučaju Ilije Kostića (74), koji je zbog teških povreda, posle privođenja u policijsku stanicu, podvrgnut operaciji, tvrdi advokat Srđan Kovačević.
Tužilaštvo objavilo ugovor sa "Startingom": Pogledajte za šta su bili zaduženi i koliko su zaradili
03.01.2025.•
37
Kompanija "Starting" dobila je više od pet miliona za rekonstrukciju novosadske Železničke stanice, piše u ugovoru koji je objavilo Više javno tužilaštvo u Novom Sadu.
U Betaniji rođeno devet beba
03.01.2025.•
0
U protekla 24 sata u porodilištu "Betanija" rođeno je devet beba.
Novosadski studenti danas odaju poštu i žrtvama na Cetinju i u Arilju: 29 minuta ćutanja na mostu
03.01.2025.•
13
Novosadski studenti u blokadi danas će održati akciju ćutanja na Varadinskom mostu.
Novosadski studenti sutra sa 27 minuta tišine na Varadinskom mostu odaju počast stradalima
02.01.2025.•
17
Novosadski studenti u blokadi u petak, 3. januara ponovo će tišinom odati počast stradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu, ali i stradalima na Cetinju.
FOTO: Novosađani palili sveće i ostavljali cveće na Trgu slobode za 12 ubijenih na Cetinju
02.01.2025.•
8
Građani su večeras na Trgu slobode u Novom Sadu zapalili sveće za 12 stradalih u jučerašnjoj pucnjavi na Cetinju.
Ukoliko ste uznemireni zbog tragedije na Cetinju: Pozovite Srce za psihološku pomoć
02.01.2025.•
3
Centar za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva Srce poziva građane kojima je potreban razgovor povodom nesreće na Cetinju, da ih pozovu.
Komentari 7
Mio Ns
Frojle
Boris Milutinovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar