Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?
Prošle godine Novi Sad je predstavio Geografsko-informacioni sistem zelenih površina, što je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila.
.jpg "Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?")
Foto: 021.rs
Izrada Katastra zelenila bila je i zahtev ekološkog protesta koji je 2019. godine organizovao Ekološki front Novi Sad.
Katastar zelenih površina prepoznat je kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Popis zelenila naročito je važan jer u gradovima danas živi bar polovina ljudske populacije. Ovo je dovelo do širenja infrastrukture i poslovnih zona nauštrb zelenila, što, posledično negativno utiče na kvalitet života i zdravlje građana.
Mapiranje zelinila sa svim njegovim svojstvima može da doprinese očuvanju prirodnih staništa, ali i odgovornijem budućem planiranju gradova.
U radijskom specijalu "Eko grad" koji se emituje samo na Radiju 021 o značaju popisa zelenila i najefikasnijim načinima da se to učini, razgovarali smo sa pejzažnom arhitektkinjom Olgom Marinčić i članicom Ekološkog fronta Novi Sad Marijanom Mutavčievom.
Mutavčieva kaže da je geo-informacioni sistem zelenih površina Novog Sada, takav kakav sada jeste, nejasan.
"Računate su, na primer, površine krošnje, pa je nejasno da li su na to zbrajani i travnjaci koji su ispod tih krošnji. Što se tiče samog katastra i geo-informacionog sistema, katastar nije geo-informacioni sistem. Geo-informacioni sistem je prvi korak ka stvaranju katastra. Jer u katastru svako drvo praktično mora da ima svoje ličnu kartu i zdravstveni karton. U tom nekom zagovaračkom procesu smo se mi trudili da pokažemo kako to izgleda u državama koje imaju katastre, odnosno kako je svako drvo obeleženo. Na primer, u samom 'zdravstvenom kartonu' se govori detaljno o zdravstvenom stanju i izgledu drveta, kao i o istoriji drveta, odnosno kada je posađeno. Dakle, vrlo se detaljno opisuje svako stablo. Svako drvo se tretira kao objekat sam za sebe", objašnjava Mutavčieva za 021.
Kada se govori o popisu zelenila, uglavnom se posmatra iz ugla benefita za javna preduzeća i gradske službe. Međutim on je bitan i za aktiviste. Zašto je to tako, priča Mutavčieva.
"Katastar je za nas bitan u smislu argumentacije, kada izlazimo pred donosioce odluka sa nekim zahtevima. Takođe nam je bitan i kao način kontrole. U poslednje vreme se sa strane donosilaca odluka marektinški obrađuje ta zelena tema. Zapravo neprestano dobijamo informacije o stvaranju novih zelenih površina i sađenju ogromnog broja mladica, međutim na terenu mi vidimo da se zdrava i vitalna stabla konstantno seku. Takođe, zelene površine se često ne održavaju, pa onda proglašavaju zapuštenim mestima gde je bolje da bude zgrada nego taj nered, kako nam ga predstavljaju. Opet, taj nered, kada treba da se predstavi kao zelena površina, sa ponosom se ističe", navodi naša sagovornica.
Šta je sve potrebno da bi Katastar zelenila predstavio sve informacije bitne za aktiviste i donosioce odluka, za emisiju "Eko grad" pričala je Olga Maričić.
"Takav jedan dodatni plan gde se pojavljuju odnosi, pokrovnost, treba uraditi. Isto tako, treba detaljnije uraditi sve zelene površine, njihovu funkcionalnost, sadržaje, koliko je pod stazama, koliko je pod cvetnjacima, da li ima skulputura, da li ima neka vodena površina", navodi Marinčić.
Dodaje da Katastar nije posao koji se uradi jednom, čak ni jednom u deset godina, nego jedan kontinualni posao, kao što se radi za sve druge sadržaje infrastrukture.
"Za to treba zadužiti neku službu, verovatno 'Gradsko zelenilo' koje najviše i gazduje tim površinama. Ali, ne mogu ni oni da urade sve. Na neki način je to i delatnost svih planera, na svim nivoima - od Generalnog plana pa do drugih urbanističkih ili regulacionih planova. Svaki taj plan mora da ima sadržaj i osnovu postojeće vegetacije", kaže Marinčić ističe da se to, nažalost, najčešće preskače.
Prvi pokušaj da se u Novom Sadu popiše zelenilo, odnosno drveće, bio je osamdesetih godina. Olga Marinčić je tada bila zaposlena u JP "Urbanizam" i učestvovala je u ovom projektu. Za emisiju "Eko grad" pričala je kako je to izgledalo, koji su podaci uzimani u obzir i šta su bili odlučujući kriterijumi.
"U to vreme je bila jasno određena podela na mesne zajednice i to je bio dobar i grafički i terenski obuhvat koji je mogao da bude savladan. Kao anketari predloženi su tada inženjeri koji su radili na održavanju u 'Zelenilu'. Oni su, u stvari, najbolje znali i kakvo je zelenilo i koje su vrste, da li ima bolesnih ili oštećenih stabala i sve ono što u tom upitniku ima. Sadržaj tog upitnika bio je rod, vrsta, mesna zajednica... Jako važna je bila podela namena površina - da li je to javno gradsko zelenilo sa obuhvatom parkova, skverova i uličnog zelenila, da li je to stambena namena u otvorenom bloku, da li su to takozvane ostale namene", priča Marinčić.
Marinčić dodaje da je, uz svoje mane, tadašnji popis obuhvatio bitne podatke i da su nadležni zaista mogli mnogo da nauče iz prikupljenih infomacija.
"U tom katastru je odrađeno mnogo praktičnog posla i obuhvaćeno je ukupno 86.340 komada sadnica. To je velik posao. Onda se tu pojavljuju jako zanimljivi podaci - koliko su zastupljeni četinari i u koliko rodova, koliko je zastupljeno visoko drveće, koliko visoko šiblje... Nije obuhvaćeno ni nisko šiblje, ni travnjaci. Katastar visoke vegetacije - lišćara i četinara, imao je obuhvat stambenih zona u građevinskom reonu Novog Sada, bez topolika na rubnim delovima grada kojima upravlja šumsko gazdinstvo.", kaže naša sagovornica.
Gotovo da nema evropskog grada koji nema popisane zelene površine, rastinje i drveće. Različiti gradovi koristili su različite metode da prikupe ove podatke. Marinčić za našu emisiju kaže da je najvažnije da se gradovi u Srbiji, pa i Novi Sad ozbiljno angažuju u ovom poslu.
"Ti pokazatelji koji se negde iz belog sveta nama predstavljaju se čine jako strašnim i jako neprilagodljivim, ali treba se upustiti u posao, pa raditi deo po deo. Neki konkretan primer, recimo kada bismo rekli koji je to model iz bilo kog grada koji je primenjiv za Novi Sad, ja mislim da to nije bitno. Bitno je da se krene od nekog popisa na bilo kom nivou. Terenski rad mora, bez obzira na sve tehnološke inovacije i satelitske snimke. To je jedna kombinovana opsežna delatnost koju grad treba da prihvati i da nekoga zaduži da to konstantno radi. Sam izbor metoda popisa zavisi od više momenata, pa i finasijskog i kadrovskog", priča Marinčić.
Dodaje da to nije kampanjska stvar, već normalna za održavanje gradske infrastrukture. Plan, naglašava, treba da bude pregledan i da obezbeđuje dovoljnu informisanost, kako za građane, tako i za nadležne službe.
Emisiju emitovanu na Radiju 021 poslušajte na našem MixCloud nalogu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Sednica Skupštine grada, protesti, blokade, štafeta: Još jedna nedelja puna dešavanja u Novom Sadu
23.02.2025.•
2
Pred Novosađanima je još jedna protestna nedelja u kojoj će biti skupova, blokada, odavanje pošte stradalima u padu nadstrešnice...
"Neka centar zaćuti": Skup podrške studentima danas u Kovilju
23.02.2025.•
0
Skup podrške studentima, pod nazivom "Neka centar zaćuti", održaće se danas, 23. februara u Kovilju.
Pred Novosađanima nestabilna, ali toplija sedmica
23.02.2025.•
0
Nedelja pred nama promenljiva, ali toplija.
Novosadska opozicija poziva na protest pred sednicu Skupštine grada
23.02.2025.•
26
Ujedinjena novosadska opozicija pozvala je građane na protest pred sednicu Skupštine grada koja je zakazana za ponedeljak, 24. februar.
_.jpg "Advokati u sredu organizuju protestno okupljanje ispred novosadskog suda: Planirana i šetnja")
Advokati u sredu organizuju protestno okupljanje ispred novosadskog suda: Planirana i šetnja
23.02.2025.•
4
Studenti Pravnog fakulteta u blokadi najavili su da će u sredu, 26. februara ispred zgrade novosadskog suda i tužilaštva u Sutjeskoj 3 održati protestno okupljanje advokata.
Vučić rekao da je za nadstrešnicu kriva struka, ne korupcija: "On ne treba da bude pitan ni za šta"
23.02.2025.•
35
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za Insajder da nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu nije pala zbog korupcije nego zbog struke.
Pokrajinski PIO fond u Novom Sadu od 1. marta na novoj adresi
23.02.2025.•
13
Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje u Novom Sadu će privremeno raditi na novoj adresi.
"Udar na ekonomiju": Novosadski studenti najavili blokadu dva prometna puta svakog ponedeljka
23.02.2025.•
94
Studenti u blokadi fakulteta u Novom Sadu najavili su da će svakog ponedeljka blokirati magistralne puteve.
Preminuo Miroslav Radonjić, teatrolog i nekadašnji upravnik Pozorišta mladih
22.02.2025.•
0
Pozorište mladih se oprostilo od magistra Miroslava Radonjića koji je na čelu ove kulturne ustanove bio od 1973. do 1981. godine.
Udruženje Dunavska sonata obeležilo mesto na kojem je bila kuća Danila Kiša
22.02.2025.•
3
Predstavnici Udruženja građana "Dunavska sonata", simboličnim gestom obeležili su mesto na kojem je živeo pisac Danilo Kiš u Novom Sadu, za vreme Drugog svetskog rata.
Osnovan Građanski pokret Solidarnost, Goran Ješić poručio: Potrebna prelazna vlada eksperata
22.02.2025.•
35
Građanski pokret Solidarnost osnovan je u Novom Sadu, a njegov inicijator Goran Ješić ocenio je da je jedini demokratski izlaz iz sadašnje situacije da se formira prelazna ekspertska vlada.
FOTO, VIDEO: Petrovaradinska tvrđava zasijala za studente
22.02.2025.•
14
Skup podrške studentima održava se na Petrovaradinskoj tvrđavi gde su se okupljeni građani rasporedili blizu bedema i uključili bliceve na mobilnim telefonima kako bi "osvetlili" podršku studentima.
Pastor o Deklaraciji o Vojvodini: Ne podržavamo ništa što se kosi sa istorijskim činjenicama
22.02.2025.•
52
Predsednik SVM Balint Pastor izjavio je da "Savez vojvođanskih Mađara neće glasati ni za jednu deklaraciju o Vojvodini koja se kosi sa istorijskim činjenicama".
UNS osudio provalu u prostorije NDNV-a, zatražili da nadležni što pre kazne provalnike
22.02.2025.•
2
Udruženje novinara Srbije osudilo je provalu u prostorije Nezavisnog društva novinara Vojvodine koje se nalaze u poslovnom centru Spens i zatražilo da nadležni što pre kazne provalnike.
"Vodovod" o situaciji sa vodom u gradu: Nizak nivo podzemnih voda i regeneracija tri bunara
22.02.2025.•
53
Do kraja aprila trebalo bi da bude gotova regeneracija tri bunara čime bi Novi Sad bio spreman za uvećanu potrošnju vode tokom letnjeg perioda, kažu u JKP "Vodovod i kanalizacija".
Roditelji posle skupa u Novom Sadu: Ombudsmanka Ćorić da reaguje ili da se povuče
22.02.2025.•
8
Roditelji učenika novosadskih osnovnih škola su, nakon protestnog okupljanja, uputili otvoreno pismo pokrajinskoj ombudsmanki Dragani Ćorić.
VIDEO Skup solidarnosti sa nastavnicima: "Nemamo prava da odustanemo, da izdamo našu decu"
22.02.2025.•
9
Skup solidarnosti sa nastavnicima koji su izloženi pritiscima zbog podrške studentskim zahtevima održan je kod prostorija Školske uprave.
Vučić o sednici Skupštine Novog Sada: Nadležni će reagovati ako bude bilo incidenata
22.02.2025.•
40
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, povodom predstojeće sednice Skupštine grada Novog Sada, koja je zakazana za ponedeljak, da će "vlast pokazati trpeljivost i strpljenje".
Prethodnog dana u Betaniji rođena 21 beba
22.02.2025.•
0
Prethodnog dana u novosadskom porodilištu bio je 21 porođaj.
Danas jaka košava
22.02.2025.•
0
U Novom Sadu će u subotu ujutro biti hladno sa mrazem, a tokom dana sunčano i vetrovito sa umerenom i jakom košavom.
Komentari 7
Mio Ns
Frojle
Boris Milutinovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar