Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?
Prošle godine Novi Sad je predstavio Geografsko-informacioni sistem zelenih površina, što je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila.
Foto: 021.rs
Izrada Katastra zelenila bila je i zahtev ekološkog protesta koji je 2019. godine organizovao Ekološki front Novi Sad.
Katastar zelenih površina prepoznat je kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Popis zelenila naročito je važan jer u gradovima danas živi bar polovina ljudske populacije. Ovo je dovelo do širenja infrastrukture i poslovnih zona nauštrb zelenila, što, posledično negativno utiče na kvalitet života i zdravlje građana.
Mapiranje zelinila sa svim njegovim svojstvima može da doprinese očuvanju prirodnih staništa, ali i odgovornijem budućem planiranju gradova.
U radijskom specijalu "Eko grad" koji se emituje samo na Radiju 021 o značaju popisa zelenila i najefikasnijim načinima da se to učini, razgovarali smo sa pejzažnom arhitektkinjom Olgom Marinčić i članicom Ekološkog fronta Novi Sad Marijanom Mutavčievom.
Mutavčieva kaže da je geo-informacioni sistem zelenih površina Novog Sada, takav kakav sada jeste, nejasan.
"Računate su, na primer, površine krošnje, pa je nejasno da li su na to zbrajani i travnjaci koji su ispod tih krošnji. Što se tiče samog katastra i geo-informacionog sistema, katastar nije geo-informacioni sistem. Geo-informacioni sistem je prvi korak ka stvaranju katastra. Jer u katastru svako drvo praktično mora da ima svoje ličnu kartu i zdravstveni karton. U tom nekom zagovaračkom procesu smo se mi trudili da pokažemo kako to izgleda u državama koje imaju katastre, odnosno kako je svako drvo obeleženo. Na primer, u samom 'zdravstvenom kartonu' se govori detaljno o zdravstvenom stanju i izgledu drveta, kao i o istoriji drveta, odnosno kada je posađeno. Dakle, vrlo se detaljno opisuje svako stablo. Svako drvo se tretira kao objekat sam za sebe", objašnjava Mutavčieva za 021.
Kada se govori o popisu zelenila, uglavnom se posmatra iz ugla benefita za javna preduzeća i gradske službe. Međutim on je bitan i za aktiviste. Zašto je to tako, priča Mutavčieva.
"Katastar je za nas bitan u smislu argumentacije, kada izlazimo pred donosioce odluka sa nekim zahtevima. Takođe nam je bitan i kao način kontrole. U poslednje vreme se sa strane donosilaca odluka marektinški obrađuje ta zelena tema. Zapravo neprestano dobijamo informacije o stvaranju novih zelenih površina i sađenju ogromnog broja mladica, međutim na terenu mi vidimo da se zdrava i vitalna stabla konstantno seku. Takođe, zelene površine se često ne održavaju, pa onda proglašavaju zapuštenim mestima gde je bolje da bude zgrada nego taj nered, kako nam ga predstavljaju. Opet, taj nered, kada treba da se predstavi kao zelena površina, sa ponosom se ističe", navodi naša sagovornica.
Šta je sve potrebno da bi Katastar zelenila predstavio sve informacije bitne za aktiviste i donosioce odluka, za emisiju "Eko grad" pričala je Olga Maričić.
"Takav jedan dodatni plan gde se pojavljuju odnosi, pokrovnost, treba uraditi. Isto tako, treba detaljnije uraditi sve zelene površine, njihovu funkcionalnost, sadržaje, koliko je pod stazama, koliko je pod cvetnjacima, da li ima skulputura, da li ima neka vodena površina", navodi Marinčić.
Dodaje da Katastar nije posao koji se uradi jednom, čak ni jednom u deset godina, nego jedan kontinualni posao, kao što se radi za sve druge sadržaje infrastrukture.
"Za to treba zadužiti neku službu, verovatno 'Gradsko zelenilo' koje najviše i gazduje tim površinama. Ali, ne mogu ni oni da urade sve. Na neki način je to i delatnost svih planera, na svim nivoima - od Generalnog plana pa do drugih urbanističkih ili regulacionih planova. Svaki taj plan mora da ima sadržaj i osnovu postojeće vegetacije", kaže Marinčić ističe da se to, nažalost, najčešće preskače.
Prvi pokušaj da se u Novom Sadu popiše zelenilo, odnosno drveće, bio je osamdesetih godina. Olga Marinčić je tada bila zaposlena u JP "Urbanizam" i učestvovala je u ovom projektu. Za emisiju "Eko grad" pričala je kako je to izgledalo, koji su podaci uzimani u obzir i šta su bili odlučujući kriterijumi.
"U to vreme je bila jasno određena podela na mesne zajednice i to je bio dobar i grafički i terenski obuhvat koji je mogao da bude savladan. Kao anketari predloženi su tada inženjeri koji su radili na održavanju u 'Zelenilu'. Oni su, u stvari, najbolje znali i kakvo je zelenilo i koje su vrste, da li ima bolesnih ili oštećenih stabala i sve ono što u tom upitniku ima. Sadržaj tog upitnika bio je rod, vrsta, mesna zajednica... Jako važna je bila podela namena površina - da li je to javno gradsko zelenilo sa obuhvatom parkova, skverova i uličnog zelenila, da li je to stambena namena u otvorenom bloku, da li su to takozvane ostale namene", priča Marinčić.
Marinčić dodaje da je, uz svoje mane, tadašnji popis obuhvatio bitne podatke i da su nadležni zaista mogli mnogo da nauče iz prikupljenih infomacija.
"U tom katastru je odrađeno mnogo praktičnog posla i obuhvaćeno je ukupno 86.340 komada sadnica. To je velik posao. Onda se tu pojavljuju jako zanimljivi podaci - koliko su zastupljeni četinari i u koliko rodova, koliko je zastupljeno visoko drveće, koliko visoko šiblje... Nije obuhvaćeno ni nisko šiblje, ni travnjaci. Katastar visoke vegetacije - lišćara i četinara, imao je obuhvat stambenih zona u građevinskom reonu Novog Sada, bez topolika na rubnim delovima grada kojima upravlja šumsko gazdinstvo.", kaže naša sagovornica.
Gotovo da nema evropskog grada koji nema popisane zelene površine, rastinje i drveće. Različiti gradovi koristili su različite metode da prikupe ove podatke. Marinčić za našu emisiju kaže da je najvažnije da se gradovi u Srbiji, pa i Novi Sad ozbiljno angažuju u ovom poslu.
"Ti pokazatelji koji se negde iz belog sveta nama predstavljaju se čine jako strašnim i jako neprilagodljivim, ali treba se upustiti u posao, pa raditi deo po deo. Neki konkretan primer, recimo kada bismo rekli koji je to model iz bilo kog grada koji je primenjiv za Novi Sad, ja mislim da to nije bitno. Bitno je da se krene od nekog popisa na bilo kom nivou. Terenski rad mora, bez obzira na sve tehnološke inovacije i satelitske snimke. To je jedna kombinovana opsežna delatnost koju grad treba da prihvati i da nekoga zaduži da to konstantno radi. Sam izbor metoda popisa zavisi od više momenata, pa i finasijskog i kadrovskog", priča Marinčić.
Dodaje da to nije kampanjska stvar, već normalna za održavanje gradske infrastrukture. Plan, naglašava, treba da bude pregledan i da obezbeđuje dovoljnu informisanost, kako za građane, tako i za nadležne službe.
Emisiju emitovanu na Radiju 021 poslušajte na našem MixCloud nalogu.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
UŽIVO: U toku akcija kod Železničke stanice: "Bulevar krvavih ruku"
24.11.2024.•
0
U toku je novi protest zbog tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, na koji su pozvale organizacije Sviće i Stav.
VIDEO: Aktivista Nikola Ristić priveden uoči protesta u Novom Sadu
24.11.2024.•
0
Aktivista organizacije "SviĆe" Nikola Ristić priveden je u Novom Sadu uoči protesta zbog tragedije u kojoj je u padu nadstrešnice poginulo 15 ljudi.
Studenti Novosadskog univerziteta najbolji programeri u Jugoistočnoj Evropi
24.11.2024.•
3
Ekipa Univerziteta u Novom Sadu osvojila je zlatnu medalju na regionalnom informatičkom takmičenju u konkurenciji čak 91 ekipe iz deset zemalja.
Zaštitnik građana obišao pritvorenike u zatvoru na Klisi: Vesić i dalje štrajkuje glađu
24.11.2024.•
12
Zaštitnik građana Zoran Pašalić obišao je zatvor u Novom Sadu i obavio razgovor sa 21 pritvorenikom, među kojima je i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić koji štrajkuje glađu.
Kako je cena radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu višestruko uvećana?
24.11.2024.•
12
Predračun za radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu pokazuje da je ukupna vrednost radova na zgradi sa spoljnim uređenjem prvobitno procenjena na oko tri miliona evra.
FOTO: Tokom noći ispisane poruke na prostorijama SNS u Novom Sadu
24.11.2024.•
13
Tokom noći ispisane su poruke na prostorijama Srpske napredne stranke u Novom Sadu.
Vlada Srbije ukinula imunitet Goranu Vesiću
24.11.2024.•
15
Vlada Srbije je u petak, 22. novembra, ukinula imunitet ministru građevinarstva u ostavci Goranu Vesiću, nakon čega mu je određen pritvor, potvrđeno je u Vladi.
Novi protest danas kod Železničke stanice: "Farbaćemo Bulevar oslobođenja u crveno"
24.11.2024.•
45
Novi protest na Železničkoj stanici u Novom Sadu najavljen je za danas, 24. novembar, u 14 sati, zbog tragedije kada je u padu nadstrešnice poginulo 15 osoba, a dvoje teško povređeno.
Tužilac zatražio od Vlade Srbije da ukine imunitet Goranu Vesiću
23.11.2024.•
7
Tužilaštvo u Novom Sadu zatražilo je u četvrtak od Vlade Srbije da ukine imunitet ministru građevinarstva u ostavci Goranu Vesiću.
"Tržnica" sledeće nedelje organizuje licitaciju za prodaju jelki na Ribljoj i Limanskoj pijaci
23.11.2024.•
4
Javna licitacija za rezervaciju prodajnih mesta za prodaju jelki na Ribljoj i Limanskoj pijaci, kao i licitacija za zakup slobodnih poslovnih prostora na pijacama, održaće se u sredu, 27. novembra.
Ana Brnabić o obustavi rada advokata: A ćute na divljanje opozicije pred tužilaštvom
23.11.2024.•
40
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić oglasila se povodom odluke Advokatske komore Vojvodine (AKV) o jednodnevnoj obustavi rada.
Bačulov: Vreme u pritvoru sam iskoristio da napunim baterije i spremim plan za dalje
23.11.2024.•
12
Opozicioni odbornik u Skupštini grada Novog Sada Miša Bačulov, koji je sinoć pušten iz pritvora na slobodu, izjavio je da je vreme provedeno u pritvoru iskoristio da "napuni baterije".
Vesiću i Šurlanu određen pritvor do 30 dana, Tanasković i Dimovski idu u kućni pritvor
23.11.2024.•
18
Viši sud u Novom Sadu odredio je pritvor do 30 dana Goranu Vesiću, ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u ostavci, dok je Jeleni Tanasković i Aniti Dimovski određen kućni pritvor.
Dačić: Nisam siguran da li je 12 osoba uhapšeno zbog pritiska javnosti ili stvarne odgovornosti
23.11.2024.•
54
Ministar policije Ivica Dačić kaže da nije siguran da li je tužilaštvo naložilo hapšenje 13 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici usled pritiska javnosti ili zbog stvarne odgovornosti.
Vučević: Cilj organizatora blokada saobraćajnica da izazovu sukobe i bratoubilački rat
23.11.2024.•
54
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević optužio je organizatore 15-minutnih blokada saobraćajnica širom Srbije da "maltretiraju građane sa ciljem da izazovu sukobe među njima i bratoubilački rat".
FOTO: Novi Maxi supermarket otvoren u Novom Sadu
23.11.2024.•
0
Novi Maxi supermarket otvoren je na adresi Donja Šuma bb, u modernom stambenom kompleksu "Knežev park" i prostire se na više od 570 kvadrata prodajnog prostora.
RGZ: Advokatska komora iznela netačne tvrdnje o ulozi advokata u postupcima pred katastrom
23.11.2024.•
20
Republički geodetski zavod saopštio je da su pojedini predstavnici Advokatske komore Vojvodine izneli netačne tvrdnje u vezi sa elektronskim poslovanjem i ulogom advokata u postupcima pred katastrom.
Kako je Vesić mogao da koristi društvene mreže ako je uhapšen?
23.11.2024.•
26
Ministar građevinarstva i saobraćaja u tehničkom mandatu Goran Vesić uhapšen je zajedno sa još 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici, gde je život izgubilo 15 ljudi.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 11 devojčica i 14 dečaka
23.11.2024.•
1
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 25 beba.
Novosađani, malom Janku je potrebna pomoć da pobedi leukemiju
23.11.2024.•
3
Devetogodišnji dečak iz Novog Sada Janko Trifunović vodi borbu sa akutnom limfoblastnom leukemijom.
Predložen pritvor za Vesića, Tanasković i 11 osumnjičenih, za ženom koja je u inostranstvu poternica
23.11.2024.•
64
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, nakon saslušanja 12 osumnjičenih za nesreću na Železničkoj stanici donelo je naredbu o sprovođenju istrage i podnelo je predlog za određivanje pritvora za njih 13.
Komentari 7
Mio Ns
Frojle
Boris Milutinovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar