Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?
Prošle godine Novi Sad je predstavio Geografsko-informacioni sistem zelenih površina, što je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila.
.jpg "Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?")
Foto: 021.rs
Izrada Katastra zelenila bila je i zahtev ekološkog protesta koji je 2019. godine organizovao Ekološki front Novi Sad.
Katastar zelenih površina prepoznat je kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Popis zelenila naročito je važan jer u gradovima danas živi bar polovina ljudske populacije. Ovo je dovelo do širenja infrastrukture i poslovnih zona nauštrb zelenila, što, posledično negativno utiče na kvalitet života i zdravlje građana.
Mapiranje zelinila sa svim njegovim svojstvima može da doprinese očuvanju prirodnih staništa, ali i odgovornijem budućem planiranju gradova.
U radijskom specijalu "Eko grad" koji se emituje samo na Radiju 021 o značaju popisa zelenila i najefikasnijim načinima da se to učini, razgovarali smo sa pejzažnom arhitektkinjom Olgom Marinčić i članicom Ekološkog fronta Novi Sad Marijanom Mutavčievom.
Mutavčieva kaže da je geo-informacioni sistem zelenih površina Novog Sada, takav kakav sada jeste, nejasan.
"Računate su, na primer, površine krošnje, pa je nejasno da li su na to zbrajani i travnjaci koji su ispod tih krošnji. Što se tiče samog katastra i geo-informacionog sistema, katastar nije geo-informacioni sistem. Geo-informacioni sistem je prvi korak ka stvaranju katastra. Jer u katastru svako drvo praktično mora da ima svoje ličnu kartu i zdravstveni karton. U tom nekom zagovaračkom procesu smo se mi trudili da pokažemo kako to izgleda u državama koje imaju katastre, odnosno kako je svako drvo obeleženo. Na primer, u samom 'zdravstvenom kartonu' se govori detaljno o zdravstvenom stanju i izgledu drveta, kao i o istoriji drveta, odnosno kada je posađeno. Dakle, vrlo se detaljno opisuje svako stablo. Svako drvo se tretira kao objekat sam za sebe", objašnjava Mutavčieva za 021.
Kada se govori o popisu zelenila, uglavnom se posmatra iz ugla benefita za javna preduzeća i gradske službe. Međutim on je bitan i za aktiviste. Zašto je to tako, priča Mutavčieva.
"Katastar je za nas bitan u smislu argumentacije, kada izlazimo pred donosioce odluka sa nekim zahtevima. Takođe nam je bitan i kao način kontrole. U poslednje vreme se sa strane donosilaca odluka marektinški obrađuje ta zelena tema. Zapravo neprestano dobijamo informacije o stvaranju novih zelenih površina i sađenju ogromnog broja mladica, međutim na terenu mi vidimo da se zdrava i vitalna stabla konstantno seku. Takođe, zelene površine se često ne održavaju, pa onda proglašavaju zapuštenim mestima gde je bolje da bude zgrada nego taj nered, kako nam ga predstavljaju. Opet, taj nered, kada treba da se predstavi kao zelena površina, sa ponosom se ističe", navodi naša sagovornica.
Šta je sve potrebno da bi Katastar zelenila predstavio sve informacije bitne za aktiviste i donosioce odluka, za emisiju "Eko grad" pričala je Olga Maričić.
"Takav jedan dodatni plan gde se pojavljuju odnosi, pokrovnost, treba uraditi. Isto tako, treba detaljnije uraditi sve zelene površine, njihovu funkcionalnost, sadržaje, koliko je pod stazama, koliko je pod cvetnjacima, da li ima skulputura, da li ima neka vodena površina", navodi Marinčić.
Dodaje da Katastar nije posao koji se uradi jednom, čak ni jednom u deset godina, nego jedan kontinualni posao, kao što se radi za sve druge sadržaje infrastrukture.
"Za to treba zadužiti neku službu, verovatno 'Gradsko zelenilo' koje najviše i gazduje tim površinama. Ali, ne mogu ni oni da urade sve. Na neki način je to i delatnost svih planera, na svim nivoima - od Generalnog plana pa do drugih urbanističkih ili regulacionih planova. Svaki taj plan mora da ima sadržaj i osnovu postojeće vegetacije", kaže Marinčić ističe da se to, nažalost, najčešće preskače.
Prvi pokušaj da se u Novom Sadu popiše zelenilo, odnosno drveće, bio je osamdesetih godina. Olga Marinčić je tada bila zaposlena u JP "Urbanizam" i učestvovala je u ovom projektu. Za emisiju "Eko grad" pričala je kako je to izgledalo, koji su podaci uzimani u obzir i šta su bili odlučujući kriterijumi.
"U to vreme je bila jasno određena podela na mesne zajednice i to je bio dobar i grafički i terenski obuhvat koji je mogao da bude savladan. Kao anketari predloženi su tada inženjeri koji su radili na održavanju u 'Zelenilu'. Oni su, u stvari, najbolje znali i kakvo je zelenilo i koje su vrste, da li ima bolesnih ili oštećenih stabala i sve ono što u tom upitniku ima. Sadržaj tog upitnika bio je rod, vrsta, mesna zajednica... Jako važna je bila podela namena površina - da li je to javno gradsko zelenilo sa obuhvatom parkova, skverova i uličnog zelenila, da li je to stambena namena u otvorenom bloku, da li su to takozvane ostale namene", priča Marinčić.
Marinčić dodaje da je, uz svoje mane, tadašnji popis obuhvatio bitne podatke i da su nadležni zaista mogli mnogo da nauče iz prikupljenih infomacija.
"U tom katastru je odrađeno mnogo praktičnog posla i obuhvaćeno je ukupno 86.340 komada sadnica. To je velik posao. Onda se tu pojavljuju jako zanimljivi podaci - koliko su zastupljeni četinari i u koliko rodova, koliko je zastupljeno visoko drveće, koliko visoko šiblje... Nije obuhvaćeno ni nisko šiblje, ni travnjaci. Katastar visoke vegetacije - lišćara i četinara, imao je obuhvat stambenih zona u građevinskom reonu Novog Sada, bez topolika na rubnim delovima grada kojima upravlja šumsko gazdinstvo.", kaže naša sagovornica.
Pročitaj još
Gotovo da nema evropskog grada koji nema popisane zelene površine, rastinje i drveće. Različiti gradovi koristili su različite metode da prikupe ove podatke. Marinčić za našu emisiju kaže da je najvažnije da se gradovi u Srbiji, pa i Novi Sad ozbiljno angažuju u ovom poslu.
"Ti pokazatelji koji se negde iz belog sveta nama predstavljaju se čine jako strašnim i jako neprilagodljivim, ali treba se upustiti u posao, pa raditi deo po deo. Neki konkretan primer, recimo kada bismo rekli koji je to model iz bilo kog grada koji je primenjiv za Novi Sad, ja mislim da to nije bitno. Bitno je da se krene od nekog popisa na bilo kom nivou. Terenski rad mora, bez obzira na sve tehnološke inovacije i satelitske snimke. To je jedna kombinovana opsežna delatnost koju grad treba da prihvati i da nekoga zaduži da to konstantno radi. Sam izbor metoda popisa zavisi od više momenata, pa i finasijskog i kadrovskog", priča Marinčić.
Dodaje da to nije kampanjska stvar, već normalna za održavanje gradske infrastrukture. Plan, naglašava, treba da bude pregledan i da obezbeđuje dovoljnu informisanost, kako za građane, tako i za nadležne službe.
Emisiju emitovanu na Radiju 021 poslušajte na našem MixCloud nalogu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
"Novinarke protiv nasilja" solidarno uz Smiljanu Milinkov posle napada u Novom Sadu
29.04.2025.•
0
Grupa "Novinarke protiv nasilja prema ženama" izrazila je solidarnost sa članicom profesorkom Smiljanom Milinkov koja je u ponedeljak u Novom Sadu doživela policijsko nasilje.
.jpg "Novosadski studenti 1. maja organizuju protest povodom šest meseci od pada nadstrešnice")
Novosadski studenti 1. maja organizuju protest povodom šest meseci od pada nadstrešnice
29.04.2025.•
0
Novosadski studenti u blokadi fakulteta najavili su protest za 1. maj povodom obeležavanja šest meseci od tragedije na Železničkoj stanici.
.jpg "Vučić: Nisam zadovoljan radom novosadske policije, nije zaštitila Drida od linča")
Vučić: Nisam zadovoljan radom novosadske policije, nije zaštitila Drida od linča
29.04.2025.•
0
Aleksandar Vučić izjavio je da nije zadovoljan reakcijom policije tokom jučerašnjih incidenata ispred Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu jer nije zaštitila dekana Patrika Drida.
.jpg "Za 1. maj u Novom Sadu sunčano i toplo")
Za 1. maj u Novom Sadu sunčano i toplo
29.04.2025.•
0
Sreda, poslednji dan aprila, u Novom Sadu će biti sunčana i topla.
Elektrodistribucija poništila tender zbog žalbi: "Montop" Marka Bosanca ipak neće očitavati brojila
29.04.2025.•
10
Firma "Montop" u vlasništvu Marka Bosanca Bosketa ipak neće očitavati brojila u Srbiji, nakon što je Elektrodistribucija Srbije ocenila ovu ponudu kao neprihvatljivu.
.jpg "Ukinuto rešenje o zadržavanju studenta FTN zbog navodnog napada na dekana DIF-a")
Ukinuto rešenje o zadržavanju studenta FTN zbog navodnog napada na dekana DIF-a
29.04.2025.•
1
Viši sud u Novom Sadu ukinuo je rešenje o zadržavanju studenta Fakulteta tehničkih nauka i vratio na ponovno odlučivanje policiji i tužilaštvu.
VIDEO: Dokle se stiglo sa izgradnjom tunela "Iriški venac" - najdužeg u Srbiji
29.04.2025.•
17
Iskopano je 6.000 od ukupno 7.007 metara cevi tunela "Iriški venac", najdužeg tunela u Srbiji, na deonici Fruškogorskog koridora od Novog Sada do Rume.
Mileva Marić Ajnštajn će dobiti spomenik na Beogradskom keju
29.04.2025.•
5
Srpska naučnica Mileva Marić Ajnštajn dobiće spomenik na Beogradskom keju.
Pred Prvi maj: Kvalitetno i sveže meso u "Mrkšićevim salašima"
29.04.2025.•
0
Dok se iščekuju prvomajska okupljanja širom zemlje, iskusni domaćini i gurmani znaju da je jedan sastojak neizostavan za savršeno roštiljanje – kvalitetno i sveže meso.
Drid: Kao dekan imam pravo da pozovem policiju da dođe na fakultet
29.04.2025.•
33
Dekan Fakulteta za sport i fizičko obrazovanje (DIF) u Novom Sadu Patrik Drid izjavio je da je policiju pozvao kada su na taj fakultet i u njegovu kancelariju ušli ljudi koji nisu studenti DIF-a.
Učenici Lazine gimnazije obustavili blokadu škole: "Adaptiranje na postojeće okolnosti"
29.04.2025.•
0
Maturanti Gimnazije "Laza Kostić" obustavili su fizičku blokadu ove škole, te najavili i novi javni čas.
Lepe vesti utorkom: U Novom Sadu za jedan dan rođeno 13 beba
29.04.2025.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 13 beba.
Biblioteka Matice srpske danas obeležava svoj dan
29.04.2025.•
0
Biblioteka Matice srpske će u utorak, 29. aprila, proslaviti svoj dan.
Protest pred sednicu Skupštine Sremskih Karlovaca: Zbog urušavanja plafona škole i nebezbednosti
29.04.2025.•
2
Zbor građana Sremskih Karlovaca organizuje protest ispred zgrade opštine danas, 29. aprila.
Policajka Petrović o prebijanju građana ispred DIF-a: Udariti palicom u glavu bilo koga je zločin
29.04.2025.•
32
Nakon intervencije policije na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, gde je policija upotrebila silu nad studentima i građanima, oglasila se policajka iz Valjeva Katarina Petrović.
VIDEO: Studenti maratonci stigli u Grac, dočekao ih veliki broj građana
28.04.2025.•
3
Studenti u blokadi koji trče štafetni maraton do Brisela, stigli su oko 21 čas u austrijski grad Grac, gde im je priređen svečani doček.
Šta su Vesić i Tanasković odgovorili na optužnicu - nema odgovornosti
28.04.2025.•
20
Jelena Tanasković i Goran Vesić smatraju da ne treba da se vodi krivični postupak protiv njih za pad nadstrešnice u Novom Sadu.
FOTO, VIDEO Protest "Pamtimo sve" zbog prebijanja ispred DIF-a: Građani čuvaju studente
28.04.2025.•
19
Građani i studenti okupili su se ispred Fakulteta sporta i fizičke kulture (DIF) na protestu pod nazivom "Pamtimo sve", zbog policijske brutalnosti.
Novosađani, pripremite se za utorak: Šta vas sve očekuje?
28.04.2025.•
2
Novosađani spremite se, stiže nam utorak i donosi puno interesantnih događaja i temperaturu do 22 stepena.
Priveden Brajan Brković
28.04.2025.•
4
Aktivista pokreta "Bravo" Brajan Brković priveden je zbog prekršaja narušavanje javnog reda i mira.
Studentkinja koju je policija ispred DIF-a udarila štitom u glavu ima potres mozga
28.04.2025.•
20
Studentkinja Poljoprivrednog fakulteta koju je udario policajac na blokadi DIF-a, pregledana je i dijagnostikovan joj je potres mozga.
Komentari 7
Mio Ns
Frojle
Boris Milutinovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar