
Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?
Prošle godine Novi Sad je predstavio Geografsko-informacioni sistem zelenih površina, što je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila.
.jpg)
Foto: 021.rs
Izrada Katastra zelenila bila je i zahtev ekološkog protesta koji je 2019. godine organizovao Ekološki front Novi Sad.
Katastar zelenih površina prepoznat je kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Popis zelenila naročito je važan jer u gradovima danas živi bar polovina ljudske populacije. Ovo je dovelo do širenja infrastrukture i poslovnih zona nauštrb zelenila, što, posledično negativno utiče na kvalitet života i zdravlje građana.
Mapiranje zelinila sa svim njegovim svojstvima može da doprinese očuvanju prirodnih staništa, ali i odgovornijem budućem planiranju gradova.
U radijskom specijalu "Eko grad" koji se emituje samo na Radiju 021 o značaju popisa zelenila i najefikasnijim načinima da se to učini, razgovarali smo sa pejzažnom arhitektkinjom Olgom Marinčić i članicom Ekološkog fronta Novi Sad Marijanom Mutavčievom.
Mutavčieva kaže da je geo-informacioni sistem zelenih površina Novog Sada, takav kakav sada jeste, nejasan.
"Računate su, na primer, površine krošnje, pa je nejasno da li su na to zbrajani i travnjaci koji su ispod tih krošnji. Što se tiče samog katastra i geo-informacionog sistema, katastar nije geo-informacioni sistem. Geo-informacioni sistem je prvi korak ka stvaranju katastra. Jer u katastru svako drvo praktično mora da ima svoje ličnu kartu i zdravstveni karton. U tom nekom zagovaračkom procesu smo se mi trudili da pokažemo kako to izgleda u državama koje imaju katastre, odnosno kako je svako drvo obeleženo. Na primer, u samom 'zdravstvenom kartonu' se govori detaljno o zdravstvenom stanju i izgledu drveta, kao i o istoriji drveta, odnosno kada je posađeno. Dakle, vrlo se detaljno opisuje svako stablo. Svako drvo se tretira kao objekat sam za sebe", objašnjava Mutavčieva za 021.
Kada se govori o popisu zelenila, uglavnom se posmatra iz ugla benefita za javna preduzeća i gradske službe. Međutim on je bitan i za aktiviste. Zašto je to tako, priča Mutavčieva.
"Katastar je za nas bitan u smislu argumentacije, kada izlazimo pred donosioce odluka sa nekim zahtevima. Takođe nam je bitan i kao način kontrole. U poslednje vreme se sa strane donosilaca odluka marektinški obrađuje ta zelena tema. Zapravo neprestano dobijamo informacije o stvaranju novih zelenih površina i sađenju ogromnog broja mladica, međutim na terenu mi vidimo da se zdrava i vitalna stabla konstantno seku. Takođe, zelene površine se često ne održavaju, pa onda proglašavaju zapuštenim mestima gde je bolje da bude zgrada nego taj nered, kako nam ga predstavljaju. Opet, taj nered, kada treba da se predstavi kao zelena površina, sa ponosom se ističe", navodi naša sagovornica.
Šta je sve potrebno da bi Katastar zelenila predstavio sve informacije bitne za aktiviste i donosioce odluka, za emisiju "Eko grad" pričala je Olga Maričić.
"Takav jedan dodatni plan gde se pojavljuju odnosi, pokrovnost, treba uraditi. Isto tako, treba detaljnije uraditi sve zelene površine, njihovu funkcionalnost, sadržaje, koliko je pod stazama, koliko je pod cvetnjacima, da li ima skulputura, da li ima neka vodena površina", navodi Marinčić.
Dodaje da Katastar nije posao koji se uradi jednom, čak ni jednom u deset godina, nego jedan kontinualni posao, kao što se radi za sve druge sadržaje infrastrukture.
"Za to treba zadužiti neku službu, verovatno 'Gradsko zelenilo' koje najviše i gazduje tim površinama. Ali, ne mogu ni oni da urade sve. Na neki način je to i delatnost svih planera, na svim nivoima - od Generalnog plana pa do drugih urbanističkih ili regulacionih planova. Svaki taj plan mora da ima sadržaj i osnovu postojeće vegetacije", kaže Marinčić ističe da se to, nažalost, najčešće preskače.
Prvi pokušaj da se u Novom Sadu popiše zelenilo, odnosno drveće, bio je osamdesetih godina. Olga Marinčić je tada bila zaposlena u JP "Urbanizam" i učestvovala je u ovom projektu. Za emisiju "Eko grad" pričala je kako je to izgledalo, koji su podaci uzimani u obzir i šta su bili odlučujući kriterijumi.
"U to vreme je bila jasno određena podela na mesne zajednice i to je bio dobar i grafički i terenski obuhvat koji je mogao da bude savladan. Kao anketari predloženi su tada inženjeri koji su radili na održavanju u 'Zelenilu'. Oni su, u stvari, najbolje znali i kakvo je zelenilo i koje su vrste, da li ima bolesnih ili oštećenih stabala i sve ono što u tom upitniku ima. Sadržaj tog upitnika bio je rod, vrsta, mesna zajednica... Jako važna je bila podela namena površina - da li je to javno gradsko zelenilo sa obuhvatom parkova, skverova i uličnog zelenila, da li je to stambena namena u otvorenom bloku, da li su to takozvane ostale namene", priča Marinčić.
Marinčić dodaje da je, uz svoje mane, tadašnji popis obuhvatio bitne podatke i da su nadležni zaista mogli mnogo da nauče iz prikupljenih infomacija.
"U tom katastru je odrađeno mnogo praktičnog posla i obuhvaćeno je ukupno 86.340 komada sadnica. To je velik posao. Onda se tu pojavljuju jako zanimljivi podaci - koliko su zastupljeni četinari i u koliko rodova, koliko je zastupljeno visoko drveće, koliko visoko šiblje... Nije obuhvaćeno ni nisko šiblje, ni travnjaci. Katastar visoke vegetacije - lišćara i četinara, imao je obuhvat stambenih zona u građevinskom reonu Novog Sada, bez topolika na rubnim delovima grada kojima upravlja šumsko gazdinstvo.", kaže naša sagovornica.
Gotovo da nema evropskog grada koji nema popisane zelene površine, rastinje i drveće. Različiti gradovi koristili su različite metode da prikupe ove podatke. Marinčić za našu emisiju kaže da je najvažnije da se gradovi u Srbiji, pa i Novi Sad ozbiljno angažuju u ovom poslu.
"Ti pokazatelji koji se negde iz belog sveta nama predstavljaju se čine jako strašnim i jako neprilagodljivim, ali treba se upustiti u posao, pa raditi deo po deo. Neki konkretan primer, recimo kada bismo rekli koji je to model iz bilo kog grada koji je primenjiv za Novi Sad, ja mislim da to nije bitno. Bitno je da se krene od nekog popisa na bilo kom nivou. Terenski rad mora, bez obzira na sve tehnološke inovacije i satelitske snimke. To je jedna kombinovana opsežna delatnost koju grad treba da prihvati i da nekoga zaduži da to konstantno radi. Sam izbor metoda popisa zavisi od više momenata, pa i finasijskog i kadrovskog", priča Marinčić.
Dodaje da to nije kampanjska stvar, već normalna za održavanje gradske infrastrukture. Plan, naglašava, treba da bude pregledan i da obezbeđuje dovoljnu informisanost, kako za građane, tako i za nadležne službe.
Emisiju emitovanu na Radiju 021 poslušajte na našem MixCloud nalogu.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
UŽIVO: Studenti biciklisti iz Novog Sada se ispraćaju uz "Marš na Drinu" i "Pumpaj"
03.04.2025.•
14
Studenti u blokadi novosadskih fakulteta danas kreću biciklima u Strazbur, kako bi u centru evropske pravde predali dokument o kršenju prava u Srbiji.
Skup podrške pritvorenim profesorima, studentima i aktivistima u petak ispred novosadskog suda
03.04.2025.•
0
Skup podrške pritvorenim profesorima, studentima i aktivistima PSG-a i Stav-a održaće se u petak, 4. aprila ispred zgrade novosadskog suda i tužilaštva kod Spensa.
Specijalno za Novosađane: Najbolji pica majstor na svetu nedelju dana pravi pice u Tramontani
03.04.2025.•
0
Kreator moderne pice i jedan od najboljih pica majstora na svetu, Italijan Vićenco Abate, gostovaće nedelju dana u piceriji Tramontana u Grčkoškolskoj 7.
Predsednik AKV Vladimir Beljanski ide biciklom sa studentima u Strazbur
03.04.2025.•
0
Studenti u blokadi sa univerziteta u Srbiji kreću na put u Strazbur gde će se obratiti evropskim institucijama u vezi sa situacijom u Srbiji.
Lepe vesti i četvrtkom: U Novom Sadu za jedan dan rođene 22 bebe
03.04.2025.•
0
U Novom Sadu su u protekla 24 časa rođene 22 bebe.
Deo spisa predmeta za šestoro uhapšenih aktivista iz Novog Sada "strogo poverljiv"
03.04.2025.•
2
Za šestoro uhapšenih aktivista iz Novog Sada, od kojih su petoro članovi PSG-a, a jedan iz neformalne organizacije Stav, advokatima je trebalo dve nedelje da dobiju uvid u spise predmeta.
Studentski put od 1.300 kilometara do "srca Evrope": 80 biciklista kreće u četvrtak za Strazbur
02.04.2025.•
26
Grupa studenata kreće u četvrtak ujutru biciklima na put od Novog Sada do Strazbura, kako bi evropskim zvaničnicima skrenuli pažnju na studentske zahteve i trenutnu situaciju u Srbiji.
FOTO, VIDEO Akcija "Točkovi za točkove" u kampusu: Donacije za put za Strazbur
02.04.2025.•
6
U kampusu Novosadskog univerziteta održana je akcija "Točkovi za točkove".
VIDEO Sremski Karlovci "dinstali": Meštani šetnjom podržali studente i prosvetare
02.04.2025.•
2
U Sremskim Karlovcima održan je četvrti protest podrške studentima i prosvetarima.
Šta vas očekuje u četvrtak u Novom Sadu: Neko bajsom do Strazbura, a neko u pozorište
02.04.2025.•
0
Lepo i sunčano vreme je sada iza nas, stoga Novosađani pripremite opet kišobrane.
FOTO Prvi građanski zbor prosvetara "Novosadska ZBORnica": Izborimo se znanjem, tu smo najjači
02.04.2025.•
10
Prvi građanski zbor prosvetara "Novosadska ZBORnica" održan je u kampusu, ispred FTN-a. Na ovaj zbor pozvani su svi prosvetni radnici, roditelji i ostali građani.
Profesor Marinković: Razračunavanje Dolovac i Stefanovića u istrazi oko pada nadstrešnice
02.04.2025.•
4
Član Anketne komisije za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu Tanasije Marinković ocenio je da tri postupka koja se vode u tri tužilaštva dovode u pitanje delotvornost istrage.
FOTO: Biciklima došli iz Kosjerića u Novi Sad da doniraju bicikle studentima za put u Strazbur
02.04.2025.•
4
Dvojica biciklista došla su iz Kosjerića u Novi Sad da doniraju bicikle, novac i suplemente studentima za put u Strazbur.
FOTO Održan protest roditelja dece sa autizmom: Da zagrmimo kao roditelji u ime naše dece
02.04.2025.•
10
Protest roditelja dece sa autizmom održan je u Novom Sadu.
Roditelji učenika "Prve vojvođanske brigade" traže garanciju od direktora da je škola bezbedna
02.04.2025.•
2
Roditelji čija su deca učenici Osnovne škole "Prva vojvođanska brigada" uputili su direktoru škole pismo u kom traže da se izjasni da li je školski objekat bezbedan za njihovu decu.
Profesori novosadskih fakulteta primili sramno male plate: Ni za kafu nije ostalo
02.04.2025.•
40
Univerzitetski profesori u Novom Sadu ostali su bez pune plate za februar mesec nedugo nakon što se takav scenario prvobitno desio sa zaradom prosvetnih radnika.
Vozači GSP-a spasili dva muškarca koji su pokušali da skoče sa Mosta slobode
02.04.2025.•
16
Dvojica vozača JGSP "Novi Sad" spasili su dvojicu muškaraca koji su, tokom marta, pokušali da skoče sa Mosta slobode.
Tepić o crpnoj stanici, "Vodovod" je demantuje
02.04.2025.•
4
Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić tvrdi da su u crpnoj stanici za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacije zabeležene veće koncentracije amonijaka i metana.
Iskaču vam reklame protiv protesta i opozicije? Evo o čemu je reč
02.04.2025.•
35
Ovih dana na Jutjubu građanima se prikazuju reklame kojima se targetiraju opozicija i studentski protesti.
Blokada naplatne rampe kod Novog Sada u nedelju: Radnici "Puteva Srbije" imaju zahteve
02.04.2025.•
18
Sindikat "Nezavisnost" u "Putevima Srbije" najavio je da će zbog loše materijalne situacije zaposleni u tom javnom preduzeću u nedelju, 6. aprila na jedan sat blokirati naplatnu stanicu Novi Sad jug.
U nedelju moguća susnežica u Novom Sadu, sledeća nedelja startuje uz minus
02.04.2025.•
0
Vreme i dalje nestabilno i to toliko da je za nedelju najavljena susnežica.
Komentari 7
Mio Ns
Frojle
Boris Milutinovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar