Prebrojavanje zelenih površina: Zašto je važan katastar?
Prošle godine Novi Sad je predstavio Geografsko-informacioni sistem zelenih površina, što je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila.
Foto: 021.rs
Izrada Katastra zelenila bila je i zahtev ekološkog protesta koji je 2019. godine organizovao Ekološki front Novi Sad.
Katastar zelenih površina prepoznat je kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvaranje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih i planiranja novih zelenih površina.
Popis zelenila naročito je važan jer u gradovima danas živi bar polovina ljudske populacije. Ovo je dovelo do širenja infrastrukture i poslovnih zona nauštrb zelenila, što, posledično negativno utiče na kvalitet života i zdravlje građana.
Mapiranje zelinila sa svim njegovim svojstvima može da doprinese očuvanju prirodnih staništa, ali i odgovornijem budućem planiranju gradova.
U radijskom specijalu "Eko grad" koji se emituje samo na Radiju 021 o značaju popisa zelenila i najefikasnijim načinima da se to učini, razgovarali smo sa pejzažnom arhitektkinjom Olgom Marinčić i članicom Ekološkog fronta Novi Sad Marijanom Mutavčievom.
Mutavčieva kaže da je geo-informacioni sistem zelenih površina Novog Sada, takav kakav sada jeste, nejasan.
"Računate su, na primer, površine krošnje, pa je nejasno da li su na to zbrajani i travnjaci koji su ispod tih krošnji. Što se tiče samog katastra i geo-informacionog sistema, katastar nije geo-informacioni sistem. Geo-informacioni sistem je prvi korak ka stvaranju katastra. Jer u katastru svako drvo praktično mora da ima svoje ličnu kartu i zdravstveni karton. U tom nekom zagovaračkom procesu smo se mi trudili da pokažemo kako to izgleda u državama koje imaju katastre, odnosno kako je svako drvo obeleženo. Na primer, u samom 'zdravstvenom kartonu' se govori detaljno o zdravstvenom stanju i izgledu drveta, kao i o istoriji drveta, odnosno kada je posađeno. Dakle, vrlo se detaljno opisuje svako stablo. Svako drvo se tretira kao objekat sam za sebe", objašnjava Mutavčieva za 021.
Kada se govori o popisu zelenila, uglavnom se posmatra iz ugla benefita za javna preduzeća i gradske službe. Međutim on je bitan i za aktiviste. Zašto je to tako, priča Mutavčieva.
"Katastar je za nas bitan u smislu argumentacije, kada izlazimo pred donosioce odluka sa nekim zahtevima. Takođe nam je bitan i kao način kontrole. U poslednje vreme se sa strane donosilaca odluka marektinški obrađuje ta zelena tema. Zapravo neprestano dobijamo informacije o stvaranju novih zelenih površina i sađenju ogromnog broja mladica, međutim na terenu mi vidimo da se zdrava i vitalna stabla konstantno seku. Takođe, zelene površine se često ne održavaju, pa onda proglašavaju zapuštenim mestima gde je bolje da bude zgrada nego taj nered, kako nam ga predstavljaju. Opet, taj nered, kada treba da se predstavi kao zelena površina, sa ponosom se ističe", navodi naša sagovornica.
Šta je sve potrebno da bi Katastar zelenila predstavio sve informacije bitne za aktiviste i donosioce odluka, za emisiju "Eko grad" pričala je Olga Maričić.
"Takav jedan dodatni plan gde se pojavljuju odnosi, pokrovnost, treba uraditi. Isto tako, treba detaljnije uraditi sve zelene površine, njihovu funkcionalnost, sadržaje, koliko je pod stazama, koliko je pod cvetnjacima, da li ima skulputura, da li ima neka vodena površina", navodi Marinčić.
Dodaje da Katastar nije posao koji se uradi jednom, čak ni jednom u deset godina, nego jedan kontinualni posao, kao što se radi za sve druge sadržaje infrastrukture.
"Za to treba zadužiti neku službu, verovatno 'Gradsko zelenilo' koje najviše i gazduje tim površinama. Ali, ne mogu ni oni da urade sve. Na neki način je to i delatnost svih planera, na svim nivoima - od Generalnog plana pa do drugih urbanističkih ili regulacionih planova. Svaki taj plan mora da ima sadržaj i osnovu postojeće vegetacije", kaže Marinčić ističe da se to, nažalost, najčešće preskače.
Prvi pokušaj da se u Novom Sadu popiše zelenilo, odnosno drveće, bio je osamdesetih godina. Olga Marinčić je tada bila zaposlena u JP "Urbanizam" i učestvovala je u ovom projektu. Za emisiju "Eko grad" pričala je kako je to izgledalo, koji su podaci uzimani u obzir i šta su bili odlučujući kriterijumi.
"U to vreme je bila jasno određena podela na mesne zajednice i to je bio dobar i grafički i terenski obuhvat koji je mogao da bude savladan. Kao anketari predloženi su tada inženjeri koji su radili na održavanju u 'Zelenilu'. Oni su, u stvari, najbolje znali i kakvo je zelenilo i koje su vrste, da li ima bolesnih ili oštećenih stabala i sve ono što u tom upitniku ima. Sadržaj tog upitnika bio je rod, vrsta, mesna zajednica... Jako važna je bila podela namena površina - da li je to javno gradsko zelenilo sa obuhvatom parkova, skverova i uličnog zelenila, da li je to stambena namena u otvorenom bloku, da li su to takozvane ostale namene", priča Marinčić.
Marinčić dodaje da je, uz svoje mane, tadašnji popis obuhvatio bitne podatke i da su nadležni zaista mogli mnogo da nauče iz prikupljenih infomacija.
"U tom katastru je odrađeno mnogo praktičnog posla i obuhvaćeno je ukupno 86.340 komada sadnica. To je velik posao. Onda se tu pojavljuju jako zanimljivi podaci - koliko su zastupljeni četinari i u koliko rodova, koliko je zastupljeno visoko drveće, koliko visoko šiblje... Nije obuhvaćeno ni nisko šiblje, ni travnjaci. Katastar visoke vegetacije - lišćara i četinara, imao je obuhvat stambenih zona u građevinskom reonu Novog Sada, bez topolika na rubnim delovima grada kojima upravlja šumsko gazdinstvo.", kaže naša sagovornica.
Gotovo da nema evropskog grada koji nema popisane zelene površine, rastinje i drveće. Različiti gradovi koristili su različite metode da prikupe ove podatke. Marinčić za našu emisiju kaže da je najvažnije da se gradovi u Srbiji, pa i Novi Sad ozbiljno angažuju u ovom poslu.
"Ti pokazatelji koji se negde iz belog sveta nama predstavljaju se čine jako strašnim i jako neprilagodljivim, ali treba se upustiti u posao, pa raditi deo po deo. Neki konkretan primer, recimo kada bismo rekli koji je to model iz bilo kog grada koji je primenjiv za Novi Sad, ja mislim da to nije bitno. Bitno je da se krene od nekog popisa na bilo kom nivou. Terenski rad mora, bez obzira na sve tehnološke inovacije i satelitske snimke. To je jedna kombinovana opsežna delatnost koju grad treba da prihvati i da nekoga zaduži da to konstantno radi. Sam izbor metoda popisa zavisi od više momenata, pa i finasijskog i kadrovskog", priča Marinčić.
Dodaje da to nije kampanjska stvar, već normalna za održavanje gradske infrastrukture. Plan, naglašava, treba da bude pregledan i da obezbeđuje dovoljnu informisanost, kako za građane, tako i za nadležne službe.
Emisiju emitovanu na Radiju 021 poslušajte na našem MixCloud nalogu.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Turkulov: Troje povređenih u nesreći u Novom Sadu još nije u stabilnom stanju
05.11.2024.•
0
Tri osobe koje su povređene u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i dalje su u kritičnom stanju opasnom po život.
VIDEO: Transparent "krvave su vam ruke" na Gradskoj kući u Novom Sadu
05.11.2024.•
1
Transparent bele boje sa crvenim slovima kojima je ispisano "Krvave su vam ruke" okačen je sinoć na Gradsku kuću u Novom Sadu i na jednu zgradu u Zmaj Jovinoj ulici.
Vučević: Prihvatiću Vesićevu ostavku, ali subjektivno nije kriv za nesreću u Novom Sadu
05.11.2024.•
0
Premijer Srbije Miloš Vučević izjavio je za Tanjug da će prihvatiti ostavku ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića.
U Novom Sadu za jedan dan rođeno 26 beba: Među njima i dva para bliznakinja
05.11.2024.•
0
U Novom Sadu je u protekla 24 časa rođeno 26 beba.
Protest zbog nesreće na Železničkoj stanici danas u Novom Sadu: Prvo simbolični, pa radikalni potezi
05.11.2024.•
1
Protest zbog nesreće na Železničkoj stanici u kojoj je u petak poginulo 14, a teško su povređene još tri osobe, održaće se danas u Novom Sadu.
Vučić o nesreći u Novom Sadu: Tu nema korupcije, u pitanju greška struke, ključno pitanje je - Ekspo
05.11.2024.•
19
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je na TV Hepi šta on misli da je uzrok nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Socijaldemokratska stranka: Vesić prećutao ključne podatke o nesreći u Novom Sadu
04.11.2024.•
5
Socijaldemokratska stranka ocenila je da je ministar građevinarstva Goran Vesić prilikom najave ostavke prećutao ključne informacije o tragediji na novosadskoj železničkoj stanici.
Novosadska opozicija: Pozdravljamo ostavku Vesića, na redu su Vučević i Đurić
04.11.2024.•
22
Novosadska opozicija koju čine opozicione odborničke grupe u Skupštini grada pozdravlja ostavku pod prinudom ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića.
Vesić: Podnosim ostavku, ne prihvatam krivicu za tragediju u Novom Sadu
04.11.2024.•
111
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će sutra podneti ostavku, ali je rekao i da ne može da prihvati krivicu za nesreću na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Firma za nadzor upozorava: Privremeno zabraniti korišćenje dela Železničke stanice
04.11.2024.•
21
Mađarska firma Utiber upozorila je izvođača radova na moguće strukturalne rizike nakon pada betonske nadstrešnice na Železničkoj stanici.
VIDEO Kako sada vozom za Beograd: Redovne autobuske linije do Petrovaradina, vanredna do Novog Sada
04.11.2024.•
5
Putnici koji dolaze ili odlaze sa Železničke stanice u Petrovaradinu mogu do nje da stignu gradskim prevozom i to linijama 3, 9, 60, 61, 62 i 63.
Turkulov: Nažalost, nema boljitka kod troje povređenih
04.11.2024.•
0
Direktorka Kliničkog centra Vojvodine Vesna Turkulov izjavila je da, nažalost, nema boljitka kod troje teško povređenih u rušenju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Oko 1.500 Novosađana dalo krv u poslednja tri dana
04.11.2024.•
6
Oko 1.500 građana je tokom tri dana dalo krv u Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine, a oko njih 600 je to uradilo po prvi put.
Velika analiza 021.rs: Gde je upotrebna dozvola za Železničku stanicu i šta piše u dokumentaciji
04.11.2024.•
15
Četvrti dan od pogibije 14 ljudi usled pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, privedenih nema.
Portal 021.rs objavljuje pitanja koja šalje nadležnima kako bi se znalo ko ćuti na tragediju
04.11.2024.•
23
Portal 021.rs će u narednom periodu objavljivati pitanja koja prosleđuje institucijama i pojedincima.
Gradska inspekcija: Nemamo nadležnost nad nadzorom na objektima Železničke stanice
04.11.2024.•
10
Portal 021.rs uputio je pitanja Gradskoj uprava za inspekcijske poslove da li su oni obavljala nadzore nad radovima na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Protest zbog nesreće u utorak u Novom Sadu: "Prvo simbolični, pa sve radikalniji postupci"
04.11.2024.•
24
Protest zbog nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je u petak poginulo 14, a teško povređene još tri osobe, održaće se u utorak, 5. novembra u Novom Sadu.
Šta radi Vučević u Kini dok su dani žalosti: "Crni oblak nad sajmom zbog nesreće, ali to je život"
04.11.2024.•
42
U danima nakon smrtonosne tragedije koja se dogodila u Novom Sadu, premijer Srbije Miloš Vučević, inače nekadašnji gradonačelnik ovog grada, otputovao je u Kinu.
FOTO Železnička trećeg Dana žalosti: Stanica bez ljudi
04.11.2024.•
5
Danas je moguće da se priđe bliže Železničkoj stanici nego prethodnih dana, do ograde koja je postavljena u neposrednoj blizini.
FOTO: Novosađani u redu čekaju da se upišu u Knjigu žalosti za stradale na Železničkoj stanici
04.11.2024.•
3
Novosađani u redu čekaju ispred Skupštine grada kako bi se upisali u Knjigu žalosti otvorenu za 14 stradalih u nesreći na Železničkoj stanici Novi Sad.
Istorija Železničke stanice: Gradili ljudi sa idejom, urušavaju neznalice
04.11.2024.•
20
Železnička stanica u Novom Sadu ucrtana je u generalni urbanistički plan sredinom 50-ih, a zajedno sa zgradom Medicinskog fakulteta predstavljala je novi koncept Jugoslovenske posleratne arhitekture.
Komentari 7
Mio Ns
Frojle
Boris Milutinovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar