Žensko dete (nije) tuđa kuća: Zašto se žene i dalje odriču nasledstva?
Prošlo je oko 70 godina od kako su na ovim prostorima muška i ženska deca izjednačeni u pogledu nasleđivanja.
Foto: 021.rs
I dan-danas je, u brojnim slučajevima, običaj jači od zakona, pa se ženska deca tako naučena ili pod pritiskom često odriču imovine roditelja u korist braće, jer je "tako red". Ako se sestra ne odrekne imovine, neretki su slučajevi kad se porodica odrekne sestre, jer je "sebična".
U Srbiji samo 25 odsto žena ima imovinu upisanu na svoje ime. Razlog za to je što su žene u više od 40 odsto slučajeva isključene iz reda naslednika u korist muških članova, dok je, sa druge strane, samo 0,5 odsto muškaraca isključeno u korist žene.
Situacija je još dramatičnija kada je reč o seoskim sredinama, gde više od 80 odsto žena nema nikakvu nepokretnost na svoje ime, dok ostatak uglavnom ima parcele manje od dva hektara, a ne imovinu namenjenu za stanovanje.
Žene koje su podelile svoje priče sa 021.rs kažu da su se uglavnom odricale svog nasledstva jer su "učene da tako treba", da je "žensko dete tuđa kuća". Neke kažu da su bile pod pritiskom od strane porodice, da su gledane kao manje vredni članovi, da su nailazile na pretnje od strane članova porodice da će prestati da komuniciraju sa njima ukoliko "uzmu bratu imovinu".
Zbog ovakvih priča i poražavajućih statistika, Žensko udruženje kolubarskog okruga (ŽUKO) pre dve godine je pokrenulo kampanju "Koliki je moj deo" a ciljem da ovu temu približe građanima i prikažu koliko ta nepravedna raspodela nasledstva negativno utiče na rodnu ravnopravnost, žene i društvo u celini.
Naslednik ili princeza?
Katarina Ranković iz ovog udruženja kaže za 021.rs kaže da su pre nego što su počeli sa istraživanjem bili svesni samo donekle ove prakse i da ih je informacija da se svaka druga žena odriče svog dela nasledstva iznenadila.
"Kada smo počeli dublje da kopamo i da tražimo razloge zašto se to dešava, shvatile smo da jako mali broj žena poseduje imovinu na svoje ime. Čak i ako poseduju imovinu, uglavnom se radi o imovini koja nema vrednost, u smislu da to nisu objekti primarno namenjeni za življenje. Od svih objekata u Srbiji koji su namenjeni za stanovanje, žene poseduju samo 6,25 odsto, što nam govori da, iako žene prihvataju svoj deo nasledstva u tih pola slučajeva, one prihvataju imovinu koja je manje vredna", objašnjava Ranković.
Ranković dodaje da je evidentno da se muško dete vidi kao naslednik, a devojčice kao manje vredne.
Ovo udruženje nedavno je reagovalo na tekst na portalu za roditelje u kom, između ostalog piše da roditelji otkrivaju da li će beba biti "naslednik ili princeza".
"Ovakve poruke nam govore da od najranijeg uzrasta mi usmeravamo decu ka određenim društvenim ulogama, što ne treba da bude tako. Treba da imamo svi jednake početne pozicije, a trenutno smo svedoci toga da nemamo. Isto tako svesni smo da u današnjem društvu vrlo je teško kupiti bilo koju svoju nekretninu. S obzirom na to da žene često imaju manje plate od muškaraca, a i da se često odriču svog formalnog zaposlenja zbog osnivanja porodice ili smanjuju broj radnih sati, pa i preuzimaju neplaćene kućne poslove, očigledno je da su one u većem riziku od siromaštva", kaže sagovornica 021.rs i ocenjuje da bi samim tim bilo prirodno da kao porodica razmatramo o tome kao da obezbedimo ćerke.
Uz to, sve ovo se radi uz pretpostavku da će se žensko dete udati i otići u drugo domaćinstvo. Ne samo da se svaka žena ne uda, već se neke udaju i kada požele da izađu iz te zajednice nemaju gde da se vrate. Ovo je posebno zabrinjavajuće kada je reč o ženama koje ostaju u nasilnim odnosima, jer nemaju gde da odu.
Emotivnim manipulacijama do imovine
Katarina Ranković kaže da ovakav tretman ima posledice i po žensko samopouzdanje.
"Žene sa kojima smo tokom kampanje razgovarale su nam rekle da su se najčešće osećale manje vrednim od svoje braće. To ima mnogo dublje emotivne posledice, one tu nesigurnost osećaju. Ne samo to, žena ako se uda i potom razvede od muža se suoči sa činjenicom da se nasleđena imovina ne deli. Kada poželi da se razvede shvati da nema gde, da ne pripada nigde - ni svojoj primarnoj porodici, ni muževljevoj porodici", objašnjava naša sagovornica.
Dodatan nivo manipulacije je, smatra ona, to što su žene često stavljene na izbor između prihvatanja dela nasledstva koji im po zakonu pripada i održavanja dobrih odnosa u porodici.
"Ako prihvate nasledstvo, rizikuju da izgube brata i podršku porodice, jer će biti stavljene na stub srama. Najčešće je stav žena bio da nisu želele da se zamere i da im je poslata poruka da se to od njih očekuje. Često su nam govorile da ne žele da se zamere bratu. Od malena su nam se slale poruke da je brat zaštitnik za ceo život. One su smatrale da, ako se odreknu tog dela, da će imati bratovljevu podršku celog života, ali to nije uvek tako. Često su im slate poruke 'odrekni se, uvek možeš da dođeš ovde'. To naravno nije tako, međuljudski odnosi se često menjaju", kaže Ranković.
Ranković kaže su žene sa kojima su one razgovarale evidentno želele da imaju nešto svoje, naročito zato što se obično radilo o imovini za koju su one emotivno vezana, jer je reč o imanjima na kojima su odrasle.
Imena žena koje su podelile svoja iskustva sa
021.rs su izmenjena, u skladu sa njihovim željama
Žene najčešće nisu upoznate sa svojim pravima, kao ni sa posledicama odricanja od nasledstva. Neretko se dešavalo da žene nakon više godina shvate da su pogrešile i da se raspituju da li postoji način da one tu odluku povuku.
Ranković za 021.rs kaže da su, nakon ove kampanje, žene, ali i muškarci, više osvešćeni o tome da problem postoji. Ističe da je primetna razlika u komentarima koji su na početku kampanje bili vrlo negativni, ali da se svest menja.
Može li sestra da se predomisli?
O tome da li je moguće da žene koje su se odrekle nasledstva povuku tu odluku, zašto se uopšte odriču, kako taj proces izgleda i kakve su posledice toga, razgovarali smo i sa pravnicama Tamarom Sićević i Jelenom Malešev.
Tamara Sićević za 021.rs kaže da suštinski nije moguće predomisliti se kada se jednom da naslednička izjava.
"Samo izuzetno se ona može poništiti pred sudom, u sudskom postupku, ako je npr. postojala zabluda, prinuda, pretnja prilikom davanja nasledničke izjave ili neki drugi razlozi ništavosti predviđeni Zakonom o obligacionim odnosima.Ovo su krajnji izuzeci kada postoji ozbiljni razlozi koji se moraju pred sudom dokazati", objašnjava Sićević.
Jelena Malešev podvlači razliku u terminima "odricanje od nasleđa u korist drugog naslednika i "neprihvatanja nasledstva". U prvom slučaju reč je praktično o ugovoru o poklonu, dok se u drugom radi o odricanju prava na nasleđe, što znači da se na ostavinske rasprave pozivaju potomci osobe koja nije prihvatila nasledstvo.
Kada je reč o odricanju u korist brata, što je česta pojava u Srbiji, pretpostavlja se da naslednik prvo prihvata nasleđe, pa ga potom ustupa drugom nasledniku.
"Samim tim se primenjuju pravila ugovora o poklonu i takva izjava je neopoziva. Može samo da se pobije isto kao ugovor o poklonu, u slučaju neke mane volje, znači zablude, prinude i tako dalje. Ti procesi su dugi i skupi i morate imati dobre dokaze, i onda se naravno stranke ne upuštaju. Mora da se dokaže da je takva izjava bila posledica prinude ili pretnje, uz svedoke, eventualno pisane poruke ili nešto slično. Vi ste nešto poklonili nekom drugom i to ne mogu vaši naslednici da nasleđuju", naglašava Malešev.
Osim toga, postoji još jedna posledica koja, kaže Malešev, najčešće motiviše žene da, kada je već prekasno, svoju odluku preispitaju.
"Kada se žena odrekne svog dela nasledstva, ona gubi pravo na socijalnu pomoć. Tu se žene najviše, kada nastupe životne nedaće, susretnu sa time da ipak nije trebalo da se odreknu", ističe.
Pravo na socijalna davanja se gubi u periodu u kom je bilo moguće izdržavati se od te imovine, što neretku bude i do nekoliko decenija.
Malešev takođe naglašava da najčešće ne postoji ranija informisanost.
"Žene moraju da znaju svoja prava u ovakvim postupcima. Ono što sam saznala kroz direktan razgovor sa ženama u fokus grupama je da najveći broj njih tvrdi da nisu saznale ništa o svojim pravima, kao ni koje su posledice odricanja od nasledstva. Po meni bi trebalo da postoji obaveza notara da obavesti naslednike o njihovim pravima, bar o posledicama. Neko to praktikuje, neko ne. Uglavnom te žene pre nego što su to uradile nisu tražile savet ni advokata ni nikog drugog, već su same otišle i same to uradile, smatrajući da to tako treba", zaključuje Malešev.
Sićević smatra da neznanje nije presudno.
"Iako je u nekim slučajevima i to razlog, mislim da je mnogo češće bio prisutan strah od odbacivanja, osude, smatrajući da im je to dužnost, a ne pravo. Neretko su sestre, čak i po cenu gubitka sopstvene egzistencije činile ovakva odricanja. Čak i kada je donet taj Zakon o nasleđivanju 1953. godine, kada su žene mogle da se preko suda izbore za svoja prava na nasledni deo, jer im to pripada, ravnopravne su po zakonu, one su nastavile da se odriču zbog običaja i kulture, straha od osude okoline", smatra ona.
Naša sagovornica dodaje da je obaveza i suda i beležnika da obaveste naslednike o pravima i posledicama.
Jedna od pozitivnih promena u našim zakonima kada je reč o ženama i imovini je, kaže Sićević, to što su 2018. godine usvojene izmene Zakona o postupku upisa u katastar, po kojima ako kupujete stan, a u braku ste, taj stan će biti uknjižen i na muža i na ženu.
"Smatram da je ovo pozitivna promena, kao i da smanjuje manevarski prostor i onemogućava situaciju u kojoj, jedan od supružnika koji nije bio upisan, na neki bude oštećen. Ovime se postavlja pravna pretpostavka da sva imovina stečena u braku predstavlja zajedničku svojinu, pa je teret dokazivanja na onome ko smatra daje je pojedina imovina stečena u braku njegova lična imovina ili da je njegov udeo u zajedničkoj svojini veći od jedne polovine", zaključuje.
Ipak, ovo je nešto što važi samo kada je reč o imovini stečenoj u braku. Ako je suprug imovinu stekao nasleđivanjem, supruga neće imati pravo na tu imovinu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić se od početka 2025. javnosti obratio čak 59 puta - nekad i više puta u danu
23.02.2025.•
0
Za samo 48 dana ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić javnosti se putem medija obratio čak 59 puta.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja za nedeljni odmor
23.02.2025.•
0
Nedelja je, ali 021.rs dnevni kviz znanja je tu.
Mesec dana pritvora bivšoj gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski
23.02.2025.•
2
Sudija za prethodni postupak Višeg suda Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u Nišu odredio je kasno sinoć pritvor do 30 dana bivšoj gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski.
Picula od danas u Srbiji
23.02.2025.•
5
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula boraviće od danas, 23. do srede, 26. februara u Beogradu.
.jpg "Probne dozvole se ukidaju, vozila se oduzimaju trajno, a biciklisti će moći da voze u kontrasmeru")
Probne dozvole se ukidaju, vozila se oduzimaju trajno, a biciklisti će moći da voze u kontrasmeru
23.02.2025.•
16
Pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije Zlatko Belencan izjavio je da je u toku izrada Nacrta predloga novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji bi trebalo da donese brojne promene
Da li biste glasali za studente kada bi bili opcija na izborima?
23.02.2025.•
33
Ukoliko bi studenti postali politička organizacija, procenti podrške bi se značajno smanjili.
"Najveća i neviđena do sada borba protiv korupcije": Vučićev sedativ za smirenje pobunjenog naroda
23.02.2025.•
10
Vlast u Srbiji reaguje na proteste tako što ponovo pokreće borbu protiv korupcije, "najveću i neviđenu do sada".
U Srbiji 240.000 najstarijih prima penziju iz inostranstva
23.02.2025.•
0
U Srbiji 239.000 penzionera, od ukupno 1,6 miliona, dobija penzioni ček u devizama.
Redovno zasedanje Skupštine Srbije 3. marta: O Zakonu o visokom obrazovanju, kreditima za mlade...
23.02.2025.•
1
Potpredsednica Narodne skupštine Snežana Paunović izjavila je da redovno zasedanje parlamenta počinje 3. marta.
Nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu: Više desetina objekata u Srbiji proglašeno nebezbednim
23.02.2025.•
5
Posle nesreće u Novom Sadu određen broj lokalnih samouprava počeo je da proverava bezbednost objekata za koje su zaduženi.
VIDEO Prvi protest podrške studentima održan u Zaječaru: "Biće bune dok se zahtevi ne ispune"
22.02.2025.•
4
Prvi protest Istočne Srbije održan je u Zaječaru a okupljeni građani su nosili transparent na kojem je pisalo "biće bune dok se zahtevi ne ispune".
Sotirovski se branila ćutanjem, predložen pritvor za nju i druge osumnjičene
22.02.2025.•
2
Bivša gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski branila se ćutanjem tokom saslušanja pred Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije VJT, nakon čega joj je tužilaštvo predložilo pritvor.
SSP: Naprednjaci u Obrenovcu spremaju proslavu, očekuju da će Grčić biti pušten iz pritvora
22.02.2025.•
4
Stranka slobode i pravde saopštila je da se članovi vladajuće Srpske napredne stranke u Obrenovcu "spremaju za proslavu" jer očekuju da predsednik te opštine Milorad Grčić bude pušten iz pritvora.
Vučević, u ostavci: "Sve smo spremni da uradimo za jedinstvo i našu decu"
22.02.2025.•
98
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, koji je 28. januara podneo ostavku na mesto premijera, ocenio je da "u Srbiji i danas postoje neki koji hoće da budu Vojvođaneri".
Lokalne sredine kao generator promena: Bez straha od "kabadahija", fokus na podršci studentima
22.02.2025.•
13
Sve veći broj manjih gradova, mesta, varošica i sela u Srbiji pridružilo se protestima podrške studentima gde se ljudi okupljaju u želji da, kako kažu, doprinesu promeni.
Studentski edikt 1. marta u Nišu: 18 sati protesta kao pozivni broj za bolju budućnost
22.02.2025.•
3
Neformalna grupa studenata niškog Univerziteta najavila je da će 1. marta na Trgu kralja Milana biti održan veliki protest studenata pod nazivom "Studentski edikt" koji će trajati 18 sati.
Isključeno grejanje u opštinskoj zgradu u Rači, poljoprivrednici u protestu odlučni u zahtevima
22.02.2025.•
6
Grupa poljoprivrednika iz Rače protestuje u hodniku opštinske zgrade bez grejanja, zahtevajući da se smanji porez na imovinu i da opštinski rukovodioci podnesu ostavke.
Advokat Lakić o slučaju studenta u CG: Tužna je činjenica da službe Crne Gore služe kao pomoć Vučiću
22.02.2025.•
6
Advokat Nikola Lakić izjavio je da je prilikom hapšenja studenta Luke Stojakovića u Crnoj Gori "sasvim izvesno bilo političke zloupotrebe".
BIRN: Predmeti godinama "u fiokama"
22.02.2025.•
12
Balkanska istraživačka mreža Srbije objavila je da Više javno tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal godinama nisu postupali po desetinama krivičnih prijava iako su imali informacije o tome.
Protest podrške učiteljici u "Ribnikaru": "Izložena mobingu" zbog palačinki za studente
22.02.2025.•
4
Roditelji učenika odeljenja IV-3 Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" pozvali su druge roditelje, studente, građane i medije na protest "Podrška za Sabinu".
Ministarka prosvete (u ostavci): Svako će biti plaćen onoliko koliko je radio
22.02.2025.•
72
Ministarka prosvete u ostavci Slavica Đukić Dejanović potvrdila je da će februarske plate prosvetnim radnicima koji štrajkuju biti smanjene.
Komentari 18
Mile
Bačkulja
Kod nas
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar