Rajaković: Srbija zaostala posle Černobilja, važno da se otvori za razvoj nuklearne energije

Posle ovonedeljne posete kineskog predsednika, Srbija je sa kineskim partnerima već pokrenula projekte u solarnoj energiji.
I Francuska i Mađarska saopštile su da sa Kinom produbljuju saradnju u oblasti zelene energije, a posebno razvoja civilne nuklearne energije.
 
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković kaže za RTS da projekti Kine sa Srbijom, ali i Mađarskom i Francuskom, velikom nuklearnom silom, ukazuju na to da je nuklearna opcija i dalje vrlo aktuelna tema i da se tokovi nuklearnog goriva mogu preusmeravati.
 
"Nama je dobro poznato u energetici da iz nuklearnih elektrana mi danas dobijamo značajan deo struje, negde oko jedne šestine ukupno proizvedene električne energije u svetu. Dakle, ovo pokazuje da je energetika u fokusu velikih sila, da u okviru rešavanja energetskih pitanja nuklearna energetika i dalje ima veoma značajno mesto", rekao je profesor Rajaković.
To što je i Srbija najavila razvoj nuklearne energije i ukidanje moratorijuma, značajno je, kaže, jer je Srbija, posle Černobiljske tragedije 1986. zaostala u toj oblasti.
 
"Bitno je da se ta oblast otvori i u naučnom i u stručnom smeru, a možda i u ovom smeru - da se nuklearna energija koristi. Mi znamo koje su prednosti, ali znamo i koje su slabosti tog sektora. Prednosti su aspekti eksploatacije nuklearnih elektrana - da su one izuzetno komforne u smislu da tokom cele godine mogu da daju istu snagu na svom izlazu. To je ključna prednost. A slabosti su zavisnost od isporučujuće tehnologije, zavisnost od isporučujućeg goriva, zatim bezbednosni strah koji je još uvek prisutan i konačno na kraju pitanje šta sa radioaktivnim otpadom", rekao je Rajaković.
Ističe da Srbija mora vrlo ozbiljno da se opredeli po tim pitanjima, ali da odluku ne mora da donese odmah.
 
"Možemo sačekati da vidimo šta će se sa tehnologijama dešavati, tehnologijama obnovljivih izvora, tehnologijama fuzije. Ali svakako moramo razvijati tu nauku", rekao je profesor.
 
Govoreći o dogovoru G7 da se odreknu uglja u narednih 10 godina, Rajaković kaže da taj rok nije realan, ali da G7 pokazuje ambiciju da se dekarbonizacija uradi što pre.
 
"Ceo svet je krenuo putem dekarbonizacije. Ugalj je tu ključni element i gašenje termoelektrana na ugalj sigurno je u planovima svih elektroprivreda sveta. Kojom dinamikom i koja je to optimalna brzina kako to uraditi, zaista su otvorena i ozbiljna pitanja. Za neke zemlje 2035. je možda realan rok. Ali i tu imamo izuzetke. Već su Japan i Nemačka tražili da budu izuzeti iz toga", rekao je profesor.
 
I za ostale zemlje koje su zavisne od uglja, kaže, nije realno očekivati da 2035. povuku iz upotrebe termoelektrane na ugalj.
 
Rajaković ističe da je prioritet u svetu povećanje kapaciteta obnovljive energije, ali da je ambiciozan cilj da Evropa do 2050. potpuno pređe na zelenu energiju.
 
"Očekuje se da zaista 2030. godine, po svim procenama relevantnih stručnih krugova, od svih novih proizvodnih kapaciteta električne energije četiri petine pa i više bude isključivo iz obnovljivih izvora. To znači sunce i vetar, dominira solar sa više od 50 procenata", rekao je Rajaković.
Napominje da je Srbija načinila značajne korake ka zelenoj energiji, ali da je neophodno da to ide brže. Ističe i da je od izuzetnog značaja i energetska efikasnost.
 
"Sa ovakvom potrošnjom energije po glavi stanovnika i sa ovakvom potrošnjom energije za zagrevanje kubnog metra stambenog prostora, mi ne možemo ostvariti tu dekarbonizaciju i tu našu željenu energetiku na pravi način. Moramo udružiti snage i država, i pojedinci, i ustanove, svi koji smo u energetskom sektoru, da dignemo nivo energetske efikasnosti u Srbiji", poručuje profesor.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Zebra

    12.05.2024 21:44
    Nuklearna energija je budućnost. Slagali se mi sa tim ili ne, nuklearka obezbeđuje konstantnu struju uz minimalno zagađenje. Ono što mene plaši jeste nemanje stručnog kadra. Mi bi mogli da je otvorimo samo sa nekom zemljom koja je već ima. A ako pogledate mapu videćete da dosta zemalja ima i da su nam njihove nuklearke izuzetno blizu. Toliko o tome da smo “bezbedni”, posto vidim da se naš narod i dalje plaši 20og veka.
  • Biljana M

    12.05.2024 20:58
    NE nuklearkama
    Rizik je ogroman. Zar nije bolje, pametnije, lakse, brze, zdravije...popraviti, dograditi, pokrenuti, prosiriti postojece velike i eventualne nove hidroelektrane?
    Zasto se igrati nevidljivim i nepredvidivim LOPTICAMA?
  • Cane

    12.05.2024 17:31
    Postavi je u svoje dvoriste,kao i svi ostali koji podrzavate ovu ludost

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija