Svaki građanin, hteo - ne hteo, godišnje daje 1.000 evra državnom zdravstvu
Svakog osiguranog stanovnika Srbije zdravstvo košta oko 1.000 evra godišnje ili oko 118.000 dinara, lečio se on ili ne u tom periodu, izračunali su "Doktori protiv korupcije".
Foto: Pixabay
S druge strane, ministar zdravlja Zlatibor Lončar posle nedavne izjave da će pacijenti po završetku lečenja dobijati račun za to da bi videli koliko usluge koštaju, istom prilikom je ocenio da stanjem u zdravstvu nisu zadovoljni ljudi u Ministarstvu zdravlja, ali ni pacijenti.
Ukoliko se uzme u obzir da svaki zaposleni u državi plaća obavezno zdravstveno osiguranje od 10,3 odsto na bruto platu bez mogućnosti da utiče na to, onda je potpuno legitimno očekivati blagovremenu, prihvatljivu i svrsishodnu zdravstvenu zaštitu, a ne ocene i procene o tome da li je i ko zadovoljan ili ne.
Draško Karađinović, koordinator NVO Doktori protiv korupcije, kaže za Danas da se naplaćivanjem 10,3 odsto svakom osiguraniku na bruto platu prikupi godišnje 550 milijardi dinara ili 4,6 milijardi evra.
"Na ovaj iznos trebalo bi dodati još 1,9 milijardi evra koje građani plate iz džepa za usluge u privatnom zdravstvu. U zbiru, ukupna državna i privatna potrošnja za zdravstvo prelazi 10 odsto BDP, što je između 6,5 i sedam milijardi evra na godišnjem nivou. Na ovaj iznos treba dodati i kapitalne investicione troškove kao i subvencije svojim zdravstvenim kapacitetima blizu 160 lokalnih samouprava. Znači, kada se sve uzme u obzir i podeli sa brojem stanovnika u Srbiji, svakog građanina zdravstvo košta bar 1.000 evra godišnje, lečio se on ili ne. Ujedno, važno je podsetiti da uporedive države troše na zdravstvo od šest do osam odsto BDP", objašnjava on.
Za primere uporedivih zemalja, on podseća na podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o ukupnim izdacima za zdravstvo kao procenat BDP.
"Mađarska osam odsto, Grčka 9,8, Rumunija 5,3 i Bugarska 7,4 odsto. Nedavna izjava ministra Lončara 'da pacijentima na kraju lečenja kada izlaze iz državne bolnice treba dati račun da vide koliko to sve košta' izazvala je burne reakcije u javnosti. Nesmotrenost izjave ostavlja utisak ljutnje ministra na građane koji zahtevaju kvalitetnije zdravstvo. Međutim, burne reakcije su posledica opšteg nezadovoljstva stanjem u zdravstvu, a konkretan povod su (pre)dugačke liste čekanja na dijagnostičku ili terapeutsku uslugu u državnom domu zdravlja ili bolnici koje taj isti građanin finansira iz svoje bruto zarade i to procentualno od 10,3 odsto", naglašava sagovornik Danasa.
Karađinović ukazuje na težinu problema i sagledavanjem osnovnih činjenica: Srbija na svojih 6,7 miliona stanovnika ima preko 34.000 lekara i 9.000 stomatologa što je, kako kaže, znatno više od proseka po glavi stanovnika od onog u zemljama EU.
"Srbija ima i veći bolnički krevetski fond od proseka ranije pomenutih zemalja. Na žalost, rezultati su poražavajući: Srbija je u vrhu Evrope po smrtnosti od najčešćih patologija, kardiovaskularnih i onkoloških oboljenja, 700.000 građana ili 12 odsto stanovništva nema nijedan zub... Ukratko, postoje kadrovi, infrastruktura, finansije, ali rezultat uporno izostaje. Zaključak je jasan: zdravstveni sistem je očigledno pogrešno postavljen, a to rezultira negativnim ishodima uprkos visokoj potrošnji, pa je i nezadovoljstvo građana opravdano. I ne bi trebalo da bude mesta ljutnji već konstruktivnom rešavanju problema", mišljenja je taj lekar.
On predlaže i mogućnost rešenja tog besciljnog lutanja od metode do metode za poboljašanje zdravstvenih usluga, posebno ukoliko se uzme u obzir da u Srbiji rade neka vrlo čuvena imena, čak i u svetu, imamo opremu, neophodne kadrove, ali adekvatne kapacitete.
"Stoga bi bilo korisno da ministar razmisli i ponudi sistemske promene koje bi zdravstvo učinilo efikasnijim, racionalnijim i dostupnijim. Sistemske promene podrazumevaju promene sistemskih zakona, a tu je svakako prioritet ukidanje mogućnosti dopunskog privatnog rada državnih lekara i stomatologa normirane u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Mnogo puta su opisane štetne posledice legalizovanog konflikta intresa. Ukratko, legalni konflikt interesa snažno smanjuje produktivnost u državnom zdravstvu i proporcionalno tome stvara veštačke liste čekanja na pregled, snimak, dijagnostiku i intervenciju. Što su duže liste čekanja, odnosno što je dostupnost usluga manja u državnoj ustanovi, veća je tražnja u privatnom sektoru. Građanin, primoran da se leči u privatnoj praksi, ponovo plaća uslugu koju je već platio kroz doprinos (onih 10,3 odsto svakog meseca od bruto zarade), ali ovog puta iz džepa. I vrhunac paradoksa koji snažno iritira: građanin-pacijent često plaća istom državnom lekaru koji je sada u ulozi privatnika, a do koga nije mogao da dođe zbog dugačke liste čekanja u državnom zdravstvu", navodi on, podsećajući da su građani bezmalo bili žrtve opisanog sistemskog konflikta interesa i sa opravdanim gnevom komentarišu ovo svoje iskustvo.
Da je čitava situacija koja traje decenijama unazad neodrživa, ukazivao je i kardiohirurg iz Niša Dragan Milić, rekavši da su liste čekanja poligon za koruptivno delovanje, ali i bivša ministarska zdravlja Danica Grujičić koja je navela da se liste čekanja u ortopediji namerno prave da bi pacijenti odlazili kod privatnika i plaćali iz svog džepa lečenje.
"Vi prepodne radite u državnoj firmi, a onda popodne odlazite da radite privatno. Privatna praksa mora da postoji i ne želim da me neko shvati pogrešno, nisam protiv privatne prakse, štaviše, mislim da bi trebalo da se izjednači sa državnom praksom, ali je direktan konflikt interesa kad radite istovremeno na oba mesta", kazao je Milić.
Ovo dosad rečeno je samo jedna strana medalje. Očigledno je veliki i brisan prostor u čitavoj toj zamršenoj priči i deo koji se odnosi na prava pacijenata, i to u smislu da li oni uspevaju da lečenje dobiju na vreme, onda kada im je to zaista potrebno obijajući pritom pragove ustanova i besomučno zovući razne kol centre da zakažu pregled. Ali i ne manje bitno, šta će pacijentu račun posle pružene zdravstvene usluge jer, pod jedan - već ju je platio (10,3 odsto od svog bruto ličnog dohodtka), a pod dva - koja je upotrebna vrednost te informacije ukoliko pacijent nije organizator zdravstvenog sistema u Srbiji, već samo njegov korisnik?
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić: Nisam uticao na Vesića da podnese ostavku
04.11.2024.•
19
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da nije uticao na ministar Gorana Vesića da podnese ostavku na tu funkciju, dodajući da je "Vesić tim činom pokazao odgovornost".
Direkcija za železnice ukazivala i na druge probleme u železničkom saobraćaju: Pisali i Vesiću
04.11.2024.•
8
Direkcija za železnice od 2018. u više navrata je slala dopise "Infrastrukturi železnice Srbije" za sprovođenje mera koje bi poboljšale bezbednost železničkog saobraćaja, po kojima nije postupano.
Vozač koji je trebalo da vozi đake na ekskurziju bio pod dejstvom alkohola
04.11.2024.•
0
Saobraćajna policija u Nišu, prilikom kontrole vozača koji prevoze đake na ekskurziju, isključila je iz saobraćaja 54-godišnjeg vozača autobusa koji je bio pod uticajem alkohola.
Željko Mitrović ponudio Vesiću posao na Pinku
04.11.2024.•
7
Ministru građevinarstva Goranu Vesiću, koji je najavio ostavku, stigla je ponuda za novi posao od vlasnika Pinka Željka Mitrovića.
Sindikat: Neki direktori nisu prihvatili skraćenje časova, nastavnici ipak napuštali učionice
04.11.2024.•
3
Direktori pojedinih škola koje su u štrajku i u kojima su skraćeni časovi na 30 minuta danas su odbili da se zvono za kraj časa oglasi 15 minuta ranije, mada su nastavnici napuštali učionice.
Informer TV dobila beogradsku dozvolu
04.11.2024.•
1
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) dodelilo je beogradsku dozvolu (alotment Avala) Televiziji Informer.
Dr Milić: Izbačen sam sa Medicinskog fakulteta, osveta za izbore i očišćene liste čekanja
04.11.2024.•
25
Dr Dragan Milić objavio je da je danas i zvanično "izbačen" sa Medicinskog fakulteta u Nišu.
Građani ispred Vlade Srbije upalili sveće i odali počast stradalima u Novom Sadu
04.11.2024.•
0
Ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu građani su na poziv dela opozicionih stranaka zapalili sveće i odali počast stradalima u Novom Sadu.
Dva učenika isključena iz jagodinske gimnazije zbog objavljivanja eksplicitnog snimka maloletnice
04.11.2024.•
1
Nastavničko veće Gimnazije u Jagodini isključilo je iz škole dvojicu učenika zbog objavljivanja eksplicitnog video-snimka na kojem se nalazi maloletna učenica drugog razreda te škole.
Policija privela dva učesnika blokade deponije kod Užica, jedan ima 75 godina
04.11.2024.•
3
Policija je danas oko 14.30h na informativni razgovor privela dve osobe koje su učestvovale u blokadi deponije Duboko u Užicu, gde su građani zaustavili deponovanje otpada.
Olivera Zekić izjavila da će izveštaj o izborima sačekati novi saziv REM-a: "Zato što ja tako kažem"
04.11.2024.•
5
UNS je objavio da je predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić izjavila da će izveštaj o medijskom praćenju decembarskih izbora sačekati novi saziv REM-a.
Nadbiskup Nemet: Papa Franja pokazao ogromno poštovanje prema Srbiji - dao mi zakletvu na ćirilici
04.11.2024.•
2
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet izjavio je da je papa Franja pokazao ogromno poštovanje prema Srbiji jer mu je dokument o njegovom nedavnom imenovanju za kardinala dao na srpskom i na ćirilici.
Glavni javni tužilac naložio hitnu istragu zbog pretnji državnim funkcionerima
04.11.2024.•
24
Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović naložio je da se hitno identifikuje i procesuira odgovorni za pretnje upućene najvišim državnim funkcionerima.
Picula nabrojao koje su sve prepreke na putu Srbije ka EU: "Tri godine bez otvorenog poglavlja"
04.11.2024.•
6
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula kaže da su najveće prepreke na putu Srbije ka EU zastoji u reformama vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, izbornog procesa i slobode medija.
MUP objavio sedam saveta za vlasnike vikendica
04.11.2024.•
3
MUP je objavio nekoliko saveta vlasnicima vikendica.
Krivična prijava protiv predsednice parlamentarnog odbora za kulturu i informisanje Nevene Đurić
04.11.2024.•
0
Četiri četiri organizacije podnele su krivičnu prijavu protiv predsednice skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Nevene Đurić.
Pastor: Rekli smo Vučiću kakav bi problem bio ako bi Mađari služili vojni rok
04.11.2024.•
40
Predsednik SVM Balint Pastor izjavio je da razume globalne okolnosti, ali da ima bojazan da, ako se vojni rok vrati u Srbiji, to će dovesti do odlaska Mađara koji imaju dvojno državljanstvo.
Nastavnici i vaspitači u štrajku: U novosadskim školama skraćeni časovi od 13. do 15. novembra
04.11.2024.•
3
Članovi reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika, od ponedeljka, 4. novembra stupaju u zakonski štrajk. Štrajkuju i zaposleni u vrtićima.
Jedan muškarac pao sa terase na Kalemegdanu, drugi niz stepenice: Obojica teško povređeni
04.11.2024.•
1
Dva muškarca, starosti 32 i 38 godina, teško su povređena prilikom padova sa visine, rekli su jutros za Betu u beogradskoj službi Hitnoj pomoći.
U Loznici i Vršcu večeras odata pošta nastradalima u Novom Sadu
03.11.2024.•
1
Meštani Loznice i Vršca okupili su se večeras kako bi zapalili sveće za nastradale u nesreći koja se dogodila u petak u Novom Sadu.
Oprane "krvave ruke" sa zgrade Apelacionog suda i Vlade Srbije
03.11.2024.•
17
Radnici komunalnog preduzeća oprali su večeras grafite i "krvave otiske" sa zgrade Apelacionog suda u Beogradu, nakon protesta zbog nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Komentari 25
Vedran
Nije problem izdvajanje nego što eto i kad ti treba nemaš ništa. I još sad više nema ni kadra polako. Ili odlaze u penziju, preko ili u privatnike.
Treba kao u HR izjednačiti sa privatnicima i onda lepo se leči gde ko hoće.
Gresite
Oni prosto nemaju savremena znanja.
Dobri suplementi se ni ne uvoze.
a,popust?
A,da se meni vrate pare jer hoću možda privatno?!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar