Profesorka: Jedan potencijalni problem sa proizvodnjom litijumskih baterija - požari na deponijama

Potencijalna proizvodnja litijumskih baterija u Srbiji mogla bi za posledicu da ima i požare na deponijama, smatra profesorka Hemijskog fakulteta Dubravka Relić.
Profesorka: Jedan potencijalni problem sa proizvodnjom litijumskih baterija - požari na deponijama
Foto: Pixabay
Relić naglašava da su litijumske baterije lako zapaljive.
 
Ona je za Fonet ukazala da je zabrinutost zbog odlaganja litijumskih baterija izražena i u nedavnom izveštaju UNEP o uticaju nekontrolisanog sagorevanja požara na deponijama širom Srbije na kvalitet vazduha.
"Vi na tim deponijama možete naći lekove, olovne akumulatore, odbačene uginule životinje", precizirala je Relić i dodala da se na nesanitarnim deponijama odlaže sve i svašta, bez ikakve selekcije, uključujući biološki, plastični, stakleni i metalni otpad.
 
Najveći udeo, čak oko 50 odsto, u tom nerazvojnom otpadu čini biološki razgradivi deo, rekla je ona i ocenila da upravo njegovim raspadanjem u gomili đubreta, usled nedostatka kiseonika, dolazi do anaerobnog raspadanja, pri čemu se izdvaja metan.
Prisustvom stakla koje prelama svetlost, taj gas izaziva požar, objasnila je Relić i predočila da se neselektivnim odlaganjem otpada dešavaju paljevine biološkog otpada i požari na deponijama.
 
Kako je opisala, prilikom paljenja razgradivog dela, zbog pojave metana i eksplozivne smeše, dolazi do sagorevanja i nerazgradivog otpada, kao što je plastika.
 
Sagorevanjem plastike, nastaju čađ i čestice paljevine, koje u sebi nose sve i svašta, naglasila je Relić i upozorila da su dioksini i furani, koji nastaju nepotpunim sagorevanjem, kancerogeni i toksični za ljudski organizam.
 
Ona je objasnila da plastika, čak i u industrijskim objektima i uređajima koji služe za njeno sagorevanje i uništavanje, ne može do kraja da sagori do ugljen-dioksida i vode.
 
Prema njenim rečima, duga izloženost gasovima, prilikom sagorevanja na deponijama, može da izazove velike zdravstvene probleme.
Relić savetuje da se otpad razdvaja pre odlaganja i naglašava da bi nerazgradivi deo mogao da se iskoristi za recikliranje materijala, kao što su plastika, staklo i metal.
 
S druge strane, ovaj gorivi, organski i razgradivi deo otpada bi možda mogao da se koristi za spaljivanje i dobijanje energije, poručila je Relić.
  • Zemljanin

    31.07.2024 13:10
    Reciklaža
    Potrebno je uvesti reciklažu elektronskog otpada. Npr. da svaki građanin može jednom ili dva puta godišnje da donese stare/neispravne računare, baterije, telefone ... i da za to dobije novčanu ili neku drugu nadoknadu - teško da drugačije može ovo da se organizuje.
  • Mr. No

    31.07.2024 09:34
    Kuda plovi ovaj brod
    Trčećim korakom napredujemo ka propasti i vlastodršci se ponose time.
  • Mojsije

    31.07.2024 08:57
    Ju ju
    Vucic ne moze da misli o selektovanju otpada kada misli samo o zaradi i litijumu. Zasto se ne ugledamo na Sabac gde vec izvesno vreme postoje kante plave boje u kojima se odlaze papir; metal; plastika i staklo. Da li je to toliko tesko organizovati i urediti???

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija