Nedovoljno "privremenih porodica": U Srbiji na hranitelje čeka više od 300 dece

U hraniteljskim porodicama u Srbiji trenutno je oko 6.000 dece, a u "Zvečanskoj" 400.
Nedovoljno "privremenih porodica": U Srbiji na hranitelje čeka više od 300 dece
Foto: Pixabay
Trenutno u Beogradu na hraniteljsku porodicu čeka 300 dece, ističe za RTS Ana Simić iz Centra za porodični smeštaj. 
 
Zoran Milačić, direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine naglašava da je biološka porodica najbolje mesto za odrastanje i da je cilj da dete iako uđe u ustanovu, što pre iz nje izađe.
 
U "Zvečanskoj" nisu deca koja su ostavljena, već ona koja su došla u situaciju da trenutno ili trajnije ne mogu da žive u svojoj porodici i u skladu s tim se ponašaju i stručni radnici, ističe Zoran Milačić.
Ukazuje da bi, verovatno, da nije hraniteljstva i tolikog broj hraniteljskih porodica, tendencija porasta broja dece u ustanovi bila veća.
 
"Trenutno je, i to je u zadnjih pet godina, oko 400 dece u kontinuitetu. S tim što negde preko 500 dece uđe u ustanovu na godišnjem nivo, što podrazumeva da određeni broj njih izađe, vrati se ili u biološku porodicu, ili se profesionalno osposobi da može da nastavi samostalno svoj život", navodi direktor Centra.
 
Posebno ukazuje da bi tendencija porasta broja dece u toj ustanovi bila veća da nije toliko hraniteljskih porodica.
U Srbiji je u hraniteljskim porodicama trenutno oko 6.000 dece. Trenutno u Begradu, gde se i najviše zbrinjava najveći broj dece nedostaje oko 300 hraniteljskih porodica, ističe Ana Simić.
 
Pored tog nedostatka, naglašava da nema i popularizacije hraniteljstva, upoznavanja javnosti sa tim koliko je značajno za našu decu. S druge strane, potrebno je i da hranitelji budu prihvaćeni i podržani od strane društva.
 
"Ljudi prihvate kada dođe u Zvečansku, ali neretko naiđemo na negodovanje kada dete završi u hraniteljskoj porodici, pogotovo kada su one situacije kada se dete premešta iz jedne u drugu ili odlazi na usvojenje", ističe Simić za RTS. 
 
Napominje da je zarada za rad hranitelja ispod minimalne, oko 31.000, tako da se hranitelji neće obogatiti od te plate, ali da je važan humanitarni rad i želja da se toj deci pomogne.
 
Uz to, važno je i znati da naknade za hraniteljstvo primaju samo standardni hranitelji, a ne i srodnici prvog reda, jer su oni po zakonu i u obavezi da učestvuju u izdržavanju deteta.
Simić dodaje da je malo poznato da sistem socijalne zaštite puno radi na prevenciji kako bi se dete zadržalo u biološkoj porodici, jer je ona definitivno najbolje mesto za odrastanje. 
  • Olivera

    02.08.2024 23:50
    Prvi hranitelj
    Prvi put sam hranitelj, dobila sam bebu iz porodilista ( htela sam dete od 3-4 god) zbog deverove dece, javili mi u sredu doneli dete u petak direktno iz porodilista bez icega, ali je bitno da su mi doneli papire gde sve dete treba da nosim na kontrole!
  • člkjh

    02.08.2024 16:46
    @Zoran
    Katalog sa slikama dece, novčani podsticaj, usvajanje s jednim papirom? Ne smem ni da pomislim ko bi onda usvajao decu.
    Tačno je da je usvajanje previše komplikovano, ali ovo što ti predlažeš takođe je veoma besmisleno i opasno!
    Najzad, u tekstu se uopšte ni ne govori o usvajanju već o hraniteljskim porodicama. To je privremeno rešenje dok se ne poboljša situacija kod bioloških roditelja. Kao što često viđamo, ta situacija se retko kada poboljša, ali opet treba dati šansu onima koji žele da je poboljšaju. To je praksa svugde u svetu.
    Ovaj čovek iz teksta govori o popularizaciji hraniteljstva i o niskim naknadama za to, ali činjenica je da su hraniteljske porodice često jako problematične i da mnogi, bez obzira na male naknade, rade to isključivo zbog naknade, a deca koja su kod njih pate.
    Jako je teško rešiti ovaj tužan problem. Jedino se mogu malo poboljšati stvari. A to bi bila rigorozna provera ponašanja zaposlenih u domovima i hraniteljskim porodicama, da ne bi još više oštetili ovu decu. Obavezne nenajavljene posete i razgovori psihologa s decom. Ali to bi trebalo da rade profesionalci, i to jako ozbiljno, a ne onako reda radi kao što se to često radi. Tek tada bi veće naknade i popularizacija imali smisla. Takođe, ljudi iz hraniteljskih porodica bi pored veće naknade trebalo da prolaze određenu obuku.
    Sve počinje i završava se na socijalnim radnicima koji jako često nisu uopšte motivisani da rade svoj posao.
  • TBL

    02.08.2024 15:15
    Ako već apelujete da postoji problem smeštaja u hraniteljske porodice, zašto je onda taj posao, težak i emotivno i fizički, toliko sramno malo plaćen? Više se plaća čuvanje dece na sat. O čemu se ovde radi?!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija