Zašto Nemačka hoće litijum iz Srbije, a ne eksploatiše svoj?
Nedavnom porukom u Beogradu kancelara Olafa Šolca da je litijum važan kao nekada nafta, Nemačka je postala zagovornik iskopavanja ove sirovine u Srbiji.
Foto: Beta/AP
Nemačka ima sve veće potrebe za litijumom kao najveći proizvođač električnih automobila u EU, koje pokreću baterije proizvedene od litijuma. Litijum je u EU prepoznat kao kritična sirovina, dok Evropa pokušava da smanji zavisnost od Kine od koje nabavlja 56 odsto svojih potreba za tom sirovinom.
Za nemačku ekonomiju, koja umnogome zavisi od automobilske industrije, pouzdan izvor litijuma je "od velikog i kritičnog značaja", navodi za Radio slobodnu Evropu Fabijan Ničke sa nemačkog Karlsruhe instituta za tehnologiju.
Iako i sama raspolaže rezervama litijuma, u gotovo tri puta većim količinama, u Nemačkoj se ta sirovina trenutno ne eksploatiše.
Zašto se litijum ne eksploatiše u Nemačkoj?
Prema podacima Američkog geološkog instituta (USGS), Nemačka raspolaže rezervama litijuma u količini od 3,2 miliona tona. To je tri puta više od onoga što je procenjeno da leži kod Loznice.
Međutim, kako pojašnjava Fabijan Ničke iz nemačkog Karslsruhe instituta za tehnologiju, taj litijum nije vezan za rudu, što je slučaj u Srbiji (jadarit), već se litijum razlaže u geotermalnim vodama.
"Vađenje litijuma iz takvog tipa depozita nikada nije urađeno u komercijalnim razmerama u svetu", kaže Ničke.
Dodaje da trenutno ta tehnologija postoji samo na nivou pilot projekta.
"Ne radi se o tome da Nemačka nije voljna da eksploatiše svoje resurse, samo je tehnologiji za našu vrstu ležišta potrebno još neko vreme", ocenjuje Ničke.
Na pitanje u kojoj meri se litijum može smatrati zelenom energijom, s obzirom na kontroverze koje prate projekte iskopavanja te sirovine širom sveta u vezi sa ugrožavanjem životne sredine, Ničke kaže:
"Nije ni veoma zeleno, ni geostrateški veoma značajno, kontinuirano se i u potpunosti oslanjati na lako proizvedene baterije iz Kine".
Ničke pojašnjava da litijum koji se koristi u ovim baterijama potiče ili iz rudnika tvrdog kamena iz Australije ili iz Salara u čileanskim ili argentinskim Andima. Dodaje da se u tom slučaju troši ogromna količina vode, što snižava nivo podzemnih voda u najsušnijim regionima zemlje, a to dalje "otežava ili čak čini nemogućim" da lokalno stanovništvo koristi poljoprivredno zemljište.
"Ekstrakcija (litijuma) u Evropi bi svakako bila 'zelenija'. U ovom slučaju, bilo bi još 'zelenije' izdvojiti ga iz geotermalnih fluida kada tehnologija bude spremna", zaključuje Ničke.
Nemačka ekonomija na električni pogon
Podaci globalne data platforme Statista, osnovane u Nemačkoj, pokazuju da je broj električnih automobila registrovanih u Nemačkoj 2024. dostigao rekord. Samo u proteklih pet godina taj broj se udesetostručio. Ova zemlja je najveće tržište električnih vozila u EU.
EU i njene članice su takođe vođene time da do 2050. budu karbonski neutralne, to znači nultu emisiju ugljen-dioksida (CO2), koji proizvode vozila na fosilna goriva.
Isto tako, EU planira da do 2035. zabrani prodaju automobila na fosilna goriva.
U martu 2024. godine, Savet EU je usvojio Zakon o kritičnim sirovinama, jer se očekuje da će potražnja za njima eksponencijalno rasti u narednim godinama.
"Kritične sirovine (CRM) su sirovine od velikog ekonomskog značaja za EU, sa visokim rizikom od prekida snabdevanja zbog koncentracije izvora i nedostatka dobrih, pristupačnih zamena", navodi se na sajtu Evropske komisije.
Naglašava se da je Kina ujedno i najveći dobavljač EU, pa i globalno, za većinu kritičnih sirovina od ukupno 34 koliko ih je na listu stavila EU, među kojima je i litijum.
Zakonom o kritičnim sirovinama se predviđa da nijedna kritična sirovina proizvedena u pojedinačnoj trećoj zemlji "u bilo kojoj fazi prerade" ne bi smela da pređe 65 odsto ukupne godišnje potrošnje u EU.
Prema podacima koje je objavila Evropska komisija, EU od Kine trenutno nabavlja 56 odsto ukupnih potrebnih količina litijuma.
Kakve garancije nudi Nemačka?
"Rudarstvo će se ostvarivati uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine i Nemačka će pomagati u tome", poručio je Šolc 19. jula u Beogradu.
Odgovarajući na pitanje novinara kako Nemačka može da garantuje zaštitu životne sredine, Šolc je rekao da je od predsednika kompanije Rio Tinto tražio poštovanje svih ekoloških standarda tokom eksploatacije, navodeći da je dobio garancije za to.
"Standardi o zaštiti klime, životne sredine i biodiverziteta su visoki. Zbog toga sam veoma rano razgovarao sa šefom Rio Tinta", rekao je Šolc.
Takođe je rekao da je predstavnicima Vlade Srbije odgovorio potvrdno na zahtev da Nemačka pomogne u kontroli zaštite životne sredine.
Nemačko Federalno ministarstvo za ekonomske odnose i klimatske akcije nije do zaključenja teksta odgovorilo na pitanje RSE kakve garancije Nemačka može dati Srbiji da će se iskopavanje litijuma vršiti uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine.
U okviru pres-konferencije Olafa Šolca u Bundestagu uoči njegovog odlaska na sastanak sa Vučićem i Šefčovićem u Beogradu 18. jula, Šolc je na novinarsko pitanje kako komentariše protivljenje dela građana iskopavanju litijuma odgovorio:
"Ne možemo se, s jedne strane, žaliti da su određena eksploatacija i određena prerada minerala koncentrisani u nekoliko zemalja, posebno u jednoj veoma velikoj zemlji na istoku, a da onda, s druge strane, nikada ne donesemo sami konkretne odluke o novim rudnicima."
On je dodao da se litijum mora iskopavati i u Evropi "pod najboljim mogućim uslovima".
Ekonomski i politički uticaj
Za Kurta Basenera iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu, litijum ima ekonomski, ali i politički značaj, i za Nemačku i za Srbiju.
"Iskopavanje ovih rezervi (u Nemačkoj) izazvalo bi veliku domaću političku reakciju zbog straha od ekoloških rizika", navodi Basener.
Prema njegovom mišljenju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji iskopavanje litijuma vidi kao "prekretnicu i kvantni skok u budućnost" vrednosti od milijarde evra, od toga bi imao ekonomsku, ali i političku korist.
"Siguran sam da se Vučić u odnosima sa EU posle dogovora sa Nemačkom (i EU) oseća još sigurnije nego ranije", ocenjuje Basener.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
U Skupštinu Srbije stigao predlog za glasanje o nepoverenju Vučeviću
15.11.2024.•
1
U Skupštinu Srbije stigao je danas predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Srbije koji je potpisao 71 narodni poslanik.
Vojnici iz Srbije u Libanu i na Bliskom istoku do sada nisu bili direktno ugroženi
15.11.2024.•
0
Pripadnici Vojske Srbije angažovani u mirovnim misijama u Libanu i na Bliskom istoku su dobro i do sada nisu bili direktno ugroženi, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane.
Počelo rušenje "Jugoslavije"
15.11.2024.•
5
Građevinskim mašinama počelo je rušenje hotela "Jugoslavija" u Beogradu.
Ministarstvo: Neki univerziteti iz Italije i Nemačke žele da dođu u Srbiju
15.11.2024.•
4
Predlogom izmene Zakona o visokom obrazovanju stvaraju se mogućnosti da se kvalitetni studijski programi sa inostranih univerziteta realizuju u Srbiji, kažu u Ministarstvu prosvete.
Legija ostaje u zatvoru, Viši sud odbacio molbu za uslovni otpust
15.11.2024.•
2
Viši sud u Beogradu odbacio je molbu za puštanje na uslovni otpust osuđenog bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legije.
Izdato manje građevinskih dozvola: Pogledajte gde se najviše gradi
15.11.2024.•
1
U Srbiji su u septembru ove godine izdate 2.872 građevinske dozvole, što je od 7,7 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Na suđenju Milovanu Brkiću svedočili urednici Pinka
15.11.2024.•
0
U nastavku suđenja novinaru i vlasniku magazina Tabloid Milovanu Brkiću danas su u Višem sudu u Beogradu svedočili urednici TV Pink.
Dragoslav Petrović u romanu o poslednjem premijeru SFRJ: Ante Marković plenio pojavom i optimizmom
15.11.2024.•
4
Nekadašnji predsednik Reformske demokratske stranke Vojvodine Dragoslav Petrović istakao je na promociji svog romana da je Ante Marković pokušavao sve kako bi zaustavio raspad Jugoslavije i rat.
DNEVNI KVIZ: Koliko tačnih odgovora imate?
15.11.2024.•
16
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Četiri milijarde evra iz Evropskog fonda za podršku Ukrajini
15.11.2024.•
5
Evropska komisija dala je pozitivnu ocenu za dodelu druge tranše finansijske pomoći Kijevu u iznosu od 4,1 milijardu evra iz Evropskog fonda za podršku Ukrajini.
Srbija i Mađarska potpisale političku deklaraciju i šest sporazuma
14.11.2024.•
7
Predstavnici Srbije i Mađarske potpisali su danas u Budimpešti zajedničku političku deklaraciju i šest sporazuma, posle sednice Saveta za stratešku saradnju dve zemlje.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja da testirate znanje
14.11.2024.•
4
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Vučić: Sa Piculom će razgovarati Tanja Mišćević, ja neću
14.11.2024.•
25
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Tonino Picula "veoma nepristojan čovek koji ne voli Srbiju".
Vlada Srbije o dodeli nacionalnih priznanja sportistima
14.11.2024.•
3
Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici rešenja o dodeli nacionalnog sportskog priznanja rukometašici Jeleni Petrović i odbojkašu Ivanu Miljkoviću.
Vučić: Vozom do Budimpešte do 2026, bilo bi i ranije da linija ne prolazi kroz centar tog grada
14.11.2024.•
58
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će voz od Beograda do Budimpešte krenuti najkasnije do marta 2026. godine i da će putovanje trajati dva sata i 45 minuta.
Vučević: Marinika Tepić opet halucinira
14.11.2024.•
49
Premijer Miloš Vučević reagovao je na otvoreno pismo poslanice SSP Marinike Tepić upućeno Aleksandru Vučiću u kojem je iznela tvrdnje o "povezanosti vlasti sa kriminalom u Novom Sadu".
Srbija će do 2052. imati znatno manje stanovnika, a opstanak nekih opština biće ugrožen
14.11.2024.•
16
Srbija će za 30-tak godina imati oko 1,5 miliona stanovnika manje, a najviše će se isprazniti jug i istok, koji će biti siromašniji za 445.000 ljudi u odnosu na poslednji popis 2022. godine.
Završne reči na suđenju Urošu Blažiću 25. novembra
14.11.2024.•
0
Sudsko veće na suđenju Urošu Blažiću za masovna ubistva u selima Malo Orašje i Dubona odbilo je danas skoro sve predloge za izvođenje novih dokaza, a naredno ročište biće 25. novembra, za kada je pla
Poljoprivrednici pozvani da provere eSanduče: Počela isplata 10.000 dinara, ali bez prava na žalbu
14.11.2024.•
0
Uprava za agrarna plaćanja obavestila je poljoprivredne proizvođače da je počela isplata dodatnih 10.000 dinara svima koji su ove godine ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji.
MUP nabavio "fiće" za policiju: "Opasno po javnu bezbednost" da se zna koliko, po kojoj ceni...
14.11.2024.•
49
Kako sada stvari stoje, građani Srbije neće moći da saznaju koliko su kao poreski obveznici platili nabavku vozila "Fiat 500", u narodu poznatih kao "fića", koje je MUP nabavilo kao patrolna vozila.
IZAZOV: Pronađite Tomu Monu!
14.11.2024.•
41
Bivši ministar građevinarstva Tomislav Momirović kao da je u zemlju propao otkad se dogodila tragedija na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je nastradalo 14 ljudi.
Komentari 41
Minerva
Isto kao i Lin Longu uZrenjaninu i Kinezima u Boru da izvlače zlato za 3% rudne rente.
Slucaj
Nemačka je vrlo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar