Zašto Nemačka hoće litijum iz Srbije, a ne eksploatiše svoj?
Nedavnom porukom u Beogradu kancelara Olafa Šolca da je litijum važan kao nekada nafta, Nemačka je postala zagovornik iskopavanja ove sirovine u Srbiji.
Foto: Beta/AP
Nemačka ima sve veće potrebe za litijumom kao najveći proizvođač električnih automobila u EU, koje pokreću baterije proizvedene od litijuma. Litijum je u EU prepoznat kao kritična sirovina, dok Evropa pokušava da smanji zavisnost od Kine od koje nabavlja 56 odsto svojih potreba za tom sirovinom.
Za nemačku ekonomiju, koja umnogome zavisi od automobilske industrije, pouzdan izvor litijuma je "od velikog i kritičnog značaja", navodi za Radio slobodnu Evropu Fabijan Ničke sa nemačkog Karlsruhe instituta za tehnologiju.
Iako i sama raspolaže rezervama litijuma, u gotovo tri puta većim količinama, u Nemačkoj se ta sirovina trenutno ne eksploatiše.
Zašto se litijum ne eksploatiše u Nemačkoj?
Prema podacima Američkog geološkog instituta (USGS), Nemačka raspolaže rezervama litijuma u količini od 3,2 miliona tona. To je tri puta više od onoga što je procenjeno da leži kod Loznice.
Međutim, kako pojašnjava Fabijan Ničke iz nemačkog Karslsruhe instituta za tehnologiju, taj litijum nije vezan za rudu, što je slučaj u Srbiji (jadarit), već se litijum razlaže u geotermalnim vodama.
"Vađenje litijuma iz takvog tipa depozita nikada nije urađeno u komercijalnim razmerama u svetu", kaže Ničke.
Dodaje da trenutno ta tehnologija postoji samo na nivou pilot projekta.
"Ne radi se o tome da Nemačka nije voljna da eksploatiše svoje resurse, samo je tehnologiji za našu vrstu ležišta potrebno još neko vreme", ocenjuje Ničke.
Na pitanje u kojoj meri se litijum može smatrati zelenom energijom, s obzirom na kontroverze koje prate projekte iskopavanja te sirovine širom sveta u vezi sa ugrožavanjem životne sredine, Ničke kaže:
"Nije ni veoma zeleno, ni geostrateški veoma značajno, kontinuirano se i u potpunosti oslanjati na lako proizvedene baterije iz Kine".
Ničke pojašnjava da litijum koji se koristi u ovim baterijama potiče ili iz rudnika tvrdog kamena iz Australije ili iz Salara u čileanskim ili argentinskim Andima. Dodaje da se u tom slučaju troši ogromna količina vode, što snižava nivo podzemnih voda u najsušnijim regionima zemlje, a to dalje "otežava ili čak čini nemogućim" da lokalno stanovništvo koristi poljoprivredno zemljište.
"Ekstrakcija (litijuma) u Evropi bi svakako bila 'zelenija'. U ovom slučaju, bilo bi još 'zelenije' izdvojiti ga iz geotermalnih fluida kada tehnologija bude spremna", zaključuje Ničke.
Nemačka ekonomija na električni pogon
Podaci globalne data platforme Statista, osnovane u Nemačkoj, pokazuju da je broj električnih automobila registrovanih u Nemačkoj 2024. dostigao rekord. Samo u proteklih pet godina taj broj se udesetostručio. Ova zemlja je najveće tržište električnih vozila u EU.
EU i njene članice su takođe vođene time da do 2050. budu karbonski neutralne, to znači nultu emisiju ugljen-dioksida (CO2), koji proizvode vozila na fosilna goriva.
Isto tako, EU planira da do 2035. zabrani prodaju automobila na fosilna goriva.
U martu 2024. godine, Savet EU je usvojio Zakon o kritičnim sirovinama, jer se očekuje da će potražnja za njima eksponencijalno rasti u narednim godinama.
"Kritične sirovine (CRM) su sirovine od velikog ekonomskog značaja za EU, sa visokim rizikom od prekida snabdevanja zbog koncentracije izvora i nedostatka dobrih, pristupačnih zamena", navodi se na sajtu Evropske komisije.
Naglašava se da je Kina ujedno i najveći dobavljač EU, pa i globalno, za većinu kritičnih sirovina od ukupno 34 koliko ih je na listu stavila EU, među kojima je i litijum.
Zakonom o kritičnim sirovinama se predviđa da nijedna kritična sirovina proizvedena u pojedinačnoj trećoj zemlji "u bilo kojoj fazi prerade" ne bi smela da pređe 65 odsto ukupne godišnje potrošnje u EU.
Prema podacima koje je objavila Evropska komisija, EU od Kine trenutno nabavlja 56 odsto ukupnih potrebnih količina litijuma.
Kakve garancije nudi Nemačka?
"Rudarstvo će se ostvarivati uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine i Nemačka će pomagati u tome", poručio je Šolc 19. jula u Beogradu.
Odgovarajući na pitanje novinara kako Nemačka može da garantuje zaštitu životne sredine, Šolc je rekao da je od predsednika kompanije Rio Tinto tražio poštovanje svih ekoloških standarda tokom eksploatacije, navodeći da je dobio garancije za to.
"Standardi o zaštiti klime, životne sredine i biodiverziteta su visoki. Zbog toga sam veoma rano razgovarao sa šefom Rio Tinta", rekao je Šolc.
Takođe je rekao da je predstavnicima Vlade Srbije odgovorio potvrdno na zahtev da Nemačka pomogne u kontroli zaštite životne sredine.
Nemačko Federalno ministarstvo za ekonomske odnose i klimatske akcije nije do zaključenja teksta odgovorilo na pitanje RSE kakve garancije Nemačka može dati Srbiji da će se iskopavanje litijuma vršiti uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine.
U okviru pres-konferencije Olafa Šolca u Bundestagu uoči njegovog odlaska na sastanak sa Vučićem i Šefčovićem u Beogradu 18. jula, Šolc je na novinarsko pitanje kako komentariše protivljenje dela građana iskopavanju litijuma odgovorio:
"Ne možemo se, s jedne strane, žaliti da su određena eksploatacija i određena prerada minerala koncentrisani u nekoliko zemalja, posebno u jednoj veoma velikoj zemlji na istoku, a da onda, s druge strane, nikada ne donesemo sami konkretne odluke o novim rudnicima."
On je dodao da se litijum mora iskopavati i u Evropi "pod najboljim mogućim uslovima".
Ekonomski i politički uticaj
Za Kurta Basenera iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu, litijum ima ekonomski, ali i politički značaj, i za Nemačku i za Srbiju.
"Iskopavanje ovih rezervi (u Nemačkoj) izazvalo bi veliku domaću političku reakciju zbog straha od ekoloških rizika", navodi Basener.
Prema njegovom mišljenju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji iskopavanje litijuma vidi kao "prekretnicu i kvantni skok u budućnost" vrednosti od milijarde evra, od toga bi imao ekonomsku, ali i političku korist.
"Siguran sam da se Vučić u odnosima sa EU posle dogovora sa Nemačkom (i EU) oseća još sigurnije nego ranije", ocenjuje Basener.
.jpg "Automobil se zaleteo u demonstrante kod Sava centra: Dvoje povređenih")
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
.jpg "Zaposleni u Gradskoj upravi Beograda evakuisani zbog dima, vatrogasci na terenu")
Zaposleni u Gradskoj upravi Beograda evakuisani zbog dima, vatrogasci na terenu
24.02.2025.•
0
Zaposleni u Gradskoj upravi Beograda evakuisani su jutros zbog dima koji se osetio.
Pomoćnica odbeglog biznismena Vrbaškog privedena na Horgošu
24.02.2025.•
0
Jedna od pomoćnica odbeglog biznismena Vladimira Vrbaškog, M. P, uhapšena je jutros na graničkom prelazu Horgoš prilikom ulaska u Srbiju.
.jpg "Nastavljaju se hapšenja zbog korupcije: Na meti saradnici već privedene Dragane Sotirovski")
Nastavljaju se hapšenja zbog korupcije: Na meti saradnici već privedene Dragane Sotirovski
24.02.2025.•
1
U toku je akcija hapšenja više osoba na teritoriji Niṣ̌a, saradnika bivše gradonačelnice tog grada Dragane Sotirovski.
Brnabić: Prvo ćemo usvojiti nove zakone, pa konstatovati ostavku Vučevića
24.02.2025.•
1
Predsednica Skupštine Ana Brnabić izjavila je da će na sednici parlamenta, koja će najverovatnije biti 4. marta, poslanici prvo usvajati zakone, a potom konstatovati ostavku Miloša Vučevića.
Profesorka Vojvodić: Ministarka ne mora da ima haljinice i cipelice, ali mora da ima obraz i kičmu
24.02.2025.•
7
Profesorka srpskog jezika i književnosti Vesna Vojvodić prokomentarisala je izjavu ministarke prosvete da će prosvetni radnici dobiti platu onoliko koliko su radili.
Nastavlja se bojkot velikih trgovinskih lanaca
24.02.2025.•
1
Novi bojkot velikih trgovaca, ovaj put pojedinačnih, počeće danas, 24. februara.
.jpg "Studentkinja o tome da li su studentski zahtevi politički i da li su političari dobrodošli")
Studentkinja o tome da li su studentski zahtevi politički i da li su političari dobrodošli
24.02.2025.•
2
Članovi političkih stranaka pozvani su na studentske proteste isključivo u svojstvu građana, bez stranačkih obeležja, jer studenti smatraju da bi to uništilo njihovu autonomiju.
Studenti: Četvrti zahtev ispunjen samo ako prođe Skupštinu, ostaju još tri
23.02.2025.•
14
Četvrti zahev studenata u blokadi, u vezi sa većim izdvajanjima za fakultete nije ispunjen dok predložene Izmene i dopune zakona o visokom obrazovanju ne budu usvojene u parlamentu, kažu studenti.
Kokot: Mi nismo u štrajku, već u obustavi rada, ne verujem da će ministarstvo smanjiti plate
23.02.2025.•
8
Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot kaže da nije siguran da će se vlast uopšte baviti smanjenjem plata prosvetnim radnicima koji podržavaju proteste studenata.
Lokalizovan požar u staroj niškoj štampariji
23.02.2025.•
1
Lokalizovan je drugi požar u štampariji "Prosveta" u Nišu koja je juče skoro potpuno izgorela.
Dogovorene izmene Zakona o visokom obrazovanju, Brnabić moli studente u blokadi da se vrate nastavi
23.02.2025.•
41
Predsednica skupštine Ana Brnabić izjavila je da je postignut finalni dogovor o izmenama Zakona o visokom obrazovanju koje će se najverovatnije razmatrati na prvoj redovnoj sednici 4. marta.
Lokalizovan požar u Vinči, nema povređenih
23.02.2025.•
0
Požar koji je u popodnevnim satima izbio u ulici Profesora Vasića u Vinči, lokalizovan je i nema nikakve opasnosti od širenja plamena, saopšteno je.
Novopazarski studenti zovu sugrađane na veliki protest u četvrtak
23.02.2025.•
3
Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) pozvali su građane i kolege sa ostalih fakulteta da im se pridruže na velikom protestu u Novom Pazaru u četvrtak, 27. februara.
Skup podrške napadnutoj maturantkinji sutra u Kragujevcu
23.02.2025.•
2
Skup podrške maturantkinji Trgovinsko-ugostiteljske škole "Toza Dragović" koja je nedavno bila napadnuta, biće održan u ponedeljak, 24. februara u 13.00 časova, saopštili su maturanti te škole.
Pokrenuta istraga protiv policijskog inspektora zbog sumnje da je dilovao drogu
23.02.2025.•
1
Više tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv inspektora IV odeljenja Uprave kriminalističke policije zbog sumnje da je dilovao drogu.
Sve više prosvetara u totalnoj obustavi rada: Bez straha zbog najavljenog smanjenja plata
23.02.2025.•
3
Članovi neformalne grupe beogradskih osnovnih škola obustavljaju rad od ponedeljka, 24. februara i najavljuju višečasovnu blokadu ispred Ministarstva prosvete u utorak, 25. februara.
Nova deonica Dunavskog koridora puštena u saobraćaj: Za sat i 20 minuta od Beograda do Golupca
23.02.2025.•
4
Deonica Dunavskog koridora od skretanja sa auto-puta do Požarevca i od Velikog Gradišta - prema Golupcu, ukupne dužine 32 kilometara, puštena je u saobraćaj.
VIDEO Italijan odrepovao studentske proteste u Srbiji: "In uni giorno come tanti"
23.02.2025.•
3
Italijanski reper David Bori objavio je novu pesmu u kojoj repuje o trenutnoj situaciji u Srbiji i studentskim protestima.
Koliko košta rušenje Vučića: Čas milijarde, čas stotine miliona evra
23.02.2025.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da piše knjigu kako je pobedio "obojene" revolucije, a istovremeno mesecima već pominje razne iznose novca koji je navodno uložen u njegovo rušenje.
Odron na magistralnom putu Čačak-Požega: Zemlja, kamenje i drveće blokiraju jednu kolovoznu traku
23.02.2025.•
3
Na magistralnom putu Čačak-Požega, u neposrednoj blizini hidroelektrane Međuvršje, dogodio se odron zemljišta na sam kolovoz što je dovelo do usporavanja saobraćaja na ovoj deonici puta.
Proširena istraga protiv Aleksandra Papića: Tuđe automobile prodao za 700.000 evra
23.02.2025.•
10
Širi se istraga u predmetu koji se vodi protiv uhapšenog biznismena Aleksandra Papića.
Komentari 41
Minerva
Isto kao i Lin Longu uZrenjaninu i Kinezima u Boru da izvlače zlato za 3% rudne rente.
Slucaj
Nemačka je vrlo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar