Zašto Nemačka hoće litijum iz Srbije, a ne eksploatiše svoj?
Nedavnom porukom u Beogradu kancelara Olafa Šolca da je litijum važan kao nekada nafta, Nemačka je postala zagovornik iskopavanja ove sirovine u Srbiji.
Foto: Beta/AP
Nemačka ima sve veće potrebe za litijumom kao najveći proizvođač električnih automobila u EU, koje pokreću baterije proizvedene od litijuma. Litijum je u EU prepoznat kao kritična sirovina, dok Evropa pokušava da smanji zavisnost od Kine od koje nabavlja 56 odsto svojih potreba za tom sirovinom.
Za nemačku ekonomiju, koja umnogome zavisi od automobilske industrije, pouzdan izvor litijuma je "od velikog i kritičnog značaja", navodi za Radio slobodnu Evropu Fabijan Ničke sa nemačkog Karlsruhe instituta za tehnologiju.
Iako i sama raspolaže rezervama litijuma, u gotovo tri puta većim količinama, u Nemačkoj se ta sirovina trenutno ne eksploatiše.
Zašto se litijum ne eksploatiše u Nemačkoj?
Prema podacima Američkog geološkog instituta (USGS), Nemačka raspolaže rezervama litijuma u količini od 3,2 miliona tona. To je tri puta više od onoga što je procenjeno da leži kod Loznice.
Međutim, kako pojašnjava Fabijan Ničke iz nemačkog Karslsruhe instituta za tehnologiju, taj litijum nije vezan za rudu, što je slučaj u Srbiji (jadarit), već se litijum razlaže u geotermalnim vodama.
"Vađenje litijuma iz takvog tipa depozita nikada nije urađeno u komercijalnim razmerama u svetu", kaže Ničke.
Dodaje da trenutno ta tehnologija postoji samo na nivou pilot projekta.
"Ne radi se o tome da Nemačka nije voljna da eksploatiše svoje resurse, samo je tehnologiji za našu vrstu ležišta potrebno još neko vreme", ocenjuje Ničke.
Na pitanje u kojoj meri se litijum može smatrati zelenom energijom, s obzirom na kontroverze koje prate projekte iskopavanja te sirovine širom sveta u vezi sa ugrožavanjem životne sredine, Ničke kaže:
"Nije ni veoma zeleno, ni geostrateški veoma značajno, kontinuirano se i u potpunosti oslanjati na lako proizvedene baterije iz Kine".
Ničke pojašnjava da litijum koji se koristi u ovim baterijama potiče ili iz rudnika tvrdog kamena iz Australije ili iz Salara u čileanskim ili argentinskim Andima. Dodaje da se u tom slučaju troši ogromna količina vode, što snižava nivo podzemnih voda u najsušnijim regionima zemlje, a to dalje "otežava ili čak čini nemogućim" da lokalno stanovništvo koristi poljoprivredno zemljište.
"Ekstrakcija (litijuma) u Evropi bi svakako bila 'zelenija'. U ovom slučaju, bilo bi još 'zelenije' izdvojiti ga iz geotermalnih fluida kada tehnologija bude spremna", zaključuje Ničke.
Nemačka ekonomija na električni pogon
Podaci globalne data platforme Statista, osnovane u Nemačkoj, pokazuju da je broj električnih automobila registrovanih u Nemačkoj 2024. dostigao rekord. Samo u proteklih pet godina taj broj se udesetostručio. Ova zemlja je najveće tržište električnih vozila u EU.
EU i njene članice su takođe vođene time da do 2050. budu karbonski neutralne, to znači nultu emisiju ugljen-dioksida (CO2), koji proizvode vozila na fosilna goriva.
Isto tako, EU planira da do 2035. zabrani prodaju automobila na fosilna goriva.
U martu 2024. godine, Savet EU je usvojio Zakon o kritičnim sirovinama, jer se očekuje da će potražnja za njima eksponencijalno rasti u narednim godinama.
"Kritične sirovine (CRM) su sirovine od velikog ekonomskog značaja za EU, sa visokim rizikom od prekida snabdevanja zbog koncentracije izvora i nedostatka dobrih, pristupačnih zamena", navodi se na sajtu Evropske komisije.
Naglašava se da je Kina ujedno i najveći dobavljač EU, pa i globalno, za većinu kritičnih sirovina od ukupno 34 koliko ih je na listu stavila EU, među kojima je i litijum.
Zakonom o kritičnim sirovinama se predviđa da nijedna kritična sirovina proizvedena u pojedinačnoj trećoj zemlji "u bilo kojoj fazi prerade" ne bi smela da pređe 65 odsto ukupne godišnje potrošnje u EU.
Prema podacima koje je objavila Evropska komisija, EU od Kine trenutno nabavlja 56 odsto ukupnih potrebnih količina litijuma.
Kakve garancije nudi Nemačka?
"Rudarstvo će se ostvarivati uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine i Nemačka će pomagati u tome", poručio je Šolc 19. jula u Beogradu.
Odgovarajući na pitanje novinara kako Nemačka može da garantuje zaštitu životne sredine, Šolc je rekao da je od predsednika kompanije Rio Tinto tražio poštovanje svih ekoloških standarda tokom eksploatacije, navodeći da je dobio garancije za to.
"Standardi o zaštiti klime, životne sredine i biodiverziteta su visoki. Zbog toga sam veoma rano razgovarao sa šefom Rio Tinta", rekao je Šolc.
Takođe je rekao da je predstavnicima Vlade Srbije odgovorio potvrdno na zahtev da Nemačka pomogne u kontroli zaštite životne sredine.
Nemačko Federalno ministarstvo za ekonomske odnose i klimatske akcije nije do zaključenja teksta odgovorilo na pitanje RSE kakve garancije Nemačka može dati Srbiji da će se iskopavanje litijuma vršiti uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine.
U okviru pres-konferencije Olafa Šolca u Bundestagu uoči njegovog odlaska na sastanak sa Vučićem i Šefčovićem u Beogradu 18. jula, Šolc je na novinarsko pitanje kako komentariše protivljenje dela građana iskopavanju litijuma odgovorio:
"Ne možemo se, s jedne strane, žaliti da su određena eksploatacija i određena prerada minerala koncentrisani u nekoliko zemalja, posebno u jednoj veoma velikoj zemlji na istoku, a da onda, s druge strane, nikada ne donesemo sami konkretne odluke o novim rudnicima."
On je dodao da se litijum mora iskopavati i u Evropi "pod najboljim mogućim uslovima".
Ekonomski i politički uticaj
Za Kurta Basenera iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu, litijum ima ekonomski, ali i politički značaj, i za Nemačku i za Srbiju.
"Iskopavanje ovih rezervi (u Nemačkoj) izazvalo bi veliku domaću političku reakciju zbog straha od ekoloških rizika", navodi Basener.
Prema njegovom mišljenju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji iskopavanje litijuma vidi kao "prekretnicu i kvantni skok u budućnost" vrednosti od milijarde evra, od toga bi imao ekonomsku, ali i političku korist.
"Siguran sam da se Vučić u odnosima sa EU posle dogovora sa Nemačkom (i EU) oseća još sigurnije nego ranije", ocenjuje Basener.
.jpg "Automobil se zaleteo u demonstrante kod Sava centra: Dvoje povređenih")
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
FK Partizan: Zahtevamo hitnu i efikasnu istragu u vezi sa incidentom koji je imao Jovanović
30.03.2025.•
0
Fudbalski klub Partizan saopštio je da zahteva od nadležnih organa da "hitno i efikasno" sprovedu istragu u vezi sa incidentom koji je sa organima reda imao kapiten crno-belih Aleksandar Jovanović.
VIDEO: Policajci oborili golmana Partizana na pod
30.03.2025.•
3
Golman Partizana Aleksandar Jovanović došao je da podrži crno-bele rukometaše u revanš meču četvrtfinala EHF Evropskog kupa protiv grčkog AEK-a.
Protest u Nišu: "Napad na dekanku nije nasilničko ponašanje, već pokušaj ubistva"
30.03.2025.•
3
Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Dušan Aleksić rekao je da današnji napad na dekanku tog fakulteta Nataliju Jovanović nije nasilničko ponašanje na skupu, već pokušaj ubistva.
Udružena prosveta Srbije poziva na jednodnevnu obustavu nastave u znak podrške Nataliji Jovanović
30.03.2025.•
3
Udružena prosveta Srbije pozvala je sve radnike u prosveti i one koji nisu u obustavi nastave, da sutra, 31. marta obustave nastavu na jedan dan u znak podrške napadnutoj dekanici Nataliji Jovanović.
ProGlas: Napad na dekanku kulminacija ataka vlasti na sve segmente pobunjenog društva
30.03.2025.•
2
ProGlas i savez "SOS" saopštili su da je nasrtaj na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu Nataliju Jovanović "samo kulminacija višemesečnih ataka nosilaca vlasti na sve segmente pobunjenog društva".
Roglić: Leks specijalis o produžetku akademske godine moguć, ali zavisi od završetka blokada
30.03.2025.•
5
Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu Goran Roglić kaže bi donošenje leks specijalisa o produžetku akademske godine možda moglo da ima svrhu, ali da sve zavisi od toga kada će se završiti blokade.
FPN: Informer zloupotrebljava gradsku frekvenciju za vređanje studenata
30.03.2025.•
2
Uprava Fakulteta političkih nauka ocenila je da glavni i odgovorni urednik Informera Dragan Vučićević i drugi zaposleni "zloupotrebljavaju gradsku frekvenciju" za vređanje studenata i profesora.
Arhiv javnih skupova: 9.500 studenata na jučerašnjem protestu ispred Informera
30.03.2025.•
2
U protestnoj akciji "Dezinformer", koju su organizovali studenti Fakulteta političkih nauka ispred zgrade TV Informer, bilo je prisutno oko 9.500 studenata i građana, objavio je Arhiv javnih skupova.
Mali tvrdi da je Đilas kritikama na račun vlasti "stvorio kontekst društvene netrpeljivosti"
30.03.2025.•
11
Ministar finansija u tehničkoj Vladi Siniša Mali, optužio je predsednika SSP-a Dragana Đilasa, da je "kreator narativa nasilja u Srbiji".
U Žarkovu automobilom udaren muškarac tokom 16 minuta tišine
30.03.2025.•
1
U beogradskoj opštini Čukarica, danas je vozilom udaren muškarac tokom 16 minuta tišine za žrtve pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Za jednu licencu špijunskog softvera i do 30.000 dolara: Ko plaća Pegazus da bi pratio novinare?
30.03.2025.•
1
Izraelska kompanija NSO Group koja proizvodi softver Pegazus navela je da se on koristi "isključivo od strane državnih obaveštajnih i policijskih agencija u borbi protiv kriminala i terorizma".
Dekanka Jovanović po izlasku iz bolnice: Optužujem jednu osobu - to je predsednik ove države
30.03.2025.•
35
Dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović koja je danas u tom gradu napadnuta nožem i zadobila ubodnu ranu, puštena je iz bolnice.
Vučić preti da policija mora da čuva poredak, a onda MUP štiti maskirane u Pionirskom parku
30.03.2025.•
2
Pritisak Aleksandra Vučića na pripadnike policije, kojima je na skupu u Leskovcu "pretio" da će svi koji ne budu "štitili poredak" dobiti otkaze, sve je jači.
.jpg "MUP o napadu nožem na dekanku u Nišu: Osumnjičena privedena zbog nasilničkog ponašanja")
MUP o napadu nožem na dekanku u Nišu: Osumnjičena privedena zbog nasilničkog ponašanja
30.03.2025.•
25
Niška policija uhapsila je S. C. (69) iz Niša zbog nasilničkog ponašanja na javnom skupu.
Pronađeno pet osoba koje su se izgubile na području Žagubice, MUP potvrdio
30.03.2025.•
2
Pet osoba, koje su pre tri dana nestale na području Žagubice, pronašli su lovočuvari u kolibi na Beljanici.
Suprug povređene dekanke: Natalija ostaje u Urgentnom, napad ima Vučićev potpis
30.03.2025.•
1
Suprug dekanke Filozofskog fakulteta u Nišu Natalije Jovanović koja je danas ranjena nožem uoči protesta u tom gradu, kaže da će njegova supruga biti zadržana do daljeg u Urgentnom centru.
Advokat Terzić: Napad na dekanku u Nišu direktna posledica medijske kampanje vlasti
30.03.2025.•
0
Napad na dekanku Filozofskog fakulteta Nataliju Jovanović rezultat je medijske kampanje ove vlasti, napisao je na X advokat Vladimir Terzić, reagujući na ranjavanje Jovanović danas u Nišu.
Dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu ranjena nožem pred protestni skup
30.03.2025.•
29
Dekanka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu Natalija Jovanović ranjena je danas nožem tokom okupljanja studenata i ostalih građana uoči protesta, koji je zakazan za podne u tom gradu.
Član odbora za osnivanje Vučićevog pokreta: Pre ili kasnije izlazimo na izbore
30.03.2025.•
9
Član Odbora za osnivanje Pokreta za narod i državu Boris Bratina izjavio je da je dobro što je pokret šira forma nego politička partija ali veruje da će pokret, pre ili kasnije, izaći na izbore.
Lečenje o trošku države i kod privatnika: Dugo najavljivano, a i dalje samo misaona imenica
30.03.2025.•
20
Da je sve bilo kao što je obećano, građani Srbije sa overenom zdravstvenom knjižicom, odnosno o trošku RFZO, uveliko bi mogli da biraju da li će se lečiti u državnoj ili privatnoj ustanovi.
Kako biste izbegli izvršitelja: Sad imate dodatna dva meseca da sami prodate stan
30.03.2025.•
6
Banke u Srbiji će ubuduće biti u obavezi da korisnicima koji imaju problem u otplati kredita, pre svega stambenih, ponude olakšice.
Komentari 41
Minerva
Isto kao i Lin Longu uZrenjaninu i Kinezima u Boru da izvlače zlato za 3% rudne rente.
Slucaj
Nemačka je vrlo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar