Italijanski list izveštava: Rudarenje litijuma sve manje unosan posao

Autor: Beta

Info

26.08.2024.

20:40 > 20:23

Veliki spor i protesti građana u Srbiji zbog plana za eksplotaciju litijuma u Jadru i dalje su tema nekih medija u Evropskoj uniji.

Ujedno, počelo je i da se izveštava da "proizvodnja litijuma nigde više nije unosan posao", kako piše italijanski ekonomski dnevnik "Il sole 24 ore".

Briselski portal "Politiko" prenosi ocenu ministarka Srbije za evropske integracije Tanje Miščević da će Srbija izgraditi sistem za kontrolu kvaliteta proizvodnje litijuma i obezbediti da se "baterije pravljene po standardima EU izvoze u Uniju jer inače neće moći tamo da se izvoze".

Francuski list "Mond" u redakcijskom osvrtu upozorava na pogubne posledice pretećeg trgovinskog rata između EU i Kine upravo oko masovnog uvoza subvencionisanih jeftinih kineskih automobila.

"Mond" navodi da je ključno da evropska industrija e-automobila postane konkurentna, a to će moći samo ako osetno poveća sposobnost inoviranja i jako smanji uvoz sirovina, u prvom redu litijuma iz Kine.

Nemačka i EU su s Vladom Srbije sklopile dogovor da se, "uz poštovanje najviših standarda za zaštitu prirodne sredine", u Jadru, u Srbiji, vadi litijum koji bi podmirio važan deo potreba EU proizvođača električnih vozila.

Italijanski "Il sole 24 ore" tvrdi da svi veliki proizvođači litijuma u svetu upozoravaju da je cena litijuma u znatnom padu.

Tako drugi svetski proizvođač litijuma, čileanska kompanija SQM koja vadi ovaj mineral iz polupresušenih slanih jezera u pustinji Atakama, navodi da je dobit od rudarenja litijuma opala za 64 odsto za godinu dana, što za nju znači 214 miliona dolara.

Ta čileanska kompanija takođe procenjuje da će cena litijuma nastaviti da opada, uključujući glavnog svetskog proizvođača Kinu gde je taj pad već dostigao 20 odsto.

Direktor SQM Rikardo Ramos objašnjava da je cena "donedavno 'belog zlata'-litijuma" osetno u padu zbog prevelike ponude, što je tendencija koja će se teško izmeniti pre kraja ove decenije.

Potražnja i potrošnja litijuma za baterije rasla je mnogo sporije u Evropi i Americi. Amerika je postavila carinu od sto odsto na uvoz kineskih električnih automobila, a ni evropske, niti američke automobilske kompanije ne uspevaju ni izdaleka da stignu Kineze u proizvodnji jeftinih električnih vozila, objašnjava "Il sole 24 ore".

Kako dodaje, najveći svetski proizvođač litijuma, američka kompanija Albermerle je krajem jula saopštila da mora da dodatno skreše troškove proizvodnje zbog čistog gubitka od 188 miliona dolara u poslednjem tromesečju, dok je u istom razdoblju prošle godine kompanija imala profit od 650 miliona dolara.

"Il sole 24 ore" prenosi i ocenu glavnog menadžera Albermerla Kena Mastersa da se cena litijuma i dalje srozava i kompanija će jako smanjiti proizvodne kapacitete i otpustiti stotine radnika iz svojih rudnika u Australiji.

Otud su proizvodnju litijuma skresali, ukazuje taj milanski ekonomski list, "i kineski kolosi Genfeng Litijum i Tianći Litium jer su im poslednjih šest meseci finansijski izveštaji završili u crvenom", mada će u svetu, zaključuje "Il sole 24 ore", proizvodnja litijuma ukupno i dalje rasti.

Teme

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Zoran

27.08.2024 • 12:49

Možda isto misle i u svim zemljama EU al ne vidim da odustaju,Francuska donela zakon koji se to rudarenje smatra državnim interesima,Finci će za koji mesec aktivno početi rudarenje,Nemci na dve lokacije itd,.

8 6 +2
Презиме

27.08.2024 • 08:49

Немате ви појма, Талијанци

Уствари је профитабилно ако плаћаш рударе српску плату!

5 4 +1
Pogodi ko je

27.08.2024 • 06:48

Pogledajte na karti ciji su vecinom rudnici u Kongu. Kineski. Od koga je ono SNS dizao kredite?

23 35 -12

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.