Šta će Srbiji doneti Makronova poseta: "Ne smemo da ostanemo bez struje"
Predsednik Francuske Emanuel Makron dolazi u dvodnevnu posetu Srbiji, 29. i 30. avgusta.
.jpg "Šta će Srbiji doneti Makronova poseta: \"Ne smemo da ostanemo bez struje\"")
Foto: 021.rs
Među ostalim važnim temama ove posete, na visokom mestu se kotiraju razgovori o električnoj energiji, koja dolazi u žižu interesovanja kako javnosti, tako i politike, prenosi Euronews Srbija.
"Trudimo se da pronađemo rešenje da za sedam, osam ili 10 godina ne budemo zemlja bez električne energije. Mnoge će zemlje imati probleme sa električnom energijom", rekao je predsednik Vučić u najavi posete predsednika Francuske Makrona Beogradu.
Među ostalim sporazumima do kojih su kroz pregovore i prethodni rad stigli Beograd i Pariz, biće, prema rečima predsednika Vučića, potpisan i onaj sa francuskom elektrokompanijom, a koji će se ticati konkretne saradnje na ovom polju.
Predmet razgovora u okviru teme o električnoj energiji će biti i nuklearna energija, u čijoj je primeni u energetskom sektoru Francuska apsolutni šampion na tlu Evrope, s obzirom na to da četiri petine ukupne godišnje potrošnje električne energije zadovoljava upravo energijom iz nuklearnih reaktora.
Univerziteti i kadrovi su ključ razvoja nuklearne energije Francuske
Međutim, da bi došla do trenutnih kapaciteta koje poseduje, Francuska je prošla trnovit put od ulaganja u izgradnju elektrana, ali pre svega razvoj tehnologije i najvažnije, do školovanja i stručnog usavršavanja kadrova koji rukovode neverovatnim sistemom, u kojem trenutno radi čak 58 nuklearnih reaktora, koji daju 63.236 megavata električne energije godišnje.
Kako to obično biva u tranzicionim društvima, lokalno protivljenje nuklearnoj energiji, kako ga je nazvao Vučić, nakon Černobiljske katastrofe, koja je uzrokovala i populistički potez poslednje jugoslovenske Vlade Ante Markovića, koja je zabranila razvoj nuklearne energije u mirnodopske svrhe, samim tim i gradnju nuklearnih elektrana, dovelo je do potpunog uništenja srpskih potencijala na polju razvoja kadrova sposobnih da samostalno grade nuklearne kapacitete i njima upravljaju.
O ovome je nedavno govorio i premijer Miloš Vučević, kada je kao predsednik Vlade rukovodio potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji, između pet ministarstava i 20 naučno-akademskih institucija i instituta.
On je tada rekao da se ovim aktom ispravlja "greška učinjena 80-ih godina prošlog veka", ali i da će "pitanje kadrova u ovoj oblasti biti izazovno, na čemu će raditi Ministarstvo prosvete".
Ispravnost stava premijera Vučevića da, uprkos želji države da kroz sve dostupne kapacitete uključujući i nuklearnu energiju, postigne energetsku nezavisnost i zadovolji potrebe ekonomije i društva koje se razvija, postoji ozbiljan nedostatak kadrova u ovoj oblasti, bez kojih nije moguće postići uspeh na ovom polju, pokazuju i podaci iz Francuske.
Naime, prema podacima renomiranog sajta "EduRank" u vodećoj zemlji Evropske unije radi čak 31 Univerzitet sa odeljenjem Nuklearnog inženjerstva i svi se nalaze među najboljih 1.000 Univerziteta na svetu. S druge strane, čak 34 francuska Univerziteta sa odeljenjem Nuklearne fizike su na spisku 1.000 najboljih Univerziteta sveta, a ukupno ih je u ovoj zemlji čak 89, što pokazuje koliko Francuska ozbiljno shvata pitanje nuklearne energije u energetici i ekonomiji.
Tankosić: Moramo nastaviti tamo gde smo stali 1985. godine
Među 20 institucija potpisnica Memoranduma o razumevanju su i Institut za nuklearne nauke Vinča, JP "Nuklearni objekti Srbije", Uprava za radijacionu i nuklearnu bezbednost i bezbednost Srbije, te Srpsko nuklearno društvo.
Međutim, nedostatak nuklearnih inženjera upravo uslovljava brzu reakciju s obzirom na važnost prisustva stručnog kadra kada je u pitanju razvoj nuklearne energije u mirnodopske svrhe.
Prema oceni nekih analitičara, Odsek tehničke fizike na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu je sistematski i svesno degradiran i na kraju ukinut, a osnovan je još 1955. godine i na njemu su školovani i usavršavani kadrovi koji su Institutu za nuklearne nauke "Vinča" dali nemerljiv doprinos u procesu razvoja jugoslovenskog nuklearnog programa, koji je osnovan 1948. godine, a prekinut 20 godina kasnije.
Ipak, potpisivanju Memoranduma je prisustvovao i Đurica Tankosić, međunarodni ekspert u oblasti nuklearne energetike, koji je učestvovao u izgradnji brojnih nuklearnih elektrana po svetu, a koji je rekao da će čitav proces za puštanje u pogon nuklearne energije trajati 14 godina, čiji je Memorandum prvi korak.
Tankosić je u razgovoru za RTS istakao i to da su još osamdesetih godina urađeni parametri potrebni za sprovođenje projekta izradnje nuklearne elektrane.
"Treba doraditi te stvari. Ljudi koji su na njima radili su mojih godina, potrebni su nam novi kadrovi, a oni će doći kada im se pokaže perspektiva da će taj program zaista proći", rekao je Tankosić dodajući da je za to potrebno i da mediji pravilno obrađuju ovu temu.
Kada je reč o ljudskim kapacitetima, Tankosić je naglasio i to da za razliku od zemalja poput Egipta, Bangladeša i Jordana, koje već razvijaju nuklearne programe, Srbija ima veći tehnološki i resursni potencijal, jer je tadašnja zemlja još osamdesetih godina prošloga veka imala ambicije da gradi nuklearna postrojenja za proizvodnju električne energije i da je potrebno nastaviti tamo gde smo stali 1985. godine.
Da će proces školovanja kvalitetnih i stručnih kadrova biti izazovan i sadržajan, svedoči i ministarka Đedović Handanovič.
"Svesni smo da je ovo dug proces, koji traje najmanje 10 do 15 godina i važno je da svaki korak sprovedemo efikasno, kvalitetno i odgovorno, u čemu će nam biti veoma važna podrška Međunarodne agencije za atomsku energiju", rekla je ministarka rudarstva i energetike.
Evropski podaci i svetske aspiracije o upotrebi nuklearne energije govore da je Srbija na dobrom putu
Na početku tog procesa, pored "skidanja moratorijuma na nuklearke" kako se popularno opisuje odluka da se predlože Izmene zakona o energetici iz 1989. godine, Srbija je donela i druge dokumente koji omogućavaju upotrebu nuklearne energije.
"Mogućnost korišćenja nuklearne energije sagledali smo kroz usvojeni Nacionalni integrisani plan za energetiku i klimu, koji kroz varijacije jednog od scenarija predviđa uvođenje nuklearne energije nakon 2040. godine, a u procesu javnih konsultacija je i nova Strategija razvoja energetike, koja takođe razmatra opciju nuklearne energije", rekla je Đedović Handanović.
S druge strane, prilikom potpisivanja Memoranduma, Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine, rekla je da je korišćenje nuklearne energije značajno u kontekstu klimatskih politika Evropske unije koja je potpisivanjem Zelenog dogovora postavila cilj da do 2050. godine dostigne klimatsku neutralnost.
On je istakla da se u Evropi 26 odsto električne energije proizvodi iz nuklearnih elektrana i da Poljska, visoko zavisna od uglja kao i Srbija, planira izgradnju šest nuklearnih reaktora, a da neke susedne zemlje poput Rumunije, proširuju svoje nuklearne kapacitete, preneo je "Balkan green energy news".
Da je nuklearna energija i njeni benefiti "vruća tema" u svetskim tokovima, te da se na nju u procesu dekarbonizacije i prelaska na alternativne izvore energije ozbiljno računa, pokazuju i zaključci UN-ovog COP28,
Naime, na konferenciji UN o klimatskim promenama, COP28, prošlog decembra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, šefovi država i drugi najviši zvaničnici iz 22 zemlje sastavili su Deklaraciju o utrostručavanju nuklearne energije najkasnije 2050. godine, preneo je "Balkan green energy news".
Ta tehnologija može da doprinese dekarbonizaciji daljinskog grejanja, desalinizaciji, industrijskim procesima i proizvodnji vodonika, saopštila je IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju) pred svečanost potpisivanja na samitu COP28.
Naime, na konferenciji UN o klimatskim promenama, COP28, prošlog decembra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, šefovi država i drugi najviši zvaničnici iz 22 zemlje sastavili su Deklaraciju o utrostručavanju nuklearne energije najkasnije 2050. godine, preneo je "Balkan green energy news".
Ta tehnologija može da doprinese dekarbonizaciji daljinskog grejanja, desalinizaciji, industrijskim procesima i proizvodnji vodonika, saopštila je IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju) pred svečanost potpisivanja na samitu COP28.
.jpg "Vučić o dolasku Makrona: Radimo na sporazumima o struji i o rafalima, nuklearni otpad izmišljotina")
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO Prvi protest podrške studentima održan u Zaječaru: "Biće bune dok se zahtevi ne ispune"
22.02.2025.•
3
Prvi protest Istočne Srbije održan je u Zaječaru a okupljeni građani su nosili transparent na kojem je pisalo "biće bune dok se zahtevi ne ispune".
Sotirovski se branila ćutanjem, predložen pritvor za nju i druge osumnjičene
22.02.2025.•
0
Bivša gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski branila se ćutanjem tokom saslušanja pred Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije VJT, nakon čega joj je tužilaštvo predložilo pritvor.
SSP: Naprednjaci u Obrenovcu spremaju proslavu, očekuju da će Grčić biti pušten iz pritvora
22.02.2025.•
2
Stranka slobode i pravde saopštila je da se članovi vladajuće Srpske napredne stranke u Obrenovcu "spremaju za proslavu" jer očekuju da predsednik te opštine Milorad Grčić bude pušten iz pritvora.
Vučević, u ostavci: "Sve smo spremni da uradimo za jedinstvo i našu decu"
22.02.2025.•
70
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, koji je 28. januara podneo ostavku na mesto premijera, ocenio je da "u Srbiji i danas postoje neki koji hoće da budu Vojvođaneri".
Lokalne sredine kao generator promena: Bez straha od "kabadahija", fokus na podršci studentima
22.02.2025.•
11
Sve veći broj manjih gradova, mesta, varošica i sela u Srbiji pridružilo se protestima podrške studentima gde se ljudi okupljaju u želji da, kako kažu, doprinesu promeni.
Studentski edikt 1. marta u Nišu: 18 sati protesta kao pozivni broj za bolju budućnost
22.02.2025.•
3
Neformalna grupa studenata niškog Univerziteta najavila je da će 1. marta na Trgu kralja Milana biti održan veliki protest studenata pod nazivom "Studentski edikt" koji će trajati 18 sati.
Isključeno grejanje u opštinskoj zgradu u Rači, poljoprivrednici u protestu odlučni u zahtevima
22.02.2025.•
5
Grupa poljoprivrednika iz Rače protestuje u hodniku opštinske zgrade bez grejanja, zahtevajući da se smanji porez na imovinu i da opštinski rukovodioci podnesu ostavke.
Advokat Lakić o slučaju studenta u CG: Tužna je činjenica da službe Crne Gore služe kao pomoć Vučiću
22.02.2025.•
6
Advokat Nikola Lakić izjavio je da je prilikom hapšenja studenta Luke Stojakovića u Crnoj Gori "sasvim izvesno bilo političke zloupotrebe".
BIRN: Predmeti godinama "u fiokama"
22.02.2025.•
8
Balkanska istraživačka mreža Srbije objavila je da Više javno tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal godinama nisu postupali po desetinama krivičnih prijava iako su imali informacije o tome.
Protest podrške učiteljici u "Ribnikaru": "Izložena mobingu" zbog palačinki za studente
22.02.2025.•
4
Roditelji učenika odeljenja IV-3 Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" pozvali su druge roditelje, studente, građane i medije na protest "Podrška za Sabinu".
Ministarka prosvete (u ostavci): Svako će biti plaćen onoliko koliko je radio
22.02.2025.•
63
Ministarka prosvete u ostavci Slavica Đukić Dejanović potvrdila je da će februarske plate prosvetnim radnicima koji štrajkuju biti smanjene.
Razgovarali predstavnici inženjera i ministarstva građevinarstva: Problemi postoje
22.02.2025.•
3
Ministarstvo građevinarstva priznalo je na sastanku sa inženjerima da postoji problem sa funkcionisanjem i političkim pritiscima na Inženjersku komoru Srbije ali da je "nemoćno" da tu stvar popravi.
Dekanat FDU: Učesnik napada na studente bio u pratnji Vučića na mitingu u Požarevcu
22.02.2025.•
5
Aleksandar Jokić, identifikovan kao učesnik organizovanih napada na studente FDU, pojavio se u pratnji predsednika države Aleksandra Vučića, tokom njegove posete Požarevcu, saopštio je Dekanat FDU.
Rusi u Srbiji: Osećaju se bezbedno, ali ima staha od produžene ruke Kremlja i deportacije
22.02.2025.•
8
U 2024. godini porastao je broj zahteva ruskih državljana za boravišnu dozvolu u Srbiji.
MASA: Uslovi zaštite prirode za projekat "Jadar" doneti bez struke, tražimo ostavke
22.02.2025.•
2
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) danas je zatražila ostavku ministarke zaštite životne sredine Irene Vujović i smenu v.d. direktorke Zavoda za zaštitu prirode Srbije Marine Šibalić.
Radovi na petlji Aerodrom "Nikola Tesla" u ponedeljak
22.02.2025.•
0
U ponedeljak, 24. februara, obavljaće se radovi na petlji Aerodrom "Nikola Tesla", na moto-putu.
Uhapšeno još pet osoba osumnjičenih za poresku prevaru
22.02.2025.•
6
Policija je danas uhapsila pet osoba osumnjičenih za poresku prevaru.
Određen pritvor braći Stajić
22.02.2025.•
0
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana četvorici osumnjičenih u vezi sa nezakonitim legalizacijama objekata i prikrivanjem nelegalno stečene imovine.
VIDEO Luka Stojaković: Policija me privela čim sam ušao u Crnu Goru, rekli su mi da nije do njih
22.02.2025.•
11
Student Luka Stojaković objavio je da ga je policija privela u Crnoj Gori čim je prešao granicu.
Saslušani Stajići i još šestoro: Tužilaštvo im predložilo pritvor
21.02.2025.•
0
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu saslušalo je osmoro osumnjičenih u vezi sa nezakonitim legalizacijama objekata i prikrivanjem nelegalno stečene imovine.
Komentari 38
Đole
Miloš
maslala!
Nego, gde ce da se gradi nuklearka? Jel' u okolini Beocina? I da li se moze pokvarena nuklearka koristiti kao izvor zracenja u lecenju raka pluca?
Pitam za druga!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar