U Srbiji više od 123.000 napuštenih stanova: Ko nasleđuje nekretninu kad naslednik ne postoji

Postoje stanovi oko kojih na ostavinskim raspravama, posle smrti vlasnika, nema ko "da se svađa". Naslednici, ni u najdaljim rodbinskih vezama ne postoje.
U Srbiji više od 123.000 napuštenih stanova: Ko nasleđuje nekretninu kad naslednik ne postoji
Foto: Pixabay
Takvi stanovi su prazni, ali ne znači da će zadugo tako i biti.
 
Prema Popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji danas ima 123.584 napuštena stana.
Kada ne postoji zakonski naslednik, pokretna ili nepokretna imovina prelazi u ruke Republike Srbije. Takav postupak je dug, višegodišnji, pa često te nekretnine budu godinama prazne i prepuštene zubu vremena, piše 4zida, prenosi N1.
 
Advokat Brane Krunić kaže da su takvi slučajevi izuzetno retki, jer zakon daje vrlo širok princip zakonskog, pa i testamentalnog nasleđivavnja.
 
"Zakon o nasleđivanju RS, članom 8. propisuje krug zakonskih naslednika i to mogu da budu potomci preminulog, njegovi usvojenici ili njihovi potomci, bračni drug, njegovi roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, njegove dede i babe i njihovi potomci i ostali preci", kaže advokat Krunić.
Krug je vrlo širok i nasleđuje se po naslednim redovima. Kako objašnjava Krunić, bliži naslednici isključuju one dalje.
 
"Međutim, u slučaju da iza pokojnika nema nikakvih naslednika, Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik i ona se ne može odreći nasleđa, a zaostavština koju zemlja nasledi postaje državna", navodi advokat.
 
Ipak, ne dešava se često da Srbija nasleđuje imovinu iza pokojnika, jer zakon daje vrlo širok princip nasleđivanja.
 
"Recimo, u četvrtom naslednom redu nasleđuju pradedovi i prababe, pa čak i ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, taj deo može da dobije njegov bračni drug, ako je predak preminulog", objašnjava advokat Krunić.
 
Kako dodaje, po ovom sistemu, sud, odnosno javni beležnik, pronaći će nekoga od naslednika, ma gde se nalazio. Samo ako se sve mogućnosti iscrpe, tek tada imovinu naleđuje Republika Srbija.
 
Podaci Popisa iz 2022. godine pokazuju da u severnoom delu Srbije ima ukupno 33.771 napušten stan, od toga u Beogradskom regionu 10.021, a u Vojvodini 23.750. Na jugu zemlje ima ukupno 89.813 napuštenih stanova.
 
"Razlozi za napuštene stanove su različiti, najčešće se radi o nerešenim imovinskim odnosima, o nasledstvu gde vlasnici ne žive u zemlji, ili o stanovima koji nisu u funkcionalnom stanju i zahtevaju renoviranje. Ti stanovi jesu možda prazni ali imaju vlasnike", kaže Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida.rs.
 
Iako ima slučajeva praznih stanova u novogradnji, oni su obično u procesu prodaje, ili ih vlasnici koriste povremeno, kao vikend stanove ili nekretnine za izdavanje na kraći rok (npr. za stan na dan), a postoje oni ljudi koji su investirali u nekretninu u kojoj ne žive, ne koriste je, ali ne žele ni da je izdaju, pojašnjava Mihajlović.
 
Kako navodi, prodaja nekretnina koje su u vlasništvu države je proces koji nije tipičan za klasične oglasne platforme.
 
Dug proces od pokojnika do države
 
Kada nekretninu nasledi država, imovina se onda i formalno-pravno upisuje kao vlasništvo Republike Srbije, objašnjava advokat Krunić.
 
"Jedinice lokalne samouprave, odnosno grad, ne stiču pravo javne svojine nad takvim nepokretnostima. Kada nije poznato ima li naslednika, sud će oglasom pozvati osobe koje polažu pravo na nasleđe da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa", kaže advokat.
 
Kako kaže, ako ima nagoveštaja da je prebivalište ili boravište naslednika u inostranstvu, oglas će se objaviti i u odgovarajućem inostranom sredstvu javnog obaveštavanja.
 
"Ako se po isteku roka od jedne godine ne prijavi nijedan naslednik, sud će doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji", dodaje advokat Krunić.
 
Srbija stiče svojinu nad predatim stvarima u roku od tri godine za pokretne, a 10 za nepokretne stvari, počev od otvaranja nasleđa.
Šta radi država sa nasleđenim nekretninama?
 
Kada dođe u posed nekretnine, Republika Srbija, u praksi, ne prodaje sopstvenu imovinu.
 
"Često se dešava da je država u odnosu suvlasništva sa drugim osobama ili firmama, pa jedino tada postoji mogućnost da se otkupi suvlasnički udeo od države i to se obavlja kroz postupak javne prodaje", navodi Krunić.
 
Sektor za imovinski postupak pri Republičkoj direkciji za imovinu obavlja poslove koji se odnose na raspolaganje stvarima u svojini države, pribavljanje, otuđenje, davanje na korišćenje, u zakup, prenos prava javne svojine na drugog nosioca sa naknadom ili bez, razmena, ulaganje kapitala, zasnivanje hipoteke na nepokretnostima...
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Dexa

    13.10.2024 15:22
    Nista ne radi kako treba.. U zemunu cekamo ostavinsku rasparavu vec 5 godina, i ne nazire se kraj!! A u NSu cekamo da se apelacioni sud probudi i krene da radi svoj posao, 4 godine od dobijanja prvo stepene presude.. dok se sve to zavrsi pomrecemo svi.. a necu ostaviti drzavi nista jer mi je sve uzela i nista dala nije.. prokleto je ovde sa uzurpatrima pljackasima koji sebe zovu politicari..
  • Vlada

    13.10.2024 14:38
    Lajte kere
    U našoj opštini postoje nekretnine, već ruinirane, kojima godinama i decenijama gazduje lokalna samouprava. Tako da jogurt ne treba zloupotrebljavati, za dnevno političke obračune, kada mu tu mesto i vreme nije. Fakat je da se ni jedna vlast, od 80-tih, državna ili lokalna, nije domaćinski odnosila prema svojoj imovini. Ni pre, ni posle jogurta.
  • Mirko

    13.10.2024 11:25
    Sendvičari rade i nedeljom?
    Krasno.

    Nema ko zašto da prisvaja tuđe.
    Doovljno je da se za života naslednika redovno naplaćuje porez i obaveže na održavanje.
    No kako je sistem otimačine i parazitiranja uspostavljen...svaka reč je izlišna

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Svemoćna Akademija

Da li će ubuduće Pravosudna akademija biti "jedina tačka ulaska u pravosuđe" i kako će takvo rešenje uticati na budućnost pravosudnog sistema?