"Zonski štrajk" prosvetara od 4. novembra: Šta podrazumeva i kako će biti organizovan?

Autor: Danas

Info

26.10.2024.

14:36 > 14:21

Posle dve potpune obustave rada u školama i najave treće, četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika od 4. novembra ulaze u takozvani "zonski štrajk".

"Zonski štrajk" prosvetara od 4. novembra: Šta podrazumeva i kako će biti organizovan?

Foto: 021.rs

Kako podseća Danas, štrajkovi u školama održani su 16. septembra i 2. oktobra, a treći je najavljen za 1. novembar. Posle toga se stupa u "zonski štrajk".

On će se sprovoditi u skladu sa zakonom tako što će časovi biti skraćeni na 30 minuta, s tim da neće istovremeno štrajkovati zaposleni u svim školama u Srbiji, već će se tokom četiri nedelje novembra smenjivati po nekoliko školskih uprava.

Predsednik GSPRS "Nezavisnost" Srđan Slović kaže da ovaj modalitet nije slučajan i da je on naročito bio uspešan u susednoj Hrvatskoj.

"Oni su ga sprovodili po županijama, mi imamo školske uprave i administrativne okruge. Hoćemo da primenimo taj modalitet jer je oproban i dao je rezultate. Tako da ništa nije slučajno. Ima razloga za to, i ekonomskih. Mi smo svi u štrajku, a ne moraju ga svi istovremeno sprovoditi", odgovara Slović.

Plan predviđa da od 4. do 8. novembra u zakonskom štrajku budu škole sa područja Beograda i školske uprave Požarevac.

Naredne nedelje časovi će biti skraćeni u Novom Sadu, odnosno Vojvodini i školama s područja školske uprave Valjevo.

Sledi štrajk na području Niša, Vranja, Leskovca, Zaječara, kao i u Školskoj upravi Kruševac, i u poslednjoj nedelji novembra u centralnoj i zapadnoj Srbiji, to jest u školama u Kraljevu, Čačku, Gornjem Milanovcu, Kragujevcu, Užicu, Prijepolju…

"Četvrtkom ćemo držati konferencije za medije u jednom od većih gradova. Ako u međuvremenu dođe do usvajanja budžeta koji nije povoljan za nas, organizovaćemo dodatne proteste i zaoštriti štrajk", rekao je za Danas Danilo Gligorić, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije.

Milan Jevtić, sindikalista iz Kragujevca, potvrđuje da su se naši sindikati oslonili na hrvatsko iskustvo, ali napominje da postoje razlike.

"Hrvati, za razliku od nas imaju pravo na štrajk, kao i sve druge države u okruženju i u Evropi, čak i Kurtijevoj lažnoj državi. Jedino u bastionu slobode demokratije kakva je Srbija prosvetni radnici nemaju pravo da štrajkuju, tako da je ovo što oni zovu štrajkom zapravo izigravanje štrajka. Kakav je to štrajk kad direktor kaže da je jedan kolega tražio da se zvoni na 45 minuta ili kad nam poruči da ne ostavljamo decu samu u učionicama već da radimo 30 minuta, pa da sa učenicima sedimo 15 minuta", pita Jevtić.

On napominje da štrajk služi da nanese štetu poslodavcu i da od njega mora da bude vidljiva šteta.

"S druge strane to i meni kao nastavniku pravi određenu frustraciju da za 30 minuta završim sve što treba da se uradi za 45 minuta. Većina nastavnika je 'baždarena' na 45 minuta. Tako da štrajk u zakonskim okvirima nije štrajk. Nama treba dati pravo na potpunu obustavu rada. Podrazumeva se da za to vreme nemamo zaradu, ali bismo onda mogli da formiramo svoje štrajkačke fondove i štrajkovali bismo koliko mi procenimo da možemo", ističe Jevtić.

Na pitanje da li očekuje da država uguši štrajk odbijanjem od dnevnice za tih 15 minuta koliko časovi budu skraćeni, što se i dogodilo i 2015, čime je okončan takozvani "veliki štrajk", Jevtić odgovara da od ove vlasti može svašta da očekuje.

"Jer oni milosti nemaju. Šta god budu smatrali da je neophodno, oni će uraditi. Ako misle da treba da odbijaju od plate to će učiniti. Jedno što smo iz iskustva naučili jeste da prosvetni radnici ne žele ništa da nadoknađuju. Oni kažu, bar ja takvu poruku imam: ako budu krenuli da odbijaju, nek odbijaju, ne pristajte na izmišljotine koje se zovu nadoknada, jer 15 minuta ne može da se nadoknadi. Ja sam taj čas, kad sam ga održao, zaokružio takav kakav jeste i tu nema ništa nedorečeno. Insistirali su da ne pristanemo na takvu vrstu farse da će da nam vrate pare, ako mi nadoknadimo, nego ako odbiju, odbili su", kaže Jevtić.

Zbog toga se, dodaje, ide na pomenutu cikličnost, jer ako se država opredeli na smanjenje, odbijanje od plate neće biti veliko.

"Mi ćemo štrajkovati nedelju dana, za to ne može da se odbije ne znam koliko već mali deo plate, a mi ćemo sami sebi da nadomestimo koliko budemo mogli i nastavljamo dalje. Na ovakav način štrajk može da potraje jako drugo i da im bar bode oči ili da ih žulja kao kamenčić u cipeli, ako ništa drugo. Mi u ovom trenutku ne možemo njima ni potpunom obustavom rada da nanesemo neku štetu, jer njih to jednostavno ne zanima", smatra Jevtić.

On ističe da prosvetni radnici ne smeju da pristanu na poniženje.

"Ako ti odbije, nek ti odbije, istrpi svoju muku i svoju sramotu. To koliko je tvoja sramota još više je sramota vlasti što dozvoljava da im prosvetni radnici, ono što oni zovu okosnicom sistema, žive u bedi. Na kraju krajeva, mi se borimo i za svoje dostojanstvo, a ono se meri i tom vrstom trpeljivosti. Kad kreneš u nešto ne odustaj", poručuje Jevtić.

Srđan Slović, koji je kao i Jevtić bio učesnik "velikog štrajka", kaže da ne bi pravio poređenje tadašnjeg i aktuelnog trenutka, jer da li će odziv biti bolji, sličan ili manji, zavisi od atmosfere i nezadovoljstva prosvetnih radnika.

Slović smatra da je sada to nezadovoljstvo veliko, naročito u Beogradu.

"Mi gledamo prosečne zarade u državi, a prosečna plata u Beogradu je još veća i gde je tu položaj nastavnika u odnosu na beogradski prosek? U nekim krajevima je drugačije, imate situaciju da je plata profesora daleko iznad proseka opštine, ali Beograd je posebno ugrožen i očekujem da na protestu koji opet planiramo zaposleni u školama izađu i pokaže to nezadovoljstvo", kaže Slović.

Osvrćući se na način na koji je "veliki štrajk" završen, on kaže da glavna poruka mora da bude jedinstvo.

Danas podseća da su sva četiri sindikata ušla zajedno u štrajk sredinom novembra 2014, a u februaru naredne godine je došlo do razlaza kada su Sindikat obrazovanja Srbije i GSPRS "Nezavisnost" odlučili da sa Vladom potpišu Poseban kolektivni ugovor i Sporazum o rešavanju spornih pitanja sa obećanjima na dugom štapu.

Druga dva sindikata – Unija sindikata prosvetnih radnika i Sindikat radnika u prosveti Srbije - nastavila su štrajk, nezadovoljni što im Vlada nije dala čvrste garancije da će im zahtevi biti ispunjeni.

Protest je trajao do kraja aprila 2015, a ugušila ga je odluka Ministarstva prosvete da se umanje primanja prosvetnih radnika od februarske i martovske zarade.

"Dok smo svi bili zajedno, a to je bilo mesecima, nikome ništa nije odbijeno. Prva tačka Sporazuma koji smo potpisali je bila da se ne snose posledice zbog sprovedenog štrajka. Isti taj papir su kasnije potpisla druga dva sindikata", kaže Slović, koji smatra da su za uspeh štrajka presudni masovnost i jedinstvo.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

Velja

01.11.2024 • 09:14

Nikako zonski strajk

Zakonski strajk mora biti istovremeno u citavoj zemlji.Prosvetari ne nasedajte na podvalu celnika sindikata.Jer ce ministarstvo kazniti oduzimanjem od plata one koji skrate casove jer ne rade kao ostali.A to je cilj sindikata da se ugusi strajk i da se nista ne postigne.Nemojte skracivati casove i ulaziti u zakonski strajk ako nijesu u njemu sve skole ISTOVREMENO.Cirkularni strajk ce razvodnavati situaciju i na kraju ce se prihvatiti predlog vlade.Da se 2 septembra uslo u zakonski strajk protokol bi bio ispostovan

2 3 -1
Vaspitač

28.10.2024 • 09:42

Koliko prosvetara je glasalo za sns? To je problem! Podržavaju ovaj sistem, što znači da su zadovoljni.

3 4 -1
Zika zivac

27.10.2024 • 08:36

xyz

gluposti imaju mehanizme za gusenje svega narocito prosvete, jer im ič netreba. Vodja je rekao HAUG. "Tolike školetone a zatvori mali"(Lečić, u filmu Tri karte za Holivid)

2 3 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.