.jpg "Borelj o Srbiji: Ne možete da održavate odnose s Rusijom i očekujete članstvo u EU")
Picula nabrojao koje su sve prepreke na putu Srbije ka EU: "Tri godine bez otvorenog poglavlja"
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula kaže da su najveće prepreke na putu Srbije ka EU zastoji u reformama vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, izbornog procesa i slobode medija.
Picula je u intervjuu agenciji Beta kazao da je potreban i pomak ka većoj usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
On je ocenio da vlast u Srbiji često demonstrira autoritarne i antievropske tendencije i da pristupni pregovori neće biti zaključeni dok se ne promene odnosi koji vladaju na medijskoj sceni u Srbiji.
Tri godine bez otvorenog poglavlja
Na pitanje šta su najveće prepreke na putu Srbije ka EU, s obzirom da već tri godine nije otvoreno ni zatvoreno nijedno pregovaračko poglavlje, Picula je rekao da "tu nema nikakvih zagonetki".
"U dokumentima Evropske komisije i Evropskog parlamenta kontinuirano se navode razlozi stagnacije uz preporuke kako da se iz nje izađe. Radi se o reformama u domenu vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, izbornog procesa i autentične slobode medija u unutrašnjoj politici, dok se naglašavaju i ključni problemi na spoljnopolitičkom planu. Srbija i Kosovo moraju normalizovati odnose da bi napredovali", kazao je on.
Što se tiče uvođenja sankcija Rusiji, rekao je, pre neki dan je i Visoki predstavnik Žozep Borelj istakao da Srbija odbijanjem uvođenja sankcija ugrožava perspektivu svog članstva u EU.
"U trenutnim geopolitičkim okolnostima, definitivno je potreban pomak ka većoj usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Mislim da je to pitanje na kojem će mnoge države članice insistirati", kaže novopostavljeni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
Komentarišući nedavnu izjavu Ursule fon der Lajen da Srbiji "dobro ide" na evropskom putu, Picula je ocenio da se radi o "kurtoaznoj" izjavi.
"Čini mi se da je ta izjava kurtoazne prirode, izrečena u kontekstu posete zemlji i ohrabrivanja da nastavi put prema EU. Nemam ništa protiv ohrabrivanja i pozitivnih poruka, ali treba biti realan i prihvatiti činjenice kako već neko vreme postoji zastoj u pregovorima, a što se reflektuje i u kritički intoniranom izveštaju o stanju u Srbiji Evropske komisije kojoj je baš Fon der Lajen na čelu", kazao je.
Na pitanje koliko evropski put usporava i to što je Srbija, prema izveštajima relevantnih međunarodnih organizacija, među najkorumpiranijim državama u Evropi i što je po indeksu vladavine prava, uz Albaniju, na dnu evropske liste, Picula je rekao da je visok indeks rasprostranjenosti korupcije relevantan indikator opšte društvene klime i da predstavlja inhibitorni faktor za sposobnost zajednice da prihvati i implementira potrebne reforme u mnogim područjima.
"I najnoviji izveštaj EK ističe taj problem i ograničeni napredak, te naglašava da Srbija mora implementirati Akcijski plan. Uspešna borba protiv korozivnog delovanja korupcije ostaje jedan od najvećih unutrašnjopolitičkih izazova gde Srbija treba postići bolje rezultate ako želi da napreduje u pristupnom procesu", ističe on.
Ocenjujući to što najviši predstavnici vlasti u Srbiji u svojim čestim obraćanjima javnosti ne spominju borbu protiv organizovanog kriminala i sistemske korupcije, Picula kaže da selektivnost u komunikaciji prema javnosti od predstavnika vlasti uvek i svuda govori o njihovim stvarnim prioritetima, o motivima njihovog odabira i tajminga za njihovo rešavanje.
Upitan da prokomentariše optužbe opozicije da "EU nije prioritet demokratija u Srbiji, već kolonijalni status čak i po cenu održanja diktatorske vlasti", Picula kaže da je bilo mnogo slučajeva da se zbog političke stabilnosti tolerišu nazadovanja u demokratskoj tranziciji.
"Često čujem takve stavove. Nažalost, bilo je dosta slučajeva u poslednjih desetak godina kad su institucije EU, ali ne i Evropski parlament, pod maskom održanja elementarne političke stabilnosti tolerisali očite primere stagnacije pa i nazadovanja demokratske tranzicije na zapadnom Balkanu. One koji su, u okviru opšteg zastoja politike proširenja, u Briselu praktikovali takav pristup mnogo puta sam nazivao 'svećenstvom stabilokracije'", rekao je Picula.
Prema njegovim rečima, optužbe o "nekakvom" kolonijalnom pristupu EU su preterane kvalifikacije.
"Lako se može proveriti kroz naše delovanje u EP u poslednjim mandatima koliko puta i u kojim smo prilikama redovno stali u odbranu demokratskih vrednosti u zemljama kandidatima", navodi on.
Na pitanje može li i na koji način EU da utiče na slobodu medija u Srbiji, s obzirom da je više od 95 odsto redakcija pod apsolutnom kontrolom partije na vlasti, Picula je rekao da je sloboda izražavanja, odnosno, monopol vlasti na "istinu" u Srbiji trajni politički problem.
"EU već godinama podržava na razne načine različitost i slobodu medija u Srbiji, ali situacija se ne menja nabolje. Na to sam upozoravao i ranije. Smatram da se tu radi o kardinalnoj temi od koje zavise šanse za ukupne promene stanja u zemlji", kaže Picula i Navodi da je EK i u poslednjem izveštaju upozorila da nije bilo nikakvog napretka u usvajanju prošlogodišnjih preporuka o slobodi izražavanja.
Naglašava da nije siguran u to da li je uopšte moguće zaključiti pristupne pregovore dok, kako je rekao, "ovakvi odnosi vladaju na medijskoj sceni u Srbiji".
Bez reakcije Evropske komisije na rezoluciju EP o izborima o Srbiji
Upitan zašto Evropska komisija nije reagovala na Rezoluciju Evropskog parlamenta o neregularnostima na decembarskim izborima u Srbiji 2023. godine, Picila je kazao da proevropska većina u EP u poslednjem mandatu nije imala "neki poseban partnerski odnos" s odlazećim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem.
"On je poslovično ekonomske indikatore stavljao iznad poštovanja demokratskih standarda kada je reč o kriterijumima za ocenjivanje stanja u zemljama kandidatima. Zaista se nadam da će odnos prema poštovanju temeljnih vrednosti EU nove komesarke Merte Kos za proširenje biti bitno drugačiji", ocenjuje Picula.
Na pitanje veruje li da će do naredne izborne kampanje vlast u Srbiji ispuniti preporuke OEBS/ODIHR-a i da će naredni izborni proces biti demokratski i regularan, Picula je rekao da bi bilo veoma važno da dođe do napretka po tom pitanju, jer su, kako je naveo, demokratski izbori koji se događaju po pravilima prihvaćenim od najrelevantnijih političkih rivala "srž društva zasnovanog na demokratiji".
"U suprotnom, društvene frustracije mogu samo da rastu i blokiraju normalnu političku komunikaciju i otežavaju mogućnost za postizanje konsenzusa potrebnog za usvajanje nekih ključnih reformi neophodnih za zaključenje pregovora s EU", ističe on.
Picula nije odgovorio na pitanje kako ocenjuje tvrdnju Vučićevih političkih oponenata da on autokratski vlada Srbijom i "da ima ličnu i političku podršku skoro svih najznačajnijih evropskih lidera poput Emanuela Makrona, Olafa Šolca, Ursule fon der Lajen", ali je rekao da s obzirom na dužnost koju obavlja u ime EP, on ne bi ulazio u analizu ličnih percepcija i prostor bilateralnih interesa na političkoj sceni.
"Naravno takvi odnosi igraju važnu ulogu, ali u krajnjoj instanci je za zaključenje pristupnih pregovora bilo koje zemlje kandidata ipak potreban konsenzus svih država članica. Treba graditi mostove saradnje s doslovno sa svima u EU, a ne samo sa nekima, ukoliko se želi osigurati napredak na evropskom putu", kaže on.
Na pitanje da li u EU smatraju da Srbija ima nedemokratsku i autoritarnu vlast, kako to tvrdi srpska opozicija i mnogi evropski poslanici, Picula je kazao da vlast u Srbiji često demonstrira autoritarne i antievropske tendencije.
"Vlast u Srbiji često demonstrira autoritarne i antievropske tendencije i o tome smo se nedvosmisleno očitovali u nizu izveštaja i rezolucija u EP. Već spomenuta Rezolucija o poslednjim parlamentarnim izborima primer je naše brze reakcije", kaže on.
Upitan da li kao dobar poznavalac političkih prilika na zapadnom Balkanu veruje da je u interesu aktuelne vlasti da Srbija postane član EU, Picula je kazao da ne sumnja da vlast ima jasne spoznaje o važnosti EU i političkog Zapada za Srbiju.
"Drugo je pitanje koliko je spremna na prihvatanje svih kriterijuma bez kojih nema članstva u EU. EU nije samo zajedničko tržište nego i zajednica vrednosti i zajednica podele različitih rizika. Nije dovoljno iz EU samo povlačiti finansijsku korist nego i demokratske vrednosti koje su preduslov za pristupanje. U EU se ne primaju tek stabilne ekonomije nego konsolidovana demokratska društva. A na tom području službeni Beograd mora još mnogo da učini kako bi potvrdio ono što formalno deklariše", naglašava izvestilac Evropskog parlamenta.
Pročitaj još
Da li Srbija može da postane član EU ako de jure ne prizna nezavisno Kosovo?
Picula je kazao da se dijalog Beograda i Prištine mora zaključiti sporazumom.
"Što se tiče odnosa prema Kosovu, dijalog Beograda i Prištine je pod pokroviteljstvom EU čiji deo žele biti i Srbija i Kosovo. Taj proces mora biti zaključen sporazumom koji će, između ostalog, omogućiti, a ne blokirati članstvo u EU za obe zemlje", ocenjuje on.
Upitan šta, nakon potpisivanja i sprovođenja Briselskog sporazuma i prihvatanja francusko-nemačkog plana i Ohridskog aneksa, EU još očekuje od Beograda na rešavanju kosovskog pitanja, Picula je rekao da Srbija treba da pokrene i dovrši procese utvrđivanja odgovornosti svih umešanih oko događaja u Banjskoj.
"Bio sam među onima koji pozdravili francusko-nemački plan i Ohridski aneks kao revitalizaciju Briselskog procesa. Nažalost, umesto ulaska u višu fazu dogovaranja konačnog sporazuma, dobili smo seriju novih kriza i eskalaciju nasilja. Uz poznate obaveze, ali i njihovu primenu, Srbija treba da pokrene i dovrši procese utvrđivanja odgovornosti svih umešanih oko događaja u Banjskoj i da radi na trajnom smirivanju tenzija na severu Kosova. Za uspeh dijaloga svoj deo odgovornosti snosi, naravno, i vlast u Prištini", kaže izvestilac.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kreni-promeni: Sud odbacio tužbu Jelene Milić protiv Sava Manojlovića
22.04.2025.•
0
Pokret Kreni-promeni saopštio je da je nakadašnja ambasadorka Srbije u Hrvatskoj Jelena Milić u prvostepenom postupku izgubila spor protiv lidera tog pokreta Sava Manojlovića.
Udružena prosveta Srbije pozvala na beli štrajk
22.04.2025.•
0
Udružena prosveta Srbije, neformalna grupa prosvetnih radnika, pozvala je sve zaposlene u obrazovanju da se ujedine i učestvuju u belom štrajku, kao izrazu "profesionalne, pedagoške i građanske odgov
Vučić i Milošević - slične poruke, rečnik, ikonografija, a tu su i druge paralele koje ih spajaju
22.04.2025.•
1
Dok vlast Aleksandra Vučića danima organizuje okupljanja ispred Narodne skupštine, sve je više onih koji u tim slikama prepoznaju istorijske paralele.
VIDEO Završen protest ispred Ministarstva prosvete: Zvižduci za Dejana Vuka Stankovića
22.04.2025.•
14
Protest ispred Ministarstva prosvete u Beogradu zbog izbora profesora Učiteljskog fakulteta Dejana Vuka Stankovića za ministra tog resora završen je danas oko 12.30
.jpg "Crkva u Mirijevu opljačkana dva puta u nedelju dana - odneti praznični prilozi vernika")
Crkva u Mirijevu opljačkana dva puta u nedelju dana - odneti praznični prilozi vernika
22.04.2025.•
1
Crkva Svetog Ilije u Mirijevu opljačkana je sinoć, drugi put u sedam dana, a nepoznati provalnik odneo je sav novac od priloga koje su vernici ostavljali tokom vaskršnjih praznika.
Uhapšen još jedan osumnjičeni da je oštetio traktore kod Pionirskog parka
22.04.2025.•
2
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uhapšen je još jedan osumnjičeni da je oštetio traktore kod Pionirskog parka.
_voz_srbija_voz.jpg "Vozovi stali 15. marta zbog")
Vozovi stali 15. marta zbog "dojava o bombama": Nadležni ignorišu pitanja
22.04.2025.•
3
Umesto puta u bolju budućnost, što je građanima obećavala vlast, modernizacija železnice u Srbiji odnosi ljudske živote, saobraćaj staje, a stanice ostaju bez struje.
Pao deo plafona škole u Rači, đaci vraćeni kući
22.04.2025.•
3
U izdvojenom odeljenju Osnovne škole "Karađorđe" u Saranovu u opštini Rača danas je pao deo plafona u jednoj učionici, a đaci su vraćeni kući i u školskom objektu neće biti nastave.
Đurđević Stamenkovski: Protest ispred Ministarstva prosvete bi se desio ko god da je izabran
22.04.2025.•
9
Ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski ocenila je da bi se protest ispred Ministarstva prosvete zbog izbora novog ministra desio "ko god da je izabran" na tu funkciju.
Marta Kos uskoro u Beogradu: Očekuje li se oštrija reakcija EU na krizu u Srbiji?
22.04.2025.•
13
Uoči posete evropske komesarke za proširenje Marte Kos Beogradu najavljena za kraj aprila, ona je još jednom poručila da se zahtevi studenata u blokadi gotovo u potpunosti poklapaju sa očekivanjima EU
Profesor FPN Spasojević: Studentske blokade pokazale da Vučić nema apsolutnu podršku
22.04.2025.•
5
Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Dušan Spasojević ocenio je da su studentske blokade pokazale da predsednik Srbije Aleksandar Vučić više nema apsolutnu podršku, da nije nepobediv.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - nije tako teško
22.04.2025.•
4
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Penali na prevremenu penziju i dalje problem: Sindikati će opet tražiti njihovo ukidanje
22.04.2025.•
16
Onima koji odu u prevremenu penziju, penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec koji nedostaje do navršenih 65 godina života, s tim da umanjenje ne može biti veće od 20,4 odsto.
Bivši diplomata o Vučićevom odlasku u Rusiju: Nalazi se između dva šamara - Moskve i Brisela
22.04.2025.•
36
Pozivom da dođe na proslavu Dana pobede u Moskvi, 9. maja, Aleksandar Vučić se našao između čekića i nakovnja, smatra bivši diplomata Nebojša Vujović.
Kraj prolećnog raspusta, ali sledeće nedelje opet neradni dani
22.04.2025.•
0
Za učenike osnovnih i srednjih škola juče je bio poslednji dan prolećnog raspusta, ali u delu škola ni danas neće biti nastave, što zbog učeničkih blokada, što zbog protesta dela nastavnika.
Vučević: Podneti krivične protiv svih koji blokiraju RTS, to je uvek do sada delovalo
22.04.2025.•
78
Predsednik SNS Miloš Vučević rekao je da višednevne blokade RTS predstavljaju nasilje i istakao da mora da se pokrene krivični postupak protiv svih koji mogu da se identifikuju.
VIDEO Blokada RTS-a ušla u osmi dan: Studenti ostaju do ispunjenja zahteva
21.04.2025.•
2
Studentska i građanska blokada Radio televizija Srbije ušla je u osmi dan, zbog čega državni javni servis i dalje ne emituje redovan program.
Mortus pijan u audiju izazvao sudar na Bulevaru kralja Aleksandra: Imao 4,13 promila u organizmu
21.04.2025.•
3
Beogradska policija isključila je iz saobraćaja 46-godišnjeg N. K. koji je audijem, sa 4,13 promila alkohola u organizmu, izazvao sudar sa materijalnom štetom na Bulevaru kralja Aleksandra.
Mašinci u blokadi izglasali nepoverenje i ogradili se od studenta Vuka Nektarijevića
21.04.2025.•
9
Studenti u blokadi Mašinskog fakulteta su na hitnom, vanrednom plenumu izglasali nepoverenje studentu prve godine tog fakulteta Vuku Nektarijeviću, koji je učestvovao u Turi do Strazbura.
Studentski bunt u Srbiji tema i na Harvardu: Demokratija, protesti i budućnost evropskih vrednosti
21.04.2025.•
11
Panel diskusija o trenutnim društveno-političkim dešavanjima u Srbiji pod nazivom "Srbija na raskršću", biće održana u petak, 25. aprila na prestižnom Harvard Univerzitetu u Masačusetsu.
Patrijarh Porfirije uputio saučešće zbog smrti pape: "Bio je čovek koji je gradio mir i razumevanje"
21.04.2025.•
10
Patrijarh srpski Porfirije uputio je saučešće povodom smrti pape Franje, ističući da je on bio čovek koji je gradio mir i razumevanje među ljudima i narodima.
Komentari 7
Dzenifer
/
zar vam tragedija na stanici nije dovoljna nego i dalje terate o 'nicim izazvanim sankcijama'
Sasa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar