"Tihi ubica" preti da Vojvodinu od "žitnice Evrope" pretvori u pustinju
Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemljištu, Vojvodina bi od "žitnice Evrope" mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci.
Foto: 021.rs
U poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično je opao. Nekada je čak tri četvrtine oranica u Vojvodini imalo više od 5 odsto humusa – danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju tihim ubicom zemljišta, piše RTS.
Tihi ubica zemljišta uveliko hara Srbijom. Ukoliko se ne zaustavi, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci.
"Postoji dosta degradacionih procesa zemljišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale", kaže dr Jovica Vasin, pedolog u Laboratoriji za zemljište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja.
"Međutim, proces uništavanja zemljišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Mi ga zovemo tihim ubicom zemljišta. Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava poljoprivrednu proizvodnju", objašnjava Vasin.
Nekada je većina vojvođanske zemlje bila bogata humusom.
"Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva", kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.
"Negativni efekti smanjenja humusa su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju", navodi on za RTS.
Intenzivna poljoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površna nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemljištu.
"Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na 1,5 odsto oranica u Srbiji, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto površina. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemljišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlje, po prinosima, stvorićemo pustinju", upozorava Gulan.
"Najbolja potvrda takvog stanja je da vrednost proizvodnje već decenijama stagnira na nivou između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Analitičari su izračunali da agrar u Srbiji poslednje tri i po decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto", dodaje Gulan.
Proces degradacije zemljišta koji podrazumeva smanjenje organske materije traje jako dugo. Još od "zelene revolucije" sedamdesetih godina prošlog veka kada je povećana upotreba mineralnih đubriva.
"Tada se smatralo da će to biti dovoljno za ishranu biljaka. Međutim, zbog smanjene upotrebe organskih đubriva i zbog još nekih drugih loših praksi u poljoprivredi, kao što su, na primer, spaljivanje žetvenih ostataka, uklanjanje žetvenih ostataka za proizvodnju energije sa površina koje nisu adekvatne za to, došli smo u situaciju da je dominantan sadržaj humusa u zemljištu u Vojvodini oko tri, pa čak i ispod tri posto", navodi dr Jovica Vasin.
"Ovo se u stručnoj praksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemljište toliko degradirano da traži meru popravke", dodaje.
Mere za poboljšanje kvaliteta zemljišta
Proces obogaćivanja zemljišta humusom zahteva vreme. Koliko je trajala degradacija, kažu stručnjaci, toliko je potrebno i da se situacija sa zemljištem popravi. Zato što pre treba prestati sa lošom praksom i krenuti u procese koji su korisni za zemljište.
"Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda mi nemamo dovoljno stajnjaka. Zato moramo primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. Recimo kompostiranje različitih organskih materijala kako od urbanih otpadaka, tako i od otpadaka koji su nusproizvod prehrambene industrije", navodi Vasin.
"Žetveni ostaci se ne smeju spaljivati, poželjno je da se zaoravaju i unose u zemljište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergane treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje tj. sa kojih površina će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovoljno organske materije. Nikako površine gde imamo problem sa humusom, a koje su, nažalost, postale dominantne", dodaje.
Stručnjaci ističu da bi zemljište trebalo racionalno koristiti, a za pojedine mere kojima se povećava procenat humusa u zemljištu potrebno je da država podsticajima pomogne poljoprivrednicima.
Rešenje ovog ozbiljnog problema svakako treba tražiti u oporavku stočarstva koje u Srbiji u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa manje od 30 odsto, dok je u razvijenim zemljama to više od 60 procenata.
Da bi se održao dobar kvalitet zemljišta optimalno bi bilo, kažu stručnjaci, da se svake četvrte godine doda 40 tona stajskog đubriva po hektaru. Za tako nešto potrebno je da Srbija ima dva uslovna grla stoke po hektaru, a mi nemamo ni deset puta manje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina
Sremački srednjoškolci šetaju u sredu iz dva pravca: Ima l’ Srema, ako đaka nema?
22.02.2025.•
1
Inđijski gimanzijalici i srednjoškolci iz Rume i Sremske Mitrovice, saopštili su da će zajedno šetati od Inđije i od Mitrovice u sredu, 26. februara.
FOTO, VIDEO Zrenjaninski studenti stigli u Vršac: Dočekale ih kolege i građani u suzama
22.02.2025.•
8
Studenti Tehničkog fakulteta Mihajlo Pupin, koji su u četvrtak krenuli iz Zrenjanina, peške stigli su u Vršac.
Studenti iz Zrenjanina nastavili da pešače ka Vršcu: Danas treba da pređu 20 kilometara
22.02.2025.•
7
Studenti koji su u četvrtak krenuli iz Zrenjanina nastavili su da pešače ka Vršcu.
Iz saobraćaja isključeno sedam vozača u Južnobačkom okrugu
21.02.2025.•
0
U protekla 24 sata, u Južnobačkom okrugu, dogodilo se sedam udesa, u kojima je jedna osoba poginula, a jedna je zadobila lake povrede.
Studenti iz Zrenjanina nastavili protestni marš do Vršca
21.02.2025.•
4
Studenti Tehničkog fakulteta "Mihajlo Pupin" koji su juče krenuli iz Zrenjanina, nastavili su danas protestni marš do Vršca.
Darko Puligrački iz Novog Bečeja pešači 135 km do Vršca
21.02.2025.•
8
Darko Puligrački iz Novog Bečeja, danas nastavlja put ka Vršcu započet juče iz rodnog mesta.
Pančevo: Uhapšen muškarac za kojim je bila raspisana poternica
20.02.2025.•
1
Pančevačka policija pronašla je i uhapsila K.Š. (45) iz tog grada za kojim je bila raspisana potraga.
.jpg "Maturanti u Rumi organizuju protest u petak: Šetnja Parizanskom, JNA, Železničkom i - tišina")
Maturanti u Rumi organizuju protest u petak: Šetnja Parizanskom, JNA, Železničkom i - tišina
20.02.2025.•
0
Gimnazijalci koji blokiraju svoju školu u Rumi u petak, 21. februara, organizuju protestnu šetnju ovim mestom.
FOTO Studenti krenuli peške od Zrenjanina do Vršca: "Mi pumpamo... celi dan i noć"
20.02.2025.•
16
Studenti su iz Zrenjanina krenuli u trodnevnu šetnju do Vršca.
Šetnja ujedinjenih prosvetara danas u Zrenjaninu: "Od logora do slobode"
20.02.2025.•
0
Protestna šetnja će biti organizovana u znak podrške studentima i borbe za očuvanje integriteta i dostojanstva prosvetnih radnika, navela je Ujedinjena prosveta Banata.
Protest po prvi put i u Vojki
20.02.2025.•
3
Sve više naseljenih mesta opštine Stara Pazova organizuje skupove podrške studentima koji već mesecima traže od vlasti da im se ispune zahtevi.
U južnim selima Banata moguće obojena voda
20.02.2025.•
2
JKP Vodovod i kanalizacija saopštava da će i danas doći do smanjenog pritiska u vodovodnoj mreži u Pančevu i južnim selima.
Južnobački okrug: Iz saobraćaja isključeno osam vozača
19.02.2025.•
0
U protekla 24 sata, u Južnobačkom okrugu, dogodilo se sedam saobraćajnih nezgoda.
Đaci reciklažom i kreativnim radom skupljaju novac za ekskurziju
19.02.2025.•
2
Učenici Osnovne škole "Žarko Zrenjanin" iz Kačareva već od prvog razreda kroz nastavu uče o reciklaži, a stečeno znanje primenjuju u praksi.
Pasarela od 100 miliona u Inđiji: "Stvarni trošak je mnogo manji"
19.02.2025.•
3
Najavljena izgradnja pešačke pasarele u Inđiji mogla bi postati jedna od najvećih finansijskih afera lokalne vlasti, smatra Stranka slobode i pravde.
VIDEO: Subotički đaci i studenti marširaju ka Bajmoku u znak podrške svima u blokadama
19.02.2025.•
10
Đaci i studenti iz Subotice trenutno pešače do Bajmoka u znak podrške studentima i prosvetarima koji su u blokadama i obustavi nastave.
FOTO: Zrenjaninac uhapšen zbog pet kilograma marihuane
19.02.2025.•
2
Zrenjaninska policija uhapsila je M. D. (29) zbog trgovine drogom i zaplenila više od pet kilograma marihuane.
Policija zatekla Subotičanina kako krade akumulator, prednju masku i sitan alat iz automobila
19.02.2025.•
1
Subotička policija uhvatila je u teškoj krađi dvadesetogodišnjeg Subotičanina.
Tokom praznika zadržano 12 vozača u Južnobačkom okrugu
18.02.2025.•
0
U periodu od 14. do 17. februara, u Južnobačkom okrugu, dogodile su se 24 saobraćajne nezgode, u kojima je jedna osoba zadobile teške povrede, a devet je lakše povređeno.
Zrenjaninskom profesoru ugrožena bezbednost: Odvrnuti šrafovi na točku automobila
18.02.2025.•
12
Profesora Dušana Bojanića iz Osnovne i srednje škole "9. maj" u Zrenjaninu juče ujutru dočekala je uznemirujuća scena.
Nastavljena blokada gimnazije u Sremskoj Mitrovici: Učenici ne odustaju
18.02.2025.•
1
Iako je objavljeno da će Gimnazija u Sremskoj Mitrovici danas nastaviti sa radom, to se nije dogodilo.
Komentari 42
Imre
Novu agrarnu reformu zemlju seljacima,advokatima kancelarije,profesorima skole i katedre,radnicima fabrike,ovo najavi neko iz opozicije.
Niko ama bas niko se ne osvrnu da zemljiste sa humusom odlazi u prasini,koju stvaraju veliki traktori sa mocnim setvospremacima i duplim rotacionim valjcima koji strukturu zemljista pretvaraju u prasinu.Znam za kombinat koji je jos pre rata na cernozemu koristijo samo drljace a rotacione valjke iskljucijo,sa cime su dobili u ustedi goriva kao i ocuvanje zemljista.
Uzgoj secerne repe bez stajnjaka takodje utice da se zemljiste osiromasuje humusom.Inicijativa da se od poljoprivrednih useva posle zetve,slama,kukuruzovina koriste za dobijanje struje,u tu svrhu drzava je vec dodelila sredstva pojedinim velikim gazdinstvima,da prave mini elektrane.
Dejan
Anna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar