Drveće zbog požara "zadržava dah"
Neke vrste drveća i biljaka imaju iznenađujuće mehanizme zaštite i odgovor na dim od požara tako što prekidaju razmenu materija sa spoljnim vazduhom.
Foto: pixabay
U slučaju opasnosti od dima usled požara, stručnjaci pozivaju ljude da ostanu u zatvorenom prostoru kako bi izbegli udisanje štetnih čestica i gasova. Drveće i druge biljke ne mogu da pobegnu od dima usred šumskih požara.
Ispostavilo se međutim, da su našle način da reaguju slično kao mi: neke vrste drveća u suštini zatvaraju svoje "prozore i vrata" i "zadržavaju dah", piše RTS.
Delfine Farmer, profesorka hemije na Državnom univerzitetu u Koloradu i Em Džej Ričiz, postdoktorski istraživač u oblasti nauke o životnoj sredini i atmosferi, sa istog univerziteta proučavaju kvalitet vazduha i ekološke efekte dima od požara i drugih zagađivača.
U studiji koju su objavili i koja je počela sasvim slučajno, kada je dim preplavio njihovu istraživačku lokaciju u Koloradu, mogli su da u realnom vremenu posmatraju kako reaguje lišće borova kada se dogodi požar.
Biljke imaju pore na površini lišća koje se nazivaju stome. Ove pore su slične našim ustima, osim što dok mi udišemo kiseonik i izdišemo ugljen-dioksid, biljke udišu ugljen-dioksid i izdišu kiseonik.
I ljudi i biljke udišu i izdišu hemikalije koje su prisutne u vazduhu.
Za razliku od ljudi, međutim, lišće udiše i izdiše u isto vreme, neprestano upijajući i ispuštajući atmosferske gasove.
Početkom dvadesetog veka naučnici koji su proučavali drveće u jako zagađenim oblastima otkrili su da oni koji su hronično izloženi zagađenju od sagorevanja uglja imaju crne granule koje začepljuju pore listova kroz koje biljke dišu.
Sumnjali su da je supstancu u ovim granulama delimično stvorilo drveće, ali zbog nedostatka raspoloživih instrumenata u to vreme, nikada nije istražen kompletan sastav tih granula, kao ni efekti na fotosintezu biljaka.
Većina modernih istraživanja o efektima dima od šumskih požara fokusirala su se na useve, a rezultati su bili različiti, čak oprečni.
Na primer, više studija sprovedenih na teritoriji sa usevima, ali i u močvarnim predelima u Kaliforniji pokazala je da dim raspršuje svetlost na način koji je biljke učinio efikasnijim u fotosintezi i rastu.
Međutim, laboratorijska studija u kojoj su biljke bile izložene veštačkom dimu, otkrila je da je produktivnost biljaka opala tokom i nakon izlaganja dimu – iako su se te biljke oporavile nakon nekoliko sati.
Postoje i drugi pokazatelji da dim od šumskog požara može negativno uticati na biljke. Možda ste čak i osetili jedan od njih: kada je grožđe izloženo dimu, njegovo vino može imati "prljav" ukus.
Kada dim od šumskog požara putuje, on se na sunčevoj svetlosti tokom tog puta i hemijski menja. Mešanjem isparljivih organskih jedinjenja, azotnih oksida i sunčeve svetlosti stvara se prizemni ozon, koji može izazvati probleme sa disanjem kod ljudi. Takođe to može oštetiti biljke degradacijom površine lista, oksidacijom biljnog tkiva i usporavanjem fotosinteze.
Studije uglavnom sugerišu da dim šumskog požara stupa u interakciju sa biljkama, ali da načini interakcija nekada bivaju pogrešno shvaćeni. Taj nedostatak istraživanja je vođen činjenicom da je proučavanje efekata dima na lišće živih biljaka u divljini teško: šumske požare je teško predvideti i može biti nesigurno boraviti i raditi u zadimljenim uslovima.
Neplanirano istraživanje
"Nismo nameravali da proučavamo reakcije biljaka na dim od šumskog požara. Tokom jednog istraživanja, pokušavali smo da razumemo kako biljke emituju isparljiva organska jedinjenja. U jesen 2020. bilo je šumskih požara na zapadu SAD, a gust dim je došao kroz teren gde smo radili u Stenovitim planinama Kolorada", kažu Delfine Farmer, profesorka hemije na Državnom univerzitetu u Koloradu i Em Džej Ričiz, postdoktorski istraživač u oblasti nauke o životnoj sredini i atmosferi, sa istog univerziteta.
"Prvog jutra dok je koncentracija dima bila veoma velika, uradili smo naš uobičajeni test za merenje fotosinteze na nivou listova borova ponderosa. Iznenadili smo se kada smo otkrili da su pore drveta potpuno zatvorene i da je fotosinteza bila skoro na nuli. Takođe smo izmerili emisije isparavanja iz lišća – uobičajenih isparljivih organskih jedinjenja i otkrili veoma niske vrednosti. To je značilo da listovi nisu disali, nisu uzimali ugljen-dioksid koji im je potreban za rast i nisu izdisale hemikalije koje obično ispuštaju", nastavljaju naučnici u svom radu.
Sa takvim neočekivanim rezultatima, odlučili su da pokušaju da forsiraju fotosintezu i vide da li mogu da "defibriliraju" list u njegov normalan ritam.
"Promenom temperature i vlažnosti lista, očistili smo disajne puteve lista i videli naglo poboljšanje fotosinteze i nalet isparljivih organskih jedinjenja", objašnjavaju istraživači.
Biljke koje "zadržavaju dah"
Ono što su im višemesečni podaci istraživanja rekli je to da neke biljke reaguju na jake nalete dima od požara tako što prekidaju razmenu sa spoljnim vazduhom. One efikasno "zadržavaju dah", ali ne pre nego što budu izloženi dimu.
Naučnici smatraju da nekoliko procesa spada u izazivače zatvaranja pora na listovima.
"Čestice dima bi mogle da oblože lišće, stvarajući sloj koji sprečava pore od otvaranja. Dim bi takođe mogao da uđe u lišće i začepi im pore. Takođe, listovi bi mogli fizički da reaguju na prve znake dima i da zatvore pore pre nego što se najgore od toga. Zaštitni mehanizam listova je verovatno kombinacija ovih i drugih odgovora", rekli su istraživači.
Dugoročni uticaj ovog mehanizma je još uvek nepoznat. Istraživači još ne znaju tačno koliko dugo traju efekti dima od šumskog požara i kako će ponavljani događaji dima uticati na biljke – uključujući drveće i useve – na duži rok.
S obzirom na to da požari postaju sve jači i učestaliji zbog klimatskih promena, politike upravljanja šumama i ljudskog ponašanja, važno je bolje razumeti čitav taj proces.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Otkriveno skriveno poglavlje ljudske evolucije: Susret dve nestale vrste pre 300.000 godina
23.03.2025.•
3
Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu su otkrili novi deo ljudske evolucije, pokazavši da preci čoveka potiču od susreta dve sada nestale vrste pre oko 300.000 godina.
Svi stanovnici Roterdama od 1. maja imaće besplatnu članarinu u biblioteci
23.03.2025.•
2
Svi stanovnici Roterdama moći će besplatno da se učlane u biblioteku od 1. maja, nakon čega će moći da posude šest knjiga godišnje iz jedne od 23 biblioteke, saopštile su gradske vlasti.
Eksperiment pokazao: Pivske flaše sa mehaničkim otvaračem glasnije od motora mlaznog aviona
23.03.2025.•
5
Zvuk otvaranja piva vadičepom koji je metalnim žicama zavezan za flašu donosi radost mnogim pivopijama, ali i grupi fizičara u Nemačkoj.
Istraživanje: Na Zemlji možda živi i više od zvaničnih 8,2 milijarde ljudi
23.03.2025.•
3
Nova studija istraživača sa Univerziteta Alto u Finskoj sugeriše da su vlade, međunarodne organizacije i istraživači možda znatno potcenili broj ljudi koji trenutno žive na planeti Zemlji.
Objava koja se proširila na društvenim mrežama: "Nisam ćaci"
20.03.2025.•
16
Na društvenim mrežama proširila se fotografija mladića koji je istakao poruku "Nisam ćaći".
Finci osmu godinu zaredom najsrećniji narod na svetu, Srbija na 31. mestu
20.03.2025.•
7
Finska je osmu godinu zaredom proglašena za najsrećniju zemlju na svetu, dok je Srbija na listi najradosnijih država zauzela 31. mesto.
Italijanske dnevne novine objavile izdanje koje je pisao i uređivao AI
19.03.2025.•
4
Italijanske dnevne novine "Il Foglio" objavile su danas prvo izdanje sa sadržajem generisanim pomoću veštačke inteligencije što je eksperiment koji će trajati mesec dana.
VIDEO: Vatikan objavio video-igru kroz koju možete obići Baziliku Svetog Petra
19.03.2025.•
1
Kompanija Majkrosoft i "Fabrika Svetog Petra", udruženje zaduženo za očuvanje Bazilike Svetog Petra, danas su predstavili zajednički projekat u vidu video-igre "Petar je ovde: AI za kulturno nasleđe".
Cena novčića Beatriks Poter porasla 50.000 puta zbog greške u dizajnu
16.03.2025.•
0
Jedan novčić Beatriks Poter od 50 penija prodaje se za 50.000 puta veću vrednost od očekivane zbog male greške koju je primetio vlasnik, preneo je Indipendent.
Lobanje prve ljudske vrste otkrivene u Španiji
16.03.2025.•
4
Fragmenti fosilizovanih kostiju pronađeni u jednoj pećini u Španiji pripadaju najstarijem poznatom ljudskom licu u zapadnoj Evropi, saopštili su španski istraživači.
Pronađena olupina: Potonuo pre više od 130 godina, smatran jednim od najbezbednijih brodova tog doba
12.03.2025.•
0
Istraživači su otkrili olupinu teretnog broda koji je potonuo u oluji na jezeru Superior pre više od 130 godina.
Napoleonov Građanski zakonik prodat na aukciji za 395.000 evra
08.03.2025.•
2
Građanski zakonik koji je pripadao Napoleonu Bonaparti, koji je insistirao da Francuskoj obezbedi set zakona koji standardizuju životna pravila, prodat je za 395.000 evra na aukciji u Parizu.
Pronađena Brojgelova slika: Ukradena iz muzeja u Poljskoj i zamenjena fotografijom
04.03.2025.•
1
Ukradeno flamansko remek-delo Pitera Brojgela Mlađeg otkriveno je u jednom muzeju u Holandiji, zahvaljujući naporima umetničkog detektiva Artura Branda i holandskog magazina za antikvitete Vind.
Indija nudi nagradu od milion dolara za dešifrovanje drevne skripte
04.03.2025.•
3
Skripta drevne civilizacije iz doline Inda, koja je ostala nerazjašnjena više od 150 godina, ponovo je postala predmet velike pažnje.
FOTO: Na aukciji patike u kojima je Đoković oborio Federerov rekord
04.03.2025.•
1
Patike u kojima je Novak Đoković oborio rekord Rodžera Federera od 310 nedelja na prvom mestu ATP liste, stavljene su na aukciju.
Zlatne maline: "Madame Web" najgori film, "nagrađen" čak i Kopola
02.03.2025.•
1
Američki film "Madame Web" dobio je tri Zlatne maline - za najgori film i najgori scenario, a Dakoti Džonson pripala je "titula" najgore glumice.
Parada planeta: Večeras moguće videti redak astronomski fenomen
28.02.2025.•
3
Na noćnom nebu večeras će biti vidljivo sedam planeta poređanih u liniju, što je redak fenoment poznat kao "parada planeta", a naredni put ovaj fenomen biće vidljiv 2040. godine.
Indijac postao svetski šampion nakon što je zapamtio niz od 80 brojeva za 13,5 sekundi
23.02.2025.•
0
Indijski student Višvaa Rajakumar (20) pobedio je na Svetskom prvenstvu u igri pamćenja tačnim ponavljanjem nizova karata, brojeva, imena, slika i reči.
Nauka objašnjava zašto se skoro ničega ne sećamo iz perioda kada smo bili bebe
23.02.2025.•
1
Psihologe i neurologe dugo je zbunjivala naša nesposobnost da se prisetimo događaja pre navršene druge ili treće godine.
Filipinsko selo nudi nagradu svima koji uhvate komarce - žive ili mrtve
23.02.2025.•
0
Jedno selo u filipinskoj prestonici ponudilo je stanovnicima jedan filipinski pezos (dva centa) za svakih pet komaraca ili larvi koje ulove - živih ili mrtvih.
Ukradenom karticom platili dobitnu srećku: Kome pripada dobitak?
22.02.2025.•
10
Džekpot od 500.000 evra u Tuluzu još nije preuzet jer su oni koji su kupili greb-greb srećku to uradili kreditnom karticom koju su ukrali.
Komentari 1
Nada
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar