Drveće zbog požara "zadržava dah"
Neke vrste drveća i biljaka imaju iznenađujuće mehanizme zaštite i odgovor na dim od požara tako što prekidaju razmenu materija sa spoljnim vazduhom.
Foto: pixabay
U slučaju opasnosti od dima usled požara, stručnjaci pozivaju ljude da ostanu u zatvorenom prostoru kako bi izbegli udisanje štetnih čestica i gasova. Drveće i druge biljke ne mogu da pobegnu od dima usred šumskih požara.
Ispostavilo se međutim, da su našle način da reaguju slično kao mi: neke vrste drveća u suštini zatvaraju svoje "prozore i vrata" i "zadržavaju dah", piše RTS.
Delfine Farmer, profesorka hemije na Državnom univerzitetu u Koloradu i Em Džej Ričiz, postdoktorski istraživač u oblasti nauke o životnoj sredini i atmosferi, sa istog univerziteta proučavaju kvalitet vazduha i ekološke efekte dima od požara i drugih zagađivača.
U studiji koju su objavili i koja je počela sasvim slučajno, kada je dim preplavio njihovu istraživačku lokaciju u Koloradu, mogli su da u realnom vremenu posmatraju kako reaguje lišće borova kada se dogodi požar.
Biljke imaju pore na površini lišća koje se nazivaju stome. Ove pore su slične našim ustima, osim što dok mi udišemo kiseonik i izdišemo ugljen-dioksid, biljke udišu ugljen-dioksid i izdišu kiseonik.
I ljudi i biljke udišu i izdišu hemikalije koje su prisutne u vazduhu.
Za razliku od ljudi, međutim, lišće udiše i izdiše u isto vreme, neprestano upijajući i ispuštajući atmosferske gasove.
Početkom dvadesetog veka naučnici koji su proučavali drveće u jako zagađenim oblastima otkrili su da oni koji su hronično izloženi zagađenju od sagorevanja uglja imaju crne granule koje začepljuju pore listova kroz koje biljke dišu.
Sumnjali su da je supstancu u ovim granulama delimično stvorilo drveće, ali zbog nedostatka raspoloživih instrumenata u to vreme, nikada nije istražen kompletan sastav tih granula, kao ni efekti na fotosintezu biljaka.
Većina modernih istraživanja o efektima dima od šumskih požara fokusirala su se na useve, a rezultati su bili različiti, čak oprečni.
Na primer, više studija sprovedenih na teritoriji sa usevima, ali i u močvarnim predelima u Kaliforniji pokazala je da dim raspršuje svetlost na način koji je biljke učinio efikasnijim u fotosintezi i rastu.
Međutim, laboratorijska studija u kojoj su biljke bile izložene veštačkom dimu, otkrila je da je produktivnost biljaka opala tokom i nakon izlaganja dimu – iako su se te biljke oporavile nakon nekoliko sati.
Postoje i drugi pokazatelji da dim od šumskog požara može negativno uticati na biljke. Možda ste čak i osetili jedan od njih: kada je grožđe izloženo dimu, njegovo vino može imati "prljav" ukus.
Kada dim od šumskog požara putuje, on se na sunčevoj svetlosti tokom tog puta i hemijski menja. Mešanjem isparljivih organskih jedinjenja, azotnih oksida i sunčeve svetlosti stvara se prizemni ozon, koji može izazvati probleme sa disanjem kod ljudi. Takođe to može oštetiti biljke degradacijom površine lista, oksidacijom biljnog tkiva i usporavanjem fotosinteze.
Studije uglavnom sugerišu da dim šumskog požara stupa u interakciju sa biljkama, ali da načini interakcija nekada bivaju pogrešno shvaćeni. Taj nedostatak istraživanja je vođen činjenicom da je proučavanje efekata dima na lišće živih biljaka u divljini teško: šumske požare je teško predvideti i može biti nesigurno boraviti i raditi u zadimljenim uslovima.
Neplanirano istraživanje
"Nismo nameravali da proučavamo reakcije biljaka na dim od šumskog požara. Tokom jednog istraživanja, pokušavali smo da razumemo kako biljke emituju isparljiva organska jedinjenja. U jesen 2020. bilo je šumskih požara na zapadu SAD, a gust dim je došao kroz teren gde smo radili u Stenovitim planinama Kolorada", kažu Delfine Farmer, profesorka hemije na Državnom univerzitetu u Koloradu i Em Džej Ričiz, postdoktorski istraživač u oblasti nauke o životnoj sredini i atmosferi, sa istog univerziteta.
"Prvog jutra dok je koncentracija dima bila veoma velika, uradili smo naš uobičajeni test za merenje fotosinteze na nivou listova borova ponderosa. Iznenadili smo se kada smo otkrili da su pore drveta potpuno zatvorene i da je fotosinteza bila skoro na nuli. Takođe smo izmerili emisije isparavanja iz lišća – uobičajenih isparljivih organskih jedinjenja i otkrili veoma niske vrednosti. To je značilo da listovi nisu disali, nisu uzimali ugljen-dioksid koji im je potreban za rast i nisu izdisale hemikalije koje obično ispuštaju", nastavljaju naučnici u svom radu.
Sa takvim neočekivanim rezultatima, odlučili su da pokušaju da forsiraju fotosintezu i vide da li mogu da "defibriliraju" list u njegov normalan ritam.
"Promenom temperature i vlažnosti lista, očistili smo disajne puteve lista i videli naglo poboljšanje fotosinteze i nalet isparljivih organskih jedinjenja", objašnjavaju istraživači.
Biljke koje "zadržavaju dah"
Ono što su im višemesečni podaci istraživanja rekli je to da neke biljke reaguju na jake nalete dima od požara tako što prekidaju razmenu sa spoljnim vazduhom. One efikasno "zadržavaju dah", ali ne pre nego što budu izloženi dimu.
Naučnici smatraju da nekoliko procesa spada u izazivače zatvaranja pora na listovima.
"Čestice dima bi mogle da oblože lišće, stvarajući sloj koji sprečava pore od otvaranja. Dim bi takođe mogao da uđe u lišće i začepi im pore. Takođe, listovi bi mogli fizički da reaguju na prve znake dima i da zatvore pore pre nego što se najgore od toga. Zaštitni mehanizam listova je verovatno kombinacija ovih i drugih odgovora", rekli su istraživači.
Dugoročni uticaj ovog mehanizma je još uvek nepoznat. Istraživači još ne znaju tačno koliko dugo traju efekti dima od šumskog požara i kako će ponavljani događaji dima uticati na biljke – uključujući drveće i useve – na duži rok.
S obzirom na to da požari postaju sve jači i učestaliji zbog klimatskih promena, politike upravljanja šumama i ljudskog ponašanja, važno je bolje razumeti čitav taj proces.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti
Objavljen vodič na 17 stranica za obuku agenata MI5
19.01.2025.•
0
Među nekoliko novootkrivenih ratnih dokumenata koje je objavio britanski Nacionalni arhiv, našao se i priručnik MI5 sa uputstvima o željenom izgledu, načinu prerušavanja agenata i kako se prate osobe.
VIDEO Zgrada na Menhetnu u kojoj je živela Keri Bredšo dobija kapiju: Zaštita od obožavalaca
17.01.2025.•
0
Zgrada u kojoj je živela Keri Bredšo u kultnoj seriji Seks i grad dobiće zaštitnu gvozdenu kapiju kako bi sprečilo okupljanje fanova.
VIDEO: Poljski grad nudi Masku da kupi srednjovekovnu tvrđavu - da mu bude štab u Evropi
15.01.2025.•
2
Grad Glogovek u Poljskoj nudi Ilonu Masku da kupi njegov ogromni zamak iz 13. veka i pretvori ga u svoj evropski štab.
Svaki četvrti pripadnik generacije Z radije plaća majstoru da zameni sijalicu nego da to uradi sam
13.01.2025.•
5
Četvrtina pripadnika takozvane generacije Z, koji imaju od 18 do 27 godina, radije pozove električara nego da sami zamene sijalicu, pokazalo je najnovije istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji.
Mali francuski grad nasledio 10 miliona evra od čoveka koji u njemu nikada nije bio
12.01.2025.•
5
Gradić Tibervil u Normandiji dobio je neočekivani prihod u vrednosti pet puta većoj od godišnjeg opštinskog budžeta od jednog stanovnika Pariza koji je nosio isto prezime – Tibervil.
VIDEO: Naočare engleskog komičara Erika Morkamba prodate za 23.000 evra
12.01.2025.•
0
Naočare engleskog komičara Erika Morkamba prodate su na aukciji za 20.000 funti (23.200 evra).
VIDEO: Kina dobila najduži tunel na auto-putu - dug je 22 km
12.01.2025.•
7
Novi najduži tunel na auto-putu na svetu, u kineskoj regiji Sinkjang, skratiće put na drugu stranu masiva Tjen Šan s tri sata na samo 20 minuta.
Padobranac greškom sleteo u kavez sa majmunima u zoo vrtu: "Dobro je da nije kod lavova"
12.01.2025.•
0
Neobičan incident dogodio se u jednom holandskom Zoološkom vrtu kada je padobranac greškom sleteo u kavez sa majmunima.
Kanadska policija objavila najgluplje pozive koje je dobila
12.01.2025.•
2
Policija u Saskačevanu u Kanadi objavila je popis "deset najboljih razloga zašto ne treba zvati hitnu službu" temeljen na pozivima iz 2024. godine.
Nekada popularan i zbog svoje niske cene: Koliko bi danas koštao "stojadin"?
12.01.2025.•
19
Zastava 101 ili popularnije "stojadin" je bio i ostao jedan od najprepoznatljivijih automobila jednog doba.
Stradivarijeva violina na aukciji, smatra se da će dostići 18 miliona dolara
11.01.2025.•
1
Violina iz 18. veka koju je izradio poznati italijanski majstor instrumenata Antonio Stradivari tokom svog "zlatnog doba" ide na aukciju sledećeg meseca.
Izdali upozorenje: Nemojte jesti svoju novogodišnju jelku
09.01.2025.•
3
Belgijska agencija za hranu izdala je neobično sezonsko zdravstveno upozorenje - nemojte jesti novogodišnju jelku.
Četiri vreće zlatnog i srebrnog novca 400 godina bile skrivene u crkvi
08.01.2025.•
4
Restauratori gotske crkve u Nemačkoj otkrili su blago skriveno u šupljoj nozi crkvene statue koje je bilo izgubljeno pre skoro 400 godina a koje se sastoji od četiri vreće zlatnog i srebrnog novca.
Grad "zabranio" stanovnicima da se teže razbole: Ne napuštajte dom, ne putujte, ne bavite se sportom
08.01.2025.•
0
Italijansko selo Belkastro zbog nepostojeće zdravstvene usluge zabranilo je svojim stanovnicima teška oboljenja, piše BBC.
Drevni "Točak duhova" u Siriji: Čemu je služio lavirint star oko 6.000 godina?
07.01.2025.•
1
Drevni lokalitet Rudžim el-Hiri ("Točak duhova") na Golanskoj visoravni u jugozapadnoj Siriji, predstavlja čudo od spomenika - za koji se smatralo da je prvobitno služio kao astronomska opservatorija.
Sredozemno more umalo nestalo, a onda počelo da raste po 10 metara dnevno
07.01.2025.•
1
Naučnici su identifikovali dve ključne faze u kojima se pre oko šest miliona godina odvijao proces poznat kao Mesinska kriza saliniteta, tokom kog je umalo došlo do isparavanja Sredozemnog mora.
VIDEO: Najstarija osoba na svetu - časna sestra od 117 godina
07.01.2025.•
4
Najstarija osoba na svetu je 117-godišnja Brazilka, časna sestra Ina Kanabaro, saopštila je organizacija LongeviQuest koja prati osobe starije od 100 godina širom sveta.
Četiri miliona dolara, "levo od Albukerkija": Prodaje se kuća iz serije "Breaking Bad"
05.01.2025.•
0
Kuća u američkom gradu Albukerki koja je postala poznata zahvaljujući američkoj TV seriji "Breaking Bad" ili "Čista hemija" oglašena je za prodaju za četiri milona dolara.
Crvena tuna prodata za skoro 1,3 miliona evra
05.01.2025.•
0
Crvena tuna prodata je u Japanu za skoro 1,3 miliona evra, tokom tradicionalne novogodišnje aukcije tune u Tokiju.
Najstrašnija i najmisterioznija bića srpske mitologije: Znate li kako se zovu?
04.01.2025.•
11
Srpska mitologija obiluje fascinantnim pričama i legendama o bićima koja su vekovima bila deo narodnih verovanja a ta bića su istovremeno uterivala strah u kosti i budila maštu naših predaka.
Nekadašnja disciplina za Ginisa: Koliko je najduže osoba izdržala bez spavanja?
03.01.2025.•
1
Postojao je period 1950-ih i 1960-ih kada je deprivacija sna bila u modi.
Komentari 1
Nada
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar