Skice Johana Keplera iz 17. veka rešile solarnu misteriju koja je mučila astronome

Nemački astronom Johan Kepler napravio je skice sunčevih pega 1607. godine na osnovu svojih posmatranja površine Sunca.
Skice Johana Keplera iz 17. veka rešile solarnu misteriju koja je mučila astronome
Foto: Pixabay
Vekovima kasnije, ovi pionirski crteži pomažu naučnicima da reše još jednu solarnu misteriju.
 
Iako se sve u Sunčevom sistemu okreće oko Sunca, naučnici tek treba da otkriju mnoge tajne naše zvezde, prenosi RTS.
Međutim, proučavanje varijabilnosti Sunca tokom vremena, uključujući solarne cikluse, moglo bi da odgovori na neka od najdugovečnijih pitanja o vatrenoj kugli i kako se ona menja.
 
Neka od tih pitanja se vrte oko solarne aktivnosti u 17. veku, što je bilo ključno vreme za proučavanje Sunca.
Astronomi su prvi put posmatrali sunčeve pege teleskopima 1610. U isto vreme, Sunce je pravilo neobičan prelaz u produženi period oslabljene aktivnosti. A Keplerove dugo zanemarene skice, jer su bili crteži, a ne teleskopska posmatranja, mogle bi pružiti ključne istorijske uvide.
 
Nova studija koja rekonstruiše okolnosti tokom kojih je Kepler pravio svoje crteže pojavila se 25. jula u The Astrophysical Journal Letters.
 
"Kepler je doprineo mnogim istorijskim otkrićima u astronomiji i fizici u 17. veku, ostavljajući svoje nasleđe čak i u svemirskom dobu. Ovde smo pokazali da su Keplerovi zapisi o sunčevim pegama za nekoliko godina prethodili postojećim teleskopskim zapisima iz 1610. Njegove skice sunčevih pega služe kao svedočanstvo njegove naučne oštroumnosti i upornosti u suočavanju sa tehnološkim ograničenjima", navodi glavni autor studije, Hisaši Hajakava, docent na Institutu za istraživanje životne sredine svemira i Zemlje Univerziteta Nagoja.
 
Burna aktivnost Sunca
 
Sunce prolazi kroz jedanaestogodišnje cikluse rasta i opadanja aktivnosti, poznate kao solarni ciklus. 
 
Trenutno, naučnici veruju da Sunce dostiže ili se približava solarnom maksimumu, godišnjem vrhuncu svoje aktivnosti za trenutni solarni ciklus, nazvan Solarni ciklus 25.
 
Solarni maksimum je obično povezan sa povećanjem broja sunčevih pega vidljivih na površini zvezde. Ove tamne oblasti, od kojih neke mogu dostići veličinu Zemlje ili veće, pokreću jaka magnetna polja Sunca koja se stalno menjaju.
 
Danas naučnici prate solarnu aktivnost koristeći podatke iz zemaljskih i svemirskih opservatorija, magnetne karte solarne površine i posmatranja UV spektra spoljašnje atmosfere Sunca.
 
Ali sam pokušaj posmatranja Sunca bio je težak podvig pre nekoliko vekova.
 
"Sunčeve pege su mogle da se primete golim okom kroz maglu, izmaglicu, dim od požara ili blizu izlaska ili zalaska Sunca kada zemljina atmosfera pomaže da se priguši sunčeva svetlost", objašnjava Mark Miš, istraživač u Centru za predviđanje vremenskih prilika i svemir Nacionalne uprave za okeane i atmosferu u Koloradu, koji nije bio uključen u novo istraživanje.
 
Kepler je koristio optičku spravu nazvanu kamera opskura (lat. camera obscura, mračna komora, tamna soba), i kroz malu rupu na poleđini instrumenta projektovao sliku Sunca na list papira i skiciro karakteristike koje je primetio. 
Međutim Kepler je pogrešno verovao da je uhvatio Merkur koji se kreće u orbiti oko Sunca u maju 1607, ali je 11 godina kasnije povukao svoj izveštaj i utvrdio da je primetio grupu sunčevih pega.
 
"Pošto ovaj zapis nije bio teleskopsko posmatranje, o njemu se raspravljalo samo u kontekstu istorije nauke i nije korišćen za kvantitativne analize solarnih ciklusa u 17. veku. Ali ovo je najstarija skica sunčeve pege u istoriji napravljena instrumentalnim posmatranjem i projekcijom. Shvatili smo da bi ovaj crtež sunčeve pege trebalo da bude u stanju da nam kaže lokaciju sunčeve pege i ukaže na fazu solarnog ciklusa 1607. godine kada smo uspeli da suzimo tačku posmatranja i vreme i rekonstruišemo nagib heliografskih koordinata – što znači pozicije karakteristika na površini Sunca – u tom trenutku", napominje Hajakava.
 
Ceo tekst čitajte OVDE.
  • savche

    24.08.2024 08:40
    Gramatika zapinje
    Kada neko pokušava da piše "naučni" tekst, trebao bi reč "ali" razdvajati zerezom i ne postavljati je na početak rečenice.
    Previše se raširila ta pojava kao i jel/jer i još mnoge druge nepravilnosti.
  • Marko

    17.08.2024 16:16
    Maculae in Sole apparentes
    A posle je došao tzv. Maunderov minimum...
    Kako god, Sunce će u narednim milenijumima polako gubiti tu aktivnost, i prolaskom miliona i miliona godina polako ostati bez pega.
    Sunce je već vremešna zvezda, na pola svog zvezdanog života.
    S obzirom da je površina Sunca, ovih dana izrazito bogata pegama i fakulama, možda bi bilo dobro da postavite neki tekst o bezbednom posmatranju Sunca.
    Do pre neki dan, neke pege su bile vidljive golim okom (uz upotrebu odgovarajuće zaštite), a bilo je i polarne svetlosti, što sve ukazuje na veliku aktivnost Sunca.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti