Istraživanje se bavilo pitanjem: Da li su politička uverenja određena i genetikom

Autor: Klix.ba

Zabava

29.09.2024.

22:56

Kako se formiraju lična politička uverenja? Da li su posledica detinjstva, već postojećih uverenja ili okolnosti u kojima smo odgajani?

Istraživanje se bavilo pitanjem: Da li su politička uverenja određena i genetikom

Foto: 021.rs

Da li je sve stvar socijalizacije ili priroda ima ulogu kroz DNK? Gde je u svemu tome mozak?

Naučnici su u poslednjih 50 godina ozbiljno istraživali korene političkih uverenja, i to podstaknuti usponom sociobiologije. Proučavanje biološke osnove političkih uverenja je omogućeno modernim sredstvima, kao što su skeneri mozga i sekvenceri gena. Reč je o polju koje napreduje, ali istraživanje biologije ponašanja nikada nije jednostavno.

To potvrđuje i studija objavljena prošle nedelje. Naime, istraživači u Grčkoj i Holandiji su magnetnom rezonancom pregledali skoro 1.000 Holanđana, koji su odgovorili na pitanja o svojim političkim uverenjima.

Studija je usledila kako bi se proverili rezultati male studije iz 2011. godine, a koju je naručio glumac Kolin Firt. Istraživanjem iz 2011. je utvrđeno da postoje strukturne razlike između mozga konzervativne i mozga liberalne osobe. Preciznije, utvrđeno je da konzervativci u proseku imaju veću amigdalu, deo mozga povezan s percepcijom pretnje, a da liberali u proseku imaju veći prednji cingularni korteks, deo mozga povezan s donošenjem odluka.

Međutim, poslednjim istraživanjem, kojim su bili obuhvaćeni Holanđani, nije primećeno da su liberalne osobe imale veći prednji cingularni korteks. Ipak, primećeno je da su konzervativne osobe imale malo veću amigdalu.

Važno je obratiti pažnju na uočene razlike. Koautor studije Stiven Šolte s Univerziteta u Amsterdamu otkrio je da je amigdala konzervativaca u proseku veća od amigdale liberala za jednu semenku susama. Ta razlika je tri puta manja od one koja je konstatovana istraživanjem iz 2011. Istraživači su ukazali da je rezultatima studije potrebno krajnje oprezno pristupiti kako bi se izbeglo podsticanje zabluda i stereotipa.

Šta onda to znači? Da li se oni s većom amigdalom osećaju ugroženije i zbog toga teže konzervativizmu ili se konzervativci osećaju ugroženije, pa zbog toga imaju malo veću amigdalu? Vodeći autor studije Dijamantis Petropoulos Petalas je naglasio da je nemoguće znati šta je uzrok, a šta posledica.

Jasno je da društveno okruženje najviše oblikuje politička uverenja. Ta uverenja se mogu pojaviti u detinjstvu, posebno kada deca imaju politički angažovane roditelje ili staratelje. Ideologija pojedinca nastavlja da se oblikuje sa školovanjem i sazrevanjem. Visoko obrazovanje je, kako piše list "Gardijan", dosledno povezano s liberalnijim uverenjima, posebno po pitanjima imigracije, ljudskih prava i rodne ravnopravnosti.

Možda je najintrigantnija uloga genetike. Studijama nad blizancima je utvrđeno da je ideologija nasledna s 40 odsto. To ne znači da je 40 odsto političkih uverenja oblikovano genetikom, a 60 odsto spoljašnjim faktorima.

"To vam zapravo govori u kojoj meri su razlike među ljudima oblikovane genetskim faktorima", ukazao je politikolog Aron Vejnšenk, profesor na Univerzitetu Viskonsin.

Naime, istraživači nisu mogli da pronađu "konzervativni" ili "liberalni" gen. Umesto toga, kako je istakao Tobajas Edvards s Univerziteta "Minnesota Twin Cities", geni deluju indirektno i ulogu ima to koliko je neko školovan, koliko zarađuje i inteligencija.

"Ne treba očekivati da postoji neki specifičan gen za liberalizam ili konzervativizam, već genetika indirektno utiče na druge osobine", objasnio je Edvards.

On i njegove kolege su ranije ove godine objavili da bi se genetika mogla koristiti za predviđanja političkih sklonosti, napomenuvši da je pitanje stranačke pripadnosti daleko složenije pitanje. Napomenuo je da među izvanredno inteligentima postoje i desničari i levičari.

Druga greška bi bila izjednačavanje inteligencije s racionalnim vrednostima i razmišljanjem.

"Kada se osvrnemo na prošlost, možemo videti da su inteligentne pojedince privukle različite i često kontradiktorne ideje. Intelektualci su flertovali s opasnim ideologijama i tiranskim režimima i bili su zavedeni. Mnogi pametni ljudi su verovali u ideje koje su potpuno glupe", podsetio je Edvards.

Teme

genetika geni

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

@R

29.09.2024 • 16:26

Imate pravo. Nažalost, to shvatih tek s 53 godine i još uvek umem da se upalim kao prskalica, radi me nepravda, ali se brzo išamaram. Setim se gde živim, s kim, jako žalim što ne odoh na vreme. Nadam se da moje dete hoće!

12 11 +1
R

29.09.2024 • 10:03

R

Sve kreće od kuce i porodice,onda kroz Školu i društvo u kojem se krećeš. Sada,sa ovim godinama i nekim iskustvom,mogu odgovorno napisati mladima,klonite se ljudi koji pričaju o religiji i politici jer ćete uništiti mladost,neki mogu vuci posledice i ceo život! Nema nista lepse od mladosti,treba samo otići na par dana u EU,i videti kako mladi tamo rasterećeno zive,uživaju u njoj,bice vam sve jasno i uvidicete,da ste samo protracili svoje najbolje godine života! Život je lep i jednostavan,ali neki ljudi ga komplikuju! Političari su interesna grupa,koja moze da ima koristi,samo ako zakomplikuje ljudima živote jer sve je novac i moć,i nista vise! Ko se primi,teško njeno ko ovo svati na vreme,blago njemu i njegovim potomcima!

12 8 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.