Novosadski oftalmolog: Dioptrija kod dece sve veća, sistematski, preventivni pregledi najbitniji

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Novi Sad

27.12.2021.

15:27 > 15:26

Sve više dece nosi dioptriju, a zahvaljujući prekomernoj upotrebi različite tehnologije i pojedinim drugim faktorima, ta dioptrija je sve veća.

Novosadski oftalmolog: Dioptrija kod dece sve veća, sistematski, preventivni pregledi najbitniji

Foto: Pexels

Problemi koji s vidom nastaju u dečijem uzrastu nisu naivni i zahtevaju blagovremenu reakciju roditelja.

To znači da nikako ne treba ignorisati poteškoće koje dete ima, a najčešće je reč o dalekovidosti ili kratkovidosti.

Zbog nemogućnosti da vidi, dete može da trpi tegobe, da nazaduje u školi, te da bude u opasnosti u neposrednoj sredini, a naročito u saobraćaju.

Deca nisu najspretnija u objašnjavaju tegoba kompleksnih poput vida, što dodatno otežava pravovremenu dijagnostiku. O dijagnostici i savremenim trendovima za 021.rs u edukativnom serijalu "Rastimo zdravo" govori specijalista oftalmologije u Domu zdravlja "Novi Sad" dr Spomenka Konstantinović.

Za početak, dr Konstantinović objašnjava da li je neophodno da bebe po rođenju imaju neki pregled vida, kao što imaju druge preglede.

"Jedina situacija kada postoji potreba da beba ode na oftalmološki pregled je kad govorimo o prevremeno rođenoj deci - tada se u Dečijoj bolnici analizira razvoj mreže vida. Najbitniji su nam zapravo sistematski, preventivni pregledi koji nisu obavezni, ali se savetuju. Naravno, tu su i pregledi nakon što roditelji primete neke probleme kod male dece poput zapinjanja o predmete, žalbi da ne vide, kada se isuviše približavaju da nešto vide, kada se napinju ili žale da ih boli glava", navodi primere naša sagovornica.

Kod starije dece se mogu javiti problemi prilikom čitanja, kao i pomenuta glavobolja, zamućenje vida i ostale tegobe koje definitivno, kaže dr Konstantinović, traže da dete pregleda oftalmolog. Pomenuti preventivni pregledi, koji uključuju i vid, savetuju se u određenim uzrastima dece.

"Dete bi trebalo da dođe na redovan sistematski pregled sa tri i po godine, potom sa šest i po godina (u predškolskom uzrastu) i sa 14 godina. Ukoliko se na tim pregledima zaključi da vid nije dobar ili da postoji neko skretanje očiju, odnosno razrokost, onda se dete šalje na specijalistički oftalmološki pregled kod nas", naglašava naša sagovornica.

Ona dodaje da su najčešći problemi u vidu kod dece takozvani poremećaji vidne oštrine - kratkovidost i dalekovidost - astigmatizam. Ovi problemi postaju vidljivi u školskom uzrastu, kaže dr Konstantinović.

"Dete u školi prvi put ima potrebu da nosi naočare budući da se tada javlja prva prava potreba za vidom na daljinu ili na blizinu. To ne znači da refleksivne greške tek tada nastaju - one su postojale i ranije, ali su pojačani i drugačiji zahtevi dece doveli do otkrivanja ovih problema. Uglavnom i roditelji ili neko iz okoline tada primeti da dete otežano vidi i tada dete dođe na pregled", pojašnjava novosadska doktorka, specijalista oftalmologije.

Na pitanje koliko se često dešava da dete ima potrebu, ali ne nosi naočare, dr Konstantinović kaže da je to, nažalost, relativno česta pojava.

"Mozak je tako koncipiran da će dete koje ima nejednaku dioptriju uvek više koristiti ono oko na kojem je dioptrija manja. To znači da će ono drugo oko postati 'lenje oko' i to nikako ne želimo. Takve scenarije lečimo posebnom korekcijom vida prilikom koje maksimalno štedimo oko s većom dioptrijom. To je jako bitno da se ne bi razvila slabovidost. Protiv slabovidosti se borimo tako što dete pravovremeno dođe na pregled i počne da nosi odgovarajuću dioptriju i naočare, ali ta borba ne može večno da se odigrava već samo dok je proces razvoja vida u toku", navodi naša sagovornica.

To znači da je isuviše kasno za tu borbu ukoliko se slabovidost otkrije tek u 15. godini života mlade osobe.

"Najčešći stav je da se vid razvija do sedme ili osme godine, ali mi smo primetili da dobijamo rezultate i kada lečimo decu uzrasta do 10 godina, barem do određene mere", napominje dr Spomenka Konstantinović u serijalu "Rastimo zdravo" na 021.rs.

Ona naglašava da se "minus" dioptrija neće popraviti, ali ni napredovati brže ili sporije u zavisnosti od toga koliko redovno dete nosi naočare.

"Sve zavisi od oštrine vida. Ako dete nosi naočare, vremenom će razviti punu oštrinu svog vida i sa dioptrijom. S druge strane, vidna oštrina se neće razviti u potpunosti ukoliko dete ne nosi naočare. Inače, 'minus' dioptrije su sada sve češće zbog korišćenja mobilnih telefona i druge tehnologije", kaže dr Konstantinović.

Na pitanje 021.rs da li deca mogu da nose sočiva, dr Spomenka Konstantinović pojašnjava da postoje deca koja su dobri kandidati za nošenje sočiva.

"Čak i mala deca u nekim slučajevima nose kontaktna sočiva, ali iz medicinskih razloga, ne iz estetskih razloga, kao kod odraslih. Dešava se da s naočarima u nekim slučajevima postižemo slabije rezultate nego sa sočivima budući da je dioptrija nekad kod dece toliko velika i različita na oba oka da nije moguće nositi naočare", navodi specijalista oftalmolog iz Doma zdravlja "Novi Sad".

U nastavku poslušajte emisiju u kojoj naša sagovornica, osim pomenutog, daje korisne savete svim roditeljima u vezi sa zdravim vidom kod mališana.

--------

Serijal "Rastimo zdravo" finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

@Vesna

27.12.2021 • 21:06

Podrzavam. Godinama sam nosila naocare i niko mi nije preporucio merenje ocnog pritiska. U 38. na sistematskom su mi utvrdili terminalni glaukom. Kaze dr da nema objasnjenja kako vidim.

7 0 +7
Marija

27.12.2021 • 18:37

Na žalost

Moja devojčica nosi naočare, na žalost, doktori u domu zdravlja su katastrofalni, prvo što je nemoguće zakazati pregled, drugo što pregled i otaljavaju... Zato idemo privatno, kao i za sve drugo što se tiče zdravstva!

19 1 +18
Vesna

27.12.2021 • 16:02

ocni pritisak

Ni na jednom od redovnih pregleda decjih oftalmologa se ne meri ocni pritisak. Na kraju se ispostavlja da veliki broj tinejdzera ima granicno visok ocni pritisak. Proveravajte i to dok ne bude kasno.

19 0 +19

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.