Klimatske promene i Novi Sad: Naš grad postaje topliji, evo šta treba da znate

Zoran Strika

strika@021.rs

Novi Sad

17.06.2024.

10:07

Godina 2023. bila je najtoplija godina u Srbiji od 1951. Međutim, bila je to najtoplija godina globalno. Ni Novosađani nisu izbegli tople dane.

Klimatske promene i Novi Sad: Naš grad postaje topliji, evo šta treba da znate

Foto: 021.rs

Klima Novog Sada se menja. U poslednjoj deceniji prosečna temperatura bila je gotovo 13 stepeni Celzijusa, RHMZ je većinu godina označio kao ekstremno tople.

U suočavanju sa posledicama klimatskih promena Novi Sad nije sam. Budućnost je to koju deli čitava planeta. Nevolja je, međutim, što se Srbija zagreva brže u odnosu na globalni prosek.

U ovom tekstu vam donosimo vodič za klimatske promene sa fokusom na Novi Sad. Kako se menja klima Novog Sada i na koje načine to utiče na njegove stanovnike, ali i šta vi možete da uradite kako biste olakšali život sebi i drugima.

Klimatske promene, jednostavno, predstavljaju promenu vremenskih prilika koje karakterišu planetu koju nastanjujemo. One su proizvod prirodnih i ljudskih aktivnosti - od vulkanskih i solarnih aktivnosti do sagorevanja fosilnih goriva, seče šuma, rada industrijskih postrojenja i poljoprivrede.

Postaje li Novi Sad topliji grad?

Najkraći odgovor bi glasio: "Da, postaje." No, pogledajmo o čemu se radi.

U Programu zaštite životne sredine Novog Sada za period od 2015. do 2024. godine navodi se da najveći vojvođanski grad ima umerenokontinentalnu klimu, što podrazumeva kišovita proleća, topla i suva leta, suvlje jeseni od proleća i hladne zime sa malo snega. Navodi se i da je, prema dugogodišnjim merenjima u Meteorološkoj stanici na Rimskim šančevima, srednja godišnja temperatura 11 stepeni Celzijusa.

Međutim, u periodu od 2014. do 2023, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, pet godina u Novom Sadu je imalo središnju temperatura vazduha iznad 12 stepeni, a ostalih pet iznad 13. Najtoplija je bila upravo prethodna, 2023, kada je srednja godišnja temperatura vazduha bila čak 13,9 stepeni Celzijusa.

U protekloj deceniji u Novom Sadu su zabeleženi najtopliji mart, jul, septembar i oktobar, drugi najtopliji jul, kao i prva zima u kojoj nije bilo ledenih dana. To su samo neke od stavki koji se mogu naći u godišnjim izveštajima RHMZ-a.

Pomoćnik direktora u RHMZ-u Goran Pejanović ukazuje na to da je srednja temperatura Novog Sada u periodu od 1961. do 1990. godine bila 10,9°C, te da je u sledećem tridesetogodišnjem periodu (1991-2020) porasla na 11,9°C.

"U kontekstu klimatskih promena koristi se period 1961-1990, tako se promena klime konstatuje u razlikama temperatura i padavina u odnosu na taj period. Prosečna temperatura Novog Sada u poslednjih 10 godina (2014-2023) iznosila je 13°C. Trendovi povećanja temperature su najviši u Evropi, a posebno zabrinjava zagrevanje na severu kontinentu (više od 2,5°C), gde smo svedoci topljenja kontinentalnog i morskog leda, smanjivanja glečera", kaže Pejanović.

Asistentkinja na Prirodno-matematičkom fakultetu dr Jelena Dunjić objašnjava da prosečne temperature nisu mnogo interesantne kada ih posmatramo u kontekstu svakodnevnih aktivnosti. Međutim, značajne su informacije da su toplotni talasi sve učestaliji i intenzivniji i da se očekuje nastavak tog trenda.

Prošle godine Novi Sad su pogodile superćelijske oluje i veliki deo javnosti se po prvi put susreo sa tim izrazom. Ipak, utisak je da je propuštena prilika da se ukaže na to da su takvi ekstremni događaji posledica globalnog zagrevanja.

U protekloj deceniji možemo da uočimo i pojedine ekstreme. Na primer, 25. maja 2015. prevaziđen je dnevni maksimum padavina u Novom Sadu, a prethodno smo imali peti najsušniji april u Novom Sadu. Tokom 2017. zabeležen je najveći broj tropskih noći, a 2023. je bilo najviše tropskih dana - tokom jeseni. A onda, opet, u martu 2018. izmerena je najniža dnevna temperatura u poslednjih 30 godina - 20,3°C. Postavlja se pitanje, kako da tumačimo sve ove "rekorde"?

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine, 2022, Digitalni atlas klime i klimatskih promena Republike Srbije

"Lični stav je da pojedinačne ekstremne događaje ne posmatramo u kontekstu klimatskih promena. Međutim posmatrajući duži vremenski period i imajući u vidu da se ekstremni događaji (ekstremne temperature, suše, količine padavina) dešavaju sve češće i sve ih je teže predvideti, jasno je da se posledice klimatskih promena neposredno osećaju i u Novom Sadu. Uzmimo za primer toplotne talase, podaci pokazuju da su se pre 2000. godine javljali dva do četiri puta u najtoplijim letnjim mesecima, julu i avgustu, a u poslednjih 20-ak godina se javljaju od juna do septembra, u češćim intervalima i sa jačim intenzitetom", objašnjava Dunjić.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine, 2022, Digitalni atlas klime i klimatskih promena Republike Srbije

Urbanizacija kao faktor zagrevanja

Razlozi zagrevanja vazduha u gradovima su različiti, kao što su u njima koriste prirodni i veštački materijali za izgradnju infrastrukture i objekata različite namene, visine, gustine i slično.

Kako objašnjava dr Jelena Dunjić, raznovrsnost materijala utiče na različitu sposobnost površina da apsorbuju, reflektuju i emituju zračenje, prihvataju, prenose i zadržavaju toplotu i vlagu.

"Često se u izrazito gusto izgrađenim delovima gradova javlja fenomen urbanog ostrva toplote koji je zabeležen i u Novom Sadu, a označava razliku između temperatura u delovima grada koji su manje urbanizovani u odnosu na one koji su više urbanizovani. Orijentacija objekata i ulica utiče na strujanja vazduha i mogu doprineti zadržavanju toplote u pojedinim delovima grada, dok nedostatak zelenih površina ima uticaj na smanjeni termalni komfor", ukazuje naša sagovornica.

Proteklih godina se upravo urbanizacija uspostavila kao jedna od glavnih tema u Novom Sadu. Uglavnom se o tome govori u kontekstu neodgovarajuće infrastrukture, prenaseljenosti ili sve intenzivnijeg saobraćaja, a ređe se ovo pitanje smešta u domen zagrevanja vazduha. Ipak, mediji tokom tropskih letnjih dana objavljuju snimke ljudi koji su merili temperaturu betona u samom centru grada.

Jelena Dunjić poručuje da udeo stanovništva u gradovima raste i da podaci pokazuju da će do 2050. gotovo 70 odsto svetske populacije živeti u urbanim sredinama. Sve to će zahtevati nove zgrade, nove poslovne prostore.

"Po pravilu su gradovi topliji od okoline i taj fenomen je poznat kao urbano ostrvo toplote. Na zadržavanje toplote u gradovima utiču već spomenuti faktori poput materijala koji se koriste u izgradnji objekata i infrastrukture, izmenjene konfiguracije terena, manjka zelenih površina, itd. Ono što dodatno opterećuje gradove u pogledu zadržavanja toplote jeste takav tip izgradnje koji ne ostavlja dovoljno prostora za zelene površine, dominacija nepropustljivih materijala koje sprečavaju apsorpciju atmosferskih padavina, visoka spratnost i gustina izgradnje, koji sprečavaju strujanje vazduha koje bi omogućilo rashlađivanje prostora između objekata unutar urbanih kanjona. U cilju adaptacije urbanih sredina na klimatske promene, danas je aktuelan koncept klimatski senzitivnog urbanog dizajna koji uključuje različite intervencije i rešenja koja omogućavaju veću otpornost gradova na ekstremne pojave i bolji kvalitet života u njima", objašnjava Dunić.

Toplotna ostrva i urbane poplave

Istraživači sa Prirodno-matematičkog fakulteta u svojim istraživanja koriste koncept lokalnih klimatskih zona kako bi mogli da uporede gradske celine sa sličnom strukturom i odnosom izgrađenih i prirodnih elemenata.

"Ova istraživanja, zasnovana na merenjima su pokazala da se javljaju razlike između manje urbanizovanih delova grada sa dominantnim zelenim površinama i više urbanizovanih delova grada poput Grbavice i do 8-9 stepeni, naročito tokom noći kada se na Grbavici zadržava značajan deo toplote. Limani i Novo naselje imaju tendenciju značajnog zagrevanja tokom dana tokom toplotnih talasa, dok su daleko prijatniji tokom večeri i tokom noći", ukazuje Dunjić.

Još jedna posledica koja je kombinacija promene klime i urbanizacije jesu i takozvane urbane poplave. Grad Novi Sad je početkom juna 2024. adresirao i ovaj problem. Kako je saopšteno, grad je spreman da reaguje u slučaju elementarnih nepogoda u letnjem periodu, odnosno u slučaju potencijalni opasnosti od izlivanja voda drugog reda i "urbanih poplava" prouzrokovanih unutrašnjim vodama.

Pogrešno se misli da zbog klimatskih promena ima manje kiše. Količina kiše koja u toku jedne godine padne ne menja se znatno, ali se menja njen "raspored", odnosno nakon dugog sušnog perioda dolazi do velikih padavina u kratkom vremenskom roku. U takvim situacijama imamo poplavljene delove grada, ljudi plivaju Jevrejskom ulicom, a u strmim prigradskim predelima imamo i bujice.

U Vodiču za održive stambene zajednice u Novom Sadu "Zelena rešenja", koji je ove godine objavio Pokret gorana Novog Sada, naučna savetnica u proučavanju zemljišta na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Jordana Ninkov piše da u nekoliko sati količina kiše koja padne može da bude jednaka ili veća od ukupne količine koja bi pala za mesec dana. I često se misli da je glavni krivac za poplavljene ulice atmosferska kanalizacija, ali Ninkov ističe da koliko god kanalizacija bila efikasna, ona ne može da odvede "odvede ovako iznenadnu i veliku količinu vode". Iz tog razloga je izuzetno važno zemljište.

"Grubo računato, jedan kubni metar zdravog zemljišta može da upije oko 240 litara vode. To znači da bi površina od samo 100 kvadrata oko jedne zgrade mogla da upije čak 50.000 litara ili 50 kubnih metara vode (do dva metra dubine). Ovaj primer je računat u nekom idealnom slučaju, ali je dobra ilustracija moći drenaže zemljišta. Često su građani u zabludi misleći da su urbane poplave posledica lošeg projektovanja atmosferske kanalizacije, dok je istina da su one posledica sve većeg betoniranja gradskih površina i klimatskih promena. Mnogi gradovi širom sveta su zbog ovog problema promenili standarde za popločavanje urbanih prostora, uvodeći propusne betonske površine na trotoare i polupropusne podloge (poput perforiranog betona) na parkinzima, kako bi omogućili da kišnica prodre u zemlju", navodi Ninkov u "Zelenim rešenjima".

Kako visoke temperature utiču na nas?

Klimatske promene na različite načine utiču na našu svakodnevnicu. Građani Novog Sada se sve češće suočavaju sa situacijom da prilikom nevremena deo grada, a posebno stanari viših spratova u zgradama, ostaju bez vode. Nadležni nisu objašnjavali zbog čega se ovo dešava, ali su građani počeli da se prilagođavaju novim uslovima.

Ovo podrazumeva češće praćenje vremenske prognoze, upozorenja RHMZ-a, kao i praćenje satelitskih snimaka koji pokazuju koliko brzo se oluja kreće ka gradu, dok na osnovu veličine procenjuju koliko će trajati. Oni koji očekuju da tokom nevremena ostanu bez vode moraju da se snalaze, pa se prave zalihe pijaće vode ili vode koja će se koristiti za kupanje u slučaju da se vodosnabdevanje ne normalizuje ubrzo.

To je samo jedan u nizu primera koji pokazuje kako ljudi moraju da se prilagođavaju, iliti snalaze, u novonastalim okolnostima. Rast temperatura pogađa sve, od industrije, preko poljoprivrede, do toga kako se osećamo u toku dana.

U specijalnom izveštaju o globalnom zagrevanju od 1,5 stepen Celzijusa Međuvladinog panela za klimatske promene, navodi se da se očekuje da svako povećanje globalnog zagrevanja utiče na ljudsko zdravlje, donoseći primarno negativne posledice.

Jelena Dunjić objašnjava da zagrevanje, a pogotovo ekstremne temperature imaju različite uticaje:

Od lakših uticaja poput smanjenog termalnog komfora, kada se osoba ne oseća prijatno u vanjskoj sredini tokom većeg dela dana, naročito ukoliko je neophodno provesti određeni broj sati na otvorenom, bez hlada.

Ukoliko je izloženost svakodnevna kao što je slučaj sa pojedinim zanimanjima koja se obavljaju na otvorenom u periodima velikih vručina, tada su uticaji daleko od bezazlenih i mogu izazvati zdravstvene probleme.

U periodima tropskih noći (kada se minimalna temperatura ne spušta ispod 20 stepeni) organizam ima smanjenu sposobnost da se prirodno rashladi u vreme koje je za to predviđeno, tokom noći, što takođe ima uticaja na zdravlje ljudi.

Već se dosta govori o uticaju visokih temperatura na kardio-vaskularne bolesnike kojima ovakve temperature nikako ne prijaju.

Treba ukazati i na to da JKP "Vodovod i kanalizacija" sada već godinama apeluje na Novosađane da u danima ekstremnih vrućina racionalno troše vode.

"Tokom letnjeg perioda, kada su temperature visoke, veća je i potreba za pijaćom vodom. Dnevno grad i prigradska naselja koja su na našem sistemu vodosnabdevanja troše u proseku između 100 i 110 miliona litara. Kada su temperature visoke, ta potrošnja se uveća i za više od 30 odsto", naveli su u junu 2024. u "Vodovodu”.

U "Vodovodu" ističu da voda nije neiscrpan resurs, te da ne žele da zamisle scenario koji bi se desio ukoliko bi Novi Sad ostao bez ovog dragocenog izvora života.

"U godinama pred nama, moramo da radimo na svesti pojedinaca i ubedimo ih da je važno da štedimo pijaću vodu i da je koristimo isključivo za njenu osnovnu namenu – piće, kuvanje i higijenu. Neracionalna potrošnja je evidentna, pogotovo u večernjim satima kada je većina korisnika kod kuće", ističu nadležni.

Javno preduzeće podseća da pijaću vodu ne treba koristiti za zalivanje betonskih i travnatih površina, za navodnjavanje i punjenje bazena, jer takvi nesavesni postupci mogu ozbiljno da ugroze vodovodni sistem.

Uticaj na poljoprivredu

Prema zvaničnim podacima, Grad Novi Sad raspolaže sa više od 42.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Grad je okružen prigradskim naseljima u kojima je dominantna privredna grana poljoprivreda.

Upravo iz ovog razloga uticaj globalnog zagrevanja na Novi Sad mogao bi da dobije dodatnu, poljoprivrednu dimenziju. Kakva šteta po celokupno društvo može da nastane pokazalo se 2012. godine kada je procenjeni gubitak zbog suše bio čak dve milijarde dolara, uz upola manji prinos.

Redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu dr Vladimir Đurđević kaže da je prva važna stvar koju bi trebalo da znamo ta da je učestalost letnjih suša udvostručena.

Najpre, u toku leta imamo manje ravnomerno raspoređenih padavina, a potom zbog viših temperatura voda brže isparava. Kada se te dve komponente ukombinuju, onda se dobija veća učestalost suša.

"Ovaj trend može direktno da se poveže sa tim što je planeta danas toplija nego ranije. Da nije došlo do zagrevanja, broj suša bi bio upola manji. Kako sve to utiče na poljoprivredu videli smo 2012. godine, kada je u Vojvodini prinos kukuruza bio za 50 odsto manji, a šteta je procenjena na dve milijarde dolara. Treba imati u vidu da je kukuruz deo našeg izvoza, kada je prinos dobar mi možemo da zaradimo između 500 i 600 miliona evra. Dakle, vi već sada imate jedan značajan uticaj na nešto što je merljivo, a to je naša ekonomija", objašnjava Đurđević.

Đurđević našu budućnost vezuje za implementaciju Pariskog sporazuma, prema kojem bi rast globalne temperature trebalo da ostane ispod 2 stepena Celzijusa, uz napore da se ograniči na 1,5°C.

"Ako sada imamo dve jake i dve slabe suše u toku jedne decenije, onda ćemo do 2050. imati do dve-tri jake suše i tri slabe tokom decenije. To je ozbiljan impakt na poljoprivrednu proizvodnju, posebno na kulture koje zavise od direktne količine vlage zemlje. Neke kulture su više otporne, poput pšenice. Dakle, postavlja se pitanje kako da poljoprivreda odgovori na izazove. Jedan odgovor je povećanje površina koje se navodnjavaju, ali se postavlja pitanje možemo li to da uradimo u tim razmerama tako da neutrališemo sušu. Ja mislim da je to nemoguće, izuzetno je skupo i infrastrukturno teško da ćemo celu Vojvodinu navodnjavati. Treba da se razmišlja u pravcu promene poljoprivredne strukture proizvodnje, postoje li kulture koje su otpornije na sušu. Takođe, kako su zime toplije i imamo više toplih dana tokom godina, treba razmišljati o promeni kalendara, o tome da sezona počinje ranije. Mi ćemo sigurno trpeti u budućnosti, a obim posledica zavisi od toga da li će se neko baviti problemom", upozorava Đurđević.

U periodu od 2071. do 2100. godine može se očekivati značajan pad prinosa kukuruza, dok će povećana temperatura i nedostatak padavina smanjiti koren repe, a samim tim i proizvodnju šećera po hektara.

Ono sa čim će poljoprivrednici u budućnosti takođe morati da se bore jesu i štetočine, jer se očekuje migracije termofilnih insekata, ali i povećanje broja njihovih generacija. Tako, na primer, do 2030. proizvodnja šećerne repe može da se suoči sa sve većim negativnim efektima napada štetnih organizama kojima pogoduju topliji klimatski uslovi, pogotovo štetočina. Sporost i dugotrajnost procesa klijanja može dovesti do veće učestalosti napada larvi vrste Agriotes spp, dok će više temperature uticati i na bržu akumulaciju toplote potrebne za pojavu žižaka na šećernoj repi, navodi se u publikaciji "Zagrevanje useva - kako odgovoriti?" iz 2015. godine.

O uticaju klimatskih promene na poljoprivredu možemo da čitamo i u studiji Socio-ekonomski aspekti klimatske promene u Srbiji. U ovom dokumentu koji je 2019. objavio UNDP, ukazuje se na to da će klimatske promene najviše uticati na prinos kukuruza, ali i pšenice, šećerne repe, soje i vinove loze.

"Istovremeno, smanjenje prinosa znači i smanjenje prihoda, posebno u slučaju malih poljoprivrednih proizvođača i sezonskih radnika. Međutim, ne može se isključiti ni uticaj na celokupno stanovništvo kroz smanjenje dostupnosti hrane, a naročito na siromašniji deo stanovništva zbog mogućeg rasta cena hrane. Proizvodnja žitarica čini oko 50% ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i ima udeo od 6,3% u ukupnom BDP-u Srbije. Dakle, svako smanjenje prinosa, posebno žitarica, ima primetan uticaj na BDP Republike Srbije, tj. na njegove projekcije u budućnosti", navodi se u ovoj studiji.

Uticaj na biodiverzitet

"Gradska toplotna ostrva često pojačavaju uticaj toplotnih talasa u gradovima. Predviđa se da će se rizici od nekih vektorskih zaraznih oboljenja, kao što su malarija i denga groznica, povećati ukoliko se temperatura zagrevanja povećava sa 1,5°C na 2°C, uključujući potencijalno premeštanje u njihovom geografskom opsegu", navodi se u izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama.

A neke promene su već tu.

Početkom marta 2024. godine "Ciklonizacija" je saopštila da su zbog natprosečno visokih temperatura za februaru i početak marta ranije startovali sa sistematskom akcijom zaštite zdravlja građana od krpelja. Ukazali su na to da tretmani iz godine u godinu počinju sve ranije, a u 2024. čak tri nedelje ranije u odnosu na početak iz 2023. A i te 2023. tretmani su počeli desetak dana ranije nego 2022.

"Sada je već izvesno da nam se klima promenila i da već godinama uzastopce imamo izuzetno blage zime, rana proleća i letanje temperature u kasnim jesenjim mesecima", poručuju u "Ciklonizaciji".

Ne treba posebno ukazivati na to da komarci mnogima idu na živce. "Ciklonizacija" je u 2023. prve tretmane protiv komaraca imala krajem aprila, a nastavili su se do septembra. Krajem avgusta saopštili su da situacija sa komarcima koju su imali u tom trenutku nije zabeležena u poslednjih 50 godina. Do povećanja broja komaraca došlo je zbog dugog perioda obilnih padavina i superćelijskih oluja, kao i nedavnih poplava u regionu.

"Upravo ove poplave dovele su u prethodnim nedeljama do visokog vodostaja Dunava koji je napunio i aktivirao izvorišta rečnih komaraca. Posle povlačenja, uz visoke temperature vazduha, dobili smo hiperprodukciju komaraca na ogromnim površinama", naveli su tada u "Ciklonizaciji".

Prošlogodišnja situacija sa komarcima ukazala nam je na jedan dobar i jedan loš primer reagovanja. Građani Sremskih Karlovaca krajem avgusta bili su prepušteni na milost i nemilost komarcima zato što lokalna samouprava nije dobro planirala budžet i ispostavilo se da su sve novce za zaštitu istrošili do tog trenutka.

Nasuprot tome, stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta su pokazali da se može reagovati i proaktivno, pa su u okviru projekta planirali ispuštanje čak 800.000 sterilnih komaraca. Razlog je taj što bi se ispuštanjem ovakvih komaraca njihov broj zapravo smanjio.

"Dakle, ako se ženka sparila sa sterilnim mužjakom, neće produkovati potomstvo, polagaće isključivo sterilna jaja, dok sterilni mužjak može da se pari sa više ženki. Otpuštanje sterilnih mužjaka je potpuno bezbedno za životnu sredinu, mužjaci ne bodu već se hrane nektarom, mednom rosom i drugim slatkim materijama u prirodi, a mužjaci se sterilišu X ili rendgen zracima, nisu radioaktivni i nema nikakve opasnosti od bilo kakvih pojava opasnih za ljude", objasnila je u julu 2023. za 021.rs prof. dr Aleksandra Ignjatović Ćupina, entomološkinja sa Departmana za fitomedicinu i zaštitu životne sredine.

Dr Vladimir Đurđević objašnjava da se klimatske zone pomeraju od juga prema severu i da samim tim u naše krajeve dolaze vrste koje su karakteristične za topliju klimu.

"Primer su tigrasti komarci koji mogu da prenose bolesti i viruse među ljudima. I u prošlosti imali slučajeve da budu pronađeni kod nas, ali je stvar bila u tome što nisu doleteli, nego su dolazili transportom, bilo ih je malo i potom bi zime bile dovoljno jake da ih ubije. Sada kada su zime toplije, oni mogu da prežive, a onda imamo situaciju da u toku leta imamo više generacija insekata. Praktično, vi dobijate novog komšiju kojem odgovaraju vremenski uslovi. Ali nisu to samo insekti koji su važni za ljude zbog bolesti koje prenose, već imate i štetočine i patogene koji napadaju biljni svet, poljoprivredne useve, a na kraju i sama priroda, ekosistemi, počinje da se susreće sa vrstama sa kojima se ranije nije suočavala, pa je i to jedna vrsta pritiska na prirodu", objašnjava Đurđević.

Šta ja mogu da uradim?

Vlada Srbije usvojila je prošle godine Program prilagođavanja na izmenje klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine. U ovom dokumentu se na više od 240 strana detaljno objašnjava na koje načine klimatske promene utiču na razne segmente našeg društva.

Između ostalog, predviđa se i niz mera koje bi trebalo da se sprovedu u osmogodišnjem periodu ne bi li se posledice ublažile. Mere se odnose na niz stvari, od jačanja kapaciteta za pravovremeno informisanje o klimatskim i vremenskim uslovima, preko programa podrške za lokalne samouprave u prilagođavanju na klimatske promene kroz jačanje zelene infrastrukture, do poboljšanja spremnosti građana na vremenske i klimatske ekstreme.

Portal Klima101.rs odgovara na pitanje "Šta ja mogu da uradim?" u kontekstu klimatskih promena. Trebalo bi, izgleda, početi sa promenom sopstvenih navika.

Ukazuju na to da treba da što više pešačimo i vozimo bicikl, umesto da se vozimo automobilom, da što bolje izolujemo sopstvene domove i da se trudimo da trošimo što manje energije. Jedan od saveta je i da se jede manje mesa. Trebalo bi, poručuju, da "glasamo novčanikom", odnosno da podržimo one kompanije koje se trude da smanje svoj uticaj na klimatske promene.

Odlični saveti mogu se pronaći i u vodiču za održive stambene zajednice u Novom Sadu "Zelena rešenja", koji je objavio Pokret gorana Novog Sada. U ovom vodiču možete da pronađete savete o tome kako da poboljšate klimatsku ugodnost u svojoj zgradi i stanu, koje boje zidova/fasada i staklene površine zidova utiču na povećanje temperature vazduha u zgradama i stanovima, ali i šta vi možete da uradite da biste poboljšali kvalitet vazduha u zgradi i stanu.

Docent iz oblasti urbane hidrometeorologije na Univerzitetu u Vageningenu u Holandiji dr Dragan Milošević savetuje i koje biljke možete da postavite u vašem stanu ili zgradi kako biste poboljšali kvalitet vazduha, to su: palma areka, zlatna puzavica (drvo novca), dracena, sanseverija (zmijska biljka).

Dr Jordana Ninkov u ovom priročniku takođe odgovara na pitanje šta sami možemo da uradimo, a prvi savet je taj da se sa površina u privatnom vlasništvu stambenih zajednica ukloni beton, kao i da se pokrenu inicijative za popločavanje parking mesta propusnim perforiranim podlogama na javnoj površini (ovakvi parkinzi se mogu pronaći na Novom naselju i Limanu). Dr Ninkov ukazuje i na urbano baštovanstvo, nešto što u Novom Sadu još uvek nije zaživelo, a pitanje je i da li će postojati volja lokalne samouprave da pokrene takav projekat.

Inicijative dolaze, naravno, i iz obrazovnih ustanova. Tako dr Jelena Dunjić objašnjava da su kroz projekat "GreEnergy" postavili 400 kvadratnih metara zelenog krova i 80 kvadratnih metara zelenog zida sa solarnom elektranom, a da su potom u nastavku instalirali i 70 kvadrata unutrašnjeg zelenog zida na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo na PMF-u u Novom Sadu.

Ona objašnjava da će članovi "Istraživačke grupe za urbanu klimu" u naredne dve godine realizovati još dva međunarodna projekta sa ciljem da koncept zelene energije i vraćanja prirode u gradove bude još prisutniji u Novom Sadu.

"Kroz 'Creatgreen' projekat ćemo kreirati alatke koje će pomoći da se uveća iskoristivost kapaciteta obnovljivih izvora energije. U našem slučaju, naša platforma će pružati podatke kolika je maksimalna iskoristivost solarnih panela na nekoj mikrolokaciji u odnosu na klimatske uslove i trenutni kvalitet vazduha. Kroz 'Interclim' projekat stvaramo nove koncepte zelene infrastrukture koje će biti korisni na javnim površinama u smislu ublažavanja visokih temperatura, zaštite od vremenskih nepogoda i sl. Kroz ovaj projekat ćemo kreirati i instalirati potpuno nova zelena rešenja (zelene sobe) koje će se prvi put primeniti u Novom Sadu i Osijeku na javnim površinama. Oba projekta su fokusirana na lokalne zajednice i ljude koji žive u gradovima i ova rešenja treba da pomognu da se naši sugrađani osećaju zadovoljnije", zaključuje Dunjić.

(Projekat „Jačanje uloge medija u suočavanju sa klimatskom krizom“ se realizuje iz sredstava projekta SMART Balkans – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan koji realizuju Centar za promociju civilnog društva (CPCD) iz Bosne i Hercegovine, zajedno sa partnerskim organizacijama iz Albanije – Institut za demokratiju i medijaciju (IDM) i Severne Makedonije – Centar za istraživanje i kreiranje politike (CRPM) koji finansira Norveško Ministarstvo spoljnih poslova.

Projekat sprovodi Novosadska novinarska škola uz podršku partnerskih organizacija – Albanskog medijskog instituta, Fondacije Mediacentar, Crnogorskog medijskog instituta i Makedonskog instituta za medije.)

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

GLOBALNO ZAGREVANJE klimatske promene

Komentari 15

Hronološki Najpopularniji

MV

21.06.2024 • 14:15

Javne cesme

U celom gradu nema dva mesta na kojem moze da se osvezi tekucom vodom. Nego lepo u prvi kafic, lokal pa kupi vodu ako ti je do vode. Strasno!

6 1 +5
Elena

21.06.2024 • 09:22

Komsije

Ja sa salajke,pa gledam kako ovi kod bivse "slatke kuce"izbetonirase sve okolo(a to bi trebalo da je zelena povrsina)I pitam se sta bi se desilo kada bi svi ljudi iz Zliciceve izbetonirali sve do ceste,posekli drvece...E to urbanisti ili neko drugi dozvoljava ovim bahatima I nedodirivima da rade sta hoce.Tko ce njima stati na put.Sta se dozvoljava rusenja celih ulica da bi se gradile te zgradurine ,pa mi bar imamo prostora da se sirimo.

4 2 +2
V

17.06.2024 • 16:32

Možda još koju crkvu od 1000m2 umesto zelene površine? Ili neki Galens od par hiljada kvadrata?
To će sigurno pomoći.

28 30 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.