Kako Novi Sad planira da se bori protiv klimatskih promena: Grad sve topliji, stigle su i mere

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Novi Sad

26.06.2024.

15:15 > 14:53

Grad Novi Sad razvio je Akcioni plan za održivu energiju i klimu (SECAP).

Kako Novi Sad planira da se bori protiv klimatskih promena: Grad sve topliji, stigle su i mere

Foto: 021.rs

Ovim planom projektuju se načini smanjenja emisije ugljen-dioksida, prilagođavanje klimatskim promenama i smanjenje energetskog siromaštva.

Cilj plana jeste da predložene mere ublažavanja rezultiraju smanjenjem emisije ugljen-dioksida na području jedinice lokalne samouprave za najmanje 40 procenata u 2030, u odnosu na referentnu 2018. godinu.

Akcioni plan (SECAP), inače, naći će se pred odbornicima Skupštine Grada Novog Sada u petak, 28. juna.

Kako piše u samom dokumentu, on predstavlja jedinstvenu inicijativu usmerenu za borbu protiv klimatskih promena, jačanje otpornosti i obezbeđivanje pravedne raspodele održivih energetskih resursa. Do sada su samo Beograd i Zlatiborski okrug razvili SECAP, a ovaj projekat Evropske klimatske inicijative obuhvata lokalne samouprave Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije.

Šta utiče na klimu u Novom Sadu?

S obzirom da ne postoje podaci o količini emitovanog metana i azot-oksida na teritoriji Grada Novog Sada, kao referentni gas u ovom Akcionom planu izabran je ugljen-dioksid.

Kako se navodi, ugljen-dioksid najintenzivnije emituje sektor zgrada za individualno stanovanje, a za njim sledi i saobraćaj, kao i javne ustanove.

Najveća emisija zabeležena je usled potrošnje električne energije, kao i za grejanje ili hlađenje, korišćenje dizel goriva i sagorevanje prirodnog gasa.

Sve od navedenog utiče na uslove života stanovništva, što dalje utiče i na njihovo zdravlje.

U dokumentu se navodi da stanovništvo u gradskoj sredini najčešće svedoči toplotnim talasima, koji su intenzivniji usled klimatskih promena. Samim tim, građani su izloženi povećanom riziku od hroničnih bolesti, pre svega kardiovaskularnog i respiratornog sistema.

Takođe, usled sušnih perioda beleži se i povećan nivo alergena u vazduhu, "a kako je polenska alergija okarakterisana kao oboljenje koje u poslednjih nekoliko godina gotovo da poprima epidemijski karakter, veoma je značajan njihov uticaj na javno zdravlje". Uticaj na ovo ima svakako i loš kvalitet vazduha, odnosno zagađenje.

Klimatske promene mogu uzrokovati i ekstremne padavine i poplave, požare, suše i slično, što sve dalje utiče na zdravlje ljudi.

Koje su mere?

SECAP za Grad Novi Sad predviđa ukupno više od 20 mera kao "korak ka održivoj i otpornijoj budućnosti". Ovaj plan podeljen je u tri celine - mere za ublažavanje klimatskih promena, odnosno smanjenje emisije ugljen-dioksida, potom za prilagođavanje promenama, ali i smanjenje energetskog siromaštva.

Tako se za mere ublažavanja klimatskih promena predlaže 11 tačaka usmerenih i na smanjenje emisije ugljen-dioksida u različitim sektorima.

Jedna od ključnih mera je energetska sanacija postojećih stambenih objekata, odnosno rekonstrukcija starijih struktura i fasada zgrada prema savremenim standardima.

"Istorijski gledano, mnoge stambene zgrade u Novom Sadu su građene bez mnogo pažnje o energetskoj efikasnosti, što je rezultiralo visokom potrošnjom energije i pratećim emisijama gasova staklene bašte. Međutim, sa rastućom svešću o klimatskim promenama i važnosti održivog razvoja, uloženi su napori da se ovo pitanje reši", navodi se u planu.

Dodaje se da je energetska efikasnost u Srbiji, pa tako i u Novom Sadu, veoma niska i da je skoro dve trećine građevinskog fonda staro više od 50 godina i loše održavano.

"Pošto se 60 odsto energije koja se koristi u zgradama koristi za grejanje i hlađenje, poboljšanjem omotača zgrada potrošnja energije za grejanje prostora zgrada, kao i za hlađenje, može se značajno smanjiti", dodaje se u planu.

U SECAP-u je odmah i prikazana procenjena vrednost određenih mera, pa se tako za ovu navodi da bi iznosila oko 2,4 milijardi evra.

Dodatno, s obzirom da su stambene zgrade u privatnom vlasništvu, većina investicionih troškova trebalo bi da bude pokrivena sopstvenim sredstvima građana, ali se ostavlja prostor za razvijanje neke vrste subvencionisanja ovakvih projekata.

Planira se i izgradnja biogasnog postrojenja za proizvodnju električne energije, koja bi se koristila za gradsku potrošnju, odnosno javne zgrade, rasveta, transport, dok se proizvedena toplota može koristiti može koristiti za komercijalne potrebe, odnosno sušenje poljoprivrednih proizvoda, plastenici i tako dalje.

Glavne sirovine za postrojenje mogu biti poljoprivredni ostaci (tečno đubrivo, izmet na farmi, silaža itd) ili nusproizvodi prerađivačke industrije (otpadna hrana, obrana mast, melasa, surutka). Procenjena vrednost izgradnje postrojenja bi bila oko 18 miliona evra, a izradila bi se po principu javno privatnog partnerstva.

Takođe, planira se izgradnja polja solarnih kolektora neposredno uz postojeću vrelovodnu infrastrukturu, a procenjeno je da bi koštala oko 91 milion evra.

"Solarno-termalna tehnologija podrazumeva prikupljanje solarne energije tokom leta kroz polja solarnog kolektora, akumulaciju energije u sezonskim skladištima i korišćenje uskladištene toplotne energije za daljinsko grejanje putem apsorpcionih toplotnih pumpi", objašnjava se u tekstu Akcionog plana.

Zamena vozila javnog gradskog prevoza novim vozilima sa niskom emisijom štetnih gasova još jedna je od mera. U dokumentu se navodi da u sistemu JGSP "Novi Sad" ima više od 220 autobusa, a da oko 100 i dalje koristi dizel kao pogonsko gorivo.

Cilj ove mere jeste da do 2030. bude zamenjeno 50 ovakvih autobusa sa istima koji koriste kompromovani prirodni gas kao pogonsko gorivo, koje emituje manje gasova sa efektom staklene bašte od dizel autobusa. Procenjeno je da bi za ovu meru trebalo da bude izdvojeno manje od 16 miliona evra.

Isto tako, jedna od ključnih mera jeste i energetska sanacija objekata javnih institucija poboljšanjem omotača zgrada, sistema hlađenja i grejanja i uvođenjem obnovljivih izvora energije (solarni sistemi na krovovima zgrada). Procenjeno je da bi troškovi iznosili oko 108 miliona evra.

Zamena kotlova i peći u porodičnim kućama i zgradama takođe je jedna od mera ublažavanja klimatskih promena, a navodi se da je to najefikasnije rešenje s obzirom na to da je većina peći i kotlova stara, dotrajala, neefikasna ili značajno predimenzionirana.

Još jedna ključna mera je povećano korišćenje obnovljivih izvora energije u porodičnim kućama i stambenim zgradama, što je investicija koja bi koštala oko 234 miliona evra.

"Mera predviđa instalaciju malih solarnih foto-naponskih elektrana od 5 do 10 kW u više-stambenim zgradama i kućama, što predstavlja više od 50 procenata stambenog fonda", navodi se u dokumentu.

U okviru ublažavanja klimatskih promena, SECAP predviđa i mere kao što su sprovođenje energetskog menadžmenta u Novom Sadu, modernizacija javne rasvete, subvencije za zamenu privatnih vozila sa motorom EURO 3 ili starijim vozilima sa motorom EURO 5 ili novijim. Takođe, ističe se i važnost uvođenja efikasnijih mera kažnjavanja za spaljivanje ostataka na njivama.

Kada je reč o merama prilagođavanja klimatskim promenama, kao najvažnije se ističe projekat izgradnje centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih vodi, čime će se "staviti tačka na štetnu praksu ispuštanja neprečišćenih otpadnih voda direktno u Dunav".

Isto tako, ističe se i važnost povećanja broja zelenih površina, unapređenje sistema navodnjavanja za pomoć u poljoprivredi, kao i upravljanja šumskim resursima i povećanjem zaštite zaštićenih područja. Bitno je i unapređenje sistema ranog upozoravanja kada je reč o javnom zdravlju, ali i zaštita ugroženih grupa stanovništva, delom i kroz subvencije.

Novosadska strategija za smanjenje energetskog siromaštva podrazumeva i ciljane intervencije za poboljšanje energetske efikasnosti i pristupa energetskim uslugama.

Tako SECAP definiše organizovanje subvencija za sprovođenje mera energetske efikasnosti u kućama i stanovima, propisa za energetski ugrožene potrošače, kampanju za uštedu energije, kao i edukaciju građana, a pre svega mladih.

Kako se Novi Sad zagrejao?

Klima Novog Sada se menja. U poslednjoj deceniji prosečna temperatura bila je gotovo 13 stepeni Celzijusa, RHMZ je većinu godina označio kao ekstremno tople.

U Programu zaštite životne sredine Novog Sada za period od 2015. do 2024. godine navodi se da najveći vojvođanski grad ima umerenokontinentalnu klimu, što podrazumeva kišovita proleća, topla i suva leta, suvlje jeseni od proleća i hladne zime sa malo snega. Navodi se i da je, prema dugogodišnjim merenjima u Meteorološkoj stanici na Rimskim šančevima, srednja godišnja temperatura 11 stepeni Celzijusa.

Međutim, u periodu od 2014. do 2023, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, pet godina u Novom Sadu je imalo središnju temperatura vazduha iznad 12 stepeni, a ostalih pet iznad 13. Najtoplija je bila upravo prethodna, 2023, kada je srednja godišnja temperatura vazduha bila čak 13,9 stepeni Celzijusa.

U protekloj deceniji u Novom Sadu su zabeleženi najtopliji mart, jul, septembar i oktobar, drugi najtopliji jul, kao i prva zima u kojoj nije bilo ledenih dana. To su samo neke od stavki koji se mogu naći u godišnjim izveštajima RHMZ-a.

Pomoćnik direktora u RHMZ-u Goran Pejanović ukazuje na to da je srednja temperatura Novog Sada u periodu od 1961. do 1990. godine bila 10,9°C, te da je u sledećem tridesetogodišnjem periodu (1991-2020) porasla na 11,9°C.

"U kontekstu klimatskih promena koristi se period 1961-1990, tako se promena klime konstatuje u razlikama temperatura i padavina u odnosu na taj period. Prosečna temperatura Novog Sada u poslednjih 10 godina (2014-2023) iznosila je 13°C. Trendovi povećanja temperature su najviši u Evropi, a posebno zabrinjava zagrevanje na severu kontinentu (više od 2,5°C), gde smo svedoci topljenja kontinentalnog i morskog leda, smanjivanja glečera", kaže Pejanović.

Više o ovoj temi čitajte u vodiču o klimatskim promenama u Novom Sadu.

Teme

Komentari 53

Hronološki Najpopularniji

Neko mnogo mator

30.06.2024 • 22:07

da pamti zeleni NS

Mnogo novih zgrada, mnogo betona, mnogo asfalta a drastično smanjeno zelenilo i zemlja...nekada su obe Detelinare ,Grbavica, Telep, Salajka, Podbara bili pokriveni kućama i baštama...Zašto se sada čudimo da je grad postao preterano vruć?

5 4 +1
Mladen

27.06.2024 • 07:37

Klima

Onog trenutka kad smo kamenjarima, narikacama i ucesnicima traktorijade dali Novi Sad da grade sve je propalo. Zalosno je videti slike nekad i sad. Novi Sad je bio prelep za normalan zivot. Obuzme me osecaj tuge kad vidim centar grada nekad i sad, Detelinaru i jos mnogo toga. Tuzno

25 62 -37
Jok

27.06.2024 • 07:36

.

Kao sto je vec neko rekao, nalupali ste brdo gluposti! Klimatske promene su najveca prevara veka i to ljudi znaju. Kako izmusti jos vise para od postenog coveka, dok dzepove pune oni sto betoniraju gradove! Posipaju se hemikalije po nebu da bi sprecile sunceve zarake a ustvari stvara se kontra efekat...zatvorena kupola sa 50stepeni!

12 4 +8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.