FOTO Novi Sad planira izgradnju biogasne elektrane: Evo kako to izgleda u Beču

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Novi Sad

01.07.2024.

18:16 > 18:34

Grad Novi Sad Akcionim planom za održivu energiju i klimu (SECAP) predvideo je izgradnju biogasne elektrane.

FOTO Novi Sad planira izgradnju biogasne elektrane: Evo kako to izgleda u Beču

Foto: 021.rs

Kako se navodi u ovom dokumentu, o kome je 021.rs nedavno detaljno pisao, električna energija proizvedena u ovom biogasnom postrojenju koristila bi se za gradsku potrošnju, odnosno javne zgrade, rasvetu, transport.

Takođe, proizvedena toplota može da se koristi za komercijalne potrebe, odnosno za sušenje poljoprivrednih proizvoda, za plastenike i slično.

Ovakvo postrojenje, kao primer dobre prakse, već funkcioniše u Beču. Spaljivanjem kućnog otpada, kompanija "Wien Energie" proizvodi energiju za daljinsko grejanje i hlađenje, hladnu i toplu vodu, kao i električnu energiju.

Portal 021.rs bio je sredinom aprila u poseti spalionici "Spittelau", pomoću koje se greje trećina domaćinstava Beča.

Šta Grad Novi Sad planira?

Akcionim planom za održivu energiju i klimu (SECAP), između ostalog, kao mera načina smanjenja emisije ugljen-dioksida u Novom Sadu do 2030. godine je predviđena i izgradnja biogasnog postrojenja za proizvodnju električne energije i toplote.

Prema ovom dokumentu, glavne sirovine za postrojenje mogu biti poljoprivredni ostaci, kao što su tečno đubrivo, izmet sa farmi, silaža i slično, ali i nusproizvodi prerađivačke industrije (otpadna hrana, obrana mast, melasa, surutka).

"Ova mera predviđa uvođenje biogasnog postrojenja sa kogeneracionim postrojenjem. Električna energija proizvedena u ovom biogasnom postrojenju koristila bi se za gradsku potrošnju, odnosno javne zgrade, rasvetu, transport, dok bi se toplotna energija koristile u komercijalne svrhe", piše u dokumentu.

SECAP predviđa da će elektrana biti izgrađena i da će raditi po principu javno-privatnog partnerstva, a procenjeno je da bi ovakav projekat koštao oko 18 miliona evra.

"Grad obezbeđuje neophodne dozvole i biorazgradivi otpad od sakupljenog komunalnog otpada. Privatni poslovni partneri treba da obezbede izvore finansiranja i poljoprivredne ostatke ili nusproizvode poljoprivrede", dodaje se u ovom dokumentu.

Kako je ovaj način stvaranja energije rešen u Beču?

Beč ima sličan i efikasan način stvaranja održive energije, tako što u saradnji sa privatnim energetskim preduzećem "Wien Energie" radi na unapređenju tehnologija za efikasnu obradu smeća, čime se smanjuje i ekološki otisak.

Ono što je bitno naglasiti jeste da je na celoj teritoriji ovog grada razvijena kultura odvajanja reciklažnog otpada, kao što su plastika, papir i drugo.

Zbog toga se u spalionicama širom grada može raditi na sagorevanju kućnog otpada i na taj način proizvoditi energija, a cilj je da do 2040. godine grejanje Beča bude klimatski neutralno i bez upotrebe prirodnog gasa.

U spalionici "Spittelau", koji je reporterka 021.rs posetila, proizvodi se energija za trećinu domaćinstava Beča.

Ovo postrojenje staro je oko 50 godina, a predstavnik ovog postrojenja Georg Bareš ističe da je ovo "najlepše postrojenje na svetu".

Kako objašnjava, fasadu zgrade oslikao je slikar i arhitekta Fridensraj Hundertvaser, čime je ova spalionica postala i turistička atrakcija.

Ovo postrojenje prvenstveno je zamišljeno kao objekat u kom će se proizvoditi energija za grejanje bolnice koja je bila u blizini, a zbog potrebe za električnom energijom spalionica je povećavala kapacitete.

Sagorevanjem oko 280.000 tona smeća godišnje, kako ističe Bareš, dobija se 60 megavata toplotne energije i 14 megavata električne energije, odnosno dovoljno da se zimi greje, a leti hladi oko dva miliona ljudi.

Ističe i da većina javnih zgrada dobija energiju iz ove spalionice.

"Spittelau" je opremljen najmodernijom mehanizacijom za denitrifikaciju dimnih gasova, zbog čega je gas koji izlazi kroz dimnjak izuzetno čist.

Inače, kvalitet gasova iz dimnjaka meri se sistemom za monitoring dioksida i furana uvedenim nakon izbijanja požara 1987. godine.

"Ukoliko grad ustanovi visoke emisije štetnih gasova putem stanica za proveru kvaliteta vazduha koje nezavisno ima na više lokacija u gradu, mi prestajemo sa spaljivanjem", kazao je Bareš.

Ovih postrojenja ima više širom Beča, a zajedno proizvode energiju za sve distrikte ove evropske metropole.

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

FTN

01.07.2024 • 23:09

Biogas

Spitellau je insinerator koji sagoreva neseparisani komunalni otpad i generise toplotnu energiju. Insinerator se od nedavno nalazi i na BG deponiji u Vinci. Biogas postrojenja su nesto sasvim drugo, anaerobnom digestijom dobijate biogas iz organskih otpada i energetskog bilja i taj gas (oko 50% je metan) sagorevate i koristite u energetske svrhe. Dve potpuno razlicite tehnologije za tretman otpada. Novosađanima su najbliza postrojenja u Curugu i Backoj Palanci, ali ne tretiraju komunalni otpad.

17 0 +17
Marija

01.07.2024 • 22:32

Konacno jedno lepa vest

I onaj preciscivac voda otpadnih! I prava prosvetara da se vrate od pre 2000! Ne odustajemo od promena ali dobro je da se desava i nekad nesto dobro!

14 4 +10
S.

01.07.2024 • 18:56

Ono sto treba znati je da ovo sagorevanje itekako proizvodi ugljendioksid. Prednost u odnosu na prirodni gas je sto se koriste sirovine u cije je nastajanje ukljucen ugljendioksid iz atmosfere. Npr. suncokret koristi ugljendioksid iz atmosfere za svoj rast koji ukljucuje i stvaranje ulja u semenu. Mi to ulje dobijamo iz suncokreta, koristimo (npr.) za przenje a zatim se spali u ovakvoj elektrani i oslobodi ona ista kolicina ugljendioksida koja je iskoriscena u startu.
Naravno, to je idealizovano. Proces svakako nije savrsen ali jeste bolje od spaljivanja fosilnih goriva.
Jos bolje bi bilo kada bi se taj nastali ugljendioksid (i ostali produkti) zapravo zadrzavali umesto ispustali u atmosferu.

18 0 +18

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.