Stanje socijalne zaštite u Novom Sadu: Preopterećenost, nedostatak radnika i usluga

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

25.09.2024.

11:47 > 13:01

Centar za socijalni rad u Novom Sadu sa odeljenjima u Beočinu i Sremskim Karlovcima, često je preopterećen velikim brojem predmeta, kao i različitim nadležnostima.

Stanje socijalne zaštite u Novom Sadu: Preopterećenost, nedostatak radnika i usluga

Foto: 021.rs (ilustracija)

Novosadska ustanova socijalne zaštite je na kraju prošle godine imala 179 zaposlenih, a od toga je 139 bilo zaposleno na neodređeno vreme, dok su ostali imali ugovore na određeno.

Centar ima 33 socijalna radnika, 36 psihologa, 20 pedagoga, šest sociologa i dva specijalna pedagoga. U ovoj ustanovi radi 19 pravnika.

Od toga je u Službi za zaštitu dece i mladih angažovano 38 stručnih radnika (15 psihologa, 13 pedagoga i 10 socijalnih radnika), piše u Izveštaju o radu CSR koji će se u petak, 27. septembra, naći pred odbornicima Skupštine grada.

U okviru Službe za zaštitu dece, tokom prošle godine četiri radnika je prekinulo radni odnos, dva radnika su bila na dužem bolovanju, a tri na neplaćenom odsustvu od godinu dana. Poslednjeg dana prošle godine u ovoj službi su bila angažovana 22 stručna radnika, i to kao voditelji slučaja i supervizori, kao i jedan rukovodilac službe.

"Stručni radnici su u velikom broju ukazivali na iscrpljenost, umor i teškoće zbog velikog broja zaduženih predmeta po stručnom radniku", piše u Izveštaju Centra.

U ovoj ustanovi ukazuju i na to da naša sredina ne raspolaže dovoljnim brojem hraniteljskih porodica i da se sve veći broj dece smešta u ustanove zaštite izvan Novog Sada. Ističu i da u Vojvodini ne postoji ustanova namenjena maloletnim počiniocima krivičnih dela.

"Stručni radnici često odlaze na terene po celoj Srbiji, što zahteva dodatne resurse. Smeštajni kapaciteti u ustanovama socijalne zaštite su nedovoljni, te određenom broju dece nije obezbeđeno trajnije zbrinjavanje. Uprkos aktivnom uključivanju rukovodilaca i inspekcijskih organa, i dalje određen broj dece sa psihijatrijskim teškoćama i problemima u ponašanju nema obezbeđen smeštaj", navodi se u dokumentu.

Nadležni u ovoj ustanovi socijalne zaštite napominju da u okviru primarne i sekundarne zdravstvene zaštite deci nije dostupna usluga psihijatra, te da je u okviru tercijalne zaštite dostupna u vrlo ograničenom obimu, što posebno otežava rad na zaštiti interesa dece sa poremećajima u ponašanju.

Ko su korisnici Centra za socijalni rad?

U toku 2023. godine evidentirano je 25.103 korisnika Centra za socijalni rad, dok je zajedno sa odeljenjima u Beočinu i Sremskim Karlovcima bilo ukupno 27.439 korisnika.

Korisnici usluga socijalne i porodično-pravne zaštite koje pruža Centar, čine 8,13 odsto ukupnog broja stanovnika Grada, u odnosu na broj popisanih građana 2022. godine. Broj korisnika se, inače, u odnosu na 2022. godinu povećao za tri odsto.

Najbrojniji su korisnici novčane socijalne pomoći. Njih je prošle godine bilo između tri i četiri hiljade.

Osim toga, u usluge Centra za socijalni rad spadaju i žene i deca žrtve nasilja, deca privremeno ili stalno bez roditeljskog staranja, osobe potpuno ili delimično lišene poslovne sposobnosti, deca sa problemima u ponašanju i osobe u situaciji beskućništva.

Broj prijava nasilja u porodici raste - Sigurna kuća i dalje bez jednog uslova za licencu

Broj prijava za nasilje u porodici se u dužem vremenskom periodu kontinuirano povećava, piše u Izveštaju.

U petogodišnjem periodu broj prijava je na visokom nivou, od više od 2.000 godišnje. Pre deset godina je broj prijava bio četiri do pet puta manji, a "veliku promenu donela je primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici".

U 2023. godini bilo je 2.256 prijava nasilja Centru za socijalni rad.

Za tih godinu dana Sud je izrekao 150 mera zaštite od nasilja u porodici prema Porodičnom zakonu. Mere su se uglavnom odnosile na zabranu daljeg uznemiravanja člana porodice i zabranu prilaska.

U okviru novosadskog Centra za socijalni rad postoji i Sigurna ženska kuća za zaštitu žena žrtava nasilja. Tokom prošle godine u okviru ove službe realizovani su različiti oblici pomoći i podrške za ukupno 211 žrtava nasilja u porodici.

Za to vreme u Sigurnoj kući je boravilo 120 korisnika, 53 žene i 67 dece. Prosečni mesečni broj korisnika ovog objekta je 21.

U 2023. godini je broj korisnika Sigurne ženske kuće porastao za 21 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Kako se navodi u Izveštaju, najveći broj žena smešten je u ovu ustanovu na osnovu inicijative policije, odnosno dežurnog radnika Centra za socijalni rad, i to neposredno nakon izloženosti nasilju.

Žene primljene u Sigurnu kuću su pretežno bile fizički zlostavljane, ali bilo je korisnica koje su se javljale zbog psihološkog i seksualnog zlostavljanja.

Od ukupnog broja žena smeštenih u ovu ustanovu, čak 79 odsto je imalo izrečene hitne mere u osnosu na počinioce.

"Može se zapaziti da i dalje deca nisu dovoljno prepoznata od strane nadležnih policijskih službenika koji vrše procenu rizika i izriču hitne mere", piše u Izveštaju.

Kao jedan od problema sa kojim se suočavaju kada je reč o Sigurnoj kući, zaposleni ističu nepristupačnost za osobe sa fizičkim invaliditetom koje koriste kolica.

Osim toga, Sigurna ženska kuća u Novom Sadu još nije dobila licencu Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U Izveštaju odgovorni priznaju da i dalje nije ispunjen jedan uslov iz jednog člana Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite.

Prema navedenom članu potrebno je da prihvatilište kapaciteta 20 korisnika ima sedam stručnih radnika i tri saradnika neposredno angažovanih u radu sa korisnicima smeštaja. Trenutno u Sigurnoj ženskoj kući poslove obavljaju četiri stručna radnika, od kojih jedan obavlja i poslove rukovođenja i jedan saradnik.

Pod starateljskom zaštitom 196 dece

U toku prošle godine je u Službi za zaštitu dece i mladih Centra za socijalni rad u Novom Sadu otvoreno više od 7.000 predmeta, u kojima se Centar pretežno bavio decom mlađom od 17 godina.

Njih 18 je stavljeno pod stalnu starateljsku zaštitu, uglavnom zbog lišenja roditeljskog prava, odnosno poslovne sposobnosti. Poslednjeg dana u godini pod starteljskom zaštitom na području Novog Sada je bilo 196 dece, od toga je onih starosti do dve godine bilo 12.

Deca pod starateljskom zaštitom su najčešće bila u hraniteljskim porodicama, zatim kod srodnika. Oko osam odsto dece bilo je u domskom smeštaju, a nekoliko ih je bilo i u Prihvatilištu.

Prošle godine doneto je i 39 rešenja o prestanku mere starateljske zaštite, zbog vraćanja roditeljskog prava, navršavanja punoletstva i usvojenja. Usvojeno je šest mališana, i to troje starosti do dve godine, a troje od tri do pet godina. Sva usvojena deca su devojčice.

Doneto je i 45 rešenja o privremenom starateljstvu za decu, najčešće zbog neadekvatnog roditeljskog staranja.

Bilo je i 79 upućivanja u Sigurnu dečiju kuću. Kako se navodi u Izveštaju CSR, najveći broj dece kojima je obezbeđivan smeštaj došao je iz srodničkih porodica. Od 79, 71 dete je napustilo dečiju kuću prošle godine, najveći broj njih vraćen je u biološku porodicu. Prosečna dužina boravka u ovom prihvatilištu je 40 dana.

U okviru Centra za socijalni rad funkcioniše i Svratište za decu i mlade, koje u proseku svakog dana poseti 67 dece koja su u teškoj životnoj situaciji. Ovo svratište posećuju deca koja spavaju na ulici, prose, prikupljaju hranu i stvari u kontejnerima, ili čiji članovi porodice rade na ulici.

Takođe, postoji i dnevni boravak za decu i mlade iz porodica u riziku namenjen deci i mladima koji pokazuju blaže oblike problema u ponašanju i teškoće u organizaciji slobodnog vremena i savladavanju nastavnog gradiva. Usluga je namenjena i mladim osobama kojima je od strane suda izrečena vaspitna mera. Rad ovog boravka znatno otežava nedostupnost psihijatrijske nege.

Skoro 600 korisnika lišenih poslovne sposobnosti

Nadležnost centra su i odrasli i stariji korisnici pod starateljskom zaštitom, koji su potpuno ili delimično lišeni poslovne sposobnosti. Na dan 31. decembar prošle godine, ovih korisnika je bilo 596.

Takođe, usluge prenoćišta za osobe u situaciji beskućništva koristile su 43 osobe, od kojih su 32 muškarca.

U Savetovalištu za brak i porodicu bilo je skoro 800 predmeta i više od 2.000 seansi. Usluge savetovališta koristile su uglavnom žene. Oko 10 odsto klijenata javljalo se zbog nasilja u porodici, primarno u partnerskom odnosu. Najveći broj njih bio je upućen iz Sigurne ženske kuće.

Teme

Komentari 17

Hronološki Najpopularniji

Neuki i bezobrazni

25.09.2024 • 22:29

a malo i lenji

Dragi moji sugradjani, pre nego sto opljujete po bilo kome i cemu, molio bih vas da se prvo edukujete o zakonskim propisima i pravima, pa bi ti Bole, na primer znao, da advokatima nije dozvoljen pristup razgovoru u CSR u vanupravnim postupcima, te se ne bi bunio kako strucni radnici ne znaju svoj posao (zapravo ti ne znas zakon i propise). Ljudi koji rade tu su fakultetski obrazovani, ali svakako da ima i njihovih individualnih razlika u postupanju i ophodjenju prema strankama. Medjutim, to svakako ne opravdava vase neutemeljene generalizacije, koje su odlike neukih i nepromisljajucih ljudi, koji su pak i suvise lenji da bilo sta urade kako bi to promenili. To sto vam neko kaze da vam zakonom i Ustavom nije dozvoljeno da bijete zenu i decu, ne znaci da vam taj razara porodicu, vi ste to odavno uradili, samo je problem prihvatiti licnu odgovornost. Procitajte nekad nesto, nece vam skoditi

12 3 +9
Konacno

25.09.2024 • 21:56

Jedan objektivan članak

Ovako treba češće da se piše i govori o CSR. Ljudi pojma nemaju šta sve radi Centar i sa čime se suočavaju stručni radnici. Najmanje naravno znaju oni koji najviše kritikuju. Više objektivnih informacija i podataka za građane doprineće i jasnijoj slici o ovoj ustanovi socijalne zaštite. Bravo 021 za ovaj i seriju sličnih članaka. Neko se potrudio da pažljivo pročita njihov izveštaj.

10 2 +8
Stop

25.09.2024 • 21:21

maltretiranju ovih ljudi koji rade onako kako ovaj sistem dozvoljava.Pouzdano znam da je moja mama radila tamo pošteno i izgarala na poslu, ugrozila svoje zdravlje, razumela i saosećala sa svim žrtvama nasilja, plakala zbog napuštene dece od strane roditelja, pokušavala prvo da urazumi roditelje pa tek onda ako nema rezultata smesti decu gde će biti bezbedna. Sistem ne daje dovoljno podrške za sve moguće probleme u porodici pa se snalazi kako znaš i umeš i idi kući sa istom tom decom u glavi i strahom da će neki nasilnik ipak doći da ti objasni kako ti ne znaš svoj posao. Promislite o tome! Ko tamo radi je za divljenje, zahvalnost i podršku!

14 1 +13

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.