Neizvesnost pri zaposlenju ličnih pratilaca dece sa invaliditetom i pitanje - šta posle?

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Novi Sad

15.10.2024.

17:00 > 13:22

Neizvesnost pri zaposlenju, nedostatak radnih prava, manje plate - sve su problemi sa kojima se lični pratioci dece sa invaliditetom suočavaju kada žele da rade u ovoj oblasti.

Neizvesnost pri zaposlenju ličnih pratilaca dece sa invaliditetom i pitanje - šta posle?

Foto: Pixabay (ilustracija)

Iako je asistencija pri svakodnevnom životu jedan od uslova za dostojan život, a pomoć pri lakšem funkcionisanju plemeniti posao, uslovi za obavljanje ovakvog poziva u Srbiji nisu toliko sjajni.

Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu za 2022. godinu, u Srbiji ima više od 13.000 dece koja imaju neku vrstu invaliditeta.

Uslugu ličnog pratioca u Novom Sadu može da organizuje jedino Škola za specijalno obrazovanje "Milan Petrović", dok je ova usluga rešena kroz pravilnik grada, koji je i finansira. U drugim opštinama, ova usluga rešena je na različite načine, među kojima je i traženje usluge kroz tendere.

Kako su lični pratioci angažovani?

Prema podacima ŠOSO "Milan Petrović", za uslugu ličnog pratioca u predškolskim ustanovama i osnovnim i srednjim školama planirano je 450 korisnika. Međutim, roditelji dece sa invaliditetom, iako imaju pravo na ovu uslugu, teže pronalaze osobu koja će se istom baviti.

Novosađanka Marija Protić, majka petnaestogodišnje devojčice sa autizmom, navodi za 021.rs da se tokom godina izmenjao veći broj ličnih pratioca njene ćerke.

Dodaje i da ih uglavnom pronalazi na grupama na Fejsbuku, ali i da ima sreće što od sedmog razreda njena ćerka ima stalnog ličnog pratioca, sa kojom je sad krenula i u srednju Ekonomsku školu.

Međutim, jedan od najvećih problema je taj što se ova usluga angažuje uglavnom preko Ugovora o delu. Ovo znači da zaposleni nema mogućnosti osnovnog ugovora o radu, koji podrazumevaju mogućnost bolovanja, godišnjeg odmora, slobodnog dana ili pravo na putne troškove.

"Problem onda nastaje što taj posao ličnog pratioca neće niko ni da radi pod takvim uslovima. Od kada je moja ćerka bila šesti razred ja sam izmenjala jedno deset ličnih pratilaca i to ne zato što ja izvodim nešto, nego zato što prosto vide kakvi su uslovi rada i ne žele da pristanu na to. Neće time niko da se bavi, jer je to bedno plaćeno i bedni su uslovi rada", kaže ova Novosađanka.

Socijalni radnik u usluzi personalne asistencije Dejan Pavlović kaže za 021.rs da postoji više razloga zbog čega se ličnim pratiocima i personalnim asistentima daje Ugovor o delu.

Jedan od opravdanih je, kako navodi, to što je ovo usluga na određeno vreme.

"Mi onda kao reper imamo dužinu trajanja usluge, odnosno rešenje koje donosi ili interresorna komisija ili Centar za socijalni rad, koji tu uslugu određuje ili za kalendarsku ili školsku godinu. Završetkom tog perioda može da se desi da lični pratilac ili personalni asistent ostane bez angažmana", kaže on.

Pavlović dodaje i da je drugi razlog to što radna prava i prava po Ugovoru o delu nisu izjednačena sa onim predviđenim Ugovorom o radu.

"Mi se praktično nalazimo u problemu jer nemamo ljude koji bi poslom lične pratnje i personalne asistencije hteli da se bave pod takvim uslovima. Rešenje sasvim sigurno može da postoji, može da se napravi neki ugovor na određeno vreme. Svi ostali ugovori su u stvari nepovoljni pre svih za korisnika jer postoji nesigurnost u tome da li će mu lični pratilac ili personalni asistent biti tu ili će u momentu otići", objašnjava sagovornik 021.rs.

Iako je u Novom Sadu oblast personalne asistencije uredio grad, u drugim opštinama to izgleda malo drugačije.

Opština Temerin, na primer, uslugu pružanja personalne asistencije potražuje putem javnih nabavki.

"Tu dolazimo do jedne bitne stavke u organizaciji usluge socijalne zaštite, a to je da se gleda najjeftinija usluga. Dolazimo do toga da pružaoci usluge koji prođu sa najnižom cenom ne pružaju uslugu na propisan način i na dovoljno dobar način za same korisnike, pa samim tim i za same lične pratioce ili personalne asistente. Kada dođemo do toga da vi imate najnižu cenu rada i nemate dobre uslove za rad, ponovo dolazimo do toga da mi nećemo imati dovoljno ljudi koji će da rade", kaže Pavlović.

Dodaje da je plata ličnih pratilaca dece sa invaliditetom, prema njegovim saznanjima, manja od personalnih asistenata osoba sa invaliditetom.

"I ta plata personalnog asistenta koja na mesečnom nivou, u zavisnosti od broja radnih dana, iznosi oko 63.000 dinara je i dalje nedovoljna ta ono što te osobe i rade. Nedovoljna je da bi pokrila i njihove lične potrebe i da bi pokrile kompletnu uslugu za korisnike, da li su to deca kojima je potrebna lična pratnja ili su to odrasli za personalnu asistenciju", kaže sagovornik 021.rs.

Ipak, kako ističe Dejan Pavlović, rešenje ovih problema mora se pronaći na republičkom nivou.

"Potrebno je pre svega da se regulišu radna prava svih ličnih pratioca i ličnih asistenata na način da oni budu stabilni. Znači, da može da se reguliše svaki mogući ugovor tako da obavezuje i poslodavca i radnika i da se taj problem reši. Druga stvar koja je neminovna jeste da se počne vrednovati usluga koju pruža lični pratilac ili personalni asistent - da je to usluga, da je to rad i treba da bude više plaćen. Definitivno, mi ćemo ostati bez ljudi koji će to da rade, već sada to ostajemo", ističe on.

"Šta posle?"

Novosađanka Marija Protić je za 021.rs istakla i da je trenutno zadovoljna i uslugom lične pratnje, ali da se pita šta će se desiti nakon što njena ćerka završi srednju školu jer se tada osobama koje nemaju fizički invaliditet onemogućava usluga personalne asistencije.

Dejan Pavlović ističe i da je to jedan problem koji mora država da reši.

"Na republičkom nivou treba da se reše svi radni odnosi i da se reguliše kroz Pravilnik o pružanju usluge socijalne zaštite da deca koja izlaze iz usluge lične pratnje mogu da dobiju, nezavisno od toga da li imaju fizički ili intelektualni invaliditet, uslugu personalne asistencije", ističe Pavlović.

Veći broj roditelja dece sa invaliditetom je u anketi portala 021.rs naveo i da se zalaže za to da se uvede zakon kojim bi bilo omogućeno da se roditeljima dodeli status negovatelja.

Jedan od glavnih opravdanja za ovo vide u tome što bi se na taj način obezbedila dodatna finansijska podrška porodicama, a roditelji koji već ne mogu da rade zbog nedostupnosti i nemogućnosti pronalaska ličnih pratioca bi na taj način bili obezbeđeni finansijske nesigurnosti.

Međutim, socijalni radnik Dejan Pavlović izričito je protiv ovakvog statusa iz razloga što bi u tom slučaju, kako navodi, deca sa invaliditetom bila usmerena isključivo na tog roditelja.

"Mi ako nismo svesni toga da je naš životni vek ograničen i da je sasvim logično da će naša deca živeti i posle nas, onda možemo da tražimo za nas tu naknadu koja je pre svega izuzetno niska, a naš socijalni i društveni život bi bio sveden na to da budemo u kući, uz dete. Omogućavanjem usluga lične pratnje i personalne asistencije za svu decu i sve odrasle osobe omogućavamo i da je roditelj ima svoj život i da može da ide da radi svoj posao za šta se školovao i šta želi da radi, a ne da bude negovatelj", smatra sagovornik 021.rs.

Naglašava da se potrebe porodica dece sa invaliditetom svakako moraju posebno regulisati, da je potrebno stvoriti neku vrstu socijalnog programa, ali ne kroz status roditelj-negovatelj.

Teme

OSOBE SA INVALIDITETOM deca sa invaliditetom

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Marija Protić

16.10.2024 • 16:15

Zakon o radu član 199.

Ugovor o delu je i nezakonit za lične pratioce. Naime , jedini pružalac ove usluge u Novom Sadu ne poštuje član 199. Zakona o radu jer se bavi socijalnom zaštitom i to nije van delatnosti poslodavca. SOSO Milan Petrović ima pravo na proširenu delatnost, kao i svako pravno lice. Međutim mora da poštuje zakon o radu, naročito član 199. Zakona o radu. A nije tako u praksi.

4 0 +4
Isidora

15.10.2024 • 21:30

Roditelj negovatelj je nužan

Super su mi ovi socijalni radnici i ostali "monumentalni" stručnjaci raznih profila (koji lične i profesionalne odgovornosti zatomljuju zajedničkom imenicom "struka") koji se protive tome da se roditeljima dodeli status negovatelja. Pa smo mi još i nesvesni, kaže stručnjak, da će nas naša deca nadživeti. Malo smo čega mi roditelji dece sa invaliditetom nesvesni, tzv. struka je nažalost nesvesna ili se pravi nesvesna nad mnogo čime. U sistemu kakav je naš, Zakon o roditelju negovatelju je, nažalost, jedino suvislo rešenje da mnoga naša deca, barem dok su im roditelji živi, žive život dostojan čoveka. Struka se uglavnom bavi papirima, čast izuzecima kojih ima, ali su stvarno u ozbiljnoj manjini. Našom decom se, nažalost, zaista bave samo roditelji i retki pojedinci kojima je stalo. Struka je, barem ovde, postala sama sebi svrha. I to je sramotno i žalosno. Bez podrške roditelja i porodice ova deca su osuđena na potpunu katastrofu i to je istina nad kojom svi zatvaraju bar jedno oko

14 0 +14
BUCA

15.10.2024 • 17:18

ŠOŠO

Lični pratilac je jako nesiguran i malo plaćen posao za toliku odgovornost! I sam rad u školi je mukotrpan, malo plaćen i bez nade da ćeš dobiti ugovor o radu na neodređeno vreme!Nije vredno truda, primljenih udaraca, bljuvotina, pelena, mobinga....! Bolje golim rukama kupiti govna po ulici nego raditi u pomenutoj školi! Samo ko je ekstremno human može da volontira i bude pratilac jer što se tiče zarade svaka spremačica ima više za dva sata rada nego SSS u ovom poslu!Dajte roditeljima te pare!

25 21 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.