Šta sve Kinezi grade u Novom Sadu: Planiraju da buše ispod Petrovaradinske tvrđave i novi most

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Novi Sad

02.11.2024.

14:22 > 14:22

Kineske kompanije u Srbiji, a samim tim i u Novom Sadu i okolini, ostvaruju svojevrsnu "dominaciju" u infrastrukturnim projektima.

Šta sve Kinezi grade u Novom Sadu: Planiraju da buše ispod Petrovaradinske tvrđave i novi most

Foto: 021.rs

Prema nedavnim podacima Agencije za privredne registre (APR), kineske firme u državi rade uglavnom u sferama rudarstva i građevine.

U Novom Sadu i okolini, kineske firme rade ili će raditi niz projekata. Tu su izgradnja pešačko-biciklističkog mosta do Petrovaradinske tvrđave i prema Sremskoj Kamenici, Fruškogorski koridor, radili su i izgradnju nadvožnjaka u Temerinskoj, ali i rekonstrukciju Železničke stanice i izgradnju brze pruge Beograd - Novi Sad - Subotica.

Svaki od nabrojanih projekata ima svoju posebnu priču i kontoverze koje nosi sa sobom, a poslednja i najtragičnija jeste pogibija 14 osoba kada je konstrukcija nadstrešnice sa terasom Železničke stanice pala na građane.

Projekat "Brza pruga i Železnička stanica"

Rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu i izgradnja brze pruge na relaciji Beograd - Novi Sad - Subotica počela je krajem 2021. godine. Sama stanica je od 2022. više puta svečano otvarana.

Izvođač ovih radova bio je kineski konzorcijum CRIC&CCCC ("China Railway International Co.Ltd" i "China Communications Construction Company Ltd").

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić rekao je početkom jula ove godine, kada je zgrada drugi put svečano otvorena, da je u renoviranje Železničke stanice u Novom Sadu uloženo 65 miliona evra.

Više o tome koliko je i u šta uloženo se ne zna, jer je, kako je pisao 021.rs, ovaj projekat tajna, budući da "kineski partneri" odbijaju da otkriju ugovore "trećim stranama".

Ovo je bila prva rekonstrukcija stanice od 1964. godine, kada je izgrađena. Međutim, vlasti sada tvrde da nadstrešnica koja se obrušila nije bila deo projekta rekonstrukcije.

Tehničku dokumentaciju i projekat rekonstrukcije stanične zgrade radio je Saobraćajni institut CIP.

Projekat "Nadvožnjak"

Isti kineski konzorcijum "China Railway International" i "China Communications Construction Company" radio je i na rekonstrukciji nadvožnjaka u Partizanskoj ulici, u sklopu izgradnje brze pruge, što košta 1,1 milijardu dolara.

Zapravo, ovi radovi bili su deo projekta izgradnje brze pruge Novi Sad - Subotica, koja bi trebalo da bude otvorena do kraja godine.

Prilikom otvaranja Partizanske, sredinom februara 2023. godine, gradonačelnik Milan Đurić rekao je da dugogodišnji problem odvođenja atmosferskih voda rešen i da je sve "dovedeno do perfekcije".

Ulica je tokom izvođenja radova devet meseci bila sve vreme zatvorena za saobraćaj. Rok za izvođenje radova probijen je bez ikakvih obaveštenja nadležnih organa, odnosno "Infrastrukture železnice Srbije" i resornog ministarstva, a izvođači radova nisu snosili nikakve posledice.

Ispostavilo se da, uprkos očekivanjima gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, posao ipak nije urađen kako treba. Ovaj deo grada, ipak, svakom jačom kišom ponovo bila potopljen, a vozila koja se tu nađu zaglavljena.

Projekat "Fruškogorski koridor"

Naziv kompanije "China Road and Bridge Corporation (CRBC)" Novosađanima izuzetno je poznato.

Upravo je ova firma i izvođač radova jednog od najvećih projekata u Vojvodini - "Fruškogorskog koridora", za koji je procenjeno da će koštati oko 600 miliona evra.

Država Srbija se zbog ove investicije početkom 2022. godine zadužila u iznosu većem od 608 miliona američkih dolara kod kineske Eksport-Import banke.

Fruškogorski koridor predstavljen je kao brza saobraćajnica između Novog Sada i Rume, a deo puta prolaziće i ispod same Fruške gore.

Na sve četiri deonice tog koridora planirano je ukupno 14 denivelisanih raskrsnica, dvocevni tunel "Iriški venac" dužine 3,48 kilometra, koji će ujedno biti i najduži tunel u Srbiji.

Takođe, na trasi koridora nalaziće se 46 mostova i 10 nadvožnjaka, a najveći most biće na Dunavu kod Crkve Marija Snežna u Petrovaradinu koji će biti dug oko 1,7 kilometara.

Goran Vesić je izjavio da bi ceo "Fruškogorski koridor" trebalo da bude završen do septembra 2026. godine, osim radova na Bulevaru Evrope.

Projekat "Kineski most"

Iako će most kroz Petrovaradin, u okviru projekta "Fruškogorski koridor" biti jedan od većih na Dunavu, on nije privukao toliku pažnju Novosađana kao što je slučaj sa takozvanim "Kineskim mostom", koji takođe gradi CRBC, a zbog koga je posečena stabla na Ribarcu i Šodrošu i zbog kojeg su građani protestovali.

Ovaj most nalaziće se u nastavku Bulevara Evrope, preko Šodroša, i spojiće Novi Sad sa Sremskom Kamenicom. Prilikom potpisivanja ugovora o gradnji rečeno je da će ovaj posao koštati oko 175,5 miliona evra.

Gradnja je zvanično počela nakon što su izdate građevinske dozvole i radovi prijavljeni, te je i zvaničan rok za završetak radova 20. maj 2027. godine.

Kako se 021.rs uverio uvidom u građevinsku dozvolu, gradnja samog mosta dugog oko 880 metara procenjena je na više od 12,3 milijardi dinara bez PDV-a, što znači više 105 miliona evra. Ukoliko se uračuna i PDV, cena je skoro 15 milijardi dinara, odnosno oko 125 miliona evra.

Pošto se zna da su svi radovi na gradnji takozvanog Kineskog mosta procenjeni na 175,5 miliona evra, kada od te sume oduzmemo cenu samog mosta i troškove pripremnih radova od 2,4 milijarde (20,3 miliona evra) iz ugovora koji je potpisan u januaru vidi se da za troškove gradnje vijadukta ostaje oko 30 miliona evra.

Dodajmo i da se Srbija u oktobru 2023. godine zadužila kod kineske "Export-Import" banke u vrednosti od 149 miliona evra za pokrivanje troškova gradnje mosta, pri čemu će se ostatak do pune cene pokriti sredstvima iz budžeta.

Ipak, iako su radovi zvanično počeli sredinom ove godine, radnici su mesecima pre toga obavljali pripremne radove.

Za to su "Koridori Srbije" još ranije dobili dozvole, mada su prvobitno sve počeli bez dokumenata u junu 2022. godine, a radove su pratili i protesti građana koji su kulminirali sukobima s policijom koja je štitila seču oko 70 stabala.

Ekološki aktivisti i građani su pokušali da spreče da se poseče šuma jer sumnjaju da se to radi kako bi se pripremio teren za "Novi Sad na vodi", jer paralelno pored se u sklopu Brodogradilišta planira gradnja stambenih solitera visine i do 20 spratova. Oni su posebno sporili kako je izrađena studija o proceni uticaja na životnu sredinu mosta jer smatraju da će ugroziti Šodroš i okolinu kao jednu od poslednjih većih zelenih oaza u Novom Sadu.

Projekat "Pešačko-biciklistički most" kod Petrovaradinske tvrđave

Početkom oktobra ove godine su predstavnici srpske vlasti i kineske kompanije "Šandong Haj-spid" potpisali su ugovor o projektovanju i izgradnji pešačko-biciklističkog mosta koji će spojiti kej sa Petrovaradinskom tvrđavom.

Vrednost ovog projekta je 38 miliona evra, odnosno više od 4,4 milijarde dinara, a konstrukciju će projektovati i graditi kineska kompanija.

Prethodno je bilo planirano da Novi Sad u 2024. potroši 40 miliona dinara na posao izgradnje pešačko-biciklističkog mosta i obnovu objekata Petrovaradinske tvrđave sa podgrađem.

Za narednu godinu se planira investicija od skoro 1,2 milijarde dinara, a za 2026. planira se izdvajanje od 980 miliona iz budžeta.

Ovaj most na stubovima "Franca Jozefa" biće dužine 437,6 i širine 12 metara, a projekat uključuje i rekonstrukciju tunela i izgradnju lifta do platoa Petrovaradinske tvrđave.

Foto: UGZI

Izgradnja bi trebalo da počne na proleće 2025. godine, a radovi bi trebalo da budu gotovi 2027. Do tada bi Novosađani već trebalo da koriste dva nova mosta, koja su trenutno u izgradnji - "Fruškogorski" i "Kineski".

Saobraćaj na mostu biće pešački i biciklistički, a fizički odvojen trakom sa posebnim sadržajima.

Dok su pešačka i biciklistička traka predviđene za kretanje, staza između njih će služiti za okupljanje, odmor, sport na otvorenom, izlaganje radova iz ateljea i slično, a planiran je i zeleni pojas. Rasveta na mostu je uglavnom predviđena u parteru, kao led osvetljenje, a pratiće je i dekorativno osvetljenje.

Most će sa petrovaradinske strane imati nastavak u starom železničkom tunelu od 355 metara koji će se rekonstruisati i dobiće staklena vrata. Unutar tunela će biti i pristup ka dva lifta i stepeništa za gornji plato Petrovaradinske tvrđave, kao i dva evakuaciona izlaza.

Projekat "Čista Srbija"

Država je pre nekoliko godina pokrenula projekat "Čista Srbija" koji podrazumeva izgradnju komunalne infrastrukture i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u lokalnim samoupravama, među kojima je i Novi Sad.

Prva faza počela je 2021. godine potpisivanjem komercijalnog ugovora sa firmom China Road and Bridge Corporation. Za prvu fazu je takođe bio potpisan ugovor o kreditnom aranžmanu u iznosu od 203,4 miliona evra, takođe sa "Bank of China".

Sredinom godine se država kod iste banke zadužila još 183,9 miliona evra za drugu fazi ovog projekta - koji obuhvata izgradnju kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ukupni troškovi druge faze procenjuju se na 216,4 miliona evra. Novi Sad, inače, i dalje nema prečistač otpadnih voda, ali se ovim projektom planira njegova izgradnja.

Teme

Komentari 19

Hronološki Najpopularniji

Radovi

02.11.2024 • 15:25

Mislim da je svima jasno da za ovo nisu krivi Kinezi nego SNS podizvođači. Samo pogledajte šta su sve uradili na izuzetno visokom nivou u Kini, širom sveta, a na kraju krajeva i u Srbiji

10 8 +2
jaoj

02.11.2024 • 15:22

neka nam je svima Bog u pomoci... izginucemo svi uz ovoliko 'projekata'...

16 1 +15
Vox populi

02.11.2024 • 15:21

Znači odoše i most i tvrđava.

29 1 +28

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.