Specijalistkinja pedijatrije objašnjava: Sve što treba da znate o razvojnom poremećaju kuka

Zakupljen prostor

marketing@021.rs

Novi Sad

28.01.2025.

10:23 > 19:05

Razvojni poremećaj kuka kod beba ili kako ga još nazivaju displazija kuka je češći nego što se misli.

Specijalistkinja pedijatrije objašnjava: Sve što treba da znate o razvojnom poremećaju kuka

Foto: PROMO (Cardios)

Zapravo, to je najčešća urođena mana lokomotornog sistema.

Nastaje nešto pre ili posle rođenja deteta, a predstavlja niz promena od jednostavne labavosti kuka do potpunog iščašenja glave butne kosti uz slabo razvijeni acetabulum (čašica zgloba kuka).

Specijalistkinja pedijatrije dr Ružica Kerac iz Poliklinike Cardios, za 021.rs objašnjava za 021.rs, kako ovaj poremećaj nastaje, koji su najčešći rizici, kako se otkriva i kako se leči.

"Zglob kuka je formiran od zaobljene glave femura (butne kosti) i acetabuluma (čašice). Prilikom rođenja, glava butne kosti građena je od vezivnog tkiva i hrskavice te je smeštena duboko u čašici. Glava butne kosti okoštava između drugog i osmog meseca života, a s jezgrom okoštavanja tela butne kosti spaja se između 15. i 21. godine života. Metodom ultrazvučnog pregleda profesora Grafa 1980. godina prošlog veka započinje sadašnji način dijagnostike. Izrazom "razvojni" želi se naglasiti dinamička priroda deformacije koja se razvija i menja u smeru izlečenja ili pak prema patološki fiksiranoj deformaciji", objašnjava doktorka.

Procenjuje se da je 80 odsto pacijenata sa razvojnim poremećajem kuka ženskog pola, a 20 odsto je u materici bilo karlično povezano. S tim u vezi, neki od faktora koji utiču na pojavu ovog stanja su ženski pol, preuranjeni porođaj i karlična prezentacija.

Prijavljena učestalost ovog razvojnog poremećaja različita je širom sveta. U našem regionu se kreće od dva do 4,3 odsto, a u Engleskoj od 5,7 do 8,4 odsto. Levi kuk je češće zahvaćen (čak do četiri puta), verovatno zbog položaja u materici.

"Dete je, naime, češće položeno levim bokom na majčin sakrum (kost koja je sastavni deo karlice), a koji gura nogu deteta prema unutra. Ostali mišićno-koštani poremećaji zbog lošeg položaja u materici, kao što su metatarzus aduktus (tip deformacije stopala) i tortikolis (krivi vrat), javljaju se češće uz razvojni poremećaj kuka", objašnjava dr Kerac.

Fizikalni pregled

Prvi pregled deteta izvodi se u porodilištu, a najčešće ga sprovodi pedijatar neonatolog.

"Pregledom (odnosno posmatranjem izgleda deteta) uočava se simetričnost udova, kožnih nabora na nogama i gluteusima (zadnjica) te eventualna prisutnost drugih mišićno-koštanih promena kao što su tortikolis ili deformacije stopala. Ukoliko je zglob kuka iščašen, jedna noga biće kraća uz vidljivu asimetriju brazdi gluteusa i natkolenice. Kretnja noge u stranu (odnosno abdukcija) biće ograničena", dodaje ona.

Potrebno je sprovesti i određene specifične testove – dva najpoznatija su Ortolanijev i "Palmén-Barlowljev" test.

"Ortolanijevim testom utvrđuje se može li se glava butne kosti koja se nalazi izvan čašice reponirati, odnosno vratiti ponovno u čašicu ili ne. Palmén-Barlowljevim testom utvrđuje se može li se glavica butne kosti izbaciti iz čašice. Oba testa zavise od znanja, spretnosti, veština i iskustva ispitivača. Mora se naglasiti da ovi testovi mogu biti negativni iako je kuk luksiran ili su luksirana oba kuka. Takođe, treba reći kako sigurnih kliničkih znakova za otkrivanje poremećaja kukova nema; znakovi kao što su ograničena abdukcija (odmicanje noge u stranu) kuka (jednostrana ili obostrana), te prekobrojni i asimetrični kožni nabori mogu samo upućivati na poremećaj u razvoju. Klinička slika razvojnog poremećaja kuka u uzrastu deteta 3-6 meseci sasvim je drugačija. U ovom trenutku je kuk (ako je dislociran) često u fiksnom položaju", navodi doktorka.

"Galeazzijev znak" predstavlja klasičan znak jednostranog iščašenja kuka.

"Dete je u položaju na leđima s kukovima i kolenima savijenim pod 90 stepeni. Ako se primeti nejednaka visina natkolenice, test je pozitivan i vrlo često ukazuje na iščašenje kuka", navodi ona.

Dijagnostička obrada

"Radiološka dijagnostika, odnosno rentgensko snimanje kukova, dugo je vremena bila jedina objektivna metoda koja je omogućavala sigurno otkrivanje razvojnog poremećaja zgloba kuka. Uvođenje ultrazvučnog pregleda po metodi profesora Grafa osamdesetih godina prošlog veka je bitno redukovala izloženost jonizirajućem zračenju dece. Pomoću ultrazvuka mogu se otkriti svi oblici urođenog iščašenja kuka (od displazije i subluksacije do luksacije), bez obzira na uzrast odojčeta" kaže dr Kerac.

Prednosti ultrazvuka su u tome što se kontrolnim pregledima u određenim vremenskim periodima mogu izdvojiti oni kukovi koji se normalno razvijaju, a po rađanju su bili nestabilni, od onih koji se razvijaju patološkim smerom te shodno tome zahtevaju određene postupke koji će doprineti razvoju normalnog zgloba kuka.

"Kod nas ultrazvučni pregled kukova izvode edukovani lekari različitih specijalnosti (kao što su ortopedi, radiolozi i pedijatri), dok je lečenje isključivo u domenu dečjeg ortopeda", ističe doktorka.

Lečenje

Danas je naglasak na što ranijem otkrivanju poremećaja te ranom početku lečenja. Najčešća metoda na početku je primena abdukcijskih ortoza – pomagala koja se koriste za pravilno usmerenje glave butne kosti u čašicu.

"Zadnjih dvadesetak godina se najčešće primenjuje Pavlikovo remenje. Lečenje obično traje od šest do osam nedelja, a u težim slučajevima bolesti i duže. U uzrastu od šest do osamnaest meseci češća metoda lečenja jeste kraća perkutana trakcija (istezanje kukova povlačenjem) ne duže od 14 dana, nakon čega sledi operativno ili neoperativno vraćanje kuka u prirodni položaj te gipsana imobilizacija u adekvatnom položaju u trajanju do 12 nedelja", objašnjava doktorka Kerac.

Treba naglasiti kako široko povijanje koje se redovno savetovalo roditeljima nema dokazanog učinka kod beba sa razvojnim poremećajem kuka.

"Preporučuje se pregled celokupne odojčadske populacije u uzrastu od četiri do osam nedelja kombinacijom kliničkog i ultrazvučnog pregleda. Kod dece s rizičnim faktorima kao što su pozitivna porodična anamneza (razvojni poremećaj u porodici), karlična prezentacija (položaj), blizanačka trudnoća, deformacija stopala, tortikolis ili nestabilni kukovi u porodilištu, preporučuje se troetapni pregled: klinički u porodilištu, ultrazvučno i klinički u uzrastu od 4 do 8 nedelja, a zatim pregled s tri meseca starosti", zaključuje dr Kerac.

Gde pronaći stručnjaka za pregled i lečenje?

Stručnjake poput doktorke Ružice Kerac, koji obavljaju ove vrste pregleda, kao kao i druge specijaliste iz više oblasti medicine pronaći ćete u Poliklinici "Cardios" u Novom Sadu.

Na raspolaganju su vam usluge koje pružaju vodeći stručnjaci iz oblasti kardiologije, endrokrinologije, interne medicine, pedijatrije, nefrologije, radiologije, pulmologije i drugih oblasti o kojima ćete više saznati na zvaničnom sajtu OVDE. Na vama je samo da zakažete željeni pregled.

Pozovite 021/27-000-31 ili 065/27-000-31 i posetite Cardios u Mikole Kočiša 4. Za sve informacije o aktuelnim akcijama, dešavanjima i novostima pratite "Cardios" na Fejsbuku i na Instagramu.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!