Stručnjaci objašnjavaju: Kako se dijagnostikuje bolest karotidnih arterija?

Zakupljen prostor

marketing@021.rs

Novi Sad

25.09.2024.

08:31 > 11:16

Karotidne arterije su poput auto-puta za mozak. Kada se na tom putu pojave prepreke, može doći do ozbiljnih zdravstvenih problema, poput moždanog udara.

Stručnjaci objašnjavaju: Kako se dijagnostikuje bolest karotidnih arterija?

Foto: Pixabay, ilustracija

Srećom, postoje efikasni načini da se otkriju i uklone ove prepreke.

Upravo zato, pitali smo stručnjake iz novosadske Poliklinike Cardios kako se dijagnostikuje bolest karotidnih arterija i šta možete učiniti da zaštitite svoje zdravlje.

Šta su karotidne arterije i zašto su važne?

Karotidne arterije su veliki krvni sudovi koji se nalaze na prednjoj strani vrata. Njima krv bogata kiseonikom putuje iz srca do mozga.

Kada se u ovim arterijama nakupe naslage, može doći do suženja ili potpunog zatvaranja, usled čega mozak ne dobija dovoljno kiseonika. Ovo stanje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući moždani udar, upozorava doktorka Vesna Perišić iz Poliklinike Cardios.

Koji su simptomi bolesti karotidnih arterija?

U mnogim slučajevima, bolest karotidnih arterija ne izaziva nikakve simptome, pa se otkrije slučajno prilikom rutinskog pregleda.

Međutim, kako objašnjava doktorka Perišić, neki ljudi mogu imati sledeće simptome:

- Tranzitorni ishemijski napadi (TIA): Kratkotrajni simptomi slični moždanom udaru koji obično prolaze za nekoliko minuta. Mogu se javiti problemi sa vidom, govorom, ravnotežom ili slabost u ruci ili nozi.

- Glavobolja: Iako nije uvek povezana sa bolestima karotidnih arterija, glavobolja može biti jedan od simptoma.

- Vrtoglavica: Osećaj vrtenja ili nestabilnosti.

- Osećaj utrnulosti: Obično na jednoj strani tela.

Kako se dijagnostikuje bolest karotidnih arterija?

Postavljanje dijagnoze bolesti karotidnih arterija je od suštinskog značaja za pravovremeno lečenje i sprečavanje ozbiljnih komplikacija.

Doktor Dragan Lazarević iz Poliklinike Cardios odgovara koje su najčešće korišćene metode za dijagnostiku ovog stanja:

Metoda izbora je Doppler/Duplex ultrazvuk. Ova metoda je najčešće korišćena zbog svoje neinvazivnosti, pouzdanosti i dostupnosti. Doppler ultrazvuk omogućava procenu debljine zida, brzinu protoka krvi kroz karotidne arterije, karakter i veličinu plaka te otkriva eventualna suženja (stenoze) ili začepljenja arterija (okluzije), što može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su moždani udar ili tranzitorni ishemijski atak (TIA).

Zašto je Doppler ultrazvuk metoda izbora?

Neinvazivan: Nema potrebe za iglama, zračenjem ili kontrastnim sredstvima.

Brz i bezbolan: Pregled traje kratko i ne izaziva nelagodnost pacijentu.

Precizan: Visoka preciznost u otkrivanju suženja arterija.

Dostupan: Dostupan u većini medicinskih ustanova i nije skup.

U slučajevima kada Doppler ultrazvuk otkrije značajne abnormalnosti ili kada je potrebno dodatno ispitivanje, lekari mogu koristiti i druge metode, poput: CT angiografija (CTA): Koristi se za precizniju vizualizaciju krvnih sudova pomoću rendgenskih zraka i kontrastnog sredstva.

Magnetna rezonanca angiografija (MRA): Slična CT angiografiji, ali koristi magnetno polje i radio talase umesto rendgenskih zraka. MR angiografija daje veoma detaljne slike krvnih sudova i okolnih tkiva uz upotrebu kontrastnog sredstva.

Klasična angiografija: Invazivna metoda koja uključuje uvođenje katetera u krvne sudove i upotrebu kontrastnog sredstva za prikaz karotida, ali se koristi uglavnom u pripremi za hirurške zahvate ili kada su druge metode nejasne.

Ipak, zbog svoje efikasnosti, Doppler ultrazvuk ostaje prva linija u dijagnostici bolesti karotidnih arterija.

Kako se odlučuje o načinu donošenja dijagnoze i šta ako se ustanovi postojanje bolesti?

Dr Lazarević objašnjava da izbor metode za donošenje dijagnoze zavisi od više faktora, uključujući simptome, rezultate prethodnih pregleda i dostupnost opreme. On ističe da je vrlo bitno i mišljenje lekara specijaliste.

U zavisnosti od stepena suženja krvnih sudova i prisutnosti simptoma, lekar preporučuje odgovarajuće lečenje.

Doktorka Perišić iz Poliklinike Cardios kaže da opcije lečenja mogu uključivati medikamente za snižavanje krvnog pritiska, smanjenja nivoa holesterola i sprečavanja stvaranja krvnih ugrušaka, kao i endovaskularni zahvat.

Ona pojašnjava da je endovaskularni zahvat minimalno invanzivna procedura u kojoj se uvodi kateter u krvni sud i postavlja stent kako bi se otvorio suženi deo arterije. U nekim slučajevima je, dodaje, neophodno i hirurško uklanjanje naslaga ili dela karotidne arterije.

Kao i uvek, najbolji lek je prevencija, smatra dr Lazarević.

"Iako se genetski faktori ne mogu promeniti, moguće je umanjiti rizik zdravom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću, održavanjem zdrave težine, odvikavanjem od pušenja i održavanjem normalnog krvnog pritiska", ističe dr Lazarević. On naglašava da su redovni medicinski pregledi naročito važni.

Gde možete da potražite pomoć?

Stručnjake poput dr Lazarevića i dr Perišić, kao i druge specijaliste iz više oblasti medicine pronaći ćete u Poliklinici Cardios u Novom Sadu.

Na raspolaganju su vam usluge koje pružaju vodeći stručnjaci iz oblasti kardiologije, endrokrinologije, interne medicine, pedijatrije, nefrologije, radiologije, pulmologije i drugih oblasti o kojima ćete više saznati na zvaničnom sajtu OVDE. Na vama je samo da zakažete željeni pregled.

Pozovite 021/27-000-31 ili 065/27-000-31 i posetite Cardios u Mikole Kočiša 4. Za sve informacije o aktuelnim akcijama, dešavanjima i novostima pratite Cardios na Fejsbuku i na Instagramu.