Kardiolog objašnjava: Uticaj akutnog stresa na kardiovaskularno zdravlje

Zakupljen prostor

marketing@021.rs

Novi Sad

17.12.2024.

08:35 > 09:08

Stres je neizostavan deo savremenog života. Uprkos brojnim savetima za izbegavanje stresa, u današnje vreme je to gotovo nemoguće.

Kardiolog objašnjava: Uticaj akutnog stresa na kardiovaskularno zdravlje

Foto: PROMO (Cardios)

Iako se često percipira kao psihološki fenomen, njegov uticaj na fizičko zdravlje je očigledan, posebno kada je reč o kardiovaskularnom sistemu.

Kardiolog poznate novosadske Poliklinike "Cardios" dr Borislav Dolamić priča za 021.rs da se često susreće sa pacijentima koji su doživeli akutne stresne događaje i žele da razumeju kako su oni uticali na njihovo srce.

Šta se dešava u organizmu tokom stresa?

Kada se suočimo sa stresnom situacijom, naš organizam aktivira "fight or flight" (bori se ili beži) odgovor. Ovaj primitivni mehanizam, koji je nekada bio neophodan za preživljavanje, dovodi do oslobađanja hormona stresa, kao što su adrenalin i kortizol. Ove supstance ubrzavaju rad srca, povećavaju krvni pritisak i usmeravaju krv ka mišićima, pripremajući nas za fizički napor.

Kratkoročni i dugoročni uticaji stresa na organizam

Doktor Dolamić objašnjava da, u kratkom roku, ova reakcija može biti korisna.

"Međutim, ako se stresni događaji često ponavljaju ili traju dugo, dugoročni uticaji mogu biti štetni. Hronični stres može dovesti do oštećenja krvnih sudova, povećanja nivoa lošeg holesterola, razvoja upala i povećanog rizika od zgrušavanja krvi", objašnjava kardiolog u klinici "Cardios".

Akutni stres i srčani udar

Iako se često povezuje sa hroničnim stresom, i akutni stresni događaji mogu da izazovu srčani udar. Stres može dovesti do pucanja aterosklerotičnih plakova u koronarnim arterijama, što može izazvati stvaranje ugruška i blokadu protoka krvi ka srčanom mišiću.

Stres i aritmija

Kardiolog navodi i da akutni stres može da dovede do poremećaja srčanog ritma, odnosno aritmija. Ubrzan rad srca, preskakanje otkucaja ili nepravilan ritam su česti simptomi stresnih situacija.

Stres i visok krvni pritisak

Povišen krvni pritisak je jedan od najčešćih zdravstvenih problema povezanih sa stresom. Kada je krvni pritisak hronično povišen, on opterećuje srce i krvne sudove, povećavajući rizik od moždanog udara, srčanog udara i drugih kardiovaskularnih bolesti.

Kako se nositi sa stresom i zaštititi srce?

Postoji mnogo načina da se smanji uticaj stresa na kardiovaskularno zdravlje. Redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, dovoljno sna, tehnike relaksacije kao što su joga i meditacija, kao i socijalna podrška su od ključnog značaja.

Kada da potražite pomoć lekara?

Kardiolog dr Dolamić savetuje da odlazite redovno na preventivne preglede, bez obzira na to da li osećate neke simptome koji vas zabrinjavaju.

"Posebno je važno obratiti se lekaru ako imate porodičnu istoriju srčanih bolesti, dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili povišenog holesterola. Takođe, ako ste pušač, nezdravo se hranite, bavite se poslom koji podrazumeva dugo sedenje ili ste pod velikim stresom, redovni pregledi su još važniji", kaže doktor iz klinike "Cardios".

Osim toga, ukoliko primetite neke simptome koji sugerišu da stres ugrožava vaše zdravlje, pregled bi trebalo da zakažete što pre.

"U slučaju akutnih simptoma, kao što su jak bol u grudima, otežano disanje, gubitak svesti ili nesvestica, potrebno je hitno pozvati hitnu pomoć. Svaki minut je važan u ovakvim situacijama, a brza reakcija može spasiti život. Takođe, ako ste doživeli veliki stres ili imate povredu, obratite se lekaru kako bi se procenila ozbiljnost stanja", navodi doktor.

Simptomi na koje takođe treba obratiti pažnju su hronični umor, vrtoglavica, oticanje nogu, promene u vidu, nedostatak daha, ubrzan rad srca, mučnina, povraćanje, gubitak apetita...

Gde možete da potražite pomoć?

Stručnjake poput doktora Borislava Dolamića kao i druge specijaliste iz više oblasti medicine pronaći ćete u Poliklinici "Cardios" u Novom Sadu.

Na raspolaganju su vam usluge koje pružaju vodeći stručnjaci iz oblasti kardiologije, endrokrinologije, interne medicine, pedijatrije, nefrologije, radiologije, pulmologije i drugih oblasti o kojima ćete više saznati na zvaničnom sajtu OVDE. Na vama je samo da zakažete željeni pregled.

Pozovite 021/27-000-31 ili 065/27-000-31 i posetite Cardios u Mikole Kočiša 4. Za sve informacije o aktuelnim akcijama, dešavanjima i novostima pratite "Cardios" na Fejsbuku i na Instagramu.