Interiorizacija Novog Sada: Mario Liguori o novoj knjizi Duška Bogdanovića

Autor: Mario Liguori

Novi Sad

03.04.2025.

18:31 > 18:44

Nova knjiga poznatog novosadskog novinara Duška Bogdanovića "Senke sećanja 2" objavljena je u izdanju "Prometeja".

Interiorizacija Novog Sada: Mario Liguori o novoj knjizi Duška Bogdanovića

Foto: 021.rs

Senke sećanja 2 pred čitaoce dolaze godinu dana nakon što su objavljene prve Senke sećanja, koje je publika mogla da čita i na portalu 021.rs.

U pitanju je autobiografska, ali i istorijska građa jednog vremena Novog Sada.

Dok ne stigne datum promocije knjige, poziv da je pročitate donosimo vam kroz tekst pisca i profesora Marija Liguorija.

Mario Liguori: Interiorizacija Novog Sada

Kad mi je Duško poslao rukopis svoje nove knjige, očekivao sam nastavak dela Senke sećanja. Slutio sam nekakav hronološki napredak, svojevrsno viđenje savremene istorije Novog Sada ili pak dramatično razdoblje od poslednjih jugoslovenskih građanskih ratova do naših dana, a tu je moglo i da bude poređenja s aktuelnim stanjem ili možda prognoza o onome što tek treba da se dogodi.

Varao sam se.

Ova knjiga jeste napredak, ali, naoko paradoksalno, unazad – ona je poput prodora u prošlost koja je prethodila Senkama sećanja i kao mogućnost da zavirimo u utrobe Novog Sada – a utrobe, mada sinonim za mrak, čudnovato luče svetlost, otkrivajući nepoznato. Utrobe su izvor saznanja.

Ništa čudno: objašnjenje negdašnjeg Novog Sada ne može biti potpuno bez zaranjanja u sebe, za koje je detinjstvo odskočna daska. Jedno slikovito detinjstvo, u isto vreme divno i opasno, bezbedno i nesigurno, određeno vaspitanjem i nepopravljivo slučajno, podržavano porodicom i, donekle, institucijama jednog sistema koji, uz sve distorzije i bez obzira na naš stav o efektima njegove visoke politike, i jeste ličio na organizovanu državu. Jedno detinjstvo, po svemu sudeći, bajkovito, slobodno, prepuno instinkata.

No, budući da instinkt otkriva samo početak nekog iskustva, svaki je ishod, u uzbudljivom životu novosadskog dečaka, ostao nepredvidljiv: kako će se završiti jedna trka i kakav će biti rezultat svake odigrane utakmice – to dete ne može predvideti, jer ono može samo da doživi trenutak, da živi ne razmišljajući o životu. Detinjstvo je, u tom smislu, daleko moćnije od odraslog doba; detinjstvo je neodređena faza večitog iznenađenja koje se jednom rečju može definisati kao – sloboda.

Za Novosađane koji su prešli prag sedme decenije života, ova knjiga je podsetnik na magično vreme, fundament njihove egzistencije; za mlađe sugrađane, fascinantna priča o iskustvima koja su prethodila njihovom rođenju; za sve, pa i za strance, dirljiv dnevnik odrastanja. Odrastanje je u ovoj knjizi sveprisutno, zato što Duško ni u povremenim izletima u odraslo doba ne gubi pogled dečaka.

Knjiga je, stoga, nastala zato što njen autor nije izgubio sposobnost da se iznenadi, koja se može sačuvati jedino ako čovek, iz ko zna kojih astralnih kombinacija, ima sposobnost da se pita. Duško nam je, u pogledu toga, pokazao kako je radoznalost hodnik pun svetlosti, odnosno divna staza koja se proteže unedogled: na putu nalazimo upečatljive ljude i nezaboravna jela, sportove sa svim alatima i tehničkim opisima za uspeh, pa htenja i nadanja, ushićenja i razočaranja, a najviše vernost osobama i strastima koja se može rezimirati samo kao – ljubav.

Pred takvom knjigom, koja vrvi od iznenađenja, i ja sam ostao iznenađen. Zar nije trebalo da ovo bude nekakav nastavak? I zašto je ova knjiga stigla posle prve, kojoj suštinski, po sadržaju, prethodi? Možda je prva knjiga Dušku bila važna da bi se približio daljoj prošlosti; možda se do onoga što se nas najviše tiče može stići samo postepeno, uspostavljajući mostove sećanja, ulazeći u hodnike koje vreme gradi stvarajući u nama iluziju da je jedini valjani pravac onaj koji vodi ka budućnosti.

Kad bi se ta iluzija odista poklopila s istinom o našem životu, biljke bi se, smanjujući se, postepeno vraćale u crnu zemlju, a voda bi se iz čaša vraćala u slavine, dok bi običan ljudski život bio nalik životu nezaboravnog junaka filma Neobični slučaj Bendžamina Batona. Čovek bi, bez svesti o sopstvenoj smrti, izgubio svaku potrebu za maštanjem. U životu bez Istorije i svesti o njoj, sâm pojam korena ne bi imao smisla.

Ne možemo, u međuvremenu, osporiti to da u ovoj knjizi postoje znani elementi iz Senki sećanja: stav da je čovek rođen da bi tražio zadovoljstvo, kao u svetu upečatljivih pripovedaka; zakon rezultata, koji u istoj meri određuje i sport i život; ideja da zanimanje nije puki lek protiv dosade, nego sadržalac sreće; beskompromisna borba protiv svake korumpirane, zločeste vlasti koja, u biti, negira novosadstvo.

No, ono što se ovde najviše opaža jeste svojevrsna interiorizacija Novog Sada, koja proističe iz verovanja da grad otkriva sudbinu pojedinca, te da o pojedincu, kao zavičajnom biću, ne možemo ništa saznati ako ga odvojimo od njegovog grada.

To demantuje tezu Žorža Prevelakisa da su ljudi iz ovih krajeva zadovoljni ako bilo gde u svetu nađu uslove života slične onima iz rodnog podneblja. Duško Bogdanović, putnik, poznavalac i obožavalac mnogih zemalja i kultura, zauzima malo drukčiji stav, makar bez lažnog trijumfalizma i bez glorifikovanja, u skladu s novosadskim načelima: nema života bez centra Novog Sada, jer je centar Novog Sada sinonim za svet.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Duško Bogdanović Mario Liguori

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Boca

03.04.2025 • 22:39

Divna vest

Veoma se radujem knjizi, a našem profesoru hvala na ovoj lepoj preporuci.

9 3 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.