Fenomen da u Srbiji "svako proizvodi rakiju na svoj način"
Procenjuje se da ukupna proizvodnja rakije u Srbiji, za tržište i za sopstvene potrebe, iznosi do 55 miliona litara godišnje.
Foto: Pixabay
Od toga je oko 40 miliona litara šljivovice. Godišnje izvezemo rakije za 10,7 miliona evra, ali zato uvezemo viskija za 8,8 miliona evra, piše magazin Biznis i finansije.
Kada je rakiju "Yebiga", napravljenu od šljive na Goču, pre nekoliko godina na američkom tržištu počeo da promoviše Bili Guld, basista grupe "Faith No More", lokalni portali specijalizovani za alkoholna pića su se svojski potrudili da podrobno objasne šta je i kakvo je ovo srpsko piće.
Pored informacija o načinu proizvodnje i ukusu, Amerikanci su mogli da saznaju da nema čoveka u Srbiji koji ne proizvodi rakiju, da Srbi bez rakije nikuda ne idu, pa ni u rat, da je piju i kada se raduju i kada tuguju. Američki novinari su navodili da Srbi rakijom leče sve bolesti i da je zovu "majko", čak i da je rakija "tradicionalni srpski doručak".
Stručnjaci koji su uporno nastojali i konačno uspeli da Unesko uvrsti srpsku šljivovicu na listu nematerijalne kulturne baštine, imaju, očekivano, nešto drugačije viđenje. Ako se umesto nacionalnog zanosa konsultuju dostupne istorijske činjenice, Srbi ne samo da nisu pronalazači šljivovice, već su tokom srednjeg veka daleko više proizvodili vino. Na rakiju su prešli tek sa dolaskom Turaka i to iz ekonomskih razloga jer je mnogo isplativija, što potvrđuje i narodna izreka da "vino traži slugu, a rakija gazdu".
S druge strane, činjenica je da se rakija toliko odomaćila u Srbiji da je njeno pečenje postalo neraskidivi deo tradicije i poseban društveni događaj. Svaki domaćin koji proizvodi rakiju to radi na svoj način i doživljava je kao jedinstven proizvod, koji ima samo on i niko drugi.
Međutim, fenomen da u Srbiji "svako proizvodi rakiju na svoj način", gubi na privlačnosti kada se ona prodaje na tržištu. Sada, kada je zahvaljujući Uneskovoj odluci srpska šljivovica izašla iz anonimnosti i predstavljena svetu kao proizvod koji je značajan za celokupnu svetsku kulturu, struka i registrovani proizvođači se nadaju da će država pokazati više entuzijazma u suzbijanju crnog tržišta, kako bi se konačno uspostavili jedinstveni standardi u proizvodnji.
Trenutno je u zemlji u kojoj "nema ko ne peče rakiju", prema podacima Ministarstva poljoprivrede registrovan samo 931 proizvođač žestokih pića. To je ipak tri puta više u poređenju sa 2016. godinom, kada je počeo da se primenjuje novi Zakon o jakim alkoholnim pićima. Od kada je počela registracija proizvođača, uvećava se i zvanična statistika o proizvodnji žestokih pića, koja je porasla za preko 88 odsto, na 34,3 miliona litara. Od te količine, proizvedeno je 26,1 miliona litara rakija od voća, a preostalo čini proizvodnja vinjaka, travarica, likera, džina i drugog žestokog pića.
U izveštaju se navodi da pored registrovanih proizvođača, rakiju u Srbiji tradicionalno proizvodi i veliki broj pojedinaca za sopstvene potrebe. Procenjuje se da sa tom količinom, ukupna proizvodnja rakije dostiže između 50 i 55 miliona litara, a najveće količine se proizvode u Rasinskom, Šumadijskom i Zlatiborskom kraju.
Od voćnih rakija najzastupljenija je šljivovica. Šljiva se uzgaja na preko 73.000 hektara sa prosečnom proizvodnjom od 437.000 tona godišnje. Oko 70 odsto šljive se preradi za rakiju, što iznosi oko 40 miliona litara šljivovice. Od ostalih voćnih vrsta, kajsije, kruške, dunje i drugih, proizvede se u proseku oko 10 miliona litara, dok se rakije od vina, odnosno vinjaka, prosečno proizvede oko pet miliona litara.
Šljivovica se najviše proizvodi u zapadnoj Srbiji, i to od autohtonih sorti šljive požegače i crvene ranke, a u poslednje vreme i od čačanskih sorti. Voćne rakije, kao što su travarica, nanovača, menta, preovlađuju u istočnoj Srbiji, dok se u Vojvodini sve više proizvode rakije od dunje i kajsije, kao i rakije od grožđa. Poslednjih godina povećava se obim proizvodnje rakije od dunje, kruške, kajsije i maline.
Najviše srpske rakije popije Evropa
Vrednost izvezene rakije raste iz godine u godinu, pa je sa 5,1 miliona evra u 2017. godini porasla na 10,7 miliona evra u 2021. godini. Najveću vrednost u izvozu od 7,8 miliona ostvaruju šljivovica, kruškovača i višnjevača. Rakije sa udelom od 63 odsto ubedljivo preovlađuju u ukupnom izvozu jakih alkoholnih pića, slede vinjak, konjak i ostale rakije od grožđa sa učešćem od preko 12 odsto i vrednošću izvoza od 2,1 miliona evra, dok likeri imaju udeo od šest odsto i u izvozu dostižu vrednost od milion evra.
Izvoz je nastavio da raste i tokom 2022. godine, kada je za prvih devet meseci izvezeno voćnih rakija u vrednosti od 9,8 miliona evra, što je za 30,7 odsto više u odnosu na isti period 2021. godine.
Srbija najviše izveze rakije na tržište EU i to za 6,9 miliona evra, a potom u CEFTA region, gde izvoz dostiže šest miliona evra. Od zemalja EU, šljivovica se najviše izvozi u Nemačku, Hrvatsku i Austriju, a od ostalih zemalja u SAD, Australiju i Švajcarsku. Prošle godine, najveći rast vrednosti izvoza zabeležen je upravo na tržištu Švajcarske, a primetno je veće prisustvo srpskih rakija i na novim tržištima, kao što su Kipar, Azerbejdžan i Malta.
Srbija, ipak, i dalje mnogo više uvozi jakih alkoholnih pića nego što izvozi. Vrednost uvoza iznosi oko 19,9 miliona evra, a najzastupljeniji je viski sa vrednošću od 8,8 miliona evra. Slede vinjak i konjak, zatim likeri, a najmanje se uvoze votka i rum. Preko polovine uvoza žestokih pića potiče iz EU, i to u vrednosti od 10,4 miliona evra.
S kolena na koleno
Unesko je upisao srpsku šljivovicu na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva 1. decembra 2022. godine sa sledećim obrazloženjem:
"Priprema tradicionalne rakije od šljive – šljivovice, ima više faza koje uključuju porodice i zajednice. Šljive se najčešće gaje na porodičnim gazdinstvima i bere se u jesen. Kuvaju se 20 do 30 dana, a zatim destiluju u ručno rađenim bakarnim posudama da bi se dobila blaga rakija. Drugom destilacijom dobija se jača rakija. Poslednja faza je odležavanje u buretu, najčešće od hrastovine, najmanje godinu dana. U svečanim prilikama i tokom porodičnih slavlja, šljivovica prati zdravice sa željama za zdravlje i blagostanje.
Takođe je važan deo tradicionalne medicine, gde se dodaju lekovito bilje ili voće za dobijanje lekova protiv prehlade i bolova ili antiseptika. Zimi se konzumira kuvana rakija. Praksa se uglavnom prenosi unutar porodica i zajednica, pri čemu mlađi članovi vremenom stiču znanja kroz postepeno uključivanje u različite faze pripreme i upotrebe šljivovice. Žene takođe pridaju veliki značaj prenošenju znanja i veština vezanih za rituale, tradicionalnu medicinu i gastronomiju".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Napravite domaće tortilje - mnogo ukusnije od kupovnih, a lake za pripremu
23.02.2025.•
0
Domaće tortilje su mnogo ukusnija varijanta od onih kupovnih. Zato, ukoliko niste ljubitelji gotovih tortilja iz marketa, svakako isprobajte ovaj recept.
VIDEO: Zašto je slovo "N" u logotipu Nutele crno, a ostatak crven?
23.02.2025.•
0
Ranije ovog meseca potvrđeno je da je tvorac Nutele Frančesko Rivela preminuo u 97. godini.
VIDEO: Čokoladni kolač koji ima jedan neobičan sastojak - kiseli kupus
23.02.2025.•
1
Iako na prvi pogled možda deluje kao nespojiva kombinacija, čokoladni kolač s kiselim kupusom postao je pravi hit među ljubiteljima neobičnih poslastica.
Da li jedete i bele niti banane? Evo čemu služe i koliko su zdrave
23.02.2025.•
0
Bele niti banana su bogate vlaknima, koja pomažu u regulisanju varenja i održavaju osećaj sitosti.
Ovo su najčešće greške kada se kuva testenina
23.02.2025.•
0
Kada je reč o pripremi jednostavnih jela od nekoliko sastojaka - poput onih s testeninom - svaki detalj je važan, posebno način na koji ih kuvate.
VIDEO Fermentisano meso ajkule, oplođeno jaje patke: Pet najbizarnijih popularnih jela
23.02.2025.•
1
Svet je pun neverovatnih i često neobičnih jela koja izazivaju različite reakcije - od oduševljenja i čuđenja pa sve do straha.
Ulje ili svinjska mast: Evo šta je bolje za prženje ili pohovanje
16.02.2025.•
7
Prženje namirnica svakodnevna je radnja o kojoj ne razmišljamo previše. Većina nas kod kuće ima nekoliko opcija za to - suncokretovo ulje, maslinovo ulje, svinjsku mast ili još pokoju opciju.
Da li boja ljuske jajeta utiče na nutritivnu vrednost i ukus?
16.02.2025.•
0
Mnogo je informacija koje se mogu pronaći na etiketama kutija za jaja, ali retko kad postoji objašnjenje zašto su neka jaja smeđe, bele ili neke druge boje.
Za najbolji pomfrit važna su dva koraka u pripremi
16.02.2025.•
3
Krompir je jedna od često korišćenih namirnica jer se može pripremiti na razne načine, a jedan od omiljenih je upravo pomfrit.
Uhapšena jer je gnječila pecivo u prodavnici i nije ga kupila
16.02.2025.•
5
Žena iz Japana uhapšena je zbog navodnog gnječenja peciva u prodavnici koje na kraju nije ni kupila.
EU dozvolila upotrebu brašna od crva: Postoje li zdravstveni rizici?
16.02.2025.•
2
EU je prvi put odobrila upotrebu brašna od larve crva brašnara.
A već su cene skočile: Očekuje se poskupljenje čokolade u susret Danu zaljubljenih
12.02.2025.•
2
Očekuje se da oko predstojećeg Dana zaljubljenih cene čokoladnih poslastica porastu za oko 10 do 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Taste Atlas odabrao 10 najboljih pilećih supa na svetu: Na četvrtom mestu i bela čorba iz Srbije
10.02.2025.•
5
Poznati gastro portal Taste Atlas sačinio je istu najboljh pilećih supa na svetu, a na spisku se našla jedna supa iz srpske kuhinje.
Američki uvoznici prave zalihe italijanskog vina u strahu od Trampovih carina
09.02.2025.•
0
Američki uvoznici prave zalihe italijanskog vina proseko u strahu od mogućih carina Donalda Trampa, pokazuju podaci iz vinske industrije.
Naučnici utvrdili kako napraviti savršeno kuvana jaja - metoda zahteva strpljenje
09.02.2025.•
1
Naučnici su otkrili savršen način da se skuva jaje. Ono što iznenađuje je činjenica da je za to potrebno pola sata.
Jedan sastojak će sprečiti da vam se krompir raspadne pri kuvanju
09.02.2025.•
0
Kuvanje krompira može biti pravi izazov, pogotovo kada želite da krompir zadrži svoj oblik i da ne postane kašast.
Pivo postojalo i pre 13 hiljada godina: Evo kada su ljudi počeli da piju alkoholna pića
08.02.2025.•
1
Kroz istoriju, ljudi su konzumirali alkohol kao deo verskih rituala, za socijalno povezivanje, u medicinske svrhe, i na kraju krajeva radi uživanja a naučnici otkrivaju kada je sve počelo.
Tajna bavarskih pereca (peciva generalno): Šta im daje hrskavost i tamnu boju?
02.02.2025.•
2
Bavarske perece (brezn na bavarskom dijalektu, a brezel na nemačkom) su tradicionalno pecivo karakteristično za Bavarsku i južnu Nemačku.
Hleb poskupeo u evropskim zemljama: Evo gde najmanje, gde najviše, a gde je tu Srbija
02.02.2025.•
5
Prema podacima Eurostata, cene hleba u evropskim zemljama značajno su porasle tokom poslednjih pet godina.
Marinada, čekić, puter: Par kuvarskih trikova da žilavo meso bude mekanije
27.01.2025.•
0
Jeftiniji komadi crvenog mesa obično su veoma žilavi i potrebno ih je pripremiti sa puno ljubavi i umeća da biste ih pretvorili u nežan zalogaj.
Važno je znati: Koju hranu ne treba da zamrzavate?
26.01.2025.•
0
Iako zamrzavanje može produžiti rok trajanja mnogih namirnica, važno je znati koje od njih ne podnose dobro ovaj proces.
Komentari 10
Nemanja
U gorem a češćem slučaju koji većina "ugostitelja" primenjuje, u flašama od Džonija i Belentajna je neki još gori viski, tipa Long John, Winchester i sl.
Kao što ima katastrofa loših rakija ("brlja", "daskovača"...) tako ima i loših viskija, ništa čudno. Od škotskih viskija koji se mogu naći kod nas jedino valjaju Džoni Black Label i Čivas, ostalo je sve kockanje sa ukusom i posledicama. Od američkih (burbona) tu su Four Roses i Jack, a za smešno male pare imaš odličan Canadian Special Old (isto ima ukus na burbon).
Btw, iz iskustva, kad "našteluješ" čulo ukusa na viski, rakija mora biti brutalno dobra da ti se svidi.
Živeli!
Čardaklija
Raznolikost tehnologija nije problem sve dok proizvođač zna šta radi i razume sve faze proizvodnje, što je u praksi najčešće ravno utopiji. Tehnološki postupci od proizvodnje voća u voćnjaku pa sve do flaše su beskrajno zanimjlivi i omogućavaju raznolikost rakija od iste vrste voća. Dokle god proizvođač odgovara pred kupcem za svoj proizvod dotle su te različitosti prednost, nikako mana. Država se uplela u nešto za šta nema dovoljno kapaciteta da uredi, pri tome i ne treba sve da uređuje do tančina jer u toj raznolikosti tehnologija se kriju pravi rakijski biseri.
Živeli!
dule
19.02.2023 • 09:02
I viskija, ko i rakija, ima raznog kvaliteta. Ti si verovatno pio neki loš.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar