Može li se jesti previše voća?
Voće je neizostavni deo uravnotežene ishrane jer, zahvaljujući vlaknima, pruža osećaj sitosti, hidrira organizam, a ćelije snabdeva energijom.
Foto: Pixabay
Međutim, postoji li granica kada je količina voća u pitanju i gde se ona nalazi? Postoje li oni koji ne smeju da jedu sočne plodove jarkih boja?
Nutritivni sastav voća drastično se razlikuje između pojedinih vrsta. Voće obično sadrži važne vitamine, minerale i druga jedinjenja, kao što su antioksidansi, izuzetno korisni za telo.
S druge strane, ovi plodovi bogati su prirodnim šećerima, što može zabrinuti neke koji iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga paze na unos ugljenih hidrata.
Za prosečnu osobu, veće količine voća možda neće predstavljati zdravstveni rizik sve dok ono čini deo opšte uravnotežene i zdrave ishrane. Međutim, kod nekih stanja kod kojih voće može da utiče na varenje ili metabolizam mora da se vodi računa o količini unosa voća. Svako ko nije siguran da li sme da jede voće treba da se posavetuje sa lekarom.
Prednosti ishrane bogate voćem
Konzumiranje voća pruža niz zdravstvenih koristi za telo. Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država navodi da je voće izvor važnih hranljivih materija i vitamina, koji kod nekih osoba mogu biti deficitarni, poput vlakana, kalijuma i vitamina C. Unos ovih jedinjenja može pomoći u smanjenju rizika od srčanih bolesti, moždanog udara i srčanog udara.
Redovna konzumacija voća, kao deo zdrave ishrane, takođe može pomoći u kontroli krvnog pritiska i holesterola, poboljšanju zdravlja creva i probave, zaštiti od određenih vrsta raka.
Voće je bez holesterola, prirodno ima malo natrijuma i masti i, uglavnom, ima malo kalorija.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) takođe voće i povrće definiše kao deo zdrave ishrane kojom se može pomoći osobi da smrša ili održi umerenu težinu.
Voće obiluje vlaknima i vodom. To ovu hranu čini zasitnijom, ali manje kaloričnom od drugih namirnica sličnog sadržaja vlakana, ali bogatijih skrobom ili masnoćama.
Odabir voća umesto druge visokokalorične hrane koja je manje hranljiva može dobro doći kada je potrebno smanjiti ukupan unos kalorija.
Da li je moguće jesti previše voća?
Iako previše bilo čega na tanjiru možda nije dobro, veoma retko će se desiti da osoba pojede previše voća. Konzumiranje celog ploda može biti odličan mehanizam za ograničavanje količine pojedene hrane jer zahvaljujući zasitnosti voća osetićemo sitost pre nego što pojedemo previše.
U stvari, mnogo češće se dešava da ljudi ne konzumiraju dovoljno voća. Rezultati nekih istraživanja pokazuju da samo između 2,2 i 3,5 odsto odraslih konzumira dovoljne količine voća i povrća. Drugo istraživanje pokazuje da 37 odraslih unosi nedovoljno voća i povrća.
Glavna briga koju neki ljudi imaju u vezi sa voćem je količina šećera koje sadrži. Voće je bogato prirodnim šećerima, a telo može sam da pretvori šećere u masti za kasniju upotrebu ako ih odmah ne sagori.
Ove vrste šećera same po sebi mogu biti pokazatelj povećanja telesne težine i drugih metaboličkih problema. Zbog toga neki ljudi osećaju da unosom većih količina šećera mogu povećati nivo masti i dovesti do povećanja telesne težine. Međutim, to možda nije slučaj.
Rezultati istraživanja objavljenog u stručnom časopisu Nutrients Trusted Source sugerišu da većina voća zapravo dovodi do mršavljenja. Mnogo je razloga za to, uključujući svojstva voća da ima malo kalorija po porciji, da sadrži vitamine i fitojedinjenja neophodna za idealno zdravlje, da mikrobiom creva može održavati zdravim, kao i, već pomenuto svojstvo da je bogato vodom i vlaknima, što povećava osećaj sitosti.
Voće ili voćni sok
Uprkos tome što ima veoma korisna vlakna i dosta tečnosti, voće sadrži i jednostavne šećere. U nekim slučajevima, ovo nije baš dobro. Na primer, iz voćnih sokova uklanjaju se vlakna i čvrste materije plodova. Tako ostaje napitak bogat šećerom.
Voćni sokovi su takođe manje zasitni od celog voća. Ovo može omogućiti nekome da popije mnogo više soka nego što bi mogao da pojede voća, što bi moglo u velikoj meri povećati količinu šećera koja se unese iz voća.
Neka istraživanja ukazuju na štetnost unosa voća u obliku soka ili kaše za određene starosne grupe, uključujući decu.
Američka akademija za pedijatriju preporučuje 235 mililitara voćnog soka dnevno za decu stariju od sedam godina. Unos voćnog soka ne bi trebalo da prelazi 120 mililitara dnevno za decu uzrasta od jedne do tri godine. Deca od četiri do šest godina ne bi trebalo da konzumiraju više od 180 mililitara dnevno.
Prekomerna konzumacija hrane ili napitaka bogatih šećerom, kao što su voćni sokovi, takođe može da podstakne određena stanja, kao što je metabolički sindrom.
Jedna studija iz 2020. godine otkrila je da tanko crevo pomaže u usporavanju apsorpcije fruktoze (vrsta šećera iz voća), pre nego što stigne do jetre. Na taj način telo štiti jetru od preopterećenja takvim šećerima.
Sporiji unos šećera, koji se postiže konzumiranjem čvrste hrane ili raspoređivanjem slatke hrane tokom dužeg perioda, može omogućiti crevima da efikasno kontrolišu količinu šećera koji stiže u jetru.
Međutim, kada ima previše šećera i tanko crevo ne može odjednom da ga preradi, kao što je slučaj sa tečnim izvorima šećera, u jetru stiže više šećera. To jetru opterećuje i ona ne stiže da obradi sav šećer koji joj je dopremljen.
Dodatni napor koji se ulaže u preradu šećera, kao i dodatni šećer koji nastavlja da stiže do jetre mogu dovesti do stanja kao što je metabolički sindrom. Istraživači su verovali da se fruktoza prvo metaboliše u jetri. Metabolički procesi u tankom crevu su otkriće novijeg datuma.
Iako stoprocentni voćni sok može činiti deo dnevnog unosa voća, neki ljudi će možda morati da vode računa o količini.
Dijabetes i voće
Dijabetičari moraju strogo da paze na unos hrane koja će uticati na nivo šećera u krvi. Budući da je voće bogato šećerom, neki ljudi sa dijabetesom izbegavaće voće. Međutim, lekari obično kažu da dijabetičari treba da jedu voće u nekom obliku, jer ono sadrži zdrave minerale, hranljive materije i fitokemikalije.
Istraživanje objavljeno u časopisu Diabetes Care ukazuje na to da, kada se jede u okviru uravnotežene dijete, šećer u celom voću nema isti efekat kao drugi šećeri poput belog šećera. Konzumiranje celog voća umesto zaslađivača može rezultirati boljom kontrolom šećera u krvi, a čini se da neće imati negativan efekat sve dok osoba drži unos ovakvih ugljenih hidrata na oko 12 odsto od ukupnog kalorijskog unosa.
Rizik od dijareje
Voće je bogato prirodnim vlaknima i šećerima. Previše vlakana može kod nekih ljudi izazvati dijareju. Kombinacija velike količine tečnosti, vlakana i nekih šećera može imati prirodni laksativni efekat kod nekih osoba.
Koja je optimalna količina voća?
Preporučena dnevna količina za odrasle žene je jedna i po do dve šolje voća, dok za muškarce ta količina treba da iznosi između dve i dve i po šolje seckanog voća svakog dana sve dok ne napune 60 godina, nakon čega je preporuka da pojedu dve šolje.
To nije nužno idealna količina za svaku osobu. Međutim, konzumiranje barem ove količine voća može pomoći u unapređenju opšteg zdravlja.
Individualne potrebe osobe za svežim voćem i povrćem mogu da variraju u zavisnosti od visine, težine, pola, starosti, fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja.
Jedna studija otkrila je da veći unos voća ima više zaštitnih efekata na zdravlje. Konzumiranje sedam i po porcija voća i povrća svakog dana rezultiralo je manjim ukupnim rizikom od raka. Takođe je otkriveno da konzumiranje 10 porcija dnevno, što je dvostruko više od trenutne preporuke, smanjuje rizik od smrtnosti od svih uzroka, kao i od srčanih, kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara.
Sve dok osoba ima uravnoteženu ishranu koja je bogata drugim osnovnim namirnicama, a da hrana nije brza ili previše procesuirana, unos celog, svežeg voća u gotovo bilo kojoj količini može biti zdrav dodatak većini dijeta. Drugi faktori, uključujući metabolička stanja kao što je dijabetes, mogu uticati na količinu koju bi trebalo konzumirati.
Rezultati nekih istraživanja pokazuju da ljudi sa dijabetesom treba da jedu voće, ali isključivo celo, sveže i bogato vlaknima umesto voćnih sokova i hrane bogate skrobom.
Neki programi ishrane, kao što je keto dijeta, propisuju drastično smanjen unos ugljenih hidrata. U takvim slučajevima biće dosta teško pojesti previše voća ako se pridržavate dijete.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Kupine iz Srbije povučene sa tržišta Švedske i Danske zbog norovirusa
21.11.2024.•
3
Švedska povlači sa tržišta kupine poreklom iz Srbije zbog prisustva norovirusa, objavio je RASFF evropski sistem za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani.
Puterasti ovčiji sir iz Portugala proglašen za najbolji na svetu
20.11.2024.•
3
Portugalski specijalitet "puterasti ovčiji sir" (Queijo de Ovelha Amanteigado) proglašen je najboljim sirom na svetu.
Ovo je trik "3:1" za savršeno skuvan pirinač
18.11.2024.•
1
Za idealano skuvan pirinač koji se ne lepi važno je da na jednu šolju pirinča u šerpu sipate tri šolje vode a u to možete dodati i koju kap soka od limuna.
Nekoliko razloga: Zašto je dobro piti gaziranu vodu?
18.11.2024.•
0
Postoji više razloga zbog kojih je dobro piti gaziranu vodu.
Naučnici otkrili koja vrsta kafe se povezuje s rakom, a koja je najzdravija
17.11.2024.•
6
Instant kafa najčešći je izbor kafopija u Evropi, ali stručnjaci upozoravaju da prekomerno konzumiranje takve kafe može povećati rizik od nekih vrsta raka.
Danas je Svetski dan baklave - sastojci se razlikuju od regiona do regiona
17.11.2024.•
0
Svetski dan baklave obeležava se 17. novembra.
Ponovo pokrenuta proizvodnja "Plazme", ali u smanjenom obimu
15.11.2024.•
16
Kompanija "Bambi" saopštila je večeras da je u fabrici u Požarevcu u smanjenom kapacitetu započela proizvodnju keksa "Plazma", nakon požara koji se u junu dogodio u tom pogonu.
"Chef" iz Novog Sada vam otkriva tajnu hrskavih krompirića
14.11.2024.•
0
Hrskavi krompirići su omiljena poslastica mnogih ljudi, a koja je tajna u dobijanju hrskave teksture, otkriva vam "Chef" Milica Petrušić koja za 021 predstavlja ukusne recepte.
Kako da vam palačinke više ne budu žilave: Pogledajte koji sastojak treba da dodate
13.11.2024.•
2
Palačinke su jelo koje gotovo svi obožavaju, bez obzira na to da li su slane ili slatke. Uvek su poželjne, bilo da ih pripremate za doručak, užinu ili neku specijalnu priliku.
Beli tartuf težak skoro kilogram prodat za 140.000 evra
13.11.2024.•
0
U Albi, u dvorcu Grincane Kavour, održana je 25. svetska aukcija belih tartufa.
Da li ste probali hačapuri: Tradicionalni gruzijski hleb sa sirom
12.11.2024.•
2
Hačapuri je tradicionalno gruzijsko jelo koje se sastoji od hleba punjenog sirom, a često uključuje i jaje i puter.
Spisak 10 najboljih peciva na svetu prema Taste Atlasu: Od mantija do kroasana
12.11.2024.•
0
Gastro vodič Taste Atlas objavio je snimak koji predstavlja listu od 10 najboljih peciva sveta, a zanimljivo je da je bosanski burek na 10. mestu, dok su prvu poziciju zauzele novopazarske mantije.
VIDEO Volite soja sos? Evo kako se on zapravo pravi - proces podrazumeva i buđ
12.11.2024.•
1
Azijska hrana sve je popularnija i kod nas i sve više ljudi priprema azijska jela kod kuće, a neizostavan dodatak mnogim takvim jelima je soja sos.
VIDEO: Ljudi putuju hiljadama kilometara kako bi probali ovu viralnu hranu
10.11.2024.•
0
Nije neuobičajeno da na osnovu hrane biramo koji ćemo grad ili državu posetiti.
Pogledajte kojih pet neobičnih dodataka širom sveta stavljaju na picu: Od banane do ribe
08.11.2024.•
0
Pica u drugim zemljama može izgledati sasvim drugačije nego u vašoj lokalnoj piceriji. Sir, feferoni i masline su među standardnim dodacima za picu širom sveta.
"Chef" Milica iz Novog Sada: Medeno kestenje za bolje varenje i bolji rad srca
07.11.2024.•
0
"Chef" Milica Petrušić radila je po vrhunskim restoranima u Srbiji i Evropi, uključujući i one s čuvenim Mišelinovim zvezdicama, a sada za 021.rs predstavlja ukusne i zdrave recepte.
Japanska pića sake i šoču Unesko će uvrstiti na listu svetske kulturne baštine
05.11.2024.•
0
Savetodavni odbor Uneska preporučio je da se japanska tradicionalna veština pravljenja alkoholnih pića sake i šoču uvrste na listu nematerijalne kulturne svetske baštine.
Lanac brze hrane "Taco Bell" stiže u Srbiju: Ljubiteljima košarke poznat i zbog Nikole Jokića
03.11.2024.•
2
Američki lanac brze hrane inspirisan meksičkom kuhinjom "Taco Bell" uskoro stiže u Srbiju.
"Koka-kola" dostupnija i jeftinija od vode u Meksiku: Tretira se kao božanstvo, piju je čak i bebe
03.11.2024.•
4
Stanovnik meksičke države Čijapas pije neverovatnih 821,2 litara koka-kole godišnje, što je otprilike 32 puta više od svetskog proseka.
"Chef" iz Novog Sada vam predstavlja smesu od rena za jačanje organizma ove zime
31.10.2024.•
2
Treba brinuti o zdravlju svakog dana, a uslugu svom organizmu možete da učinite tako što ćete jesti posebnu smesu od rena.
VIDEO: Jedna od najčešćih grešaka koju većina ljudi pravi kad prži hranu
31.10.2024.•
0
Znamo, pržena hrana nije najzdravija, ali s vremena na vreme joj ne možemo odoleti.
Komentari 1
Србин пише ћирилицом
Наравно да не!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar