Može li se jesti previše voća?
Voće je neizostavni deo uravnotežene ishrane jer, zahvaljujući vlaknima, pruža osećaj sitosti, hidrira organizam, a ćelije snabdeva energijom.
Foto: Pixabay
Međutim, postoji li granica kada je količina voća u pitanju i gde se ona nalazi? Postoje li oni koji ne smeju da jedu sočne plodove jarkih boja?
Nutritivni sastav voća drastično se razlikuje između pojedinih vrsta. Voće obično sadrži važne vitamine, minerale i druga jedinjenja, kao što su antioksidansi, izuzetno korisni za telo.
S druge strane, ovi plodovi bogati su prirodnim šećerima, što može zabrinuti neke koji iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga paze na unos ugljenih hidrata.
Za prosečnu osobu, veće količine voća možda neće predstavljati zdravstveni rizik sve dok ono čini deo opšte uravnotežene i zdrave ishrane. Međutim, kod nekih stanja kod kojih voće može da utiče na varenje ili metabolizam mora da se vodi računa o količini unosa voća. Svako ko nije siguran da li sme da jede voće treba da se posavetuje sa lekarom.
Prednosti ishrane bogate voćem
Konzumiranje voća pruža niz zdravstvenih koristi za telo. Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država navodi da je voće izvor važnih hranljivih materija i vitamina, koji kod nekih osoba mogu biti deficitarni, poput vlakana, kalijuma i vitamina C. Unos ovih jedinjenja može pomoći u smanjenju rizika od srčanih bolesti, moždanog udara i srčanog udara.
Redovna konzumacija voća, kao deo zdrave ishrane, takođe može pomoći u kontroli krvnog pritiska i holesterola, poboljšanju zdravlja creva i probave, zaštiti od određenih vrsta raka.
Voće je bez holesterola, prirodno ima malo natrijuma i masti i, uglavnom, ima malo kalorija.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) takođe voće i povrće definiše kao deo zdrave ishrane kojom se može pomoći osobi da smrša ili održi umerenu težinu.
Voće obiluje vlaknima i vodom. To ovu hranu čini zasitnijom, ali manje kaloričnom od drugih namirnica sličnog sadržaja vlakana, ali bogatijih skrobom ili masnoćama.
Odabir voća umesto druge visokokalorične hrane koja je manje hranljiva može dobro doći kada je potrebno smanjiti ukupan unos kalorija.
Da li je moguće jesti previše voća?
Iako previše bilo čega na tanjiru možda nije dobro, veoma retko će se desiti da osoba pojede previše voća. Konzumiranje celog ploda može biti odličan mehanizam za ograničavanje količine pojedene hrane jer zahvaljujući zasitnosti voća osetićemo sitost pre nego što pojedemo previše.
U stvari, mnogo češće se dešava da ljudi ne konzumiraju dovoljno voća. Rezultati nekih istraživanja pokazuju da samo između 2,2 i 3,5 odsto odraslih konzumira dovoljne količine voća i povrća. Drugo istraživanje pokazuje da 37 odraslih unosi nedovoljno voća i povrća.
Glavna briga koju neki ljudi imaju u vezi sa voćem je količina šećera koje sadrži. Voće je bogato prirodnim šećerima, a telo može sam da pretvori šećere u masti za kasniju upotrebu ako ih odmah ne sagori.
Ove vrste šećera same po sebi mogu biti pokazatelj povećanja telesne težine i drugih metaboličkih problema. Zbog toga neki ljudi osećaju da unosom većih količina šećera mogu povećati nivo masti i dovesti do povećanja telesne težine. Međutim, to možda nije slučaj.
Rezultati istraživanja objavljenog u stručnom časopisu Nutrients Trusted Source sugerišu da većina voća zapravo dovodi do mršavljenja. Mnogo je razloga za to, uključujući svojstva voća da ima malo kalorija po porciji, da sadrži vitamine i fitojedinjenja neophodna za idealno zdravlje, da mikrobiom creva može održavati zdravim, kao i, već pomenuto svojstvo da je bogato vodom i vlaknima, što povećava osećaj sitosti.
Voće ili voćni sok
Uprkos tome što ima veoma korisna vlakna i dosta tečnosti, voće sadrži i jednostavne šećere. U nekim slučajevima, ovo nije baš dobro. Na primer, iz voćnih sokova uklanjaju se vlakna i čvrste materije plodova. Tako ostaje napitak bogat šećerom.
Voćni sokovi su takođe manje zasitni od celog voća. Ovo može omogućiti nekome da popije mnogo više soka nego što bi mogao da pojede voća, što bi moglo u velikoj meri povećati količinu šećera koja se unese iz voća.
Neka istraživanja ukazuju na štetnost unosa voća u obliku soka ili kaše za određene starosne grupe, uključujući decu.
Američka akademija za pedijatriju preporučuje 235 mililitara voćnog soka dnevno za decu stariju od sedam godina. Unos voćnog soka ne bi trebalo da prelazi 120 mililitara dnevno za decu uzrasta od jedne do tri godine. Deca od četiri do šest godina ne bi trebalo da konzumiraju više od 180 mililitara dnevno.
Prekomerna konzumacija hrane ili napitaka bogatih šećerom, kao što su voćni sokovi, takođe može da podstakne određena stanja, kao što je metabolički sindrom.
Jedna studija iz 2020. godine otkrila je da tanko crevo pomaže u usporavanju apsorpcije fruktoze (vrsta šećera iz voća), pre nego što stigne do jetre. Na taj način telo štiti jetru od preopterećenja takvim šećerima.
Sporiji unos šećera, koji se postiže konzumiranjem čvrste hrane ili raspoređivanjem slatke hrane tokom dužeg perioda, može omogućiti crevima da efikasno kontrolišu količinu šećera koji stiže u jetru.
Međutim, kada ima previše šećera i tanko crevo ne može odjednom da ga preradi, kao što je slučaj sa tečnim izvorima šećera, u jetru stiže više šećera. To jetru opterećuje i ona ne stiže da obradi sav šećer koji joj je dopremljen.
Dodatni napor koji se ulaže u preradu šećera, kao i dodatni šećer koji nastavlja da stiže do jetre mogu dovesti do stanja kao što je metabolički sindrom. Istraživači su verovali da se fruktoza prvo metaboliše u jetri. Metabolički procesi u tankom crevu su otkriće novijeg datuma.
Iako stoprocentni voćni sok može činiti deo dnevnog unosa voća, neki ljudi će možda morati da vode računa o količini.
Dijabetes i voće
Dijabetičari moraju strogo da paze na unos hrane koja će uticati na nivo šećera u krvi. Budući da je voće bogato šećerom, neki ljudi sa dijabetesom izbegavaće voće. Međutim, lekari obično kažu da dijabetičari treba da jedu voće u nekom obliku, jer ono sadrži zdrave minerale, hranljive materije i fitokemikalije.
Istraživanje objavljeno u časopisu Diabetes Care ukazuje na to da, kada se jede u okviru uravnotežene dijete, šećer u celom voću nema isti efekat kao drugi šećeri poput belog šećera. Konzumiranje celog voća umesto zaslađivača može rezultirati boljom kontrolom šećera u krvi, a čini se da neće imati negativan efekat sve dok osoba drži unos ovakvih ugljenih hidrata na oko 12 odsto od ukupnog kalorijskog unosa.
Rizik od dijareje
Voće je bogato prirodnim vlaknima i šećerima. Previše vlakana može kod nekih ljudi izazvati dijareju. Kombinacija velike količine tečnosti, vlakana i nekih šećera može imati prirodni laksativni efekat kod nekih osoba.
Koja je optimalna količina voća?
Preporučena dnevna količina za odrasle žene je jedna i po do dve šolje voća, dok za muškarce ta količina treba da iznosi između dve i dve i po šolje seckanog voća svakog dana sve dok ne napune 60 godina, nakon čega je preporuka da pojedu dve šolje.
To nije nužno idealna količina za svaku osobu. Međutim, konzumiranje barem ove količine voća može pomoći u unapređenju opšteg zdravlja.
Individualne potrebe osobe za svežim voćem i povrćem mogu da variraju u zavisnosti od visine, težine, pola, starosti, fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja.
Jedna studija otkrila je da veći unos voća ima više zaštitnih efekata na zdravlje. Konzumiranje sedam i po porcija voća i povrća svakog dana rezultiralo je manjim ukupnim rizikom od raka. Takođe je otkriveno da konzumiranje 10 porcija dnevno, što je dvostruko više od trenutne preporuke, smanjuje rizik od smrtnosti od svih uzroka, kao i od srčanih, kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara.
Sve dok osoba ima uravnoteženu ishranu koja je bogata drugim osnovnim namirnicama, a da hrana nije brza ili previše procesuirana, unos celog, svežeg voća u gotovo bilo kojoj količini može biti zdrav dodatak većini dijeta. Drugi faktori, uključujući metabolička stanja kao što je dijabetes, mogu uticati na količinu koju bi trebalo konzumirati.
Rezultati nekih istraživanja pokazuju da ljudi sa dijabetesom treba da jedu voće, ali isključivo celo, sveže i bogato vlaknima umesto voćnih sokova i hrane bogate skrobom.
Neki programi ishrane, kao što je keto dijeta, propisuju drastično smanjen unos ugljenih hidrata. U takvim slučajevima biće dosta teško pojesti previše voća ako se pridržavate dijete.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Espresino - kafa u kombinaciji sa čokoladom
22.12.2024.•
0
Ukoliko ste ljubitelj kafe, onda ste možda u poslednje vreme čuli za sve popularniji espresino - kafu sa čokoladom koja se pije širom Italije, a najbolja je u Rimu, Torinu i na samom jugu ove zemlje.
Samo jedan sastojak je dovoljan za bolji ukus i teksturu kuvanog krompira
22.12.2024.•
0
Krompir je neizostavan sastojak u gotovo svakoj kuhinji. Bez obzira na to pripremate li pire, pečeni ili prženi krompir, postoje trikovi koji vam mogu pomoći da postignete bolje rezultate.
Ne sadrže mnogo kalorija i zdrave su: Ovo su namirnice koje možete da jedete i u većim količinama
20.12.2024.•
1
Ne postoje namirnice koje nemaju kalorije, ali postoji hrana koja ima manje kalorija i koja našem telu donosi brojne zdravstvene prednosti i može da nam pomogne u gubitku prekomerne težine.
Pronađeni štetni sastojci u "Dubai čokoladi"
19.12.2024.•
6
U uzorcima tzv. Dubai čokolade uvezene u Nemačku pronađeno je mnogo štetnih sastojaka, saopštilo je ministarstvo potrošača savezne države Baden-Virtemberg.
Ideja za posni ručak: Evo kako da napravite pijanog šarana
17.12.2024.•
1
Pijani šaran je bez ikakve dileme kralj svake posne slavske trpeze.
Da zasladi i dušu zagreje: Ovo je recept za pikantnu toplu čokoladu
16.12.2024.•
0
Topla čokolada je jedan od omiljenih zimskih napitaka, koji se često vezuje za praznike i ušuškanu kućnu atmosferu dok je napolju hladno.
Čaša sakea napravljenog u svemiru mogla bi da košta pola miliona dolara
15.12.2024.•
0
Japanski proizvođač sakea odlučio je da ode tamo gde nijedan proizvođan do sada nije otišao - u svemir.
Najbolja karbonara zahteva samo šest sastojaka
15.12.2024.•
0
Iako popularna, mnogi karbonaru pogrešno pripremaju.
VIDEO: Palačinke u supi - jelo koje Italijani jedu za praznike
15.12.2024.•
0
Marko je Italijan koji živi u Njujorku, a na svojim društvenim mrežama često deli interesantne italijanske recepte, među kojima je i ovaj za jelo koje se u njegovoj regiji često jede za praznike.
Trik šefice restorana sa Mišelinovom zvezdicom: Kako napraviti savršeni britanski "čips"
14.12.2024.•
0
Nortkout u Lankaširu u Engleskoj ponosi se jednom Mišelinovom zvezdicom, a proglašen je i najboljim britanskim restoranom prema izboru putnika na Tripadvisor-u.
Glavni saveznik posnih jela: Evo kako da napravite majonez bez jaja
12.12.2024.•
3
Posni majonez jedan je od onih recepata koje najviše guglamo tokom perioda posnih slava, budući da većina ukusnih predjela sadrži upravo ovaj sastojak.
Nakon rekordnog skoka cena kafe: Najveće pržionice u Brazilu planiraju isto i za sledeću godinu
12.12.2024.•
2
Najpopularnije pržionice kafe u Brazilu, uključujuci "JDE Peet's", jednu od najvećih svetskih kompanija u toj oblasti, nameravaju da povećaju cene početkom sledeće godine.
"Taste Atlas" objavio listu najboljih kuhinja sveta: Srbija visoko rangirana
11.12.2024.•
4
Popularni gastro vodič "Taste Atlas" objavio je godišnju listu 100 najboljih kuhinja sveta, a srpska kuhinja se plasirala na visoko 15. mesto.
VIDEO Ovo su dva recepta za čokoladne šišarke: Jednostavno, a jeftino
10.12.2024.•
0
Desert u obliku šišarki oduševio je prošle godine korisnike društvenih mreža, a s obzirom na to da se bliže novogodišnji praznici, donosimo recept.
Da vam se pirinač ne lepi za šerpu: Isprobajte ove jednostavne metode
08.12.2024.•
0
Pirinač je nezaobilazan sastojak mnogih jela širom sveta, a njegova svestranost čini ga omiljenim u mnogim kuhinjama.
Novi spisak nematerijalne baštine Uneska: Japanski sake, austrijska jabukovača i bačve iz Gvatemale
05.12.2024.•
3
Unesko je priznao japanski drevni proces kuvanja sakea kao "nematerijalnu kulturnu baštinu" za koju se proizvođači nadaju da će probuditi globalno zanimanje za to tradicionalno pirinčano vino.
"Chef" iz Novog Sada vam donosi recept: Kremasti tart sa kiselim kupusom i dimljenim mesom
05.12.2024.•
0
"Chef" Milica Petrušić radila je po vrhunskim restoranima u Srbiji i Evropi, uključujući i one s čuvenim Mišelinovim zvezdicama, a sada za 021.rs predstavlja ukusne i zdrave recepte.
Prosečan stanovnik Srbije godišnje popije oko 600 šoljica kafe
05.12.2024.•
2
Građani Srbije piju kafu koja dolazi iz zemalja Latinske Amerike, Afrike i Azije, a pravilnikom o kvalitetu koji se primenjuje već dve godine, na tržištu je sve više zamena za ovaj napitak.
Osam najzdravijih sireva po preporuci svetskih nutricionista
04.12.2024.•
1
Sir se smatra zdravom namirnicom bogatom kvalitetnim proteinima jer sadrži kalcijum, kalijum, magnezijum, vitamina B a neke vrste sadrže i korisne probiotike koji su dobri za probavu i opšte zdravlje.
Čeburek - ulična hrana koju vole i Rusi i Ukrajinci
04.12.2024.•
0
Čeburek je jeftina i vrlo jednostavna pita od testa punjenog mlevenim mesom koja se prži u dubokom ulju a omiljena je ulična hrana u bivšim sovjetskim republikama.
Piće namenjeno "fanaticima za majonez": Da li biste probali napitak sa ukusom umaka od jaja?
03.12.2024.•
0
Mnogi svetski gurmani smatraju da Japanci prave najbolji majonez na svetu, ali bi se samo najhrabriji osmelili da probaju najnoviji proizvod iz njihove kuhinje.
Komentari 1
Србин пише ћирилицом
Наравно да не!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar