Može li se jesti previše voća?
Voće je neizostavni deo uravnotežene ishrane jer, zahvaljujući vlaknima, pruža osećaj sitosti, hidrira organizam, a ćelije snabdeva energijom.
Foto: Pixabay
Međutim, postoji li granica kada je količina voća u pitanju i gde se ona nalazi? Postoje li oni koji ne smeju da jedu sočne plodove jarkih boja?
Nutritivni sastav voća drastično se razlikuje između pojedinih vrsta. Voće obično sadrži važne vitamine, minerale i druga jedinjenja, kao što su antioksidansi, izuzetno korisni za telo.
S druge strane, ovi plodovi bogati su prirodnim šećerima, što može zabrinuti neke koji iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga paze na unos ugljenih hidrata.
Za prosečnu osobu, veće količine voća možda neće predstavljati zdravstveni rizik sve dok ono čini deo opšte uravnotežene i zdrave ishrane. Međutim, kod nekih stanja kod kojih voće može da utiče na varenje ili metabolizam mora da se vodi računa o količini unosa voća. Svako ko nije siguran da li sme da jede voće treba da se posavetuje sa lekarom.
Prednosti ishrane bogate voćem
Konzumiranje voća pruža niz zdravstvenih koristi za telo. Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država navodi da je voće izvor važnih hranljivih materija i vitamina, koji kod nekih osoba mogu biti deficitarni, poput vlakana, kalijuma i vitamina C. Unos ovih jedinjenja može pomoći u smanjenju rizika od srčanih bolesti, moždanog udara i srčanog udara.
Redovna konzumacija voća, kao deo zdrave ishrane, takođe može pomoći u kontroli krvnog pritiska i holesterola, poboljšanju zdravlja creva i probave, zaštiti od određenih vrsta raka.
Voće je bez holesterola, prirodno ima malo natrijuma i masti i, uglavnom, ima malo kalorija.
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) takođe voće i povrće definiše kao deo zdrave ishrane kojom se može pomoći osobi da smrša ili održi umerenu težinu.
Voće obiluje vlaknima i vodom. To ovu hranu čini zasitnijom, ali manje kaloričnom od drugih namirnica sličnog sadržaja vlakana, ali bogatijih skrobom ili masnoćama.
Odabir voća umesto druge visokokalorične hrane koja je manje hranljiva može dobro doći kada je potrebno smanjiti ukupan unos kalorija.
Da li je moguće jesti previše voća?
Iako previše bilo čega na tanjiru možda nije dobro, veoma retko će se desiti da osoba pojede previše voća. Konzumiranje celog ploda može biti odličan mehanizam za ograničavanje količine pojedene hrane jer zahvaljujući zasitnosti voća osetićemo sitost pre nego što pojedemo previše.
U stvari, mnogo češće se dešava da ljudi ne konzumiraju dovoljno voća. Rezultati nekih istraživanja pokazuju da samo između 2,2 i 3,5 odsto odraslih konzumira dovoljne količine voća i povrća. Drugo istraživanje pokazuje da 37 odraslih unosi nedovoljno voća i povrća.
Glavna briga koju neki ljudi imaju u vezi sa voćem je količina šećera koje sadrži. Voće je bogato prirodnim šećerima, a telo može sam da pretvori šećere u masti za kasniju upotrebu ako ih odmah ne sagori.
Ove vrste šećera same po sebi mogu biti pokazatelj povećanja telesne težine i drugih metaboličkih problema. Zbog toga neki ljudi osećaju da unosom većih količina šećera mogu povećati nivo masti i dovesti do povećanja telesne težine. Međutim, to možda nije slučaj.
Rezultati istraživanja objavljenog u stručnom časopisu Nutrients Trusted Source sugerišu da većina voća zapravo dovodi do mršavljenja. Mnogo je razloga za to, uključujući svojstva voća da ima malo kalorija po porciji, da sadrži vitamine i fitojedinjenja neophodna za idealno zdravlje, da mikrobiom creva može održavati zdravim, kao i, već pomenuto svojstvo da je bogato vodom i vlaknima, što povećava osećaj sitosti.
Voće ili voćni sok
Uprkos tome što ima veoma korisna vlakna i dosta tečnosti, voće sadrži i jednostavne šećere. U nekim slučajevima, ovo nije baš dobro. Na primer, iz voćnih sokova uklanjaju se vlakna i čvrste materije plodova. Tako ostaje napitak bogat šećerom.
Voćni sokovi su takođe manje zasitni od celog voća. Ovo može omogućiti nekome da popije mnogo više soka nego što bi mogao da pojede voća, što bi moglo u velikoj meri povećati količinu šećera koja se unese iz voća.
Neka istraživanja ukazuju na štetnost unosa voća u obliku soka ili kaše za određene starosne grupe, uključujući decu.
Američka akademija za pedijatriju preporučuje 235 mililitara voćnog soka dnevno za decu stariju od sedam godina. Unos voćnog soka ne bi trebalo da prelazi 120 mililitara dnevno za decu uzrasta od jedne do tri godine. Deca od četiri do šest godina ne bi trebalo da konzumiraju više od 180 mililitara dnevno.
Prekomerna konzumacija hrane ili napitaka bogatih šećerom, kao što su voćni sokovi, takođe može da podstakne određena stanja, kao što je metabolički sindrom.
Jedna studija iz 2020. godine otkrila je da tanko crevo pomaže u usporavanju apsorpcije fruktoze (vrsta šećera iz voća), pre nego što stigne do jetre. Na taj način telo štiti jetru od preopterećenja takvim šećerima.
Sporiji unos šećera, koji se postiže konzumiranjem čvrste hrane ili raspoređivanjem slatke hrane tokom dužeg perioda, može omogućiti crevima da efikasno kontrolišu količinu šećera koji stiže u jetru.
Međutim, kada ima previše šećera i tanko crevo ne može odjednom da ga preradi, kao što je slučaj sa tečnim izvorima šećera, u jetru stiže više šećera. To jetru opterećuje i ona ne stiže da obradi sav šećer koji joj je dopremljen.
Dodatni napor koji se ulaže u preradu šećera, kao i dodatni šećer koji nastavlja da stiže do jetre mogu dovesti do stanja kao što je metabolički sindrom. Istraživači su verovali da se fruktoza prvo metaboliše u jetri. Metabolički procesi u tankom crevu su otkriće novijeg datuma.
Iako stoprocentni voćni sok može činiti deo dnevnog unosa voća, neki ljudi će možda morati da vode računa o količini.
Dijabetes i voće
Dijabetičari moraju strogo da paze na unos hrane koja će uticati na nivo šećera u krvi. Budući da je voće bogato šećerom, neki ljudi sa dijabetesom izbegavaće voće. Međutim, lekari obično kažu da dijabetičari treba da jedu voće u nekom obliku, jer ono sadrži zdrave minerale, hranljive materije i fitokemikalije.
Istraživanje objavljeno u časopisu Diabetes Care ukazuje na to da, kada se jede u okviru uravnotežene dijete, šećer u celom voću nema isti efekat kao drugi šećeri poput belog šećera. Konzumiranje celog voća umesto zaslađivača može rezultirati boljom kontrolom šećera u krvi, a čini se da neće imati negativan efekat sve dok osoba drži unos ovakvih ugljenih hidrata na oko 12 odsto od ukupnog kalorijskog unosa.
Rizik od dijareje
Voće je bogato prirodnim vlaknima i šećerima. Previše vlakana može kod nekih ljudi izazvati dijareju. Kombinacija velike količine tečnosti, vlakana i nekih šećera može imati prirodni laksativni efekat kod nekih osoba.
Koja je optimalna količina voća?
Preporučena dnevna količina za odrasle žene je jedna i po do dve šolje voća, dok za muškarce ta količina treba da iznosi između dve i dve i po šolje seckanog voća svakog dana sve dok ne napune 60 godina, nakon čega je preporuka da pojedu dve šolje.
To nije nužno idealna količina za svaku osobu. Međutim, konzumiranje barem ove količine voća može pomoći u unapređenju opšteg zdravlja.
Individualne potrebe osobe za svežim voćem i povrćem mogu da variraju u zavisnosti od visine, težine, pola, starosti, fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja.
Jedna studija otkrila je da veći unos voća ima više zaštitnih efekata na zdravlje. Konzumiranje sedam i po porcija voća i povrća svakog dana rezultiralo je manjim ukupnim rizikom od raka. Takođe je otkriveno da konzumiranje 10 porcija dnevno, što je dvostruko više od trenutne preporuke, smanjuje rizik od smrtnosti od svih uzroka, kao i od srčanih, kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara.
Sve dok osoba ima uravnoteženu ishranu koja je bogata drugim osnovnim namirnicama, a da hrana nije brza ili previše procesuirana, unos celog, svežeg voća u gotovo bilo kojoj količini može biti zdrav dodatak većini dijeta. Drugi faktori, uključujući metabolička stanja kao što je dijabetes, mogu uticati na količinu koju bi trebalo konzumirati.
Rezultati nekih istraživanja pokazuju da ljudi sa dijabetesom treba da jedu voće, ali isključivo celo, sveže i bogato vlaknima umesto voćnih sokova i hrane bogate skrobom.
Neki programi ishrane, kao što je keto dijeta, propisuju drastično smanjen unos ugljenih hidrata. U takvim slučajevima biće dosta teško pojesti previše voća ako se pridržavate dijete.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Sezona gripa i prehlada u jeku: Evo kako da napravite ukusan smuti za jačanje imuniteta
20.01.2025.•
0
Smuti je odličan izbor napitka u bilo koje doba godine, a ukoliko ga pijete zimi, to može, između ostalog, pozitivno da utiče i na vaš imunitet.
Savet za kuvanje povrća: Prvo ga prokuvati pa u ledenu vodu - da odmori
19.01.2025.•
0
Iako su salate sa sirovim povrćem veoma zdrave, povrće je jednako dobro u toplom obroku, ali je važno znati kako da ga pravilno skuvamo kako ne bi izgubio hranljive materije.
Tri promene na krompiru koje znače - nije siguran za jelo
19.01.2025.•
0
Krompir je nezaobilazna namirnica u mnogim kuhinjama širom sveta zbog svoje svestranosti i ukusa. Međutim, ponekad se dogodi da krompir koji smo zaboravili u ostavi počne da klija ili postane zelen.
Namaz od čvaraka za koji vam treba samo pet minuta
19.01.2025.•
0
Zimi su čvarci (za one koji ih vole) najbolja domaća grickalica.
Fizičari razvili savršen recept za poznato italijansko jelo s testeninom
19.01.2025.•
0
Mali tim fizičara sa Instituta Maks Plank, zajedno s kolegom sa Univerziteta u Barseloni i još jednim s austrijskog Instituta za nauke i tehnologiju, razvio je "nepogrešiv" recept za cacio e pepe.
I jaja se mogu zamrznuti - evo kako
19.01.2025.•
0
Mnogi biraju jaja za doručak ili neki drugi hranjivi obrok u danu, a znamo da ih u frižideru možemo držati i nekoliko nedelja. Međutim, da li ste znali da se jaja mogu zamrznuti?
VIDEO: Objavljena lista najgore ocenjenih jela na svetu
19.01.2025.•
0
Taste Atlas objavio je listu 100 najgore ocenjenih jela na svetu. Lista je sastavljena na osnovu oko 600.000 ocena čitalaca.
Italijani dnevno naruče 14.000 kilograma pice
15.01.2025.•
1
Italija ima 40.000 picerija, od kojih je deset odsto njih u pokrajini Kampanija čiji je glavni grad Napulj, i još 15.000 restorana brze hrane u kojima se sprema pica za poneti.
VIDEO Odgajane isto a imaju različito meso: Jedna svinja jela koncentrat, druga prirodnu hranu
14.01.2025.•
0
Jedan profesor uzgojio je dve svinje u istim uslovima na farmi a razlika u ishrani koncentratom i prirodnim elementima bila je očigledna i u kvalitetu i količini masnoće na mesu.
Naplaćuju picu sa ananasom 120 evra da je niko ne bi naručivao
14.01.2025.•
3
Picerija "Lupa" u Norviču u Engleskoj naplaćuje havajsku picu sa šunkom i ananasom oko 120 evra (100 funti) sa ciljem da odvrati kupce da naruče tu vrstu pice.
Nemački sud: Dubai čokolada mora biti proizvedena u Dubaiju
14.01.2025.•
4
Sud u Kelnu presudio je da se samo proizvodi koji su zaista proizvedeni u Dubaiju mogu reklamirati kao Dubai čokolada.
FOTO: Vodu u kojoj su se kuvale kobasice prodaju za dva i po evra
14.01.2025.•
6
Norveški prvoligaš Bodo/Glimt u poslednjih nekoliko sezona etablirao se kao klub koji redovno učestvuje u evropskim takmičenjima.
Kajgana u hotelima se razlikuje od one koju pravite kod kuće: Evo u čemu je caka
13.01.2025.•
1
Jedan od omiljenih segmenata svakog putovanja, bez obzira na destinaciju, jeste hotelski doručak. U obilju hrane na švedskom stolu, većina gostiju prvo poseže za jajima, i to najčešće kajganom.
Njujork: Plan da svi učenici imaju besplatne obroke
12.01.2025.•
0
Svaki učenik u Njujorku mogao bi da dobije besplatan doručak i ručak u školi prema predlogu koji je objavila guvernerka Keti Hočul.
Pica ne mora uvek da bude nezdrava: Zdravija i veoma ukusna verzija
12.01.2025.•
3
Pravo je vreme za iskorišćavanje svestranog zimskog povrća, a jedno takvo je i karfiol.
VIDEO: Jedu vam se palačinke ali ne stoji kraj šporeta? Probajte one iz rerne
12.01.2025.•
3
Mnogi ljudi vole palačinke, ali sama pomisao da moraju stajati pored šporeta da bi ih napravili, odbija ih i radije posežu za nekim drugim desertom.
Žumance može biti različitih nijansi - evo šta to govori o kvalitetu jaja
12.01.2025.•
0
Jaja su mnogima omiljeni doručak i sigurno svi znamo da boja žumanceta nije uvek ista.
O New York Cookies svi pričaju: Donosimo vam recept za njih
10.01.2025.•
0
Ako volite poslastice i stalno ste u potrazi za novim receptima, a još ste i aktivni na društvenim mrežama, onda ste sigurno čuli za trenutno najpopularnije keksiće o kojima bruji ceo internet.
Naučnici utvrdili u koje doba dana je najbolje piti kafu
09.01.2025.•
4
Jutarnje ispijanje kafe moglo bi imati više zdravstvenih koristi od konzumacije napitka tokom dana, prema novom istraživanju, prenosi nemačka agencija dpa.
Kuvano vino: Kako ga napraviti i koja vina izbegavati?
07.01.2025.•
0
Praznični dani idealni su za zimske đakonije i napitke kao što je kuvano vino.
Vino više nije omiljeno među Francuzima - preferiraju pivo
07.01.2025.•
1
Potrošnja vina u Francuskoj sve više opada, a popularnost piva ubrzano raste.
Komentari 1
Србин пише ћирилицом
Наравно да не!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar