HPV vakcina, deca, mladi i odrasli: Epidemiolog objašnjava zašto se daje i ko treba da je dobije
Humani papiloma virusi mogu da budu opasniji nego što mislimo.
Do danas je otkriveno oko 200 tipova HPV, od kojih većina dovodi do infekcija kože i genitalnih bradavica, dok oko 40 tipova može da dovede do raka epitela sluzokoža.
Većina nas možda ima pomalo iskrivljenu sliku o njima jer se o HPV infekciji ne govori koliko o drugim polno prenosivim infekcijama.
U razgovoru za 021.rs, epidemiolog dr Olivera Stanišić iz Zavoda za javno zdravlje Pančevo otkriva koje su opasnosti HPV infekcije, koja oboljenja mogu da izazovu, koje su mere prevencije infekcije i kako "radi" vakcina.
Ako znamo da je infekcija humanim papiloma virusima jedna od najčešćih polno prenosivih infekcija, možemo samo da pretpostavimo da su ove infekcije u velikoj meri prisutne kako u svetskoj, tako i u našoj populaciji, otvara temu dr Stanišić.
"Čak osam od 10 seksualno aktivnih osoba u nekom periodu svog života imaće infekciju izazvanu ovim virusom. Većina osoba nikada ne sazna da ima infekciju, ali je može seksualnim kontaktom preneti na druge. U najvećem broju slučajeva, na sreću, ovakve infekcije su samoizlečive, ali ipak kod pet do 10 odsto inficiranih ova infekcija može da dovede do ozbiljnih oboljenja o kojima mi sada govorimo i za koje postoji specifična preventivna mera, a to je vakcina", kaže dr Stanišić.
Ne postoje tačno definisani simptomi koji prate HPV infekciju, što je veoma bitna činjenica, s obzirom na to da je HPV jedan od najvažnijih uzročnika raka grlića materice. Ovo oboljenje može da bude smrtonosno ukoliko se ne otkrije na vreme. Često se, nažalost, dijagnoza karcinoma grlića materice postavlja u poodmaklom stadijumu bolesti.
"Kako inficirana osoba nema simptome, vi ni ne možete da znate da imate infekciju izazvanu humanim papiloma virusom. Ovoj infekciji je potreban dugi vremenski period da dovede do karcinoma. Promene na ćelijama mogu da se dešavaju pet, 10 i više godina, i da dovedu do pojave prekanceroznih lezija koje predstavljaju uvertiru za nastanak oboljenja. Najteža i najozbiljnija oboljenja su svakako karcinomi, prvenstveno grlića materice, ali i karcinom anusa kod oba pola, vulve, vagine i penisa, usne duplje i ždrela , a HPV mogu dovesti do pojave virusnih kondiloma/bradavica u genitalnoj i orofaringealnoj regiji. Tipovi HPV koji uzrokuju genitalne bradavice nisu isti kao oni koji uzrokuju karcinome", objašnjava naša sagovornica.
Imajući u vidu da je reč o potencijalno opasnoj infekciji, da li mi nešto činimo da do iste dođe? Epidemiolog dr Olivera Stanišić kaže da svaki rizičan seksualni kontakt povećava verovatnoću za nastanak infekcije. Genetika može da ima ulogu, ali ne i odlučujuću budući da je reč o vrlo lako seksualno prenosivoj bolesti.
"HPV infekcija ne bira koga će da inficira, ali s obzirom na način prenošenja infekcije najčešće se inficiraju mlađe, seksualno aktivne osobe. Potreban je dug period dok ona ispolji svoje dejstvo. Spori napredak bolesti je dobar jer imamo vremena da redovnim skrining pregledom otkrijemo promene. Nažalost, najveći broj karcinoma registruje se kasno, zbog nedovoljno razvijene zdravstvene svesti redovnog obavljanja ginekološkog pregleda. Skrining se primenjuje bez obzira na primenu HPV vakcine. Samo HPV vakcina u kombinaciji sa skriningom, odnosno sa redovnim ginekološkim pregledom, može da da značajne efekte u prevenciji karcinoma grlića materice. Mi u našem okrugu imamo potvrđene slučajeve karcinoma grlića i u mlađoj populaciji. Oboljenja mogu da se registruju u starosnoj dobi od 30. do 34. godine života, što je zabeleženo u našem okrugu. Najčešći se oboljenje, ali i smrtni ishodi zbog kasno otkrivene bolesti registruju u uzrastu od 55 do 65 godina - ali imali smo registrovane smrtne slučajeve i u dobi od 30 do 35 godina", naglašava dr Stanišić.
U tom smislu se preporučuje prevencija HPV vakcinom kod dece starije od devet godina, pre stupanja u seksualne odnose, za dečake i devojčice prvenstveno sedmih razreda osnovnih škola (gde se pokazalo da je imuni odgovor na vakcinu najbolji) i da će se na taj način steći imunitet dovoljan da spreči nastanak HPV infekcije prilikom budućih seksualnih kontakata. Tada će mladi ljudi imati odgovarajući nivo antitela koji će ih štititi od tipova HPV virusa koji se nalaze u vakcini. Gardasil 9 je vakcina koja štiti od tipova virusa uzročnika oko 90 odsto karcinoma grlića materice i isto toliko geitalnih bradavica ili kondiloma.
Da li postoji "lek" za HPV?
Ne postoji specifično lečenje za HPV infekciju, niti za prekancerozne i kancerozne lezije, u smislu terapije lekovima. Kada su se prekancerozne lezije ili karcinom već pojavili, pristupa se specifičnim postupcima lečenja promena, primenjuje se hirurška ili radioterapija, uz terapiju koju odredi onkološki konzilijum, objašnjava epidemiolog dr Olivera Stanišić iz Zavoda za javno zdravlje Pančevo.
"Tinejdžeri oba pola koji nisu kao deca primili ovu vakcinu mogu da je prime i kasnije i nakon stupanja u seksualne kontakte, žene do 26. godine, a muškarci do 21. godine života. Vakcina će ih zaštititi od onih tipova virusa koji su sadržani u vakcini, a od kojih nisu ili ne moraju biti inficirani u datom trenutku i tada govorimo o delimičnom imunitetu. Ukoliko u porodici već imamo nekoga ko je oboleo od, na primer, karcinoma grlića materice ili nekog drugog karcinoma, da li dojke ili jajnika, ili u muškoj populaciji anusa ili penisa, ako postoji taj podatak svakako da je preporuka da baš te osobe treba da prime ovu vakcinu i naravno, da obavljaju redovne skrining preglede. Takođe treba naglasiti da postoje i određene rizične grupe. To su osobe koje upražnjavaju homoseksualne kontakte, promiskuitetne osobe, seksualni radnici ili radnice, čiji sam način ponašanja može da dovede do povećanog rizika za nastanak infekcije i kao posledica toga do karcinoma, pa i kod njih treba naglasiti značaj HPV vakcine budući da je preporuka da se vakcina daje prvenstveno deci uzrasta od 12 do 14 godina koja nisu stupila u seksualne kontakte", navodi naša sagovornica.
Da li postoji razlog da ne primite HPV vakcinu?
Postoje opšte kontraindikacije koje su privremenog karaktera, kao i kod drugih vakcina. Dr Olivera Stanišić pominje visoku temperaturu, akutnu bolest ili pogoršanje stanja neke osnovne hronične bolesti, kada može da se odloži vakcinacija.
"Što se konkretne kontraindikacije za ovu vakcine tiče, to može biti jedino anafilaktička reakcija nakon prve doze. Ovo je vakcina koja ne sadrži žive viruse i nakon koje se virusi ne umnožavaju u organizmu. Nakon vakcinacije se u organizmu stvaraju antitela, te kada se naš organizam susretne s virusom, antitela ga prepoznaju i neutrališe ga. Vakcina je moderna, napravljena na savremenoj platformi i potpuno je bezbedna. Ukoliko se jave reakcije nakon vakcinacije, one su najčešće lokalnog tipa u vidu bola i crvenila na mestu davanja vakcine", podseća ona.
Epidemiolozi svakako imaju velika očekivanja od HPV vakcine, ali moraju da budu strpljivi kako bi videli rezultate. To znači, kaže dr Stanišić, da oni koji sada prime vakcinu - a to su mahom deca, moraju da se prate u narednoj deceniji kako bismo uočili pozitivne promene.
"Kako bi se video efekat HPV vakcine, potrebno je da prođe barem 10 godina i više nakon započinjanja njene primene. Naime, u zemljama u kojima se ona već primenjuje, na primer Australija i Švedska, gde je u upotrebi od 2007. godine dvovalentna i četvorovalentna HPV vakcina, uočen je pad u zastupljenosti genitalnih bradavica, odnosno kondiloma, pad učestalosti prekanceroznih lezija i smrtnih ishoda od karcinoma cerviksa. Neophodno je da postoji dovoljno veliki obuhvat ciljane populacije vakcinom, da ona ne bude samo na nivou preporučene, već da se uvede u kalendar obavezne vakcinacije kako bismo i mi u našoj zemlji videli prve rezultate", poručuje naša sagovornica, epidemiolog.
Trenutno je u našoj zemlji dostupna devetovalentna, Gardasil 9 vakcina, za decu uzrasta do navršenih 19 godina na osnovu preporuke pedijatara i izabranog lekara - ginekologa u domovima zdravlja. Neophodno je da roditelji devojčica i dečaka budu maksimalno informisani o svim pozitivnim efektima ove vakcine kako bi se omogućilo da što veći broj dece primi vakcinu i da se uz redovne skrining preglede spreče potencijalno smrtonosne posledice infekcije.
Članak je nastao u okviru serijala o prevenciji HPV koji finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo APV. Stavovi izneti u tekstu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nikada ne podgrevajte ovu hranu za decu
22.12.2024.•
0
Najzdravije je jesti sveže pripremljenu hranu, ali ponekad ne možemo zbog ubrzanog načina života.
U Australiji sve više slučajeva bakterije koja jede meso
22.12.2024.•
0
U australijskoj saveznoj državi Viktoriji došlo je do naglog porasta slučajeva oboljevanja od Buruli ulcera, bolesti izazvane bakterijom koja jede meso.
Kardiolog dr Igor Ivanov: Kardiovaskularni bolesnici sve mlađi, menjanje navika najbolja prevencija
22.12.2024.•
4
Profesor dr Igor Ivanov, načelnik Odeljenja za ishemijske bolesti srca i koronarnu patofiziologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, lekar je koji godišnje uradi 250 kateterizacija.
Lekar upozorava: Ako mislite da imate srčani udar - nemojte ovo raditi
22.12.2024.•
1
Ako mislite da imate srčani udar, nemojte se oslanjati na savet koji se širi internetom jer bi to moglo pogoršati situaciju i ugroziti vaš život, upozorio je britanski lekar Karan Rajan.
Ovo su znaci da pijete previše kafe
22.12.2024.•
0
Ljubitelji kafe se često oslanjaju na svoju omiljenu jutarnju šoljicu da započnu dan puni energije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da preterivanje sa kafom može da izazove neprijatne nuspojave.
Prošle nedelje više od 6.500 slučajeva oboljenja sličnih gripu
20.12.2024.•
1
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je danas da se od 9. do 15. decembra u Srbiji beleži 6.585 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Lončar: Nema više lista čekanja za operaciju katarakte
20.12.2024.•
9
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar saopštio je da od danas više nema lista čekanja za operaciju katarakte i izrazio očekivanje da će u narednim danima još neke liste čekanja biti ukinute.
U toku klinička ispitivanja leka za rast nedostajućih zuba: Potencijalno "zbogom" implantima
18.12.2024.•
7
Ljudima kojima nedostaju zubi možda će moći da izrastu novi, kažu japanski stomatolozi koji testiraju pionirski lek za koji se nadaju da će ponuditi alternativu protezama i implantatima.
Da li držite mobilni telefon pored kreveta dok spavate? Evo kako to utiče na kvalitet sna
17.12.2024.•
3
Mobilni telefoni su u našim životima svaki dan, u našim rukama tokom dana, a većina ljudi drži svoje mobilne telefone blizu sebe čak i dok spavaju.
Terapija inovativnim lekovima za rak dojke dostupna u još 30 bolnica širom Srbije
16.12.2024.•
1
Pacijentkinjama koje se leče inovativnim lekovima za rak dojke omogućeno je da deo terapije primaju u još 30 opštih bolnica širom Srbije umesto samo u kliničkim centrima, saopštio je RFZO.
Grip, respiratorni, adenovirusi i kovid: Evo kako da se zaštitite od zimskih virusa koji cirkulišu
16.12.2024.•
0
Evropske zemlje su od pandemije koronavirusa videle ko-cirkulaciju zimskih virusa, a zdravstveni sistemi suočeni su s potencijalnom "trostrukom pretnjom" bolesti, kažu zdravstvene agencije.
Ako koristite slušalice: Evo kako i koliko često bi trebalo da ih čistite
15.12.2024.•
1
Iako su slušalice neizostavan deo svakodnevnog života, mnogi ljudi ih ne čiste redovno, što može uticati na kvalitet zvuka i zdravlje ušiju.
Broj zahteva za eutanaziju u Španiji porastao za 24,8 odsto
15.12.2024.•
0
Broj zahteva za eutanaziju u Španiji je prošle godine porastao 24,8 odsto u odnosu na 2022, na 766, od čega je za 334 ljudi izvršeno asistirano samoubistvo, saopštilo je špansko Ministarstvo zdravlja.
Šestogodišnji dečak u Brazilu preživeo više od 1.100 uboda pčela
15.12.2024.•
0
Šestogodišnji dečak u Brazilu preživeo je više od 1.100 uboda pčela nakon što ga je napao roj insekata na farmi u brazilskoj državi Mato Groso do Sul, preneo je britanski Miror.
Postoji veza između vitamina D i depresije: Ovo je idealna doza
14.12.2024.•
3
Neka istraživanja sugerišu vezu između depresije i drugih mentalnih zdravstvenih problema i nedostatka vitamina D.
Dečaku iz Srbije transplantirani jetra i bubreg u Italiji o trošku RFZO
13.12.2024.•
3
Dvanaestogodišnjem dečaku iz Srbije urađena je istovremena transplantacija jetre i bubrega u Italiji o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, saopštio je danas RFZO.
Pulmolog Ivan Kopitović: Kako se rešiti kašlja?
13.12.2024.•
0
Prof. dr Ivan Kopitović, pulmolog iz Sremske Kamenice, donosi nam svoje iskustvo u pomaganju pacijentima sa disajnim tegobama.
I zimi možemo da dehidriramo: Ovo su simptomi
12.12.2024.•
2
S obzirom na to da tokom zime žeđ nije toliko izražena, može se dogoditi da zaboravimo redovno da pijemo dovoljno vode, pa dehidratacija nije retka pojava.
Da sva deca skaču: Mali i veliki heroji rame uz rame
11.12.2024.•
0
Inspirativne priče o malim i velikim herojima čuli smo na konferenciji Da sva deca skaču, koju su organizovali Fondacija Nataša Kovačević i kompanija AbelaPharm, u sredu, 11. decembra, u Beogradu.
Sve više ovčijih boginja u vrtićima u Beogradu: Očekivana pojava u ovo doba godine, ovo su simptomi
11.12.2024.•
0
Epidemiološkinja Ivana Begović Lazarević kaže da se u vrtićkim kolektivima u Beogradu prijavljuje sve veći broj dece obolele od varičela, ali da su one očekivana pojava za ovaj period godine.
Kako možete da ubrzate metabolizam? Evo nekoliko saveta
10.12.2024.•
0
Metabolizam igra ključnu ulogu u tome koliko efikasno naše telo pretvara hranu u energiju.
Komentari 3
Vakki
Ja
///
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar