Profesor hemijskog fakulteta: U vazduhu imamo veliki broj organskih polutanata
Iako su postrojenja za odsumporavanje rade u termoelektranama, zagađenje vazduha se povećalo a zagađenja toksičnim i kancerogenim materijama i dalje se ne mere u Srbiji.
Foto: Pixabay
"Imajući u vidu šta se sve radi samo u Beogradu i kakvih divljih reciklažnih sistema ima, postoji opravdana bojazan da u vazduhu imamo veliki broj organskih polutanata, a da to zapravo ne znamo kako utiče na vazduh i sve nas", kaže za N1 profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Branimir Jovančićević.
Osim zraka sunca, Nikoljdan u Beogradu je obeležilo i veliko zagađenje vazduha koja je baš zbog sunčevog sjaja bila više nego vidljivo u vidu magle od smoga.
Magla je bila gušća pri površini, dok je na višim spratovima oblakodera bila ređa i to bilo vidjivo golim okom.
Dan kasnije sunca nije bilo ali je vlažnost bila velika što je omogućilo da još jedan dan građani Beograda provedu dišući prekomerno zagađen vazduh koji se opisuje kao loš, veoma loš ili opasan.
Koliko dugo će se nastaviti trend ekstremnog zagađenja vazduha u Srbiji zavisi jedino od prirode, pre svega od vetra, a njegovo odsustvo, dovodi do meteoroloških uslova za stvaranje PM čestica.
"Potrebno je da postoji temperaturna inverzija, odnosno da imamo hladan vazduh koji se dugo zadržava u donjim delovima atmosfere, odnosno pri zemlji, jer je teži. Zato leti kada takođe imamo rad termoelektrana, nemamo zagađenje, jer su tada visoke temperature, pa sumpor dioksid pre nego što napravi PM česticu ode u gornji deo atmosfere", počinje razgovor za N1 profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Branimir Jovančićević.
Kišica povećala zagađenje
Kako kaže, blaga kiša koja je padala dan posle Svetog Nikole proizvela je idealne uslove da se što veća količina sumpor trioksida prevede u sumpornu kiselinu.
Ovakva situacija uobičajena u velikoj većini gradova u Srbiji, a takvo stanje je godinama iako su na dve termoelektrane postavljena postrojenja za odsumporavanje koja bi trebalo skoro u potpunosti da smanje zagađenje ili – 30 puta, koliko su rekli ministarka Dubravka Đedović-Handanović i stručnjaci iz TE Kostolac B. Ministarka je izjavila da će više od 90 odsto termokapaciteta, biti potpuno ekološki prihvatljivi i na nivou evropskih i srpskih standarda.
Jovančićević kaže da je očigledno da rezultata nema. Naprotiv pokazalo se da se koncentracija PM čestica povećala. Tako je TE Kostolac u 2023. godini emitovala skoro 10.000 više sumpor-dioksida nego 2022. godine, iako postrojenje radi od 2021. godine. On kaže da su u pitanju postrojenja koja koriste kalcijum oksid, a iako je u pitanju osetljiv proces, to je metoda koja se koristi širom sveta.
"Ona podrazumeva iskustvo u radu i veliko znanje. Zašto ne rade dobro, ne znamo zvanično, ali vidimo zagađenje. Odgovornost je pre svega na Elektroprivredi Srbije (EPS)", dodaje sagovornik N1.
Postrojenja za odsumporavanje u TENT-u koštalo je građane Srbije 220 miliona evra.
Zašto se ne mere kancerogeni polutanti?
Osim misterije postrojenja za odsumporavanje, Jovančićević podseća na još jednu – to su kancerogeni organski polutanti, pošto u Srbiji ne postoji adekvatan i pravovremen sistem koji bi detektovao kakva jedinjenja sagorevaju i koliko su štetna.
"Radi se o policikličnim i aromatičnim ugljovodonicima, dioksinima i furanima. Oni su kancerogeni i toksični. Imajući u vidu šta se sve radi samo u Beogradu i kakvih divljih reciklažnih sistema ima, postoji opravdana bojazan da u vazduhu imamo veliki broj organskih polutanata, a da to zapravo ne znamo kako utiče na vazduh i sve nas", navodi profesor.
On podseća da su se početkom godine desila dva požara u kojima su izgoreli "kineski" tržni centar i skladište plastične robe poreklom iz Kine.
Jovančićević kaže da je plastika polimer i sagorevanjem jednog takvog proizvoda mogu da se oslobađaju vrlo opasni dioksini i furani.
"Ako bi se takvi procesi odigravali na temperaturi od 1200 ili 1400 stepeni Celzijusa ne bi bilo bojazni, jer bi ta plastična masa sagorela do ne toliko opasnih ugljen dioksida i vode. Međutim, u ovakvim požarima postoje različite temperature u različitim delovima požara… Možda u središnjim delovima požara i imate toliko visoke temperature, dok se u perifernim delovima temperatura kreće od 300 do 500 stepeni. Čime se stvaraju izvanredni uslovi za nepotpuno sagorevanje", rekao je posle tih požara Jovančićević za N1.
Nadležni tih dana nisu govorili o zagađenju, dioksinima i furanima, ali su zato isticali da nema povećane koncentracije PM čestica, što je bilo i očekivano.
"Imajući u vidu sve ovo, Agencija za zaštitu životne sredine bi morala da razvije tu metodu, na rutinskom, svakodnevnom niovu, a ne istraživačkom. Da građane u svakom trenutku izveštava o organskim polutantima", navodi Jovančićević.
Kao razlog zašto naša vlast ne čini ništa po ovom pitanju, on kaže da je možda u pitanju namera.
"Ako bi radili po Arhuskoj konvenciji, morali bi da obaveste javnost o rezultatima, a onda bi morali i da objašnjavaju građanima kao je došlo do zagađenja. Ovako rezultata nema, oni su mirni i kao da nije važno što imamo toksična i kancerogena jedinjenja iz vazduha. U svakom slučaju, neodgovorno ponašanje. Možemo da se pitamo zašto je u Nemačkoj normalno da čovek doživi 85 godina, a u Srbiji da bude srećan ako dočeka penziju sa 65", zaključio je profesor Jovančićević.
.JPG "Vazduh u Novom Sadu \"prekomerno zagađen\", ali se popravio: Čestice koje udišemo")
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Uhapšen zbog ubistva svoje majke u stanu kod Novosadskog sajma")
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Nepušači sve češće obolevaju od raka pluća, jedan od razloga - zagađen vazduh
04.02.2025.•
0
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je došlo do porasta broja obolelih od raka pluća i to kod osoba koje nikada nisu pušile, a kao jedan od ključnih faktora navodi se zagađenje vazduha.
Batut: Za nedelju dana registrovano 13.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu
02.02.2025.•
0
Epidemiolog Milunka Milinković iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" istakla je da je u prethodnoj izveštajnoj nedelji registrovano preko 13.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu.
Sad ih vidiš, sad ih ne vidiš: Liste čekanja za kataraktu
01.02.2025.•
1
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar pohvalio se još u decembru da su liste čekanja za operaciju katarakte ukinute.
Istraživanje: Omega 3 kiseline smanjuju agresiju za 28 odsto a mogu da umanje i rizik od šizofrenije
31.01.2025.•
1
Prošlogodišnje istraživanje sugeriše da omega 3 kiseline takođe mogu da smanje agresiju a naučnici ih povezuju i sa smanjenjem rizika od šizofrenije.
Batut: U Srbiji svake godine od posledica pušenja umre više od 19.000 osoba
31.01.2025.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da u Srbiјi svаkе gоdinе оd pоslеdicа upоtrеbе duvаnа prеvrеmеnо umrе višе оd 19.000 оsоbа.
Doktor objašnjava: Šta treba da znate kada uzimate antibiotike
31.01.2025.•
0
Kada nas infekcija "prikuje" za krevet, antibiotici često deluju kao spas u pravom trenutku.
Medicinska sestra u Ugandi umrla od ebole, prvi smrtni slučaj od 2022.
30.01.2025.•
1
Jedna medicinska sestra u glavnom gradu Ugande, Kampali, umrla je od ebole, što je prvi zabeležen smrtni slučaj od poslednje epidemije te bolesti 2022. godine.
Naučnici istražili kako doskočiti naletima umora na poslu: Kratke pauze i podrška šefova
28.01.2025.•
4
Nova studija ukazala je na dva efikasna načina da se spreči umor koji ponekad osećamo dok smo na radnom mestu.
VIDEO: Menstrualno siromaštvo u Srbiji
27.01.2025.•
4
Poslednje dve godine ženske organizacije pokrenule su priču o ukidanju ili smanjenju poreza na menstrualne proizvode, čime su doprinele i skidanje tabua sa ove teme.
Kako jod pomaže u sezoni gripa
27.01.2025.•
0
Počinje sezona gripa i prehlada. Ima li razloga za zabrinutost? Kako spremno dočekati sezonu virusa?
U očima se mogu videti rani znaci upozorenja na različite bolesti
26.01.2025.•
0
Vaše oči mogu poslužiti kao rani znakovi upozorenja za različita stanja, zbog čega su redovni pregledi očiju bitan deo vaše celokupne zdravstvene rutine.
Amerikanka kojoj je presađen genetski modifikovan bubreg svinje živa posle rekordna dva meseca
26.01.2025.•
2
Jedna amerikanka je postala osoba koja je najduže preživela nakon što joj je presađen bubreg svinje - danas je tačno 62. dan kako ta žena bez problema funkcioniše sa presađenim organom u njenom telu.
Deset signala koje nam telo šalje kada smo pod prevelikim stresom
26.01.2025.•
0
Stres je prirodni deo života, ali kada se nakupi previše, telo počinje da nam šalje suptilne i ponekad zbunjujuće signale da je vreme za promenu.
Dve osobe preminule, više od 100 povređeno zbog greške na aparatu za praćenje srčanih tegoba
26.01.2025.•
0
Dve osobe su preminule, a više od 100 ljudi je povređeno u SAD zbog problema sa uređajem kompanije "Filips" za praćenje srčanih tegoba.
Ispijanje kafe povezano sa rizikom od demencije
26.01.2025.•
0
Ljudi koji redovno piju kafu imaju manji rizik od razvoja demencije, pokazalo je novo istraživanje. Ali postoji "kvaka" - povezanost važi samo za određene vrste kafe.
Ženi posle 20 godina izvađena lego kockica iz uha
26.01.2025.•
0
Ženi u Rusiji izvađena je lego kockica iz uha posle 20 godina, saopštio je ministar zdravlja regiona Prokopjevsk Kemerovsk Dmitrij Beglov.
SZO: SAD su doprinele, ali i imale koristi od članstva
22.01.2025.•
1
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da žali zbog najave SAD da će se povući iz tog tela.
Otkriven novi gen koji izaziva Alchajmerovu bolest
21.01.2025.•
0
Naučnici iz Torina su otkrili novi gen koji izaziva Alchajmerovu bolest, pokazuje najnovija studija.
Važnost joda za zdravlje
20.01.2025.•
0
Jod je esencijalan mineral koji igra važnu ulogu u zdravlju, a njegov nedostatak može da izazove zdravstvene probleme.
Trećina radnika "generacije Z" zbog stresa bila na bolovanju
19.01.2025.•
7
Prošle godine, 35 odsto mladih od 18 do 24 godine uzelo je bolovanje da bi se izborilo sa pritiskom ili anksioznošću, pokazalo je istraživanje u Engleskoj.
Otkriveno na stotine novih genetskih faktora rizika za depresiju
19.01.2025.•
0
Istraživanje koje je objavio naučni časopis "Cell" otkrilo je 300 genetskih faktora rizika za razvoj depresije.
Komentari 4
Biološkinja
A onda će ova banda korumpiranih ubica opet reći da je za sve kriv osiromašen uranijum.
predrag
Tu je cela Serbia, stranci ..a grad se ne siri nego dizu naselja unutar naselja, zelenila sve manje. Tako ne placaju dodatnu infrastrukturu, a m2 je skuplji na uzim lokacijama.
Tj za zagadjenost pitati gradskog urbanistu, a ovaj da pita Vladu.
Mile
Ko kontrolise sta se lozi u objektima, malih i velikih zanatskih radionica, naravno niko. Lozi se sve i svasta od guma preko plastike do starog preradjenog ulja. Sagorevanje starog ulja je uzelo maha i nanosi ogromnu stetu nasem okruzenju i nama. Inspekcije i instituti za merenje se moraju probuditi a drzava ih mora nagraditi za taj rad.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar