Naučnici objavili popis hrane koju doručkujemo, a koja povećava rizik od raka
Doručak se često naziva najvažnijim obrokom u danu, a ono što odaberemo da pojedemo ujutro može imati ozbiljne posledice po naše zdravlje.
Foto: Pixabay
Grupa vodećih onkologa iz Međunarodnog udruženja za istraživanje raka (IARC) sprovela je istraživanje koje otkriva kako određeni tip hrane, naročito ultraprerađena, može značajno povećati rizik od razvoja raka usta i grla.
Istraživanja su pokazala da ultraprerađena hrana, poput gaziranih pića, gotovih jela, slatkiša i brze hrane, sadrži hemijske aditive koji mogu podstaći razvoj malignih tumora. Takva hrana često je bogata emulgatorima, veštačkim zaslađivačima i konzervansima koji ne samo da doprinose gojaznosti, već stvaraju i idealne uslove za nastanak raka.
"Sam proces industrijske obrade hrane uključuje upotrebu hemikalija koje često nisu potpuno sigurne, što ove proizvode pretvara u 'tihi otrov' koji dugoročno može ugroziti zdravlje", ističu stručnjaci.
Evo popisa ultraprerađene hrane koja je često deo doručka i može imati negativan uticaj na zdravlje:
- Slatke žitarice za doručak: Reklamirane kao zdrave, ali često sadrže velike količine dodatih šećera, veštačkih aroma i konzervansa.
- Industrijski pekarski proizvodi: Kroasani, kiflice i peciva od belog brašna često su bogati zasićenim mastima, šećerima i aditivima koji produžuju rok trajanja.
- Gotovi sendviči i tostovi: Proizvodi poput gotovih sendviča često sadrže mesne nareske, sir i namaze s visokim udelom soli, konzervansa i zasićenih masti.
- Energetske i proteinske pločice: Iako se reklamiraju kao zdrave opcije, mnoge su bogate dodatim šećerima, veštačkim sastojcima i emulgatorima.
- Voćni jogurti s dodatim šećerima: Često sadrže više šećera nego voća, a dodatne arome i boje maskiraju manjak nutritivnih vrednosti.
- Kupovni smutiji i voćni sokovi: Dok prirodni voćni sok može biti zdrav, industrijski sokovi i smutiji obično sadrže velike količine šećera i konzervansa.
- Instant ovsena kaša: Ponekad sadrži dodate arome, šećere i veštačke zaslađivače kako bi se skratilo vreme pripreme.
- Namazi za hleb: Čokoladni namazi, margarin i industrijski džemovi često su puni hidrogenizovanih masti, šećera i aditiva.
- Mesne prerađevine: Viršle, salame i šunke često se konzumiraju kao deo doručka, ali sadrže konzervanse poput natrijum nitrata koji mogu biti štetni za zdravlje.
- Kupovni mafini i kolači: Iako su ukusni, obiluju šećerom, zasićenim mastima i veštačkim sastojcima.
Ultraprerađena hrana nastala je masovnom industrijskom proizvodnjom koja se razvila sredinom 1980-ih godina. Brazilski naučnik Karlos Monteiro tada je uveo koncept klasifikacije hrane, deleći je na zdravu, minimalno prerađenu i ultraprerađenu. Prema Monteiru, ultraprerađena hrana sadrži minimalnu nutritivnu vrednost, dok je krcata aditivima, šećerima i mastima koji povećavaju rizik od hroničnih bolesti.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Prebijanje studentkinje u Novom Sadu: Hitna pomoć ne dostavlja informacije portalu 021.rs")
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Prvi put u ljudsko biće presađena genetski midifikovana svinjska jetra
27.03.2025.•
2
Kineski lekari prvi su put u svetu transplantirali svinjsku jetru ljudskom primaocu, objavili su naučnici s vojnog medicinskog univerziteta u Sijanu u severozapadnoj Kini.
Studija: Žvakaće gume oslobađaju mikroplastiku direktno u usta
27.03.2025.•
0
Žvakaće gume oslobađaju stotine čestica mikroplastike direktno u usta, pokazala je nova studija.
Naučnici upozoravaju: Čaj u kesici može biti opasan po zdravlje - evo zašto
25.03.2025.•
0
Količina mikroplastike povećava se u svetu oko nas, pa samim tim i u našim telima, budući da je unosimo na razne načine.
Nedostatak joda u ishrani
24.03.2025.•
0
Nedostatak joda može uzrokovati različite probleme sa kožom i kosom, jer je jod važan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, koja utiče na rast i regeneraciju tkiva.
Holandska vlada pooštrava propise za reklamiranje nezdrave hrane
23.03.2025.•
2
Holandska vlada pokušava da ograniči prodaju nezdravih grickalica i pića deci, pooštravanjem propisa o televizijskim reklamama i ambalaži proizvoda.
Studija pokazala: Vruća hrana u plastičnim posudama može ugroziti zdravlje srca
23.03.2025.•
0
Rezultati su pokazali da ljudi koji često jedu hranu iz plastičnih kontejnera češće imaju srčane probleme, posebno kongestivnu srčanu insuficijenciju, piše "Njujork post".
Srce je organ koji brže stari: Evo kako da ga "podmladite"
22.03.2025.•
0
Možda mislite da sa svakim rođendanom vaše srce postaje starije, ali u stvarnosti, vaše srce ponekad stari brže od vas.
Ne škodi ponoviti: Evo šta nikako ne smete da radite ako vam se uvuče krpelj
22.03.2025.•
3
Lepo vreme i češći boravak u prirodi povezani su, nažalost, i sa neprijatnim susretima sa krpeljima.
Veliko otkriće na pomolu: Nova nada za terapiju Parkinsonove bolesti
21.03.2025.•
2
Australijski naučnici došli su do potencijalno revolucionarnog otkrića, koje bi moglo otvoriti put razvoju novih lekova za Parkinsonovu bolest, najbrže rastućoj neurodegenerativnoj bolesti na svetu.
Kad je teško pronaći pravu reč: Znak da mozak slabi
19.03.2025.•
0
Mnogi od nas osećaju da tokom godina u svakodnevnom životu imamo poteškoća da pronađemo pravu reč.
Kognitivne sposobnosti i starenje: Kako se gube i da li je to nužno?
18.03.2025.•
0
Nova studija o moći ljudskog mozga ukazuje da pad kognitivnih sposobnosti u kasnijem periodu života nije nužno dat.
Naučnici otkrili koji je najgori bol koji možemo osetiti
16.03.2025.•
5
Istraživanjem iz 2020. godine u kom je učestvovalo preko 1.600 ljudi upoređivan je nivo bola izazvan različitim stanjima, poput lomova kostiju, ubodnih rana, migrena i sličnih neugodnosti.
Švajcarski lekari prepisuju posete muzejima kao terapiju
16.03.2025.•
3
Lekari u Švajcarskoj proširuju terapijske metode za pacijente sa mentalnim poteškoćama i hroničnim bolestima, uključujući šetnje u javnim vrtovima, galerijama i muzejima.
Postoji nekoliko hormona sreće: Koji su i kako da znamo da imamo njihov manjak?
16.03.2025.•
0
Dopamin, serotonin, endorfin i oksitocin čine četiri glavna hormona sreće. Ovi neurotransmiteri sarađuju, dopunjuju jedni druge i imaju složene uloge u telu.
Neurolozi upozoravaju: Ova popularna pića ozbiljno štete zdravlju mozga
15.03.2025.•
1
Često razmišljamo o ishrani kao o načinu poboljšanja fizičkog zdravlja, kao što je održavanje optimalne telesne težine, zdravlja srca i ravnoteže šećera u krvi.
Ima neka tajna veza: Evo kako pistaći utiču na vid
13.03.2025.•
3
Naučnici sa Univerziteta Tafts otkrili su da konzumiranje samo dve šake pistaća dnevno može pomoći u zaštiti od makularne degeneracije, glavnog uzroka gubitka vida kod starijih osoba.
Operacija katarakte - prilika da zauvek zaboravite na naočare
12.03.2025.•
0
Zamislite da ponovo potpuno jasno vidite svet – bez katarakte i naočara.
Naučnici razvili bioprinter za imitaciju ljudskog tkiva koji ubrzava razvoj leka
11.03.2025.•
0
Naučnici su razvili 3D bioprinter veličine aparata za kafu koji proizvodi tkivo nalik ljudskom, što budi nadu da će se ubrzati razvoj novih lekova.
Nokti mogu da ukažu na način na koji starimo
09.03.2025.•
2
Izgled noktiju može otkriti mnogo o našem zdravlju i o tome kako starimo.
Voće može da smanji rizik od depresije za čak 20 odsto: Evo i koje
08.03.2025.•
2
Zdrav mikrobiom creva igra ključnu ulogu u proizvodnji neurotransmitera poput serotonina, koji utiču na raspoloženje.
Šta remeti naš imuni sistem: Dovoljna je i jedna neprospavana noć
07.03.2025.•
0
Naučnici sa Instituta za dijabetes Dasman u Kuvajtu pokušali su da razumeju uticaj nedostatka sna na cirkulišuće imune ćelije, kao što su monociti, i njegovu povezanost sa sistemskom upalom.
Komentari 4
Inzenjer
Branislav
Zr
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar