Strategija razvoja energetike predvidela: Prva nuklearka u Srbiji na mreži možda i pre 2050. godine
U zavisnosti od strateških odluka vezanih za korišćenje nuklearne energije, prva nuklearna elektrana u našoj zemlji bi mogla da se pojavi na mreži pre 2050. godine.
Foto: Pixabay
To stoji u nacrtu "Strategije razvoja energetike u Srbiji do 2040. godine sa projekcijama do 2050.", o kojoj je upravo započela javna rasprava.
"Ovakva promena u elektroenergetskom sektoru omogućila bi transformaciju i ostalih energetskih sektora u cilju njihove značajne dekarbonizacije, a očekuje se da u periodu nakon 2040. godine budu raspoložive i komercijalno u značajnoj meri dostupne tehnologije proizvodnje i skladištenja zelenog vodonika", navodi se u tom dokumentu, a prenosi Biznis.rs.
Autori nacrta Strategije podsećaju da je u dokumentu pod nazivom "Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan za period do 2030. i vizijom do 2050. godine" već razmotren scenario koji predviđa učešće nuklearne energije u energetskom miksu Republike Srbije, sa konzervativnom prognozom puštanja u rad nuklearne elektrane 2045. godine.
"Imajući u vidu mapu puta razvoja nuklearnog programa, kao i planirano ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji, ukoliko bi sve potrebne aktivnosti pre početka izgradnje, kao i realizacija samog projekta izgradnje, bile izvršene u definisanim rokovima, izgradnja i puštanje u rad nuklearnog postrojenja mogu biti razmatrani i u periodu do 2040. godine", navodi se u nacrtu Strategije, koji dalje analizira prednosti i rizike donošenja takve odluke.
Podseća se da, osim što Zakon o moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana još nije ukinut, Srbija ne raspolaže bilansnim rezervama nuklearnih sirovina, kao i da ne postoji regulatorni i administrativni okvir koji bi regulisao izgradnju i rad nuklearnih elektrana, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva i postrojenja za preradu isluženog nuklearnog goriva.
"Ne postoji ni naučni, ni inženjerski kadar koji bi pratio izgradnju i rad ovih postrojenja, a ukinuti su i obrazovni programi posvećeni nuklearnoj energetici", upozorava se, ali i dodaje da bi, sa stanovišta osnovnih razvojnih ciljeva i prioriteta energetskog razvoja, nuklearna energetika mogla značajno da doprinese dekarbonizaciji i podizanju konkurentnosti energetskog sektora.
"Nuklearna energija je sa stanovišta emisije gasova sa efektom staklene bašte i lokalnih polutanata čist energetski izvor, a omogućava i diverzifikaciju strukture proizvodnje električne energije uz razumnu cenu – visoki kapitalni izdaci nadoknađuju se niskim varijabilnim troškovima proizvodnje na duži rok. Sa stanovišta energetske bezbednosti, radi se skoro u potpunosti o uvoznoj tehnologiji, na bazi uvoznih goriva", navode autori nacrta.
Skreću, međutim, pažnju na to da nuklearne jedinice predstavljaju vrlo pouzdan izvor energije, namenjen pokrivanju baznog opterećenja, uz nultu emisiju zagađujućih materija u vazduh.
"S tog aspekta nuklearne elektrane bi mogle da preuzmu ulogu postojećih termoenergetskih kapaciteta koji koriste ugalj u energetskom sistemu Srbije", ističe se u nacrtu Strategije.
U tekstu nacrta Strategije osvrće se i na potpisivanje Memoranduma o razumevanju o primeni razvoja nuklearne energije u Srbiji sa stručnom i naučnom zajednicom, što se desilo pre samo nedelju dana.
"Javna rasprava koja je tako pokretnuta obuhvata bezbednosne, pravne, organizacione, naučno-istraživačke, inženjerske i sve druge aspekte korišćenja nuklearne tehnologije. Posebna pažnja mora da bude posvećena odlaganju i preradi isluženog nuklearnog goriva i uticaju ove tehnologije na životnu sredinu", ističe se u nacrtu budućeg strateškog dokumenta.
U nacrtu Strategije se navode i očekivani koraci kada je reč o oblasti nuklearne energije, kao što su uspostavljanje Uprave u okviru Ministarstva rudarstva i energetike za upravljanje i koordinaciju nuklearne politike, a u slučaju donošenja konačne odluke da se krene sa izgradnjom nuklearne elektrane, i donošenje posebnog zakona kojim će se urediti oblast upotrebe nuklearne energije.
"Vlada će u predstojećem periodu pokrenuti proces izgradnje potrebnog institucionalnog, stručnog i regulativnog okvira za korišćenje nuklearne energije i tretman i odlaganje isluženog nuklearnog goriva. Ovo je neophodan preduslov za stvaranje potrebnog investicionog ambijenta za uvođenje nuklearnih tehnologija u srpsku ekonomiju", stoji u nacrtu Strategije razvoja energetike.
Vodonik - demonstraciono postrojenje za proizvodnju do 2030. godine
Vodonik je, kako se ističe u nacrtu Strategije, moguće koristiti u praktično svim energetskim sistemima: u termoenergetskim postrojenjima, gorivnim ćelijama, gasnim turbinama, motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, gasnim uređajima za domaćinstva i industriji, uz ocenu da su velike mogućnosti primene vodonika i njegov značaj u procesu tranzicije i dekarbonizacije energetskog sektora.
"Republika Srbija treba da ide u korak sa razvojem vodonične tranzicije u Evropi - kroz uspostavljanje zakonske regulative, jačanje tehnološkog i naučno-istraživačkog potencijala u oblasti vodoničnih tehnologija, partnerstvo sa drugim zemljama. Shodno tome, Srbija treba da na vreme prilagođava svoju energetsku politiku proizvodnji i upotrebi vodonika i da po ugledu na zemlje EU donese poseban strateški dokument - Vodoničnu strategiju - kojim će planirati razvoj u ovoj oblasti, kao i niz propisa iz oblasti proizvodnje, transporta, skladištenja i upotrebe vodonika, uz njihovu harmonizaciju sa pravom EU."
Što se tiče proizvodnje vodonika u Srbiji, u nacrtu Strategije stoji da se do 2030. godine može očekivati izgradnja demonstracionog postrojenja za proizvodnju, skladištenje i korišćenje vodonika.
"Sa porastom proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i uz očekivano smanjenje cene elektrolizera, racionalno je očekivati početak komercijalne proizvodnje 'zelenog' vodonika i njegovo korišćenje prvenstveno u sektoru saobraćaja i u industrijskim procesima kao što su proizvodnja amonijaka, rafinerije nafte, proizvodnja metanola, primena u železarama i industriji cementa", navode autori Strategije.
Ocenili su i da bi bilo idealno da se elektrolizeri snabdevaju direktno iz lokalno dostupnih obnovljivih izvora energije, a da se nalaze pored industrijskih potrošača, odnosno frekventnih saobraćajnih pravaca.
"Takođe, treba razmotriti i mogućnost da se neka od postojećih postrojenja za proizvodnju vodonika dekarbonizuju, tako što će se naknadno opremiti tehnologijama za sakupljanje i skladištenje ugljenika", zaključak je autora Strategije.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
.jpg "Ovo su nove - stare cene goriva")
Ovo su nove - stare cene goriva
15.11.2024.•
0
Objavljene su nove cene goriva, koje će od danas u 15 časova važiti narednih sedam dana.
EU kaznila Fejsbuk sa 800 miliona evra zbog kršenja antimonopolskih pravila
14.11.2024.•
0
Evropska unija je danas kaznila kompaniju Meta u čijoj se vlasništvu nalazi Fejsbuk sa 800 miliona evra zbog onoga što su nazvali "zloupotrebljivim praksama".
Poreska uprava: Novi iznosi poreza na oružje za 2024. godinu
14.11.2024.•
2
Poreska uprava Srbije odredila je nove iznose poreza na oružje za 2024. godinu, nakon obrade podataka iz Ministrastva unutrašnjih poslova kojom su usklađeni dinarski iznosi za registrovano oružje.
Obrušavanje kosina u Grdeličkoj klisuri: Azvi tužen za milione evra jer nije platio radove
14.11.2024.•
10
Španska kompanija Azvi, koja je gradila deo auto-puta E75 u Caričinoj dolini, tužena je zbog neisplaćivanja novca za sanaciju kosina koje su se urušavale od Grdeličke klisure do tunela Predejane.
Bivši predsednik Fiskalnog saveta: Iz Srbije godišnje ode 40.000 ljudi, ovo su razlozi
14.11.2024.•
10
Oko 40.000 ljudi godišnje emigrira iz Srbije, zbog kvaliteta usluga i institucija, obrazovanja i zdravstva, kao i visine plata, ocenio je donedavni predsednik Fiskalnog saveta, akademik Pavle Petrović
Srbija će "rafale" plaćati sve do 2028: Ove i naredne dve godine daje 2,46 milijardi evra
13.11.2024.•
37
Za nabavku višenamenskih aviona rafal iz Francuske u ovoj i u naredne dve godine iz budžeta Srbije će, kako je predviđeno, biti isplaćeno oko 2,46 milijardi evra, prenosi Balkanska bezbednosna mreža.
Izazovno okruženje ili kriza u IT sektoru: Kakvo je stanje na tržištu u Srbiji?
13.11.2024.•
4
Loša kretanja na berzi dve svetske IT kompanije, Better Collective i Play Studios Europe navodno su dovela do otpuštanja velikog broja zaposlenih, kako u drugim zemljama, tako i u Srbiji.
Tabaković: Ispitati cene lekova, onaj koji koristim u jeftinoj apoteci u Novom Sadu skuplji 50 odsto
13.11.2024.•
16
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da ne očekuje veći rast cena, nego snižavanje onih koje su neopravdano povećane.
U SAD istraga o 1,4 miliona Hondinih vozila zbog problema sa motorom
12.11.2024.•
4
Američka Nacionalna služba za bezbednost saobraćaja (NHTSA) saopštila je da otvara istragu u vezi sa 1,4 miliona vozila kompanije Honda nakon izveštaja o ozbiljnim problemima sa motorima.
Nedostatak porudžbina u Nemačkoj sve veći problem za ekonomiju
11.11.2024.•
4
Nedostatak narudžbina u Nemačkoj ponovo se pogoršao i postaje sve veći problem za tamošnju privredu, zaključak je izveštaja Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena.
Orban: Na Savetu za saradnju Srbije i Mađarske biće donete važne odluke
11.11.2024.•
18
Premijer Mađarske Viktor Orban kaže da će ove nedelje biti održan sastanak Saveta za saradnju Srbije i Mađarske u Budimpešti na kome će fokus biti na ekonomskim pitanjima i biti donete važne odluke.
Belorusija postala zemlja partner BRIKS-a
11.11.2024.•
3
Belorusija je postala zemlja partner BRIKS-a, saopšteno je iz beloruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Procenitelj Seneši: Lobi održava privid da nema krize na tržištu nekretnina da ne bi spuštali cene
11.11.2024.•
12
Iako je više od 10.000 stanova u Beogradu prazno i u njima niko ne živi, investitori ne popuštaju sa cenama, a glavni grad još liči na veliko gradilište.
Nezaposlenost u EU: Najmanja u Češkoj i Poljskoj, najveća u Španiji i Grčkoj
11.11.2024.•
0
Stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji u septembru iznosila je 5,9 procenata, manje za 0,2 procentna poena u odnosu na isti mesec prethodne godine, saopštila je služba za statistiku EU Evrostat.
Nekadašnji italijanski avio-prevoznik otpušta preostale zaposlene - oko 2.000 stjuardesa i pilota
11.11.2024.•
0
Nekadašnji italijanski nacionalni avio-prevoznik, Alitalija, započeo je procedure za kolektivno otpuštanje svojih preostalih 2.059 zaposlenih, rečeno je sindikatima iz te kompanije.
EU i dalje planira da do 2035. obustavi prodaju vozila sa emisijama ugljen-dioksida
10.11.2024.•
4
EU i dalje planira da obustavi prodaju novih vozila sa emisijama ugljen-diksida do 2035. i sledeće godine pooštri kriterijume za automobilske emisije CO2.
Nacionalni stadion, Moravski koridor: Šest najskupljih infrastrukturnih projekata u Srbiji
10.11.2024.•
11
Pritisak MMF-a urodio je plodom, jer je Vlada Srbije objavila "Revidiranu fiskalnu strategiju za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu".
Ekonomista Kovačević: Kad Vučić pominje išta o zaradama, ja prosto zatvorim uši i ne slušam
09.11.2024.•
14
Prosečna plata od 1.150 evra u decembru 2026, koju je najavio Aleksandar Vučić, zvuči kao veliki skok. Ali ekonomista Milan Kovačević objašnjava zašto to nije baš onako kako predsednik Srbije kaže.
Kuća na Savskom vencu plaćena više od tri milona evra
09.11.2024.•
3
Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji je u prvom polugodištu ove godine iznosila 3,4 milijarde evra, što je 3,9 odsto više u odnosu na prvo polugodište prošle godine, saopštio je RGZ.
"Srbijašume" objavile cene ogrevnog drveta
09.11.2024.•
3
JP "Srbijašume", koje u svom sastavu ima 17 šumskih gazdinstava u Srbiji, objavilo je cenovnik ogrevnog drveta.
.jpg "Martinović: Povraćaj akcize na dizel za 2025. godinu biće isti, 50 dinara po litru")
Martinović: Povraćaj akcize na dizel za 2025. godinu biće isti, 50 dinara po litru
08.11.2024.•
1
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Aleksandar Martinović najavio je danas da će povraćaj akcize na dizel sledeće godine biti isti kao i ove godine, 50 dinara po litru.
Komentari 9
inž
Marko
Stojko
Pa oni nisu sposobni da naprave jednu reverzibilnu hidroelektranu a ne nuklearnu centralu. Ali ako stave Grčića za direktora projekta možda to i uspe hahaha.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar