Ko će imati koristi od ograničenja kamatnih stopa?
Kada poslanici pretoče nacrt novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u zakon, da li će se kamatne stope na kredite smanjiti i na koje kredite?
Foto: Pixabay
Da li postoji opasnost da se banke ponašaju kao naftne kompanije pa da iskoriste limit na kredite koji NBS propiše da drže kamatne stope na maksimumu? Konačno, da li na našem bankarskom tržištu postoji konkurencija među bankama koja ih tera da se takmiče nižim kamatama ili NBS uvodi kontrolu cena upravo zato što konkurencije nema?
Mnogo je pitanja u vezi sa promenama koje NBS najavljuje, a koje se reklamiraju kao ograničenje kamatnih stopa, prenosi Danas.
Jedno od njih je i zašto NBS radi to sada kada kamatne stope padaju, a nije pre dve godine kada su skakale?
Kada se radi o stambenim kreditima, neće biti previše promena, barem do kraja 2026. godine. S obzirom na trenutno ograničenje kamata, da ne bi došlo do naglog skoka kamatnih stopa, NBS je predložila da se ograničenje kamatnih stopa na stambene kredite od pet odsto produži do 31. decembra 2026. godine.
Prema nacrtu, nakon toga kamatne stope na stambene kredite mogle bi biti maksimalno 20 odsto više od prosečne ponderisane kamatne stope na odobrene kredite.
Za keš i potrošačke kredite kamatna stopa se ograničava na najviše 20 odsto iznad prosečne ponderisane kamatne stope na odobrene kredite.
Kod gotovinskih i potrošačkih kredita, prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj stopi za dinarske gotovinske kredite, maksimalna nominalna kamatna stopa za kredite ove vrste iznosila bi 15,67 odsto.
Za novoodobrene keš kredite maksimalno bi kamatna stopa iznosila 15,75 odsto.
Poređenja radi, prema poslednjim podacima NBS, prosečna kamatna stopa na keš kredite u dinarima odobrene u julu ove godine iznosila je 11,87 odsto. To je skoro četiri procentna poena manje od limita NBS da je zakon trenutno na snazi.
Što dovodi u pitanje koliko je limit koji zakon propisuje zaista štiti korisnike keš kredita.
Najveću korist kijenti će svakako imati od ograničenja kamatnih stopa na kreditne kartice i dozvoljeni i nedozvoljeni minus.
Da zakon sada važi maksimalna efektivna kamatna stopa kod kreditnih kartica iznosila bi 18 odsto, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja 20 odsto, dok su trenutne prosečne vrednosti nominalnih stopa (koje ne uključuju sve troškove) kod kreditnih kartica 22,13 odsto, a kod dozvoljenog minusa 28,41 odsto.
Dejan Gavrilović iz Udruženja korisnika finansijskih usluga Efektiva ocenjuje da ovaj predlog faktički znači da NBS daje mogućnost bankama da svake godine podižu kamatne stope za 20 odsto.
"Mi imamo ograničenje cena goriva. Svake nedelje objavi se maksimalna cena goriva na pumpama i svi drže baš tu maksimalnu cenu, mada ona može biti i manja. I imamo gorivo među najskupljima u Evropi. Plašim se da bi slično moglo biti i sa kreditima. Da banke iskoriste taj limit NBS i drže kamatne stope blizu njega i kažu „mi poštujemo organičenje NBS“. Da banke žele da se bore za klijente nižim kamatama ne bi bilo ni potrebno ograničavanje kamata od strane NBS", smatra Gavrilović.
On dodaje da ako tržište bude uticalo na smanjenje kamata, one će svakako da padaju, pa onda neće biti ni ikakve koristi od limita.
Što se tiče stambenih kredita on ukazuje na predlog da se produži mera, ali kaže i da je predlog za ograničenje kamatne stope nakon isteka mere lošiji za klijente od sadašnje opcije.
"U ponudama stambenih kredita koje su banke spremile, verovatno ne očekujući ovaj zakon, marže za stambene kredite su od tri pa do čak četiri odsto. Na to se dodaje euribor. To znači da su banke spremne da ponude stambene kredite od 6,5 odsto pa naviše. Recimo u BiH ili Hrvatskoj klijenti mogu da dobiju stambeni kredit sa fiksnom kamatnom stopom (koji je uvek skuplji) za 3,5-četiri odsto", ocenjuje Gavrilović.
On zaključuje da je nacrt zakona "malo populistički, malo će da pomogne".
"Sprečiće drastičan rast kamata u budućnosti na kratak period, ali euribor sada pada, jer ECB smanjuje kamatu. Verovatno će se ovo odraziti i na smanjenje kamata na štednju", zaključuje Gavrilović.
Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS je još kritičniji prema najavljenim promenama.
"Ove mere se predstavljaju kao ograničavanje kamatnih stopa, a zapravo su usporavanje pomeranja kamata. To sada nema puno značaja pošto su kamatne stope u evrima stabilne. Poruka koju NBS šalje javnosti da štiti građane od visokih kamatnih stopa nije adekvatna, jer kamatne stope nemaju tendenciju rasta u narednom periodu", napominje on.
Tekst u celosti čitajte na sajtu Danasa.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Država dala 100 miliona evra za tri stadiona, a od studije njihove opravdanosti "ni korova"
24.11.2024.•
2
Iako za izgradnju gradskih stadiona u Leskovcu, Zaječaru i Loznici ni studija opravdanosti još nije napravljena, za njih je ukupno potrošeno 11,8 milijardi dinara, odnosno oko 100 miliona evra.
Može li privreda Srbije da parira stranoj konkurenciji: Ne, ne može, a ovo su razlozi
24.11.2024.•
2
Privreda u Srbiji nema finansijske kapacitete, organizaciju, tehnologiju i logistiku kojima bi mogla da parira stranoj konkurenciji.
Tri grada duguju EPS-u 1,5 milijardi dinara za struju
24.11.2024.•
2
EPS je objavila spisak 20 najvećih dužnika, na kome je vidljivo da najviše neplatiša dolazi iz Kragujevca, ali i da je opštinska uprava Smederevske Palanke nagomilala najviše novih obaveza.
Šoškić: Kupovna moć građana ne raste, inflacija i dalje jede rast plata
24.11.2024.•
0
Poslednjih godina u Srbiji inflacija u najvećoj meri pojede rast plata i zapravo ne dolazi do realnog rasta kupovne moći građana.
Blumberg: Evropa pred novom energetskom krizom - smanjene zalihe gasa, a cene znatno porasle
24.11.2024.•
2
Evropa se suočava sa potencijalno novom energetskom krizom, jer se zalihe gasa brzo smanjuju, a smanjenje snabdevanja iz Rusije stavlja tržište pod dodatni pritisak, ocenjuju različite organizacije.
Mask sve bogatiji: Oborio sopstveni rekord, sada ima 347,8 milijardi dolara
24.11.2024.•
2
Neto vrednost imovine američkog bogataša Ilona Maska dostigla je rekordnih 347,8 milijardi dolara u petak.
Krajem decembra druga prodaja rudnika Lece, prodajna cena manja od tržišne
24.11.2024.•
0
Rudnik Lece u stečaju biće 25. novembra oglašen na prodaju, a prodaja je zakazana za 27. decembar ove godine, piše Forbs Srbija.
SAD uvele sankcije Gasprombanci
24.11.2024.•
8
Trećoj po veličini ruskoj banci, Gasprombanci i njenim filijalama, SAD su uvele sankcije sa ciljem da se smanji sposobnost Rusije da izbegne hiljade sankcija uvedenih od početka invazije na Ukrajinu.
Ulaže se bez plana i kriterijuma: "Niko ne može da me ubedi da toliko novca za Expo ima smisla"
23.11.2024.•
13
Predlog budžeta za narednu godinu usmeren je na još veće kapitalne investicije, pre svega, povezane sa projektom Ekspo i na podizanje zarada zaposlenih u javnom sektoru.
Asocijaciji turističkih agencija odblokiran račun, nastavlja normalno poslovanje
23.11.2024.•
1
Račun Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta (YUTA) je odblokiran i dalje funkcionisanje nije ugroženo, pa organizacija nastavlja da radi kao i do sada.
MUP apelovao na oprez za Crni petak: Kupujte pametno, izbegnite prevare
23.11.2024.•
0
Crni petak (Black Friday) je prilika za uštede, ali i za prevarante, upozorava MUP i apeluje na građane da budu oprezni, kako bi izbegli rizike prilikom kupovine putem interneta.
Matijević privatizovao kompaniju Energo-Zelena za 5,1 milion evra
23.11.2024.•
11
Ministarstvo privrede Srbije potpisalo je ugovor o prodaji celokupnog kapitala inđijske firme Energo-Zelena sa Industrijom mesa Matijević, za 5,1 milion evra.
Poskupelo gorivo - ovo su nove cene
22.11.2024.•
10
Litar dizela na pumpama u Srbiji će koštati 197 dinara, a benzina 181 dinar.
Pejpal ne funkcioniše za hiljade korisnika širom sveta
21.11.2024.•
0
Aplikacija za plaćanje Pejpal danas ne funkcioniše za hiljade korisnika širom sveta.
Zaduženja u Srbiji: Privreda smanjuje, građani i preduzetnici povećavaju kredite
20.11.2024.•
2
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju oktobra ove godine iznosili su oko 3.731 milijardu dinara, što je 0,1 odsto više nego u septembru, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Svaka druga kontrolisana zlatara nije izdavala fiskalne račune
20.11.2024.•
5
Svaka druga zlatara čiji su rad kontrolisali poreski inspektori ne izdaje fiskalne račune.
Mladi preduzetnici u Srbiji osnivaju sve više firmi: Rast od gotovo 25 odsto za pola godine
19.11.2024.•
8
Srbiji je od maja do novembra porastao broj novoosnovanih privrednih subjekata čiji su osnivači mlađi od 30 godina i tih firmi je bilo za 24,6 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Vučić o povišici koju će dobiti penzioneri, pričao i o putevima, oružju, dronovima, Ekspu, EU...
19.11.2024.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će penzioneri biti prvi koji će dobiti povišicu od 10,9 odsto, obračunatu na decembarske penzije.
Akcija subvencionisane cene goriva produžena do 24. novembra
19.11.2024.•
0
Akcija subvencionisane cene goriva za sva registrovana poljoprivredna domaćinstva biće produžena do 24. novembra, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Sindikat: Postajemo u svojoj zemlji roblje stranih investitora
18.11.2024.•
11
Kompanija Jura u Leskovcu, iako je dobila subvencije države od 10.000 evra po zaposlenom, ne poštuje zakone Srbije i tu postoje veliki problemi na koje niko ne reaguje i toleriše se takvo ponašanje.
"Strani plaćenici": Ko su najveći donatori Ministarstva odbrane i MUP?
18.11.2024.•
9
Uticaji stranih država u Srbiji se sve više mogu osetiti, uglavnom se kanališu kroz izjave predstavnika ministarstava i predsednika Aleksandra Vučića koji često otvoreno favorizuju određene države.
Komentari 4
Nenad
Radule
Samo strane banke i domaca sns mafija sa svojim clanstvom!
Zaduzeni
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar