Ko će imati koristi od ograničenja kamatnih stopa?

Autor: Danas

Info

17.09.2024.

19:39 > 19:40

Kada poslanici pretoče nacrt novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u zakon, da li će se kamatne stope na kredite smanjiti i na koje kredite?

Ko će imati koristi od ograničenja kamatnih stopa?

Foto: Pixabay

Da li postoji opasnost da se banke ponašaju kao naftne kompanije pa da iskoriste limit na kredite koji NBS propiše da drže kamatne stope na maksimumu? Konačno, da li na našem bankarskom tržištu postoji konkurencija među bankama koja ih tera da se takmiče nižim kamatama ili NBS uvodi kontrolu cena upravo zato što konkurencije nema?

Mnogo je pitanja u vezi sa promenama koje NBS najavljuje, a koje se reklamiraju kao ograničenje kamatnih stopa, prenosi Danas.

Jedno od njih je i zašto NBS radi to sada kada kamatne stope padaju, a nije pre dve godine kada su skakale?

Kada se radi o stambenim kreditima, neće biti previše promena, barem do kraja 2026. godine. S obzirom na trenutno ograničenje kamata, da ne bi došlo do naglog skoka kamatnih stopa, NBS je predložila da se ograničenje kamatnih stopa na stambene kredite od pet odsto produži do 31. decembra 2026. godine.

Prema nacrtu, nakon toga kamatne stope na stambene kredite mogle bi biti maksimalno 20 odsto više od prosečne ponderisane kamatne stope na odobrene kredite.

Za keš i potrošačke kredite kamatna stopa se ograničava na najviše 20 odsto iznad prosečne ponderisane kamatne stope na odobrene kredite.

Kod gotovinskih i potrošačkih kredita, prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj stopi za dinarske gotovinske kredite, maksimalna nominalna kamatna stopa za kredite ove vrste iznosila bi 15,67 odsto.

Za novoodobrene keš kredite maksimalno bi kamatna stopa iznosila 15,75 odsto.

Poređenja radi, prema poslednjim podacima NBS, prosečna kamatna stopa na keš kredite u dinarima odobrene u julu ove godine iznosila je 11,87 odsto. To je skoro četiri procentna poena manje od limita NBS da je zakon trenutno na snazi.

Što dovodi u pitanje koliko je limit koji zakon propisuje zaista štiti korisnike keš kredita.

Najveću korist kijenti će svakako imati od ograničenja kamatnih stopa na kreditne kartice i dozvoljeni i nedozvoljeni minus.

Da zakon sada važi maksimalna efektivna kamatna stopa kod kreditnih kartica iznosila bi 18 odsto, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja 20 odsto, dok su trenutne prosečne vrednosti nominalnih stopa (koje ne uključuju sve troškove) kod kreditnih kartica 22,13 odsto, a kod dozvoljenog minusa 28,41 odsto.

Dejan Gavrilović iz Udruženja korisnika finansijskih usluga Efektiva ocenjuje da ovaj predlog faktički znači da NBS daje mogućnost bankama da svake godine podižu kamatne stope za 20 odsto.

"Mi imamo ograničenje cena goriva. Svake nedelje objavi se maksimalna cena goriva na pumpama i svi drže baš tu maksimalnu cenu, mada ona može biti i manja. I imamo gorivo među najskupljima u Evropi. Plašim se da bi slično moglo biti i sa kreditima. Da banke iskoriste taj limit NBS i drže kamatne stope blizu njega i kažu „mi poštujemo organičenje NBS“. Da banke žele da se bore za klijente nižim kamatama ne bi bilo ni potrebno ograničavanje kamata od strane NBS", smatra Gavrilović.

On dodaje da ako tržište bude uticalo na smanjenje kamata, one će svakako da padaju, pa onda neće biti ni ikakve koristi od limita.

Što se tiče stambenih kredita on ukazuje na predlog da se produži mera, ali kaže i da je predlog za ograničenje kamatne stope nakon isteka mere lošiji za klijente od sadašnje opcije.

"U ponudama stambenih kredita koje su banke spremile, verovatno ne očekujući ovaj zakon, marže za stambene kredite su od tri pa do čak četiri odsto. Na to se dodaje euribor. To znači da su banke spremne da ponude stambene kredite od 6,5 odsto pa naviše. Recimo u BiH ili Hrvatskoj klijenti mogu da dobiju stambeni kredit sa fiksnom kamatnom stopom (koji je uvek skuplji) za 3,5-četiri odsto", ocenjuje Gavrilović.

On zaključuje da je nacrt zakona "malo populistički, malo će da pomogne".

"Sprečiće drastičan rast kamata u budućnosti na kratak period, ali euribor sada pada, jer ECB smanjuje kamatu. Verovatno će se ovo odraziti i na smanjenje kamata na štednju", zaključuje Gavrilović.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS je još kritičniji prema najavljenim promenama.

"Ove mere se predstavljaju kao ograničavanje kamatnih stopa, a zapravo su usporavanje pomeranja kamata. To sada nema puno značaja pošto su kamatne stope u evrima stabilne. Poruka koju NBS šalje javnosti da štiti građane od visokih kamatnih stopa nije adekvatna, jer kamatne stope nemaju tendenciju rasta u narednom periodu", napominje on.

Tekst u celosti čitajte na sajtu Danasa.

Teme

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Nenad

18.09.2024 • 09:05

ništa novo

Neće biti pormena kod stambenih rkedita. A stambeni kreditti su najveći krediti koji se najduže servisiraju. Iz Solis nekretnina kažu da se količina kupljenih stanova preko kredita uopšte nije smanjila. Iz ugla banaka i države nema potrebe da se uslovi olakšaju, oni će sa zadovoljstvom da poberu kajmak. Tek kada stane kupovina nekretnina, onda će možda kamate da se smanje.

4 7 -3
Radule

18.09.2024 • 05:39

Vi kao ne znate?

"Ko će imati koristi od ograničenja kamatnih stopa?"

Samo strane banke i domaca sns mafija sa svojim clanstvom!

7 7 0
Zaduzeni

17.09.2024 • 22:05

Ogranicava se kamata sa 11% na 15%. Pa jel ovo zakon za zastitu gradjana ili banka?

5 4 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.