Piše Slavoj Žižek: Prvi maj u viralnom svetu
"Lokalno stanovništvo se eksploatiše kada se njegova teritorija koristi za industrijsku poljoprivredu ili intenzivno rudarstvo za izvoz", piše Slavoj Žižek.
Foto: 021.rs
Portal 021.rs, uz dozvolu izdavačke kuće Akademska knjiga, objavljuje deo iz knjige koja je prodrmala svet zarobljen u pandemiji.
U tekstu pred vama Žižek se bavi eksploatacijom radnika.
Možda je 1. maj vreme da se odmaknemo od isključivog fokusiranja na pandemiju i razmotrimo šta njeni razarajući efekti otkrivaju o našoj društvenoj stvarnosti.
Prvo što me iznenađuje je da su, suprotno jeftinoj paroli "sada smo svi u istoj nevolji", klasne podele eksplodirale. Na samom dnu hijerarhije su oni (izbeglice, ljudi zarobljeni u ratnim zonama) čiji su životi toliko jezivi da Covid-19 nije njihov glavni problem. Iako ih naši mediji još uvek uglavnom ignorišu, bombarduju nas sentimentalnim proslavama za medicinske sestre na prvim linijama borbe protiv virusa – Kraljevsko vazduhoplovstvo je čak organizovalo let u njihovu čast.
Ali medicinske sestre su samo najvidljiviji deo cele klase negovatelja koji se eksploatišu, mada ne na isti način kao što je bila eksploatisana stara radnička klasa iz marksističkog imaginarija; kako kaže Dejvid Harvi (David Harvey), oni čine "novu radničku klasu": Radna snaga od koje se očekuje da brine o sve većem broju bolesnika ili da pruža minimalne usluge koje omogućavaju reprodukciju svakodnevnog života po pravilu je snažno polno, rasno i etnički definisana. Ovo je "nova radnička klasa" koja je u prvom planu današnjeg kapitalizma. Njeni članovi moraju nositi dva tereta: u isto vreme, oni su radnici kojima preti najveća opasnost od zaraze virusom na poslu i otpuštanja bez naknade zbog ekonomskih ograničenja koja nameće virus.
Savremena radnička klasa u SAD – koju uglavnom čine Afroamerikanci, Latinoamerikanci i plaćene žene, suočena je sa ružnim izborom: između infekcije tokom brige o ljudima i održavanja ključnih oblika snabdevanja (poput trgovina hranom) ili nezaposlenosti bez naknada (kao što je adekvatna zdravstvena nega).
Kao rezultat, nedavno su izbile pobune u siroma- šnom severnom predgrađu Pariza, gde žive oni koji slu- že bogatima. Kao rezultat, poslednjih nedelja naglo je porastao broj zaraženih virusom Covid-19 u domovima za strane radnike u Singapuru. U jednom se izveštaju objašnjava: "U Singapuru živi oko 1,4 miliona radnika migranata, uglavnom iz Južne i Jugoistočne Azije. Ti migranti, kao domaćice, kućne pomoćnice, građevinski radnici i fizički radnici, od suštinskog su značaja za funkcionisanje Singapura, ali čak su i među najniže plaćenim i najranjivijim ljudima u gradu". Ova nova radnička klasa je ovde bila sve vreme, a pandemija ju je samo učinila vidljivijom.
Bruno Latur (Bruno Latour) i Nikolaj Šulc (Nikolaj Schultz) skovali su termin "geosocijalna klasa" da bi označili ovu klasu. Glavnina ove klase se ne eksploatiše u klasičnom marksističkom smislu, to jest da radi za one koji poseduju sredstva za proizvodnju; "eksploatiše" se prema tome kako se odnosi prema materijalnim uslovima svog života: pristupu vodi i čistom vazduhu, zdravlju, sigurnosti.
Lokalno stanovništvo se eksploatiše kada se njegova teritorija koristi za industrijsku poljoprivredu ili intenzivno rudarstvo za izvoz. Čak i ako ne rade za strane kompanije, oni se eksploatišu jednostavno zato što im je uskraćena puna upotreba teritorije koja im omogućuje da održe svoj način života. Uzmimo slučaj somalijskih pirata: odali su se pirateriji jer im je u priobalnim vodama ponestalo ribe zbog industrijskog ribolova stranih kompanija. Razvijene zemlje prisvojile su deo njihove teritorije i one ga koriste za očuvanje našeg načina života. Šulc predlaže da se prisvajanje "viška vrednosti" ovde zameni prisvajanjem "viška postojanja", gde se "postojanje" odnosi na materijalne uslove života.
Kao što sada primećujemo u vreme pandemije Covid-19, geosocijalna klasa negovatelja mora raditi čak i kada fabrike stoje te smatramo prikladnim da im se posveti Prvi maj umesto tradicionalnoj industrijskoj radničkoj klasi. Njeni članovi su zaista previše iskorišćeni: eksploatisani kada rade (jer je njihov rad uglavnom nevidljiv) i eksploatisani čak i kada ne rade, u samom svom postojanju.
Večni san bogatih govori o teritoriji potpuno odvojenoj od zagađenih stanova običnih ljudi – samo pomislite na mnoge postapokaliptične hitove poput "Eliziuma" Nila Blomkampa (Neill Blomkamp), smeštenog u 2154. godinu, gde bogati žive na džinovskoj svemirskoj stanici, a ostatak stanovništva na uništenoj Zemlji koja podseća na proširenu latinoameričku favelu.
U očekivanju katastrofe, bogati kupuju vile na Novom Zelandu ili obnavljaju hladnoratovske nuklearne bunkere u Stenovitim planinama, ali problem sa pandemijom je to što se od nje ne može biti potpuno izolovan – to je pupčana vrpca koja se ne može prekinuti jer je nužna minimalna veza sa zagađenom stvarnošću.
***
Slavoj Žižek je jedan od najpoznatijih živih svetskih filozofa, najveći pečat njegovom delu daje izvorna kombinacija filozofije i psihoanalize. Rođen je 1949. godine u Ljubljani. Diplomirao je na odseku za filozofiju i sociologiju, a doktorirao na odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Ljubljani. Doktorsku disertaciju iz psihoanalize odbranio je u Francuskoj 1985. godine na univerzitetu Paris VII. Kao gostujući profesor predavao je na više od 50 univerziteta u svetu. Najvažnije knjige koje je objavio su: "The Sublime Object of Ideology"; "Looking Away"; "Enjoy Your Symptom"; "Everything You Have Always Wanted to Know About Lacan"; "Metastases of Enjoyment". Prevođen je na više od 20 svetskih jezika. Knjiga "Interrogating the Real" je bilo prvo Žižekovo delo prevedeno na srpski jezik.
Akademska knjiga objavila je 2021. knjigu "Pandemija! 2. Hronika izgubljenog vremena". U izdanju Akademske knjige još su objavljene knjige: "Islam, ateizam i modernist"; "U odbranu izgubljenih stvari", "Lenjin 2017" i "Kao lopov u noći".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Generalni štrajk
21.01.2025.•
21
Iako je pravo na štrajk jasno definisano međunarodno pravo, i sastavni deo ljudskog prava na rad, u Srbiji se ono kontinuirano gazi decenijama unazad.
Trampovo proširenje SAD - realnost ili snoviđenje
21.01.2025.•
4
Navikli smo da Sjedinjene Američke Države globalno vode istu politiku, bez obzira iz koje stranke dolazi predsednik najmoćnje države na svetu.
Zdravlja, ljubavi i blokada
10.01.2025.•
3
Zdravlja, ljubavi i blokada – najiskrenija je čestitka s kojom sam, svečano, uz čašu vina ušla u novu godinu.
Novosađani, želite besplatan javni prevoz? Može, idite u Beograd
08.01.2025.•
34
Vožnja gradskim saobraćajem je od 1. januara besplatna... u Beogradu.
Ko je pobednik u gasnom ratu?
06.01.2025.•
11
Posle nekoliko decenija izuzetno obimne isporuke došlo je do promene...
Pismo mladom novosadskom pesniku
02.01.2025.•
2
Portal 021.rs objavljuje odlomak iz romana "Pet debelih pesnika" Predraga Đurića koji je nedavno osvojio nagradu "Stevan Pešić" i koji se našao u širem izboru za NIN-ovu nagradu.
Kad su u Vojvodini počela da se prave lepa zdanja
01.01.2025.•
5
Dugo se u Vojvodini gradilo ponajviše od ćerpića, blata osušenog na suncu, koga u ovoj ravnici ima i previše.
INTERVJU Darko Bajić o očevim crtežima, Crnom bombarderu, studentima: Sivi dom se buni danas
31.12.2024.•
2
Režiser, scenarista, producent, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, Darko Bajić za 021.rs priča o novom filmu, izložbi radova njegovog oca Miloša, o svojim ostvarenjima i mnogim drugim temama.
Kada puknu naprednjačke laži
27.12.2024.•
38
Kakva je to država u kojoj i deca protestuju? To je država sa lošom vlašću.
Roditelji koji su ostali bez dece, ostali su i bez prava na završnu reč
25.12.2024.•
22
Završeno je suđenje za ubistvo devet učenika i njihovog čuvara u OŠ Vladislav Ribnikar.
Tako je, bre, studenti i studentkinje
23.12.2024.•
1
"Oko dve trećine ljudi iz 31 zemlje smatra da je 2024. bila loša godina za njihovu zemlju."
Pa, ne mogu da ih kupe
13.12.2024.•
47
Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.
Hladni plamen koji je nadmudrio sistem
13.12.2024.•
22
Dok razni eksperti i samoprozvani tumači stvarnosti pokušavaju da uhvate suštinu trenutnih protesta kroz prizmu starih interpretativnih modela, stvarnost im izmiče kroz prste.
Mladi su najgori
06.12.2024.•
21
Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.
Kakva je "Sloboda" Angele Merkel
02.12.2024.•
4
Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.
Dan koji još uvek traje
01.12.2024.•
13
"Nismo dobro", rekla je Jelena Stupljanin na protestu ispred novosadske Železničke stanice u nedelju, 17. novembra.
Srbija u tunelu i Srbija za tunel u Beogradu
27.11.2024.•
1
Nema šta, aktuelna vlast je baš nameračila da se poigrava sa žiteljima Srbije iz unutrašnjosti.
Piše Boris Dežulović: Novi Sad ili Nikad
25.11.2024.•
14
Ne, sad bez zajebancije: zašto Glavna železnička stanica u Novom Sadu ne bi bila veličanstveni neki stambeno-poslovno-hotelski kompleks?
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Komentari 2
boger
Из угла
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar