U Dunavu smo do guše

Hathor

Info

08.06.2022.

09:49 > 10:21

Nešto sam gledala kalendar međunarodnih praznika i stvarno sam se zabavila.

Foto: 021.rs

Imamo one klasične međunarodne dane: porodice, žena, ljudskih prava, dece, muškaraca, studenata, radnika i tako tih normalnih stvari, ali ima i ovih zabavnih: međunarodni dan recimo lastavica (šta je čvorci, svira tišina iznad krovova a?), svetski dan bez mesa (jednom godišnje, slažem se), pa imamo dan šale (na koji se šale uglavnom neduhoviti), svetski dan mladih majmuna (a nek i polaznici stranačke akademije imaju svoj dan, šta ima veze!), svetski dan delfina (druge manje simpatične životinje, soriška), svetski dan ptica selica (vi što ostajete ovde, svetski dani su vam odbrojani), svetski dan muzike (ovde, nadam se, ne slavimo eksperimentalni džez, hip hop, Frajle i Galiju).

I sve tako nešto zabavno dok nisam slučajno pogledala kalendar i skontala da je pre par dana, tačnije 5. juna bio Dan zaštite životne sredine, pa me je kao maljem po sred čela lupio osećaj krivice što svakim danom, pravdajući samoj sebi neki sitni nemar, pomislim - "ma, baš ću ja nešto promeniti".

"Pa hoćeš Slađana, je l' izlaziš na izbore uvek i zašto?" Pa izlazim. Jer se nadam da ću nešto promeniti. Koliko god tih mojih par dlaka sa četke posle češljanja što bacim u wc šolju onako usput ne znače ništa, toliko svakom od nas opada kosa i završi na istom mestu. Kad se spoje mogu da osnuju stranku i uđu i u parlament, nebo je granica!

Pre neki dan sam pročitala da je nemački hemičar Andreas Fat krenuo na dugačko plivanje Dunavom kako bi uzimao uzorke vode i analizirao ih na prisustvo mikroplastike i aditiva, supstance koje mogu biti veoma opasne za živi svet u vodi. Plivao je od Beča do Beograda i onda se našao doslovno u govnima. Odustao je jer je reka kod nas previše zagađena fekalijama i plašio se da bi to moglo da utiče na njegovo zdravlje.

Dobro došao u klub, Nemac. Podaci kažu da u Beogradu postoji čak 100 direktnih izliva kanalizacije u Dunav. Planira se, kažu, da se izradi fabrika za preradu otpadnih voda, po principu "evo, kad si se već iscimao da doplivaš do nas 'pa će stavim još dvoje dece od sutra u školu'".

Sve to podsetilo me je i na onaj momenat iz "Radovana III", kada objašnjava zašto bi trebalo da se rudnici kopaju vodoravno. Pa kad se tu ništa ne pronađe, onda se sagradi metro, a o istom trošku se, u suprotnom pravcu napravi kanalizacija. "Prolaze govna pored nas, nooormalno, u mimohodu idu govna", objašnjava najpoznatiji član biblioteke, dodajući "kao nismo navikli".

Reke i mora smo zagadili, ribe smo pootrovali pa samim tim i sebe, uništili staništa i cele vrste. Kada gledamo globalno, poznato je da već neko vreme nema objašnjenja zbog čega naizgled zdravi rojevi pčela umiru (krenete li o HAARP-u, 5G-u i kemtrejlsima, kunem vam se!) I ako se trend nastavi moraćemo sami da oprašujemo cveće. Kontam da bi to bio baš smor posao i loše plaćen.

Takođe, uspeli smo vrlo uspešno da skratimo zime, centimetre snežnog pokrivača, raspalimo vatru pa sad lagano možemo i da je širimo bacajući novčanice koje smo zaradili komfornim životom u industrijskoj stvarnosti. I sve kao "ma globalno zagrevanje je industrijska priča, mi ne utičemo na to direktno", a ovde vozi se auto do susedne ulice, pali se klima na prvu kap znoja, seče se drveće, sade se zgrade i gle, nije samo industrija kriva što smo već trećinu planete bespovratno uništili. Ali kao, znaš, "e baš ću ja nešto promeniti!"

I sve to tako negde daleko postoji dok ne zumiramo sa globalne slike, kao na Google Earth-u u tačku na planeti, na kojoj, kad se izoštri, ima šta i da se vidi: Ti, baš ti prosipaš ulje u wc šolju jer nemaš vremena za ovu pametniju varijantu, bacaš pikavce, limenke, smeće, ne voziš bicikl, ne sadiš drveće. A sve bi mogao drugačije, ali ti je mrsko.

Zaštita životne sredine, ako ćemo iskreno, nije u fokusu nijednoj lokalnoj vlasti u zemlji, pa ni u Novom Sadu. Samim tim nema pravovremenih reakcija na postojeće probleme, već se ulazi u rešavanje štete tek kada je problem "pustio korenje" i to može da se kaže za kanalizacionu mrežu, otpadne vode, deponije, zagađenje vazduha i mnoge druge stvari. Ako gledamo sve potencijalne mogućnosti uticaja na životnu sredinu, svima je jasno da je, recimo, mreža linija gradskog prevoza u Novom Sadu daleko od idealne i dovoljno loša da se većina od nas odluči za automobil, ukoliko ima izbor.

To je ona klasična priča o "posle mene potop", s tim što je potop ovde sa fekalijama, a u situaciji gde trenutna politička garnitura uglavnom gleda da se dodvori investitorima kako bi zaradila i da priča, kad se smeni, kako je uradila dobro za naraštaje, dok se naraštaji lagano dave u plastici, bez vazduha i tapšu dok ne kriju "Hold the pain, Harold" raspoloženje.

Grad promoviše zaštitu životne sredine koliko mora, a sve svoje propuste pokušava da sakrije od javnosti. Jedina dobra stvar u svemu ovome je to što, za razliku od drugih oblasti, građani posledice lošeg postupanja prema životnoj sredini mogu da primete sami. Ne morate da budete biolog, a ni Šerlok, da biste videli smeće, suvu travu, otpadne vode u Dunavu, osetili buku ili smrad i posečena stabla. Međutim, naše oči nisu dovoljne, potreban je i glas, ruke, poziv, apel, i spam. Zaista je potrebno da postanemo spameri jer otpornost na kritiku se leči samo jakim javnim pritiskom koji nadjačava interesne šeme. Da se iščupa repa potreban je i miš. A ti si miš. I ja sam miš.

I onda se vratim na kalendar međunarodnih dana i više mi nije zabavan, jer je sve besmisleno ukoliko nastavimo da ovako revnosno uništavamo planetu. Sve borbe sa tog kalendara nisu borbe za nas već za decu, s tim što za sve ostalo deca mogu da nastave borbu i posle nas, osim za ono što smo uništili i što ćemo tek uništiti. Na njima svakako ostaje svet ako ga bude bilo. Načeli smo ga i nema nazad. Možemo samo da usporimo, povučemo ručnu, uzmemo lepezu i krenemo od sebe, peške.

I spamujemo. Intenzivno spamujemo.

Teme

Hathor

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

dijasporac

08.06.2022 • 19:38

U USA/Kanadi se odavno vodi racuna o ekologiji, zabranjeno bacanje smeca (sem beskucnicima, oni to mogu slobodno da rade gde i koliko hoce), zbranjeno je pusenje duvana skoro svugde ali su dozvolili duvanje isto skoro svugde, guraju nam naveliko elektricne automobile ali zato ne ulazu ni $ u toplotnu izolaciju kuca ( vi to bese zovete energetska efikasnost?) a kao apsolutnu novotariju od N.godine definitivno su izbacili koriscenje jednokratnih PVC kesa u trgovinama... sem ako ih ne platite 5 centi po komadu - znaci mozes da zagadjujes sredinu sa PVC-om ako to platis.

Uostalom po tom principu funkcionise i globalna borba protiv emisije stetnih gasova u atmosferu, drzave koje navodno ucestvuju u toj akciji dobijaju kvote koliko mogu ispustiti miliona tona gasova u atmosferu a ako ih predju dobiju neke blage novcane penale. A najbolje je sto njihovu emisiju stetnih gasova same drzave kontrolisu i same sebe prijave ako su bile tog meseca raspusne.

4 1 +3
Tina

08.06.2022 • 19:10

Bravoo

Bravo za tekst Slađana!!!Samo tako nastavi.Raširi krila i poleti.Obraduj nas svake,srede dobrim i sve boljim i boljim tekstom.

3 3 0
Hattori Hanzo

08.06.2022 • 16:00

Ide život svojim tokom

...ovako je zadnjih dvesta godina, fekalije u Dunav se ispuštaju (moja deca i ja volemo da se kupamo u istom :))), zagađeneje od automobila (to je novina), kadgod grejanje na ugalj ( udišeš kancer konstantno). Što kaže rahmetli Janis Joplin "It`s all the same fucking day, man"...

12 7 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.