Pa joj usput rekla kako je mala Naca, Radmilina, našla novog dečka a sa starim tek raskinula, zamisli, samo na to dodajte i publiku Kamp Noa s mogućnošću da svako ponaosob ostavi i svoj komentar i to je to. Pa se svi tako skupa sablažnjavaju i najoštrije osuđuju.
Da ne bude zabune, bude tu i čika Zdravko što s komšijom Ljubomirom razmatra kako je Milan s četvrtog ugradio gas umesto da je uzeo ovo novo hibridno vozilo kad je već subvencionisano, al' dobro on je takav, ništa bolje od njega nisi mogao ni očekivati. "Nekad se lepo znalo"- šejmovanje krene iz jedne kuće pa stigne do svakog u selu za par dana, a danas, hvala tehnologiji, možemo da zavirujemo ljudima u krevete, novčanike i tanjire i pljujemo ih u realnom vremenu pred celim selom! What a time to be alive!
I dok nisam uzela pozamašan uzorak i pogledala ga iz svih uglova, nisam ni sanjala koliko ljudi mogu da budu visoko jer nešto rade na jedan, a drugog stavljaju nisko jer radi na drugi način - oba legitimna, legalna i sa istim ciljem, ali, eto, neka Zorica i neki Milorad misle da život treba živeti onako kako oni misle i nikako drugačije. Zoka i Mića onda širom interneta traže tapšače po ramenu i saveznike svojevrsnog linča nečije, sasvim normalne, ali drugačije životne prakse.
Sezona šejmovanja traje tokom cele godine ali nekako dostiže vrhunac pred leto kada ljudi krenu da pričaju i pišu o planovima za letovanje. Zoka i Mića smatraju da je taj neki život "radim 24/7, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini da bih mogao tih 10 da provedem na moru" siromašan život - ne samo materijalno nego i duhovno, jer, izeš ti taj život ako samo 10 dana odeš negde. Zoka i Mića ili odu 12 dana negde i četiri još negde drugde ili šta više kao intelektualno superiorniji preziru koncept letovanja, te životu šuknu tako što nikad nigde ni ne odu, nije da nemaju već ne žele, to je tako za neke obične ljude.
Zoka i Mića su takođe čuli da ljudi štede na svemu tokom cele godine da bi imali od čega da odu na more i sram ih bilo, kako se samo usuđuju da budu srećni 10 a ne nesrećni 365 dana, kako i zaslužuju s takvim stavom. Zoka i Mića su takođe čuli da ljudi, ma zamisli molim te, dižu kredit da odu na letovanje! Pa zar je to letovanje toliko bitno da se kredit mora dizati? Samo da bi se reklo da su negde išli ili, ono još gore, da bi stvarno i otišli negde gde žele, zamisli molim te!
Isto, preneraženi su što se ljudi usuđuju da letuju gde je jeftino i ništa posebno – pa taj mulj imaš i na Dunavu ovde. Zoka i Mića su u šoku isto tako ako letuješ gde je skupo – pa ovde nemaš leba da jedeš a tamo mi ideš na "all inclusive", smešno je i jadno i kako možeš to da radiš njima, Zoki i Mići? I ono najgore što možete Zoki i Mići da učinite jeste da nosite hranu na more. Au, pa to je ravno nožu u leđa. To što ste smislili da na hrani uštedite podosta i ponesete je odavde a tamo da vam malko pretekne novca za nešto što poneti ne možete, to vam se ne oprašta! Kako možete Zoki i Mići na odmor da odete i kuvate? Kako možete da im se ne odmarate na odmoru onako kako su oni zamislili da treba da se odmara? Kako se usuđujete da finansirate svoje putovanje na način na koji oni svoje nikad ne bi? Odakle vam hrabrost da svoju decu odvedete da vide more na način na koji ste u mogućnosti a da prethodno niste razmotrili Zokin i Mićin stil života i razmišljanja? Kako smete da nemate više novca i ambicija, a manje kuvanja i cimanja?
Naravno da su cene skočile svima, i da svi samo ćutke idemo i plaćamo šta se od nas traži, dok su plate iste. Činjenica je isto tako da su agencije pune, da su kapaciteti popunjeni i to kako i na skupljim, tako i na jeftinim destinacijama. Ljudi su po prvi put u životu prošli kroz lokdaune i pandemiju, neko glat a neko je prs'o - što klinički što "ovako". Nekome je prijala dostava hrane i pogled u televizor, neko bi gladovao samo da na par trenutaka ugleda plavetnilo mora.
Tačno je, ljudi dižu kredite. Koriste vaučere od pretpandemijskih neiskorišćenih putovanja, nose hranu jer na njoj uštede bar pola džeparca, kupuju na čekove, snalaze se. Ljudi se snalaze kako znaju i umeju da odu, vide i dožive nešto što ovde nemaju, makar na kratko. Razlog? Možda stvarno da se samo kaže da su bili, možda stvarno samo da udahnu morski vazduh i zarone u slano i zaista, šta god da je razlog: Zorice i Milorade, stvarno vas se ne tiče.
Uostalom, kada pročeprkam po svom mozgu jedino čega se sećam jeste more, pesme Hari Mata Harija, prelepi nasmejani tata u plićaku s nama, mama dok čita knjigu u hladu i viče "Nemojte u duboko!", prezabavna sestra i njene uvek blesave ideje i ja mala koja uživam u tom "mulju" od Boke, ko zna kako plaćenog smeštaja u nekom bednom odmaralištu i ponekom paštetom, verovatno ponesenom od kuće. I zaista nisam planirala da u ovom momentu citiram bosanskog kantautora, ali ljudi, velike su istine ispevane kad je Hari Varešanović onomad rekao: "Kažeš za sreću treba puno dara, u džepu malo para i sjaj u očima".
Komentari 12
Korto Malteze
Nemanja
Od rođenja, bukvalno, pa do ’93. sam svako leto bio na moru. Ali ne po hotelima, pansionima i "smeštajima", nego u kampu, šator max 100 metara od mora. Ceo dan u kupaćem, kakvo tuširanje, presvlačenje, kakvi bakrači...otvoriš oči, popiješ kafu i baciš se u more, izađeš negde oko 8 uveče... Ove tripove tipa "ležaljka, suncobran, (cena) piva na plaži" bukvalno nisam imao pojma šta su, tako da me ni sada ne dotiču - ko je imao dušek imao, ko nije, na peškir. Uveče se poliješ iz vodom iz balona što je stajao na suncu, kakvi crni tuševi, i gde ih je bilo nikad nisam odlazio na iste. Klopa - šta može da se nahvata u prvoj prodavnici, plinski gorionik i to je to.
E, to je bio odmor na moru!
Na veliku žalost, kamp i sve vezano za kampovanje je sad mnogo skuplje nego paradajz tura u Grčkoj :(
Mary
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar