Mame na lomači

Hathor

Info

10.08.2022.

09:30 > 18:04

Srećemo ih, gledamo ih, pričamo sa njima, nalećemo na njih, prolazimo pored. Srećne su, nasmejane, nekad u haosu ali uvek pod kontrolom, svuda stižu, sve pokrivaju, ništa ne zaboravljaju.

Foto: 021.rs

Okače sliku, nasmejane su, čini se uživaju u svojim ulogama, raduju se svim trenucima, pune su snage i žongliraju lopticama kao da su rođene s tim veštinama. One su sve ono što se od njih očekuje, pa i više. Popijemo kafu s njima, lajkujemo im sliku ili samo prođemo pored njih imajući utisak da je i unutra sve onako kako je i spolja. Da li je? Bojim se da ni ne naslućujemo kroz kakve sve pritiske prolaze majke. Danas i oduvek.

Nedavno sam srela prijateljicu koju nisam videla neko vreme. Kaže da joj je jednog dana niotkud pozlilo; imala je snažne i ubrzane otkucaje srca, ruke su joj trnule, preznojavala se, imala je osećaj gušenja, mučninu, vrtoglavicu i bila je dezorijentisana. Završila je u urgentnom. Sve su ispitali i rekli joj da je imala napad panike. Dobila je terapiju u vidu lekova i kontrole kod psihijatra. Pitala sam je da li je postojao neki poseban razlog? "Ne", rekla je. "Samo sve. Deca, škola, posao, stres, pritisak, kuća, obaveze, ljudi."

Pre izvesnog vremena bila sam strahovito besna polemikom u popularnoj novosadskoj "mamećoj" Fejsbuk grupi. U pitanju su bile reakcije na neki video snimljen na Bulevaru oslobođenja gde majka udara malo dete koje se otima iz kolica a ona želi da ga zaveže. Komentari drugih su 99 posto bili usmereni na pravdanje postupka majke time da "mi ne znamo kako je njoj", "danas je na leđima majki previše toga", "ne osuđujmo jer ne znamo šta joj se dešava"...

I bez obzira na to što sam želela da iskočim iz svoje kože jer od šume ne vide drvo i što nema tog opravdanja koje može da opravda nasilje nad nemoćnim bićem, primetila sam jednu sasvim drugu stvar. Ukoliko ovoliko razumevanja pronalazimo za ovako sramni i nedopustiv čin to znači samo jedno - sve do jedne koja je opravdala nasilje nad detetom sigurno prolazi ili je prolazila kroz isto. Pričajući o pritisku društva osetila ga je na svoj svojoj koži. Ako je rekla "stanite, mi ne znamo šta je u njenoj glavi", u njenoj je glavi onda svašta. Ili je bilo svašta, ili će tek biti. Možda je postupila isto, a možda se suzdržala i utabala stazu za neki svoj urgentni.

"Da li da se obratim za pomoć stručnjaku, šta misliš?", pitala me je drugarica pre par dana kada mi je opisala da je u agoniji bebinog plača bez prestanka i gomile neprospavanih noći poželela da napusti sve i po ko zna koji put pobegla u toalet, zaključala se i jecala. Rekla je da se oseća kao najgora majka na svetu, plašila se da to što oseća znači da ne voli dovoljno svoje dete i razarao ju je strah da ta nemoć u njoj ne izrodi nešto što ne bi želela.

Nebrojeno puta sam u razgovoru sa majkama čula da "pucaju", da zaista misle da neće uspeti da se izvuku iz griže savesti koju osećaju kada i najmanje iskoče iz društveno poželjnog modela ponašanja ali i iz mikropritisaka koje same sebi nameću, nepotrebno i nesvesno. I isto toliko puta sam čula i "koliko mi je samo laknulo kada sam saznala da nisam jedina". Kada bi svaka od njih u momentu pucanja i bežanja u toalet znala da nema one koja nije bar jednom vrištala u jastuk od nemoći sigurna sam da bi iz tog toaleta izašla brže, ili makar sa džakom manje na leđima. Možda, ako bi više razgovarale o stresu i pritisku, a manje opravdavale nasilje nad detetom i nad njima samima, možda bi uspele da spuste pritisak društva sa svojih i prebace bar deo tereta i na neka druga leđa.

"Imam najboljeg muža na svetu", kaže, jer je pristao da pričuva dete dok ona popije kafu s drugaricom. "Najbolji tata", kaže, jer je prošetao dete pa je stigla da opere kosu ili skuva ručak. I dok se niste zaukali da kažete da tate rintaju, dok je mamama ovo "jedini" posao kad su na porodiljskom, verujte mi, nema tog rintanja i nema tih para koje mogu da pokriju sav teret i sav stres onoga što majke "sede kući i ne rade ništa". Šteta što "najbolji muž na svetu" ne može biti u telu žene i nikada ne može osetiti šta društvo od njega očekuje, u tom telu. Bilo bi sjajno kad bi mogao, cenim da bi se vrišteći vratio svom osmočasovnom rintanju i donošenju hleba na sto.

Mentalno zdravlje majki kao da je negde u zapećku svega jer je nedopustivo priznati ili reći da je nešto tako banalno, jednostavno i lepo zapravo često nešto suštinski stresno, preodgovorno i teško. Majke je valjda sramota da kažu da se osećaju loše. Jedva postižem sve ili ništa ne postižem. Valjda im je lakše da se nasmeju i kažu kako je ovo sve što su oduvek želele, dok u sebi talože nezadovoljstvo koje u nekom momentu može da usmeri pesnicu u pogrešnom pravcu.

Kakva to majka kaže da joj sve ovo jede energiju i da joj treba odmor od svega? Kakva si to majka ako se žališ? Neko bi sve dao da je na tvom mestu, ćuti. I ne žali se ni na njega, znaš kakvih sve muževa ima, ćuti, dobar je.

Uostalom, ako ništa, na urgentni uvek možeš da se osloniš. Ako stigneš do njega.

Teme

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Milan

14.08.2022 • 17:11

Socijalni pritisak

Ja sam i sa svojom majkom i sa suprugom imao isti problem: nisam mogao da ih ubedim da ne treba da razmišljaju o tome šta će druge žene, komšinice, rođake, koleginice misliti o njima i njihovim životnim izborima. Radiš kako misliš ili znaš da je najbolje i koliko ti vreme i energija dozvoljavaju. Kada si umorna, sedneš da se odmoriš. Nikakve koristi od pregorevanja, a kome se ne dopada, može da vam... ne dođe na 8. mart.

5 1 +4
Bela

10.08.2022 • 15:43

@Shimmy

Providan si sa komentarom jer zaista ne mislis to sto si napisao. :)
Zeleo si samo Reakciju sto si i dobio. Zadovoljan ?
U cemu je problem ? Mazohizam ?

Autorki veliko BRAVO za tekst.

16 9 +7
Nadica

10.08.2022 • 14:48

@shimmy

Pošto ti je potrebna pomoć druže šta ti još treba, jmbg? Adresa?

12 5 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.