I onda je pre okretanja druge strane odvrnuo moćnu muziku koja će nas nadahnuti da ga poslušamo jer, hej, neki lik kojeg prate neki silni ljudi drži neku tablu, mora da je neka velika mudrost po sredi i onda - pam! Sa druge strane piše: "Dajte otkaz". I dok muzika kulminira, blentavo momče sija ponosom ubeđen da je rekao nešto novo i korisno i da će nekome pomoći.
Kao što je influenser pokušao da izroni rešenje, tako su i mitinzi podrške raznih predizbornih, izbornih i postizbornih kampanja kao poplave izbacivale uvek najgore iz nas. Gledajući snimke i fotografije neuglednih, prljavih i čupavih ljudi tek izašlih iz raznih autobusa polupanih osmeha koji drže transparente prodajući svoj dan, svoj glas i svog sebe za sendvič i hiljadarku, usta su nam uvek bila puna mržnje usmerene baš ka njima, tu smo uvek da ismevamo njihova gladna usta i nedostatak zuba i principa.
Isto tako često naletimo na one ljude koji moraju da glasaju pod pretnjom, inače gube poslove, partneri gube poslove, deca gube vrtiće i ko zna šta još i mrzimo ih, baš njih, ne razumemo ih, mi to nikada ne bismo i oni, baš upravo oni su glavni krivci za "sve ovo" što nas je snašlo. I neretko su upravo najglasnijim borcima protiv najgoreg u društvu najpunija usta mržnje prema ovakvim ljudima, smatrajući da se ni u najgorem scenariju ne mogu naći u sličnoj situaciji.
Oni smatraju da suštinska promena leži u što jačem nerazumavnju i osudi - ne sistema, već žrtava. Oni smatraju da ćemo iz svega ovoga izaći ukoliko mrzimo one koji uprkos siromaštvu prave decu, pa iz tog razloga ne smeju da izgube posao. Ukoliko što snažnije osudimo krezubog gosta, iako za tu hiljadarku, i za one dve što će dobiti za glas, može da napuni frižider makar na neko vreme. I to je, nažalost, jedino što mu je bitno, da još jače mrzimo upravo one koji su u najgorem položaju od svih, pa uključujući i ove s megafonima koji želeći da promene sistem gaze još jače po onima koji su na dnu još odavno.
Imala sam 25 godina kada sam dala prvi otkaz laganim potezom, kao što influenser okreće kartonče. Razlog? Srušio mi se svet, saznala sam da je televizija na kojoj sam radila politički obojena i da je jedini način da nastavim svoj posao novinara bio da glumim stalak za mikrofon predsedniku obližnje opštine koja je plaćala promociju. Bila sam besna i rekla sam da ako nešto želim da sačuvam za starost, to će biti kičma. Sva ponosna sam napustila posao, baš kao što influenser savetuje.
Drugi posao sam našla za ravno tri meseca. Tokom ta tri meseca živela sam od roditeljskog novca, nisam imala decu, partnera, i iskreno, bilo mi je odlično! Skroz jedna udobna, lako rešiva pozicija. A onda sam shvatila da u istoj firmi rade ljudi koji celih godinu dana nisu primili platu, a svako jutro su verno i vredno dolazili na posao u sedam časova. Sećam se kolege koji je govorio da mu je frižider prazan, ima dvoje dece, ali je i dalje dolazio na posao gde je ponižavan. Pitala sam ga zašto, pobogu, ne da otkaz? "Ne mogu", rekao je. "Ne smem, šta ako ne nađem drugi? Ovde mi je bar zdravstveno pokriveno..." Je l' to zdravstveno pokriva i probleme s kičmom? Uh, nije čak ni meni samoj bilo smešno.
Ne možemo kriviti potlačene za zloupotrebe tlačitelja i tražiti u njima krivce za naše neuspehe a da nismo pokazali barem razumevanje i saosećajnost za njihovu nevolju. Kako inspirisati te ljude na hrabrost ako ne pokažemo solidarnost? I oni koje nepravedno mrzimo i mi, ovako silno pametni, u istom smo problemu - žrtve smo istih ljudi.
Iz lagane pozicije večitog pametnjakovića, smatrača i influensera, toliko je lako reći: "Hej, pa šta je problem? Daj otkaz". I ne ponuditi soluciju, dabome. Lako je i mrzeti one koji gaze sopstvene principe i one koji ih možda nikad nisu ni imali, jer učestvuju u sistemu koji ne valja. Ako treba da ih manje razumemo, može, nema problema, dajmo im rešenje, ponudimo im bolje. A nemamo rešenje? Samo želimo lajkove, jeftin aplauz i svoju Lujzu Hej na bočici vode?
Bojim se da problem nije onaj gladan čovek koji je prodao glas, niti onaj koji trpi poslodavca koji ga ne poštuje i onaj koji glasa pod pretnjom. Problem je, kao i uvek, tamo gde je teže, sporije i nedostižnije. Gore, a ne dole. A ti, ako imaš kičmu onda se, ljubim te, skloni sa kičme onih kojima je već prignječena.
Komentari 24
Zemlja čudesa
bljuc
Molim preslušati ponovo pesmu "Krivi smo mi", ko nije dosad, možda shvati suštinu. Nula pravdanja za krezube podanike.
Genius
Muka mi je od žrtvinga, opravdanja, kukumavčenja dok god znam da je siromaštvo direktna posledica nacionalizma i rusofilije, kako bi neki održali komunistički poredak za sirotinju a zaradjivali kroz bezakonje.
Tamo negde U kapitalizmu ceo jedan grad Detroit je pušten niz vodu. Hteli ste to?, onda žvaćite.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar