Svaka čast praznicima, ali...
Juče sam videla neki kratki video iz domaćeg rijalitija u kom se vidi kako učesnica plače i govori da je u depresiji.
Foto: Pixabay
Na to je voditelj teši rečima da "idu praznici, biće sve bolje". Ne da se rijaliti učesnice, pa odgovara: "Svaka čast praznicima, ali šta će oni meni da promene?"
I ajde što sam na prvu loptu prasnula u smeh zbog konstrukcije "Svaka čast praznicima", nego što sam u istom trenutku pomislila: "Bokte, koliko je ovo dobro i ispravno rekla!"
Jeste, jede nas decembar, potura nam gomilu veštačkih potreba i nameće još veću gomilu obaveza i pritisaka, jer - što jače pritisne a mi što više izdržimo - to će jače i snažnije sve biti bolje u novoj godini. U duhu provaljivanja svih svetskih zavera provalili smo i ovaj "zapadnjački" konzumerizam koji nam nameće sto čudesa pod obavezno. Uprkos svesti da smo obmanuti - obmanuti se i dalje damo.
I sve kao nećemo mi da damo deci da nam kroje kako ćemo i šta ćemo, a deca ono sve šalju želje Deda Mrazu, pa se roditelji repliciraju na stotinu delova ne bi li sve želje svojih malih anđela (i onih koje drže za takve) ispunili. Jedna želja je u jednoj prodavnici igračaka, druga u drugoj, treća na Aliexpressu, četvrta na Kupujem-Prodajem, a peta u supermarketu.
I odvajaju se tu sredstva i od usta i od firme i od bake i deke i odakle i nema – ne bi li, zaboga, Nova godina bila lepša i srećnija. Iako se njihove želje protežu na skali od "e, ovo bih mogao da imam" preko "koliko treba da kažem stvari, tri?" pa sve do "ne znam više ni sam", obrni-okreni, sve se nekako svede na kraju na malo sreće pa onda - smeće. Bilo da zaista odmah završi u smeću ili se nakon kratkotrajne euforične konzumacije nađe tamo gde joj je i mesto: u kutiji sa ostalim igračkama, čekajući da prođe dovoljno vremena za ono konačno "daj baci to, koji će nam više".
Premda smo svesni hajpa, ipak, do krajnjih granica guramo praznike u onu stranu gde "padaju zvezde" i "gde ljubavi ima u svakom zrnu neba", opet, silno verujući da samo ako sve uradimo najbolje što možemo, pa makar to bila i kupovina tone smeća (da ždralovi beli nose komad plastike u kljunu) – najlepše sve doleteće što pre.
I da, pored onog što zaista jeste lepo, a to je porodica na okupu (koja se redovno posvađa dok kiti jelku ili tokom prazničnog ručka) i otpakivanja poklona (uvek je lepo strgnuti veo misterije sa novog para čarapa, pidžame ili predosadne lektire za novu školsku godinu), mi ipak ne praznujemo praznike radi njih samih toliko koliko radi nečeg što pozdravljamo ili dočekujemo: Novu godinu, po mogućstvu srećnu ako može ili novog sina Božijeg, da nam pokaže pravi put, isto ako može.
Želimo srećnu Novu godinu kao da ona eto, sama po sebi biva srećna, dolazi niotkuda, ima ruke, noge, glavu, volju, način i mogućnost da nam promeni ovu staru godinu koja nije valjala, ovu staru stvarnost koja nam se ne sviđa, ove loše ljude da zameni boljima i umesto nas zavrne rukave da se uradi to što je potrebno. I ako izuzmemo faktor sreće (i nesreće), obale reka vode kuda treba samo ako ih sami ukoritimo a oblaci slede zamišljene pruge ako ih izgradimo, mi, s ovih naših 10 prstiju.
Suština jeste u onoj rijaliti depresiji od gore - svaka čast praznicima ali šta će oni nama da pomognu ako se ne potrudimo sami da već prvog dana nove godine a zaključno s poslednjim - svaki dan, zasukanih rukava gradimo svet, godinu, prirodu, društvo, i da već naredne praznike dočekamo nekako mirnije i sa manje očekivanja i manje polaganja nade u sreću, a više u plan i sopstvenu realizaciju.
Jer, svake godine kažemo “Nova godina, nova ja", a onda doslovno kao moj trogodišnjak: otvorimo pun džak poklona 1. januara, obradujemo se samo plastelinu i odmah sve boje euforično pomešamo u jednu sasvim novu sivu masu kakvu smo imali i pre.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Kurska ofanziva: Ravnoteža straha ili primat nuklearnog oružja
28.08.2024.•
8
Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
Komentari 5
Dragan
Eeeee
Petar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar