Svaka čast praznicima, ali...

Juče sam videla neki kratki video iz domaćeg rijalitija u kom se vidi kako učesnica plače i govori da je u depresiji.
Svaka čast praznicima, ali...
Foto: Pixabay

Na to je voditelj teši rečima da "idu praznici, biće sve bolje". Ne da se rijaliti učesnice, pa odgovara: "Svaka čast praznicima, ali šta će oni meni da promene?"

I ajde što sam na prvu loptu prasnula u smeh zbog konstrukcije "Svaka čast praznicima", nego što sam u istom trenutku pomislila: "Bokte, koliko je ovo dobro i ispravno rekla!"

Jeste, jede nas decembar, potura nam gomilu veštačkih potreba i nameće još veću gomilu obaveza i pritisaka, jer - što jače pritisne a mi što više izdržimo - to će jače i snažnije sve biti bolje u novoj godini. U duhu provaljivanja svih svetskih zavera provalili smo i ovaj "zapadnjački" konzumerizam koji nam nameće sto čudesa pod obavezno. Uprkos svesti da smo obmanuti - obmanuti se i dalje damo. 
 
I sve kao nećemo mi da damo deci da nam kroje kako ćemo i šta ćemo, a deca ono sve šalju želje Deda Mrazu, pa se roditelji repliciraju na stotinu delova ne bi li sve želje svojih malih anđela (i onih koje drže za takve) ispunili. Jedna želja je u jednoj prodavnici igračaka, druga u drugoj, treća na Aliexpressu, četvrta na Kupujem-Prodajem, a peta u supermarketu. 
 
I odvajaju se tu sredstva i od usta i od firme i od bake i deke i odakle i nema – ne bi li, zaboga, Nova godina bila lepša i srećnija. Iako se njihove želje protežu na skali od "e, ovo bih mogao da imam" preko "koliko treba da kažem stvari, tri?" pa sve do "ne znam više ni sam", obrni-okreni, sve se nekako svede na kraju na malo sreće pa onda - smeće. Bilo da zaista odmah završi u smeću ili se nakon kratkotrajne euforične konzumacije nađe tamo gde joj je i mesto: u kutiji sa ostalim igračkama, čekajući da prođe dovoljno vremena za ono konačno "daj baci to, koji će nam više".
 
Premda smo svesni hajpa, ipak, do krajnjih granica guramo praznike u onu stranu gde "padaju zvezde" i "gde ljubavi ima u svakom zrnu neba", opet, silno verujući da samo ako sve uradimo najbolje što možemo, pa makar to bila i kupovina tone smeća (da ždralovi beli nose komad plastike u kljunu) – najlepše sve doleteće što pre. 
 
I da, pored onog što zaista jeste lepo, a to je porodica na okupu (koja se redovno posvađa dok kiti jelku ili tokom prazničnog ručka) i otpakivanja poklona (uvek je lepo strgnuti veo misterije sa novog para čarapa, pidžame ili predosadne lektire za novu školsku godinu), mi ipak ne praznujemo praznike radi njih samih toliko koliko radi nečeg što pozdravljamo ili dočekujemo: Novu godinu, po mogućstvu srećnu ako može ili novog sina Božijeg, da nam pokaže pravi put, isto ako može.
Želimo srećnu Novu godinu kao da ona eto, sama po sebi biva srećna, dolazi niotkuda, ima ruke, noge, glavu, volju, način i mogućnost da nam promeni ovu staru godinu koja nije valjala, ovu staru stvarnost koja nam se ne sviđa, ove loše ljude da zameni boljima i umesto nas zavrne rukave da se uradi to što je potrebno. I ako izuzmemo faktor sreće (i nesreće), obale reka vode kuda treba samo ako ih sami ukoritimo a oblaci slede zamišljene pruge ako ih izgradimo, mi, s ovih naših 10 prstiju. 
 
Suština jeste u onoj rijaliti depresiji od gore - svaka čast praznicima ali šta će oni nama da pomognu ako se ne potrudimo sami da već prvog dana nove godine a zaključno s poslednjim - svaki dan, zasukanih rukava gradimo svet, godinu, prirodu, društvo, i da već naredne praznike dočekamo nekako mirnije i sa manje očekivanja i manje polaganja nade u sreću, a više u plan i sopstvenu realizaciju. 
 
Jer, svake godine kažemo “Nova godina, nova ja", a onda doslovno kao moj trogodišnjak: otvorimo pun džak poklona 1. januara, obradujemo se samo plastelinu i odmah sve boje euforično pomešamo u jednu sasvim novu sivu masu kakvu smo imali i pre.  
  • Dragan

    21.12.2022 18:30
    Neko je odmalena u porodici "programiran" da negativno razmišlja o svemu. Mediji tu imaju svoju ulogu: svako ko ne negoduje zbog svega i svačega mora biti da je uz SNS ili povlašćen od rodjenja.
  • Eeeee

    21.12.2022 12:39
    Pa što kupujete gluposti kupite lepo neki kvalitetan komad garderobe koji će neko nositi a ne zaiđete kod kineza po plastikariju i onda kukate ako ste depresivni i ništa vas ne čini srećnima gutajte lekove depresija se leči a ljude pustite da žive i uživaju kako žele i umeju.
  • Petar

    21.12.2022 11:08
    Odlican tekst.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.