Šta su to prave porodične vrednosti?

Neretko će prijatelji uz fotografije moje dece naleteti na opise poput "ova deca što žive kod nas", "deca kojoj plaćamo hranu i smeštaj", "vodite ih odavde" ili "jedva čekam da se isele".
Šta su to prave porodične vrednosti?
Foto: Pixabay

Za mog muža "ovaj lik što nam čisti kupatilo, ide u nabavku i plaća račune". Ovi opisi su takvi da ne bili drugačiji ali najviše su takvi jer su istiniti – mi smo gomila pojedinaca koji žive zajedno, brinu jedni o drugima, donose na sto i ispod stola i iza kauča i po podu i po zidovima, ali i odnose sa tog stola, pružaju podršku (čak i do granica besmisla), ganjaju iskrenost, imaju svoja prava, kao i obaveze, svoj red na sređivanje sudova i igračaka, svoje pravo na "treba mi mir" i sve vreme sveta za čašicu razgovora. 

A ljubav? Pa ono, trpimo se najviše na svetu. 

Pre dva dana planeta je obeležila Internacionalni dan porodice poznatiji kao dan kada slavimo ove uske skupine kojima pripadamo i tolerišemo (s uspehom ili bez). Dan porodice obeležava se od 1994. godine u celom svetu, kažu da su ciljevi obeležavanja postizanje jednakosti između žena i muškaraca u okviru porodice (mada nemam ništa protiv da muškarci budu jednakiji), deljenje kućnih obaveza i dužnosti (ovde isto), kao i zaštita porodice i pomoć pri ispunjavanju odgovornosti prema zajednici (vakcinišemo i školujemo, da da!).
 
Ovih dana smo, rekla bih, više nego ikad izbombardovani pričom o važnosti porodice, njenim vrednostima, apelima kako pojedinaca, tako i grupa o tome kako treba više razgovarati sa decom i kako je ta porodica napadnuta, kako je uništavamo, umesto da je jačamo. Mnogi nam govore kako postoje vrednosti koje moramo da vratimo ili tek da ih uspostavimo. Razmišljajući o tome, čini mi se da tih vrednosti nismo baš svesni, ne znamo tačno na šta se misli i da možda one najbitnije zaboravljamo, dok one koje ne donose suštinski ništa, osim što zvuče kul, veličamo. 
 
A koje su, prema univerzalnim teorijama i stručnim izvorima, te vrednosti koje moramo da vijamo ako želimo da ovi nukleusi u kojima smo, uključujući i njene članove, budu zdravi? Zvuči šašavo, ali u pitanju je gomila besplatnih i vrlo jednostavnih, gotovo dosadnih stvari:
 
Ljubav i podrška: Bilo bi sjajno da svaka porodica neguje emociju najčistijeg trpljenja i tolerancije zvanu ljubav i da svim srcima pruža bezuslovnu podršku svakom svom članu na svim putevima na kojima se nalaze – pa čak i na onom putu kada krišom nameri da dohvati kutiju sa čoko pahuljicama i prospe ih sve da vidi šta će da se desi: i pahuljicama i njemu. Isto, bezuslovna ljubav kada istabana blatnjavim čizmama sveže oriban parket ključan je faktor zdrave porodice.
 
Poverenje i iskrenost: Beskrajno je važno imati onaj krug u kom možeš da kažeš šta misliš, u kome smeš da postaviš pitanje i doneseš zaključak i na koji možeš da se osloniš - bitno je da ljudima s kojima živiš možeš bez problema i s punom slobodom i celih svojih pet godina da kažeš, onako iskreno, "mama, tata, vi mene sada jako nervirate", dok pokušavaju da te nauče kako da nožem sečeš pravilno i bezbedno i dosadno. Nisu bitni prsti, bitna je zabava.
 
Moralne vrednosti:  Opa, napokon nešto ozbiljno i čvrsto ali ne, i dalje samo gomila običnih stvari poput integriteta, poštenja i odgovornosti, poštovanja prema drugima i njihovim različitostima (gle, to spada pod moralne vrednosti, svašta) i ono najbitnije što izgleda sada moramo ispočetka da učimo a to je saosećanje. Porodica valjda treba da bude prvo mesto gde će ga biti u izobilju odakle ga možemo iscrpeti i biti dobri ljudi napolju. To je ono kada u besu vidiš strah pa zagrliš umesto da uzvratiš i rešiš da ti ipak nije teško da stojiš u hodniku i držiš upaljeno svetlo i strah dok osobica ne siđe dole.
 
Zajedništvo: Kao lepak u vidu običaja, tradicija, zajedničkih obroka, zajedničkih aktivnosti i trenutaka, proslava, okupljanja i ostalih izgovora za ono gde stariji drobe mladima šta i kako treba, dok mladi tradicionalno prevrću očima. Smaranje al' slatko nekako. Sposobnost trpljenja ovde dolazi do punog izražaja, legende su oni koji izdrže.
Obrazovanje i razvoj: Jer je porodica prvo mesto gde učimo da učimo, gde se za prve petice potapšu rame, a za kečeve podmetne rame za plakanje. Samokontrola da malog daveža ne nazoveš smotanim zato što mu već šesti put nešto ispada iz ruku jedna je od najbitnijih porodičnih vrednosti - čini vas boljom osobom. Isfrustriranom ali boljom. 
 
Osećaj pripadnosti: Prema psiholozima, pripadnost je primarna potreba, a zadovoljavanje te potrebe pomaže nam da budemo otporniji, samim tim i srećniji. Posebno bitan momenat je onaj kada posle napornog dana prepunog svega pred spavanje zaključam vrata i pomislim "e tako, doviđenja svima do ujutru, ovi što su tu, oni su okej."
 
I naravno, sve su vrednosti podložne promenama i uticajima - unutrašnjim i spoljašnjim ali ono što bi trebalo da bude suština jeste da u tom malom krugu pružamo najboljeg sebe i činimo sve što je u našoj moći da se i drugi osete isto - jedino tako sutra kada svi budemo odrasli možda i uspemo da provedemo praznični ručak bez svađe. Verujem da biti deo ekipe ne sme da se mora, već mora da se želi. Želje stvaramo iz zdravih odnosa, lepih uspomena i onih ramena koja se potapšu ili podmetnu po potrebi. 
 
I na kraju, porodica je svako sklonište u koje možeš da se sakriješ. Imalo ono sedam članova ili samo dva, krvno povezanih ili srcem uvezanih. Porodica je utočište koje pruža toplinu dlana a nekad i šape i koje čuvamo od onih spoljnih neprijatelja dobrim ključem i suvim minimalizmom – ljubav, podrška i poverenje. I ne dajte da vas ubede da je drugačije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Vladan

    18.05.2023 09:51
    @Naprotiv

    Ahahaha, važi, prvo su postojale "porodične vrednosti" pa onda porodica.
  • Naprotiv

    17.05.2023 18:22
    @Ja,
    bas zato sto se ne znaju ili nece da se znaju porodicne vrednosti nema ni porodice.
  • Jedna baka

    17.05.2023 18:08
    To je to
    Pobrojali ste i opisali i moje shvatanje porodičnih vrednosti. Odličan tekst.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Pa, ne mogu da ih kupe

Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.

Hladni plamen koji je nadmudrio sistem

Dok razni eksperti i samoprozvani tumači stvarnosti pokušavaju da uhvate suštinu trenutnih protesta kroz prizmu starih interpretativnih modela, stvarnost im izmiče kroz prste.

Mladi su najgori

Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.

Kakva je "Sloboda" Angele Merkel

Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.

Dan koji još uvek traje

"Nismo dobro", rekla je Jelena Stupljanin na protestu ispred novosadske Železničke stanice u nedelju, 17. novembra.

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.