Šta su to prave porodične vrednosti?

Neretko će prijatelji uz fotografije moje dece naleteti na opise poput "ova deca što žive kod nas", "deca kojoj plaćamo hranu i smeštaj", "vodite ih odavde" ili "jedva čekam da se isele".
Šta su to prave porodične vrednosti?
Foto: Pixabay

Za mog muža "ovaj lik što nam čisti kupatilo, ide u nabavku i plaća račune". Ovi opisi su takvi da ne bili drugačiji ali najviše su takvi jer su istiniti – mi smo gomila pojedinaca koji žive zajedno, brinu jedni o drugima, donose na sto i ispod stola i iza kauča i po podu i po zidovima, ali i odnose sa tog stola, pružaju podršku (čak i do granica besmisla), ganjaju iskrenost, imaju svoja prava, kao i obaveze, svoj red na sređivanje sudova i igračaka, svoje pravo na "treba mi mir" i sve vreme sveta za čašicu razgovora. 

A ljubav? Pa ono, trpimo se najviše na svetu. 

Pre dva dana planeta je obeležila Internacionalni dan porodice poznatiji kao dan kada slavimo ove uske skupine kojima pripadamo i tolerišemo (s uspehom ili bez). Dan porodice obeležava se od 1994. godine u celom svetu, kažu da su ciljevi obeležavanja postizanje jednakosti između žena i muškaraca u okviru porodice (mada nemam ništa protiv da muškarci budu jednakiji), deljenje kućnih obaveza i dužnosti (ovde isto), kao i zaštita porodice i pomoć pri ispunjavanju odgovornosti prema zajednici (vakcinišemo i školujemo, da da!).
 
Ovih dana smo, rekla bih, više nego ikad izbombardovani pričom o važnosti porodice, njenim vrednostima, apelima kako pojedinaca, tako i grupa o tome kako treba više razgovarati sa decom i kako je ta porodica napadnuta, kako je uništavamo, umesto da je jačamo. Mnogi nam govore kako postoje vrednosti koje moramo da vratimo ili tek da ih uspostavimo. Razmišljajući o tome, čini mi se da tih vrednosti nismo baš svesni, ne znamo tačno na šta se misli i da možda one najbitnije zaboravljamo, dok one koje ne donose suštinski ništa, osim što zvuče kul, veličamo. 
 
A koje su, prema univerzalnim teorijama i stručnim izvorima, te vrednosti koje moramo da vijamo ako želimo da ovi nukleusi u kojima smo, uključujući i njene članove, budu zdravi? Zvuči šašavo, ali u pitanju je gomila besplatnih i vrlo jednostavnih, gotovo dosadnih stvari:
 
Ljubav i podrška: Bilo bi sjajno da svaka porodica neguje emociju najčistijeg trpljenja i tolerancije zvanu ljubav i da svim srcima pruža bezuslovnu podršku svakom svom članu na svim putevima na kojima se nalaze – pa čak i na onom putu kada krišom nameri da dohvati kutiju sa čoko pahuljicama i prospe ih sve da vidi šta će da se desi: i pahuljicama i njemu. Isto, bezuslovna ljubav kada istabana blatnjavim čizmama sveže oriban parket ključan je faktor zdrave porodice.
 
Poverenje i iskrenost: Beskrajno je važno imati onaj krug u kom možeš da kažeš šta misliš, u kome smeš da postaviš pitanje i doneseš zaključak i na koji možeš da se osloniš - bitno je da ljudima s kojima živiš možeš bez problema i s punom slobodom i celih svojih pet godina da kažeš, onako iskreno, "mama, tata, vi mene sada jako nervirate", dok pokušavaju da te nauče kako da nožem sečeš pravilno i bezbedno i dosadno. Nisu bitni prsti, bitna je zabava.
 
Moralne vrednosti:  Opa, napokon nešto ozbiljno i čvrsto ali ne, i dalje samo gomila običnih stvari poput integriteta, poštenja i odgovornosti, poštovanja prema drugima i njihovim različitostima (gle, to spada pod moralne vrednosti, svašta) i ono najbitnije što izgleda sada moramo ispočetka da učimo a to je saosećanje. Porodica valjda treba da bude prvo mesto gde će ga biti u izobilju odakle ga možemo iscrpeti i biti dobri ljudi napolju. To je ono kada u besu vidiš strah pa zagrliš umesto da uzvratiš i rešiš da ti ipak nije teško da stojiš u hodniku i držiš upaljeno svetlo i strah dok osobica ne siđe dole.
 
Zajedništvo: Kao lepak u vidu običaja, tradicija, zajedničkih obroka, zajedničkih aktivnosti i trenutaka, proslava, okupljanja i ostalih izgovora za ono gde stariji drobe mladima šta i kako treba, dok mladi tradicionalno prevrću očima. Smaranje al' slatko nekako. Sposobnost trpljenja ovde dolazi do punog izražaja, legende su oni koji izdrže.
Obrazovanje i razvoj: Jer je porodica prvo mesto gde učimo da učimo, gde se za prve petice potapšu rame, a za kečeve podmetne rame za plakanje. Samokontrola da malog daveža ne nazoveš smotanim zato što mu već šesti put nešto ispada iz ruku jedna je od najbitnijih porodičnih vrednosti - čini vas boljom osobom. Isfrustriranom ali boljom. 
 
Osećaj pripadnosti: Prema psiholozima, pripadnost je primarna potreba, a zadovoljavanje te potrebe pomaže nam da budemo otporniji, samim tim i srećniji. Posebno bitan momenat je onaj kada posle napornog dana prepunog svega pred spavanje zaključam vrata i pomislim "e tako, doviđenja svima do ujutru, ovi što su tu, oni su okej."
 
I naravno, sve su vrednosti podložne promenama i uticajima - unutrašnjim i spoljašnjim ali ono što bi trebalo da bude suština jeste da u tom malom krugu pružamo najboljeg sebe i činimo sve što je u našoj moći da se i drugi osete isto - jedino tako sutra kada svi budemo odrasli možda i uspemo da provedemo praznični ručak bez svađe. Verujem da biti deo ekipe ne sme da se mora, već mora da se želi. Želje stvaramo iz zdravih odnosa, lepih uspomena i onih ramena koja se potapšu ili podmetnu po potrebi. 
 
I na kraju, porodica je svako sklonište u koje možeš da se sakriješ. Imalo ono sedam članova ili samo dva, krvno povezanih ili srcem uvezanih. Porodica je utočište koje pruža toplinu dlana a nekad i šape i koje čuvamo od onih spoljnih neprijatelja dobrim ključem i suvim minimalizmom – ljubav, podrška i poverenje. I ne dajte da vas ubede da je drugačije.
  • Vladan

    18.05.2023 09:51
    @Naprotiv

    Ahahaha, važi, prvo su postojale "porodične vrednosti" pa onda porodica.
  • Naprotiv

    17.05.2023 18:22
    @Ja,
    bas zato sto se ne znaju ili nece da se znaju porodicne vrednosti nema ni porodice.
  • Jedna baka

    17.05.2023 18:08
    To je to
    Pobrojali ste i opisali i moje shvatanje porodičnih vrednosti. Odličan tekst.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.