"Greh" moje majke: Odakle joj drugačije prezime?

"A čekaj, muž ti se preziva drugačije?"
"Greh" moje majke: Odakle joj drugačije prezime?
Foto: 021.rs

"Da", odgovorila sam. "Rešio je da zadrži svoje prezime što je meni skroz okej i nemam ništa protiv." Bilo je smešno, bilo je "badum tss", bilo je neočekivano, ali je bilo pomalo i neprijatno. I stvarno se desilo.

Žustra se rasprava ovih dana povela na Tviteru koji je rešio da, prilikom stupanja u brak sa ovde prisutnim gospodinom X promeni svoje prezime, baš o toj temi. Sve je krenulo od jedne konstatacije da u slučaju Španović - Vuleta promena prezimena nije nanela neku posebnu štetu u prepoznavanju lika i dela jer je Ivana skočila rekordno daleko u svojoj prepoznatljivosti. 

Međutim, polemika se iz sporta prebacila u polje nauke, te su se ljudi zapitali koliko je promena prezimena štetna, nezgodna i nepraktična prilikom pretrage naučnih radova.
 
"Nekome je prioritet da se cela porodica isto preziva, a nekome kako će ga hipotetički neko guglati", bio je jedan od komentara. Kod guglanja naučnih radova, objašnjavali su, ništa nije hipotetički, te broj radova i reputacija itekako zavise od praktičnosti pretrage, samim tim utiče i na zaposlenje i platu što je, složićete se, za porodicu znatno bitnije od formalnosti.
 
No, jedan od neprihvatača odluke žene da svoje tzv. "prioritete" postavi drugačije, rekao je da "To je stvar izbora, zakon dozvoljava tu mogućnost. Drugo pitanje šta su vam prioriteti, to da vas neko lagano izgugla ili da kroz zajedničko prezime činite porodičnu celinu sa svojim detetom i mužem."
 
Onda shvatiš koliko je tema "prioriteta" zapravo interesantna, jer, da mene sada pitate, ovako u ovoj šarenoj haljini sa roze naočarima i večnom verom u najbolje u ljudima, rekla bih vrlo samouvereno da su prioriteti kategorija koja egzistira van nas u nekih svojih par uopštenih oblika, nazovimo ih srećom, ljubavlju, blagostanjem i mirom, na primer. 
 
Sve ostalo što pravimo svojim rukama, glavama i zakonima su forme čijim promenama ne menjamo suštinu. A to radi samo u jednom slučaju - mora nam suština biti važnija od forme.
 
E pa cvrc, forma je sve, ako pitate ljude. Prioriteti su ono što će "da se priča", a ne ono što će da se živi. 
 
Prioriteti su simboli, imidži i kalupi, čak i onda kada idu nauštrb forme. "Celina sa porodicom", kako smatra gore pomenuti komentator, održava se između ostalog i jedinstvenim prezimenom. Jer to, valjda, nešto mnogo znači. Sem kada celinu daleko snažnije od nekoliko slova na papiru čini tim pojedinaca i nešto među njima, a to nisu slova.
 
I daleko od toga da to dobro osećanje ne može poteći iz sreće, što upravo tu formu poput, eto, istog prezimena ispunjavamo, ali mislim da nikako ne smemo dozvoliti sebi da izuzecima nalepimo etikete nepristojnih, nedostojnih i onih koji ne umeju s prioritetima. Umeju, i sa ove planete su isto kao i ostali.
 
Pre nešto više od deset godina na frku i brzinski rešili smo da se venčamo. Nakon što smo zakazali venčanje, na putu kući, negde na Trgu mladenaca, rekla sam mu: "E, da, i zadržala bih svoje prezime", rekao je "Okej". I nakon mojih 17 ili 18 ponovljenih "je l' sigurno okej?" rekao je da jeste i da čak, ako želim, možemo uzeti zajedno neko treće prezime, plemićko na primer, šta fali - možda nam neko pokloni zamak. 
 
Snežana Wellington Kroitzer von Hoompf i njen muž Siniša. Zvučalo je predobro, ali sam od sve te egzotike ipak odlučila samo ovo, da zadržim svoje.
 
Razlog? Pričala sam svašta ljudima, te emotivno sam vezana za svoje, te "loza Nemanjića staje sa mnom", te želim da me i dalje ljudi nađu lako, no, istina je bila nešto sasvim drugo - našla sam Sinišu koji je slobodu živeo, autentičnost cenio do krajnjih granica, a formalnosti tolerisao, koliko mora. Nisam naučnica, niti planiram to da postanem. A ni sportistkinja. Moje prezime mi beše lepo, te je tako i ostalo, tu uz moje ime.
 
Ali, hej, ubrzo nakon toga naišla sam na salvu pasivne agresije i to najviše od onih kojima je niti iz džepa, ni u njega. Svi su se pitali samo jedno, šta će biti s decom? Kako ćeš im objasniti? Kako će oni to prihvatiti? Kako ćeš sa brojnim administrativnim peripetijama, znaš, nije to baš zgodno. 
I znate šta? Deset godina nisam naletela na problem, a deca razumeju društvene prilike najčešće onako kako ih osete i kako nauče. Čudo jedno koliko ih to ne interesuje ukoliko im prethodno niste rekli da ste bez toga pola celine. Čudo. 
 
No, nije to samo prezime. Nedavno sam naletela na stranicu nekog roditeljskog udruženja koje deli svoje mudrosti na mrežama, pa tako kaže da naručen ručak nema moć da prenese deci poruku ljubavi kao onaj skuvan, da roditelji moraju da spavaju u istom krevetu i to bez dece, inače ne prenose dobru poruku, da majka mora da poljubi dete pre nego što izađe iz kuće (inače ne valja, skapirali ste) i još more konkretnih mantri koje se i u toj užoj, i u onoj najširoj, vrte oko forme i postavljaju celu priču oko njih kao aksiom – sve drugačije ne valja. Pratilaca milion, lajkova isto. A celine i suštine zaista, ko zna gde su.
 
I tako snažnu želju imam da ovaj tekst ne završim aludirajući na onu staru narodnu "zovi me i loncem al' me nemoj razbiti", jer od patetike gledam da bežim koliko mogu, ali nekad mi se noge zamotaju u nju pa se potrudim da makar preformulišem na nešto kul i šmekerski kao na primer: nema tog istog prezimena koji će značiti više od "ostavljam sve, hajde pričaj mi nebitnoće iz vrtića", "spavaj, ja ću sve odraditi", i "šta vam se jede, večeras naručujemo"
 
Uostalom, mislim da Kartaginu treba razoriti.
  • Moje ime i prezime

    24.08.2023 09:40
    Ovim zatucanom i ograničenom svijetu bih savjetovala da putuju malo dalje iz svoje palanke. U Francuskoj, Španiji, Italiji.. postoje cjelovite i skladne porodice, i ljudi koji se vole i tako odgajaju svoju djecu i žive neuporedivo bolje od vas, a već 200 god im je zakonom zabranjeno da mijenjaju svoje prezime. Zamislite tog kulturnog šoka za vas!
  • Podbara

    24.08.2023 09:35
    Kako sam se rodila, tako ću se i kopati.
  • Iva

    23.08.2023 19:51
    ... i u svoje kljuse
    To je apsolutno individualna odluka. I ama baš niko ne treba da se pita za mišljenje, ili da ga nudi ako nije pitan/-na. Isto kao religioznost: postoje ljudi koji nisu religiozni niti tradicionalisti. Ispoštovaće vaš izbor da se venčate u crkvi, krstite dete i tako dalje. Ali nemojte da namećete svoju "duhovnost" svima ostalima. 21. vek je!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.

Pravo na gaženje građana

"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".