Neumoljivi ispit istine
Nedavno je objavljena knjiga "Ko je bio Ivo Andrić" u izdanju "Akademske knjige".
Knjiga Ko je bio Ivo Andrić predstavlja izbor autentičnih sećanja na Ivu Andrića iz ugla njegovih savremenika – školskih drugova, prijatelja, pisaca, diplomata, suseda, rođaka, političara, poznanika.
Uz dozvolu "Akademske knjige", 021.rs vam donosi jedno od sećanja slikarke Leposave Pavlović.
Neumoljivi ispit istine
Svi uvek zapažaju u Andriću neko stalno suprotstavljanje, prožimanje i dopunjavanje između njegovog spoljašnjeg i unutrašnjeg bića. On jeste bio zakopčan za spoljni svet, umeo je da ćuti kao niko; to je tačno, ali istovremeno bio je više no osetljiv čovek. Ta velika njegova osetljivost, uvek prisutna, nije dozvoljavala, bar meni, da ikada nazrem ma kakvu masku na njegovom licu.
Jednoga dana sam mu, na zvono, otvorila vrata i rekla da je jedan naš zajednički poznanik iznenada došao i da je u sobi sa mojim roditeljima. "Nemojte im kazati da sam to ja zvonio, doći ću drugi put, dogovorićemo se telefonom. Vi znate da kad dođem kod njih, u koje imam potpuno poverenje, volim da sam sâm sa njima, da mogu da se opustim, da iskažem sve što mi na um padne, bez bojazni da će neko prepričavanjem onoga što sam rekao, makar to bilo i nehotice, izvrnuti moju mi- sao. Kada biste znali samo koliko me to odmara, kako odjed- nom slobodno dišem, i kako, i sutradan čak, mogu mirnije da radim!"
Andrić nije podnosio, i to je sam uvek otvoreno kazivao, da mu iko rovari po duši. "Pisac je sav u svome delu", često je ponavljao, "svako će ga u tom delu naći ukoliko bude umeo da ga pročita." Kad bi ljudi preterivali sa mogućim i nemogućim pitanjima, umeo je i da im odvrati: "Odbacite sve ono što su razni kritičari o meni pisali, pa ono što ostane, to sam ja."
Bio je ljut na kritičare koji su ga odmah posle Drugog svetskog rata vrednovali kao prevashodno lirskog pesnika. Pa i tu njegovu ljutnju su kritičari pogrešno shvatali. Nikada se on nije odricao svojih pesama. Naprotiv, one su mu bile prisne, ali isuviše prisne da bi ih za života štampao. A pisao ih je takoreći sve do smrti. Nesporazum između Andrića i njegovih kritičara bio je u tome što su mladi, u to doba, pojmu "lirizam" davali jedan posve drugi smisao no što je do tada imao.
Jednoga dana, pod nemačkom okupacijom, doneo mi je sve do tada napisane svoje pesme, i one najranije, rođene u samici, napisane u tamnici, sa molbom da ih prepišem, kako bi ih bilo još negde, ukoliko u bezumnom ratnom haosu kod njega nestanu. Imam ih i danas, ispisane najsitnijim slovima na majušnim hartijicama kako bi što manje padale u oči i što manje mesta zauzimale. Za vreme rata se sve moralo kriti.
Jednog Velikog petka, ne mogu da se setim koje godine, ali svakako posle Drugog svetskog rata, Andrić, koji je voleo da pešači, prateći me do male topčiderske crkve, gde sam imala običaj da idem na celivanje, odjednom mi reče: "Ne razumem današnje ljude iz ove naše zemlje koji ni na Veliki petak ne uzmu nešto o Hristu da pročitaju – o Hristu, tom vrhunskom misliocu koji nam je dat, najveći poklon koji smo ikada dobili, a koga bi više no ikada, baš danas trebalo da proučimo."
Andriću su pesme bile kao neka vrsta duhovnog dnevnika preko kojeg je on Svevišnjem poveravao sve svoje nemire. U tim njegovim, može se slobodno reći, ispovestima, nema ničeg zatajenog. U njima Andrić u potpunosti razotkriva svoju dušu i sve ono čega javno u razgovorima, sa drugima, nije hteo da se dotiče.
Pri kraju, setimo se još dveju Andrićevih rečenica, možda najčešće pominjanih. Jedne davnašnje: "Pod neumoljivi ispit istine trebalo bi staviti sve, ne samo pričanje, nego sve ostalo što se smatra stvarnim i istinitim, a nije ni jedno ni drugo." I druge, kasnije: "Šta će nam ovaj život ako mu jedna sveta istina ne daje snagu i lepotu?"
Knjiga "Ko je bio Ivo Andrić" predstavlja izbor autentičnih sećanja na Ivu Andrića koji je priredila Žaneta Đukić Perišić.
Kompleksnost Andrićeve privatne i profesionalne ličnosti u memoarskim zapisima svedokâ i sudeonikâ epohe osvetljena je iz različitih uglova: kroz nepoznate i slikovite detalje iz istorije Andrićevog života, ocrtavaju se obrisi njegovog lika, koji čitaocima nekada može biti jasan, očigledan, predvidiv i očekivan, ponekad neuhvatljiv, nedosledan ili iznenađujuć, katkad zamaskiran, u svakom slučaju – provokativan.
Više o knjizi pogledajte na sajtu "Akademske knjige".
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar