Nikad nećemo biti gas: Novinari Informera kao moralne gromade

Jednom sam naivno otišla na Tik Tok i naletela na objavu koju je napravio i okačio gradonačelnik Banjaluke.

Na snimku govori kako neće dozvoliti da u njegovom gradu nastupaju "pljugice, desingerice, voćkice ili breskvice kako sebe nazivaju ovi umjetnici", pa prstićima kao Džoi pokaže znake navoda. 

Istog trena prasnula sam u smeh tako silovito da sam odmah znala da je po sredi neka mnogo zabavna priča i da moram da vidim o čemu se radi.
 
I bila je. 
Kao svaki stariji milenijalac iz poštene bumerske kuće koji kroz život trči sa prstima u ušima i viče "la la la la", nisam znala šta ili ko su "desingerica" i "pljugica" (ali bih zaokružila odgovor pod "b" – kulturno-umetničko društvo ili pod "c" – neki starinski alat) pa sam morala da saznam - Desingerica i Pljugica su dva lika koji, recimo, repuju ili hiphopuju, izvode neke besne numere pred publikom i prave dobre žurke za predane fanove istog. 
 
Ono što je sporno gradonačelniku Banjaluke i svakom "poštenom" intelektualcu sa "istančanim" muzičkim ukusom i shvatanjem zabave su tekstovi (znate već, lova, ženske, automobili, gas i tako to) i to što lik na nastupima skida patiku ili čarapu i njima "krsti" publiku koja to itekako želi - mnogi bi rekli udara publiku po glavi, ali je reč prejaka. 
 
Ono što sam videla više deluje kao "dodiruje" publiku patikom koju drži u ruci, a publika šizi od uzbuđenja - nešto kao Tom Džons nečijeg detinjstva dok igra kao da ima spazme nasumično po celom telu, publika pada u trans gde bi momenat dodira moguće bio i koban – samo nečijeg drugog detinjstva. I da, non-stop govori "bajo" i "liče" i to kulturnim ljudima smeta jer se "tako ne priča". Je l' i vama ide Džoi u glavi na "ripit"?
 
I kao što je gradonačelnik zabranio da nastupaju u njegovom gradu da ne bi taj dan, tokom nastupa, pokvarili omladinu doživotno, tako je i Informer televizija (prethodno poznata kao kuća koja je obavila intervju sa serijskim silovateljem) odlučila da pozove Desingericu u emisiju kako bi se javno pred auditorijumom pošten novinar sablaznuo nad prikazom i njegovim delom, te kako bi deci, o kojoj svi toliko brinemo preneli poruku "e, ovo deco, nije dobro". 
 
(Za decu koja nisu tu od početka, ni intervju sa serijskim silovateljem "nije dobro").
 
Intervju se ukratko može opisati kao "oni mu spočitavaju da kvari decu, on njima vraća da on nije dečiji izvođač i da ne radi ništa protiv nečije volje". Međutim, varijacije interpretacije ova dva poteza traju celih sat vremena gde ne jedan, ne dva, ne tri ,ne četiri, ne pet, nego šest novinara teraju Desingericu da prizna da kvari decu, a on se vrlo opušteno i bez trunke posebnog truda - ne da. I to vrlo legitimno. 
 
Nasuprot tome, premoralni novinari su izgleda juče došli na planetu Zemlju te prvi put čuju za fenomen muzičke zabave u alkoholisanom stanju i oslobađanja inhibicija na javnom mestu u vidu skakanja, vrištanja, snimanja i dozvoljavanja da ti Dragomir pruži nogu u lice jer ti je pregotivan, kao i da se o gotivnosti nekog ili nečeg može pričati samo sa stanovišta ukusa, ali bez rasprave, jer se, znate već, ukusi razlikuju.
 
I celo gostovanje, ma koliko bilo jednolično, obiluje apsurdnim momentima koji su me iskreno zabavili snažnije od bilo čega u poslednje vreme. Od onog gde voditelj pita Dragomira da li se obratio nekom stručnom licu da mu to pogleda, do onog gde u trenucima rastrojstva i nemoći da poentira nad tom karikaturom od lika, novinarka skida cipelu te mu predloži da ga ona sada, pred svima, lupi cipelom po glavi iako se, citiram, to "kosi sa njenim moralnim načelima". 
 
Dragomir joj daje dozvolu da to uradi, ali je vidno razočaran jer ona to ne želi iskreno i od srca, pa je pita zašto to radi ako ne želi, te svoje razočarenje završava rečenicom "ti nikad nećeš biti gas". 
 
Nije ga lupila, što celu priču čini još smešnijom.
 
I ceo taj fenomen takozvanog kvarenja dece me fascinira na toliko nivoa: deca se ne kvare na muzičkom nastupu, to jedno veče, gradonačelniče, niti se kvare od jednog snimka na jutjubu ili tiktoku. Niti se popravljaju tako što će televizija sa lošim kredibilitetom izrugati nekog jednog, bez argumenta, koristeći svu vojsku koju ima. A bogami ni uvođenjem novog predmeta gde će opet neko sesti i trubiti nešto imaginarno. 
 
Kvare se od nas, i isto tako ne jedno veče, već godinama. Kvarimo ih zabranama, umesto da ih učimo da razmišljaju sami. Objašnjavamo im da je loše da ti neko nabije patiku u facu (čak i kad to želiš, jer smo izgleda zaboravili koliko smo otkidali na Toma Džonsa i Ivana Gavrilovića), ali ne i da je loše da stisneš nekome zadnjicu bez pristanka. 
Objašnjavamo šta je javni moral dok ga sami rušimo svaki dan, svaki sat. Ubeđujemo ih da nikako ne smeju da dozvole loš muzički ukus, nedostatak kvaliteta u tekstovima, neukus na nastupu, dok iste stvari dozvoljavamo sebi u nekim drugim ili baš istim oblicima.
 
Uostalom, Dragomir govori o tome da ga "nešto radi" dok ujedno ne radi nikome ništa protiv njegove volje. I to su, ukratko, ako mene pitate, dva načela koja svaka rasprava o moralu, ukusu i zabavi treba da kombinuje. 
 
A mi iskrivljenost dece, njihovu percepciju i naše nezadovoljstvo njihovim muzičkim izborima da odnesemo negde da nam neko to pogleda. 
 
***
 
Za mlađe: Draga deco, ako vam se ne da čitati Hathor (78), jutjuber Mario Vrećo objavio je video na istu temu. Video bi mogao da posluži i za medijsko opismenjivanje sa fokusom na klasičan primer stvaranja moralne panike, a pogledajte ga OVDE.
  • Vivù

    08.09.2023 02:50
    Fantastičan tekst!
    Ne sviđa mi se nekoliko nakaradnih pre+ postojeći pridev novoprideva u ovom tekstu, ali sve ostalo je super. I apsolutno se slažem. A to dvoje novinara su daleko bolji primer negativne selekcije, nego što bi ijedan reper mogao da bude. On glumi. Oni su ozbiljni. A o moralu verovatno zna više od takvih dušebrižnika.
  • Tajna

    06.09.2023 17:15
    Duga
    Kada sam mislila da je Neđo Kostić treš
  • Mark

    06.09.2023 16:53
    .
    Gledao sam ovo. Koliko god ne odobravam takvo ponasanje, decko ih je bukvalno unistio.Toliko nadmocan nad nazovi novinarka a, da je sam osetio da muze da radi sta hoce. Ali informer tv.. I oni nekome da pricaju o moralu..

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.