Čega se stidite?
Gledam tako snimak te dece koja beže iz Master centra u nedelju napuštajući improvizovani SNS call centar.
Foto: 021.rs
Oni se kriju, pokrivaju glave i lica, tobože da zaštite identitete zbog bezbednosti, a zapravo, mi s ove strane, svim snagama verujemo da ih je sramota toga što rade.
Ubeđena sam da smo samo blesavi romantici. Da greškom i unedogled na konferencijama po izbornim štabovima onako tatalovićski postavljamo pitanje "Čega se stide, zašto se pokrivaju?", iskreno verujući u njihovu svest o pokvarenoj i manipulantskoj prirodi režima za koji šljakaju, te da je stid ona očekivana i iskrena reakcija na to.
No, ovoj deci, uzrasnog raspona od ovih jaslenih pa sve do "detedanilovskih" uzrasta, to šta radi, šta predstavlja i šta suštinski jeste radikal/sps politika od Bana Kulina do Mice Zavetnice, ne znači ništa - znaju ih od skora.
Od nedavno kad su nabacili neka nova perja ispod kojih su, u očima dece, neki novi ljudi koji vode zemlju. Mi, stari bumeri, njihova lica, njihove retorike i efekte najčvršćeg desničarenja i militantnog patriotizma koji su bili i ostali osnova njihovih ideologija – znamo nešto bolje.
I zahvaljujući jednom sjajnom nizu koji je @mosimisemac napisala na Tviteru nedavno, to poznanstvo sa likovima, delima, ideologijom i njihovim posledicama, proživela sam u svojoj glavi ponovo, posle dužeg vremena, slikovito kao i sam njen niz.
Skoro pa ista garnitura ljudi i skoro pa ista politika ne tako mnogo davno su nas saterali na ivicu egzistencije na kojoj su se neki pukom srećom snašli, a neki apsolutno nisu. Današnjoj deci se neretko priča o devetesetima kao o nekom romantičnom periodu kada smo pravili domaće čokolade i pili step sokove i bilo nam je baš super.
Taj period nije bio stvar želja, već politike, i to one najgore moguće. Novac je toliko brzo gubio vrednost da su stvari postajale skuplje i nestajale u satima, neretko i minutima. Moja majka, tada zaposlena u državnom preduzeću, dobijala je platu koja je od momenta prijema do trenutka kada u prodavnici treba da plati proizvod bila taman tolika da plati upravo samo to – jedan proizvod.
Sećam je se kako je u stan ušla sa jednom kesom praška za veš, stavila ga ispred sebe i poželela mu dobrodošlicu jednom dooobrom epizodom plakanja.
Proizvoda na policama prosto nije bilo; deda me je nebrojeno puta slao po hleb i govorio "reci im: ja sam mala, dajte mi jedan hleb". I uspelo mi je jednom, da te oči boje duge pored prazne police sa hlebom rezultiraju nekom ko zna odakle iznedrenom dobrom voljom prodavačice koja je niotkud izvadila jedan i dala mi, a moj cik sreće odjeknuo je baš daleko jer se cikovi čuju najdalje kad je šuplje - bez ljudi, bez para i bez proizvoda na policama.
A sreća se dešavala onda kada naletim na dve kese mleka, od kojih, iako obe cure, uzimam pa trčim da ne iscure do kuće, kao mamina plata. Gorivo se zaista kralo iz parkiranih automobila, nenabavljivo je nabavljao samo onaj ko je imao stomak za šeme, šemice i ispodžitarenje (mada se tada granica imanja stomaka za mnoge stvari pomerala bez posebne muke).
Čokoladu smo mogli samo da sanjamo, sveže voće ako se zvezde poklope baš tako da na isto naletiš u onom momentu kada je taj dinar u ruci vredan nekog voća na tezgi, a romantiku su u tom periodu jedino pravile sveće, one što se pale kad nema struje i kad neko pogine na ratištu.
Naša je porodica tada preživela samo zahvaljujući direktoru fabrike u kojoj je moj otac radio – plate su, od onog sa trake do onog za inženjerskim stolom svi dobijali isto – u džakovima brašna, šećera, konzervama, kafama i sitnim sumesnatostima. Izbora bilo nije, živelo se onako kako se jedino moglo.
I sasvim je neobično, danas, pomisliti da postoji cela paleta izbora a da se ipak, uprkos tome, šibicari za politiku koja nam je gore pomenuto (i još mnogo gore od toga) upravo i donela – iz nekog razloga verujemo da neće ponovo, nesvesni da smo do kolena opet u istom.
Deca ne znaju jer im ne pričamo ili im pričamo kako nije bilo – a nije bilo romantično i nije bilo lepo. Mi, neke srednje generacije smo, verujem istinski i fantastično izmanipulisani da ona šija nije ovaj vrat, dok ove generacije u zalasku iskreno žale za vremenima kada su bili mladi što ceo jedan sloj vernih birača čini radikalno usidren u hronični romantizam.
Ono šta nam nose godine pred nama sigurno nije ništa lepo, sudeći po tome što uprkos punim policama i rafovima mi ipak biramo onaj buđavi hleb, kao da moramo i kao da se još uvek jedino tako može. Možda misle da će deca, uprkos drugim mogućnostima, i dalje pristajati na telefoniranje sa sajma, iz nekih svojih razloga.
Nadam se samo tome da ćemo mi makar toliko postići da na nekim narednim jurnjavama svoja lica prekriju od sramote. Jer, ubeđena sam, sram i dobro sećanje jedine su stvari koje nam fale da od šume na punom rafu vidimo i to drvo.
.jpg "Vučević: Očekujem reakciju ODIHR-a i tužilaštva zbog najgrubljeg nasilja nad SNS kol centrima")
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Pa, ne mogu da ih kupe
13.12.2024.•
47
Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.
Hladni plamen koji je nadmudrio sistem
13.12.2024.•
22
Dok razni eksperti i samoprozvani tumači stvarnosti pokušavaju da uhvate suštinu trenutnih protesta kroz prizmu starih interpretativnih modela, stvarnost im izmiče kroz prste.
Mladi su najgori
06.12.2024.•
21
Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.
Kakva je "Sloboda" Angele Merkel
02.12.2024.•
4
Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.
.jpg "Dan koji još uvek traje")
Dan koji još uvek traje
01.12.2024.•
13
"Nismo dobro", rekla je Jelena Stupljanin na protestu ispred novosadske Železničke stanice u nedelju, 17. novembra.
Srbija u tunelu i Srbija za tunel u Beogradu
27.11.2024.•
1
Nema šta, aktuelna vlast je baš nameračila da se poigrava sa žiteljima Srbije iz unutrašnjosti.
Piše Boris Dežulović: Novi Sad ili Nikad
25.11.2024.•
14
Ne, sad bez zajebancije: zašto Glavna železnička stanica u Novom Sadu ne bi bila veličanstveni neki stambeno-poslovno-hotelski kompleks?
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Komentari 56
Spiridon Kopicl
mile
Djoka
Samo što tu svi rade za džabe! Niko od te dece ne dobija ni kintu, već se svi nadaju da će dobiti posao u JP kad odrade nekoliko godina za stranku. A istina je sasvim drugačija: čak i ovi kad završe studije, niko im ne garantuje posao! Dakle - radiš za džabe (za stranku)! I misliš kako to neko od gore vidi, pamti, beleži. Ali ne, nikog to ustvari ne zanima. Stranku samo njihovi ciljevi zanimaju: ovi izbori, oni izbori itd, a kako? Pa to nije ni bitno. Tako da ovi mladi nisu ni svesni kakvu magareću uslugu rade stranci (tamo nekim ljudima koje ni ne poznaju), jer te ljude nije briga za njih. Njih je jedino briga za sebe!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar