Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

02.09.2024.

09:37

Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.

Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko

Foto: 021.rs

Do sada se zemlja na brdovitom Balkanu u fokusu šire javnosti nalazila samo kada je bilo reči o Kosovu ili, pak, o snažnom uticaju Rusije na ovaj prostor. Ovoga puta Srbija je potpisala niz dokumenata sa Parizom kojima istovremeno najavljuje i započinje realizaciju velikog zaokreta u spoljnoj politici.

Poseta jednoj maloj zemlji državnika koji sve češće pokušava da se nametne i kao zagovornik izvesne (blage) strateške samostalnosti Evropske unije, gromoglasno je odjeknula.

Sa razlogom, zemlja koja, ako se izuzme Belorusija, važi za najpouzdaniji oslonac Rusije u Evropi, potpisanim dokumentima korenito menja politiku i okreće se Francuskoj, jasno ističući da nova orijentacija vodi ka Evropskoj uniji.

Krupan zaokret

Obim promena vidi se iz sadržaja 12 potpisanih dokumenata, od kojih su većina sporazumi, nekoliko u manje obavezujućim memorandima, dok je najvažniji aranžman o kupovini 12 vojnih aviona tipa "Rafal" francuskog proizvođača "Daso" konkretno ugovoren i, praktično, započinje realizacija posla vrednog 2,7 milijardi evra.

Među potpisanim dokumentima nalazi se i podosta ekonomskih, i to najkrupnijih poslova, poput oslonca na Francusku u razvoju nuklearnog programa, uključujući i nuklearke, proširenje i dogradnju elektrodistributivne mreže, planiranje i izgradnju metroa u Beogradu, razvoj aerodroma, rešavanje pitanja najvećih otpada, ulaganja u autoindustriju, ali u budućnosti će se neuporedivo više raditi i na proširenju kulturnih odnosa i učenja francuskog jezika u Srbiji.

Čvrsta saradnja očekuje se i u zaštiti životne sredine. Najvažniji poslovi, aranžmani naoružanja i u energetici, do sada su bili rezervisani za Rusiju, ali ovoga puta Srbija je odlučila da, prvi put posle 75 godina stalnih nabavki iz Moskve, avione kupi od drugog, i to zapadnog proizvođača.

Poseta Makrona zvanično je najavljena samo sedam dana ranije, ali već iz kratkog opisa je bilo vidljivo da je reč o krupnom događaju. Očito je termin pažljivo biran, kada je Rusija zauzeta sukobom u Ukrajini, izolovana sankcijama i kada njena reč ima znatno manju težinu nego pre tri, četiri godine.

Cena aviona

Znajući da je pitanje kupovine aviona najintrigantnije, predsednik Vučić je pokušao da promenu prodavca obrazloži činjenicom da u sadašnjoj situaciji Rusija, čak i da hoće, ne bi mogla nikome prodati nijedan avion. Dvoipogodišnji rat je odneo neobično velik broj letelica, pogotovo onih iz sovjetskih vremena. Takođe, zbog sankcija veliko je pitanje da li bi poručena roba mogla biti dostavljena Srbiji.

Argumentacija predsednika zasnovana je na činjenicama, ali mnogo toga je izostavljeno. Najvažnije je da Srbija ne mora baš sada da nabavlja vojne avione; u poslovima ove vrste tri, četiri godine ranije ili kasnije ne znači mnogo. Tim pre što Srbija nije bez dobrih aviona.

Upravo zahvaljujući Rusiji 2017. godine smo dobili šest aviona MIG-29 do deset godina starosti. Jedini trošak bio je remont u iznosu od 180 miliona evra za tih šest i još četiri aviona istog tipa koje je Vojska Srbije odranije imala. Popravka i dogradnja pojedinih delova urađeni su izuzetno kvalitetno, a avioni se smatraju odličnim po manevrskim mogućnostima.

Ne čuje se sa Putinom

Sada, troškom od 2,7 milijardi evra, bez naoružanja koje se ispaljuje sa aviona, hrlimo u dužničko ropstvo, po mnogima samo da bismo "nadmašili" susednu Hrvatsku koja je pre dve godine za 1,2 milijarde evra kupila 12 polovnih (ispod šest godina starosti) "Rafala" istog tipa.

Nije reč samo o nabavci oružja. Promena znači da ćemo ubuduće i rezervne delove nabavljati iz Francuske, čiji stručnjaci će godinama obučavati naše pilote pre nego što ovladaju upravljanjem novih aviona. I pojedina naoružanja za novu letelicu su često specifična i moraju se nabavljati od proizvođača.

Mada je samo potpisivanje obavljeno strelovito, bilo je naznaka da na relaciji Beograd-Moskva poslednjih godina nešto ne funkcioniše najbolje. U našoj javnosti je prilično nezapaženo prošla izjava Aleksandra Vučića da "najmanje dve i po godine" nije razgovarao sa Putinom.

Izgovorena na konferenciji Glbosec Foruma u Pragu, 31. avgusta, ta izjava po svemu sudeći više je bila namenjena inostranstvu. Jednostavnom pretragom interneta može se pronaći vest iz maja 2022. da je razgovarao sa Putinom u vezi sa gasnim ugovor, dok je u oktobru 2023. "kratko razgovarao" sa Putinom u Pekingu.

Poznato je da se ranije hvalisao upravo čestim susretima i još češćim telefonskim razgovorima sa ruskim predsednikom, te je kontakt bio na mesečnom nivou, često i učestaliji.

Duga priprema

Mesec dana ranije videlo se i da je poseta Aleksandra Gruška, zamenika ministra spoljnih poslova Rusije, bila bez efekta. Tretiran je kao i gospođa Zelenska, koja je tih dana takođe posetila Beograd, a reč je o osobi koja nema diplomatski status. Gruško nije prihvatio objašnjenje da Srbija nema uticaja na izbor krajnjeg kupca oružja iz domaćih vojnih fabrika, a isti je stav i kompletnog ruskog vrha.

Međutim, realno posmatrano, obuhvatna i sadržajna poseta, kakva je bila Makronova, pripremala se godinama. Sada je vidljivo da ozbiljno ulaganje Francuske u srpsku autoindustriju nije bilo samo zbog dobrih ekonomskih razloga, baš kao što razvoj aerodroma Beograd ili planiranje i izvođenje radova na metrou u glavnom gradu nisu samo veliki poslovni projekti, već i svojevrsne političke poruke francuske vlade.

Sam Vučić je, verovatno nesvesno, obelodanjivanjem da je Makron državnik sa kojim se najčešće sastajao, čak 22 puta, jasno ukazao koliko je dugo i temeljito pripremao zaokret u politici Srbije.

Čekajući reformu EU

Ubuduće, glavna orijentacija Srbije biće prema Francuskoj, u svim segmentima. Za razliku od Nemačke, Pariz ne insistira previše da Srbija Rusiji uvede sankcije, još manje je sklon da Srbiju krivi za sve što se događa na relaciji Beograd-Priština.

Time je Vučiću omogućeno da izbegne nedvosmisleno priznavanje Kosova i uvođenje sankcija Rusiji, što su u Srbiji politički samoubilački potezi. Ostaje da se vidi kakav će biti rasplet američko-evropskog insistiranja da se prizna Ohridski sporazum, posredno i Kosovo.

Narednih meseci i godina Srbija će se sve više orijentisati ka Parizu. Sam Makron je objasnio da pre nego što se EU proširi, mora i sama da se reformiše, čime se pitanje prijema novih članica odlaže na neko vreme, ali svi ostaju u ne baš preciznom statusu kandidata. Stoga je okvirno formirao takozvanu Evropsku zajednicu, za zemlje koje su godinama u nekoj formi kandidatske pozicije, a još nisu članice.

Uz sveevropskog lidera

Zapravo, Makron, koristeći stabilnu energetsku situaciju u zemlji i uspehe Francuske u istraživanjima veštačke inteligencije, pokušava da privuče, i za sebe veže zemlje koje su poprilično povezane sa Evropom, ali još nisu članice EU.

Tako je sve aktivniji u Jermeniji, Gruziji, Moldaviji, Makedoniji, a sada i u Srbiji, očito se pripremajući za željenu ulogu (sve)evropskog lidera. Takva aktivnost francuskog predsednika je poželjna i sa stanovišta žitelja periferije Evrope, koji decenijama priželjkuju čvršću povezanost sa najlukrativnijom zajednicom na svetu.

Predsednik Srbije je dobro i na vreme pratio Makronova pozicioniranja i uporno se pripremao da Srbiji i sebi pronađe mesto u novim evropskim okolnostima. Ugovorenom kupovinom aviona je, doduše, iscrpeo poteze koje deo srpske javnosti doživljava kao antiruske, pa mu ubuduće valja biti oprezan po tom pitanju.

Međutim, neočekivano, u Moskvi nisu preoštro reagovali. Rusi su, očigledno, svesni teške sopstvene pozicije i nisu radi da zaoštravaju odnose sa ono malo preostalih prijatelja na Starom kontinentu.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Emanuel Makron

Komentari 15

Hronološki Najpopularniji

Џука

02.09.2024 • 16:14

Увек се питам зашто промену смо химну Хеј Словени ,после СФРЈ били смо СРЈ па СиЦГ па сад Р.Србија , канда због оног краја : Проклет био издајица своје домовине

2 3 -1
Nikola

02.09.2024 • 15:15

Kao vetrokaz.

2 3 -1
Miki

02.09.2024 • 13:41

@
Siniša
02.09.2024 • 11:01
isteklo
Dok je zapad konkretno ullagao i otvarao kakve takve proizvodne firme po Srbiji, Rusi su uspešno uložili u propagandu i od nas napravili njihovu proksi državu, svi TV kanali sa nacionalnom frekvencijom su pod njihovim uticajem. Kao i svaka nacionalistički ustrojena vlast i ova je vladanje zasnovala na podizanju emocija i nacional-patriotskim parolama, a ne na racionalnoj politici. Takvom politikom se kad tad ostane bez sredstava i ako se želi ostati na vlasti mora se napraviti kompromis sa onima koji daju novac a to je zapad a ne Rusija.

Ali bukvalno pre neki dan bilo objavljeno ko je sve dobijo pare od stranaca i sve sa zapada.
A ako si zaboravio kada je bila korona pa pola tih NVO nije dobijalo pare pa su kukali da ih država pomogne.
I da eno ti stručnjakinje svaki dan je na televiziji čak je i Vučića intervjuisala . Pričala je da kada stigne F 16 puf ruska vojska će da pobegne iz ukrajine. Stigao i oboriše ga.
O kakvim ti stučnjacima i parama pričaš????
Koja nacionalistička vlast??? ovo je tebi nacionalistička??? samo ih keš zanima.
Što se rusa tiče Samo NIS i saradnja sa Srbija Gasom. i Železnica ali neeeee oni su propaganda. Sa takvim stavovima nije ni čudo što vučić vlada

2 1 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.