Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

22.10.2024.

11:48

Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.

Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja

Foto: Beta (Rusko ministarstvo odbrane/AP)

Stradale su stotine hiljada stanovnika obe države, ispaljene su hiljade raketa, ispaljeni su milioni i milioni metaka, navođeni dronovi su promovisani u novo moćno oružje, dok je teško i proceniti kolika je materijalna šteta svake od dve velike i sukobljene zemlje.

Na globalnoj političkoj sceni još dominira govor mržnje i satanizovanje druge strane. Ipak, povremeno se pojave glasovi razuma, a sa njima i nada da bi uskoro moglo doći do zaustavljanja borbi.

Očekivanja se najviše vezuju za eventualnu smenu vladajuće Demokratske stranke i dolazak kontroverznog republikanca Donalda Trampa po drugi put na čelo Sjedinjenih Američkih Država.

NATO centar za Ukrajinu

Manje-više je poznato kako se aktuelna vlast najmoćnije države na svetu odnosi prema sukobu. Puna podrška Ukrajini očituje se u kontinuiranom snabdevanju sve modernijim oružjem. Možda su Kijevu još dragoceniji obaveštajni podaci i satelitski snimci koje moćni prekoatlantski saveznik, baš kao i velika većina NATO država, redovno prosleđuje.

Naravno, većina podrške pristiže preko NATO pakta, koji je višestruko uvećao broj vežbi na evropskom području, baš kao i broj vojnika i vojnog osoblja, naročito u bazama blizu zone sukoba. Tako je nedavno u Rumuniji, blizu granice s Moldavijom, počela izgradnja nove vazduhoplovne NATO baze, čiji će kapaciteti nadmašiti i Ramštajn, sada najveću bazu u Evropi.

I to nije sve. U Visbadenu je nedavno osnovan NATO centar sa preko 700 zaposlenih, čija je uloga da obučava ukrajinske snage i da usmerava "dugoročan razvoj" ukrajinske armije. Ukrajinska vojska je sa oko 200.000 narasla na preko 900.000 aktivnih vojnika, a tu su i stotine hiljada dobro obučenih i na ratištu oprobanih rezervista.

Cilj je kontinuirana pomoć i neprekidno usavršavanje "žuto-plave armade". Vojni analitičari smatraju da je, ne preterano prikriveni, cilj centra u Visbadenu neformalna integracija oružanih snaga Ukrajine u NATO sistem.

Dakako, politička integracija je nešto drugo, ali ni neformalna nije bezazlena i ukazuje na to da je cilj dodatna militarizacija Ukrajine, čiju budućnost na Zapadu vide kao neku vrstu trajne zaštitne granice od Rusije.

Uostalom, sa 900.000 vojnika u stalnom sastavu, ukrajinska vojska je brojnija od vojski Velike Britanije, Nemačke i Poljske zajedno.

Živa granična brana

Iako ukrajinsko ratište nije među važnijim pitanjima u američkoj predsedničkoj kampanji, Tramp nije mogao izbeći ovu temu. Učinio je to objavivši predlog kako doći do mira na istoku Starog kontinenta. Osnova je da Ukrajina pristane na gubitak dela teritorija. Nove granice bi uvažavale vojnu situaciju na terenu, s tim da zapadne države ne bi priznale Rusiju u novim granicama, već bi sporne teritorije tretirale kao "privremeno pod Rusijom".

Ceo aranžman bio bi protkan sa 100 milijardi dolara američke podrške Ukrajini za trajanje rata, dok bi izdvojili 500 milijardi dolara zajma za poratno vreme. Otprilike polovina sume utrošila bi se na obnovu razrušene zemlje, a druga polovina na kupovinu američkog oružja i vojne opreme.

Sve u skladu sa ulogom Ukrajine kao "žive granične brane" od Rusije. Iz iskustva sa sličnim američkim kreditima posle Drugog svetskog rata, poznato je da dobar deo takvih pozajmica nikada nije vraćen, dok je deo vraćen tek nakon više decenija korišćenja.

Totalni prekid isporuke gasa

Pitanje je, međutim, koliko ovakav predlog odgovara Kijevu, ali i Moskvi. Iz ukrajinskog ugla procenjuje se da se gubi teritorija bez čvrste garancije da će zemlja postati članica Evropske unije ili NATO pakta. Još je manje jasno koliko ovakav predlog odgovara Moskvi.

Doduše, pod njenom vlašću našle bi se novoosvojene teritorije, ali bez ikakvog jemstva da će ikada biti međunarodno priznate u novim granicama. Takođe, Rusiji nije lako da trajno ostane bez Odese ili Nikolajeva, u kojima su do pre tri-četiri godine ruski jezik i stanovništvo bili izrazito većinski.

Ipak, za Moskvu je u predlogu najteže prihvatiti da na svojoj granici ima toliko militarizovanu i u NATO savez praktično integrisanu državu, što bi bila pozicija buduće Ukrajine.

Da primirje nije previše blizu, pokazuje i nedavna sesija Evropske mreže gasnih operatera, tačnije nastup komesarke za energetiku EU Kadri Simson. Približava se zima, a time i povećana potrošnja gasa.

Još veći problem može biti okončanje ugovora između Gasproma i ukrajinskog Neftogasa o transportu. Ugovor se okončava 31. decembra, i prema najavama, teško da će doći do produžetka. Time bi EU definitivno prekinula gasnu saradnju sa Rusijom.

Strah od hladne i duge zime

Podsetimo se, Evropska unija je do pre koju godinu trošila 540 do 580 milijardi kubika gasa godišnje, od čega je oko 300 milijardi iz uvoza, a Rusija je isporučivala i po 170 milijardi. Ostatak je dolazio iz Norveške (80 milijardi), Alžira (12), dok je iz petnaestak država LNG tankerima stizalo tridesetak milijardi kubika.

Posle agresije Rusije na Ukrajinu, EU je započela prekid uvoza kako nafte, tako i gasa. Veoma brzo prekid je postao potpun, sa izuzetkom nekoliko država čija je geografska pozicija takva da bi teško mogle naći adekvatno alternativno snabdevanje neophodnim energentima.

Unija je sistematično pooštravala sankcije i trajni prekid postavila sebi za cilj. Kraj poslednjeg petogodišnjeg ugovora Neftogasa i Gasproma praktično bi označio početak totalnog prekida ruskih isporuka gasa putem podzemnih gasovoda.

Naravno, unazad tri godine države su se pripremale za ovakav scenario, najviše time što su tokom letnjeg perioda, kada nema grejanja i kada su potrebe za gasom upola manje, punile skladišta. EU je postavila normu da se tokom leta gasna skladišta, čiji je zbirni kapacitet oko 95 milijardi kubika širom kontinenta, napune najmanje 80 odsto kako bi zimu dočekali sa dovoljno gasa.

Jer, uprkos skoro utrostručenim kapacitetima LNG terminala, nije moguće uvoziti onoliko koliko se zimi potroši, čak i kada su zime nezapamćeno blage, kakve su bile poslednje dve.

Trostruko veći troškovi

Pred ovu zimu, norma je podignuta na 85 do 90 odsto napunjenosti svih evropskih skladišta do 1. novembra. Zahvaljujući rekordno blagim prethodnim zimama, poželjna granica je dostignuta, pa ipak, u Briselu sa zebnjom dočekuju nastupajuću zimu.

Meteopredviđanja, imajući u vidu aktivnost El Ninja, najavljuju znatno hladniju zimu u odnosu na prethodne dve, ali u istoriji kontinenta bilo je i mnogo hladnijih. U poređenju sa prošlom, ovogodišnja potrošnja mogla bi biti veća za 20 do 25 procenata, a ako bi period niskih temperatura bio dug, povećanje potrošnje moglo bi dostići i 40 milijardi kubika.

Pojedine države su stoga insistirale da se, bar još neko vreme, održi transport gasovodom kroz Ukrajinu, predlažući da prodavac umesto ruskog Gasproma bude azerbejdžanski gigant Socar. U Briselu nisu bili spremni na ovakvo rešenje, mada je Slovačka insistirala ne samo da energente i dalje nabavlja sa istoka, već i da sačuva transportnu funkciju.

Pre četiri godine, od takse na transport gasa zarađivala je i do 360 miliona evra, dok je prošle godine njeno transportno preduzeće, zbog smanjenja obima posla na desetinu nekadašnjeg nivoa, zabeležilo gubitak od 14,5 miliona evra.

Teme

RUSIJA Ukrajina

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.