Ko nema za klimu, neka se porađa u decembru

Svi koji su imali tu radost da ovih dana izađu napolje u zaista bilo koje doba dana ili noći bili su svedoci upravo toga - ne može se disati.
Ko nema za klimu, neka se porađa u decembru
Foto: Pixabay
Temperature su, čini se, prešle svaku moguću meru i čak i onima koji su najzdraviji i najveći fanovi tropskih vrelina nije bilo dobro. 
 
U medijima smo mogli da čujemo apele da se građani strogo pridržavaju pravila koja ovakva situacija zahteva - da ne izlaze nigde dok je najveća vrućina (praktično 24 časa dnevno) i da malo iskuliraju sa trošenjem vode ako može i ono najbitnije - da borave u klimatizovanim prostorijama. 
Gde su mere ponašanja, pravila i njihovo poštovanje tu je i vanrednost situacije - ovo je vremenska nepogoda koju izgleda nikako da definišemo značajnije od "uh, što je toplo ovih dana" i eventualno "pakao".
 
Munjevitom brzinom se ovih dana pokrenula (po ko zna koji put) tema neuslova i nedostojanstvenosti u našim porodilištima - a ovog puta to nije bilo akušersko nasilje, već ono nasilje nad, rekla bih, osnovnim ljudskim pravom da se diše. 
Ova vremenska nepogoda doslovno to i radi. Trudnice i porodilje, kako se piše, trenutno u beogradskom porodilištu "Narodni front" nemaju klimu te je bes onih koji se iole brinu o ovoj kategoriji (i nekolicine udruženja koji se brinu o naraštajima, a koje su ponudile svoju pomoć) došao do svih, što bi se reklo u prošlom veku, naslovnih strana. 
 
Bes je sveprisutan - jezivo je strašno zamisliti ovoliku temperaturu i nedostatak vazduha u situaciji u kojoj ulažeš napor (ne napor i po, već napor koji premašuje sve merne jedinice) u uslovima koji su nehumani čak i osobicama koje bez imalo napora pokušavaju samo da - budu. 
 
I taman smo se svi udobno smestili i pripremili da čujemo osudu nove ministarke za porodicu, ali i one bez portfelja koja je ceo život tvrdila da su mame zakon, kad ono - osude nema ko što nema vetrića, a onaj "tumbleweed" što se kotrlja po praznolikom krajoliku u slučaju tih, a i mnogih drugih, ključnih figura kada je ovaj gorući problem u pitanju - čeka zidić o koji će da lupi i pravac u kom će da krene. 
 
Ukratko, čak i u slučaju najbanalnije operativne stvari za koji je nadležan resorni kauboj - čeka se glavni šerif. Jedino on može da ukloni pustinjsko klupko.
 
I tako glavni šerif kome ovakva tema i ovakva tehnikalija nisu u opisu posla, a pošten građanin naivno bi se ponadao da se bavi strateškim i bitnijim stvarima, juče je ostavio samit Evropske političke zajednice u Londonu da sačeka kako bi objasnio narodu, da razume, da je on sredio sve. 
 
Štaviše, ne samo da je sredio sve, nego se potrudio i da nam slikovito dočara sav žar, predanost i profesionalnost koju kao predsednik države demonstrira u razgovoru sa resornim ministrom. 
 
"Pozovi majstore" viknuo je predsednik države uspavanoj lepotici u telu ministra zdravlja, "Kupite klime" zaurlao je onako snažno, šakomostolski, i pljusnuo dozvolu zlata vrednu upakovanu u večni žrtvizam "Ne interesuju me procedure, recite - ja sam kriv i vidite može li u subotu da sve radi".
 
Uspavanoj lepotici, kao i ostalim uspavanim operaterima koji brinu o porodici (bar su za to plaćeni), mama koja je izgleda jedini zakon pružila je ono što mame pružaju kad kažu: "Sve sam ti obezbedila, tvoje je samo da učiš". 
S tom razlikom što ova mama to izgleda rešava promocijom te tako popularne prakse u nas – preskakanja zakona, zaobilaženja odgovornosti, muljanja i hitnih procedura koje to nisu smele ni biti. 
 
Čini se da vešte šerifovske ruke rešavaju sve probleme u ovoj zemlji od onih krupnih do ove recimo sijalice što mi je večeras riknula u predsoblju, i neodoljivo me obuzima neki ludi osećaj da problemima na koje viteški pronalazi rešenja barata jednako vešto. 
 
Nema hrabrog čina ako se ne upadne u nevolju, a to je, složićete se, savršeni scenario za uvek dobru kampanju koja šljaka po svim vremenskim uslovima – bilo da se spasava dete po snežnoj mećavi kod Feketića, bilo da se servisira klima na plus besramno celzijusa. 
 
I da, klima može efikasno da pomogne oko znoja izazvanog vrućinom, to je činjenica. Nezgodna stvar je što ne servisiramo redovno klimu u kojoj uspavane lepotice rade svoje poslove, u kojoj zaista nije potrebno preskakati zakone i procedure da bi se ova moja prokleta sijalica u predsoblju promenila na vreme i u kojoj onaj znoj što izbije na površinu čela nije rezultat više sile i vremenske nepogode već savršeno bistra kuglica sopstvenih loših izbora. 
  • Samo da prijupitam

    18.07.2024 20:08
    Kada uzmete paket ili novac za vas glas tj kada prodate glas vi ste prodali svoju i decinu buducnost.
    Time ste glasali za zrenjanin bez vode, bolnice bez klime, novi sad bez precistaca otpadnih voda, ogoljenu frusku goru...
    Ali dobili ste ulje, kafu,secer, brasno...
  • Kokakole

    18.07.2024 18:29
    @Novosađanka
    Verovatno bih ja bio kriv da mi se klima u kući pokvari ( nisam je dobro održavao, nisam čistio itd...) Ukoliko nije neki tehnički kvar koji je do proizvođača.
    Samo što ja ne uzimam pare iz budžeta kako bi klima radila. Niti imam xy porodilja u kući.
    Ukućani ne bi bili oduševljeni, ali bi se nekako snašli. Dok ne nađem rešenje.
    Naše domaćinstvo nije državna ustanova, niti dobijamo pare iz budžeta, isključivo ih zarađujemo, pa ih uglavnom imamo za tekuće troškove. Za vanredne se desi i da nemamo, pa se skuplja, čitaj šteka sa strane dok se ne nakupi.
    Iskreno se nadam da botuješ. Ako ne, onda...Uf
    Da ti prevedem, ukratko... Lako je tuđim nečim gloginje mlatiti. I iz udobne funkcionerske fotelje sa još ugodnijom platom govoriti: "Biće, evo samo što nije, preduzete su mere".
  • Ja

    18.07.2024 17:06
    @Novosadjanka
    Meni se dvaput pokvarila. Jednom sam stao na merdevine i sam je popravio a drugi put sam zvao majstora koii je dosao za neko vreme i popravio je. I niko nije bio kriv. Ali da sam sedeo na usima i da me je bolela zadnjica kako se osecaju ostali ukucani, itekako bih bio kriv. Je l' jasno sad?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.