Naučnici upozorili: Zbog ekoloških rizika ležište litijuma u Srbiji nije vredno eksploatacije

Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije zbog ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području.
Što je najvažnije, sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji, tvrdi tim naučnika u danas objavljenoj analizi.
 
Naučnici Dragana Đorđević, Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić, Sanja Sakan, Jelena Brezjanović, Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja objavili su rad "Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji" u časopisu iz grupe "Nature", a koji je objavio portal Prvi prvi na skali.
Oni u tom radu navode da bi iskopavanje rude litijuma u oblasti Jadar u naseljenom i živom poljoprivrednom kraju bio bi prvi i jedinstven slučaj u svetu.
 
"Izgradnja rudnika i postrojenja za preradu, u okviru istog industrijskog kompleksa za vađenje litijuma i bora uništila bi životnu aktivnost oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice koji već dobro zarađuju", pokazalo je analiza tima naučnika.
Kako su ukazali, preduzeće Rio Tinto planira da rudnik i prerađivačku fabriku postavi usred plodnog zemljišta okruženog naseljima koja se nalaze iznad najveće rezerve podzemne pijaće vode u zapadnoj Srbiji, a takođe i jalovište između dve bujične reke koje svakih par godina plave polje.
 
"Veliki problem vezan za eksploataciju litijuma u svetu je agresivan proces hemijske ekstrakcije koji uključuje ogromnu količinu koncentrovanih mineralnih kiselina, pre svega koncentrovane sumporne kiseline. Potrošnja enormne količine vode za proizvodnju litijum karbonata bi posledično stvorila ogromne količine otpadnih voda koje bi predstavljale veliku trajnu opasnost od zagađivanja površinskih i podzemnih voda", navodi se u analizi.
 
Istaknuto je i da, iako se čini da litijum igra značajnu ulogu u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), ogromna količina energije iz fosilnih goriva se troši u procesu proizvodnje litijum karbonata iz ruda i emisije ugljen dioksida (CO") su značajne.
 
"Ekstrakcija litijuma iz rudnika i proizvodnja litijum karbonata ne doprinose smanjenju emisije CO2", navodi se u analizi i dodaje da ležište u Srbiji sa oko jedan odsto globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena.
 
Nučnici su posle detaljne analize upozorili da je dosadašnje istraživačko bušenje ležišta litijum/borata, koje je obavila kompanija Rio Tinto, već izazvalo štetu po životnu sredinu, pri čemu je voda iz rudnika koja sadrži visoke nivoe bora curila iz istražnih bušotina i uzrokovala sušenje useva.
 
"Štaviše, naša istraživanja otkrivaju značajno povišene nizvodne koncentracije bora, arsena i litijuma u obližnjim rekama u poređenju sa uzvodnim regionima. Otvaranjem rudnika, problemi će biti umnoženi jalovinom, otpadnim vodama rudnika, bukom, zagađenjem vazduha i svetlosnim zagađenjem, ugrožavajući živote brojnih lokalnih zajednica i uništavajući njihove izvore slatke vode, poljoprivredno zemljište, stoku i imovinu", navodi se u njihovoj analizi.
 
Ističe se i da "nekontrolisana konkurencija za resurse može imati dugoročne posledice po životnu sredinu i buduće generacije".
 
"Važno je uzeti u obzir perspektive različitih zainteresovanih strana, uključujući rudarske kompanije, aktiviste i vladine zvaničnike kada se donose odluke o rudarstvu i korišćenju resursa. Istina je da se ekonomske koristi povezane sa rudarskim projektima mogu pojaviti, ključno je dati prioritet zaštiti životne sredine i javnom zdravlju kako bi se osigurala održiva budućnost", poručio je tim naučnika.
  • Kitnkes i šnenokle

    27.07.2024 07:54
    A kada majstori odu?
    Mene zanima sudbina tog prostora kada se završi ekspoatacija.
    Hoće li tu ponovo biti plodne oranice, živa priroda, čista voda ili mesečev pejzaž?
  • H

    26.07.2024 08:30
    H
    Pametni i mudri ljudi!
  • Kada već

    26.07.2024 08:20
    Imamo
    Tako dobre odnose sa Kinom zašto se ne uđe u pregovore o proizvodnji natrijum-jonskih baterija, sad kad je ta tehnologija u povoju, bili bismo u svetskom vrhu, a sačuvali prirodne resurse i vodu što je još važnije

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija